У групи „старог“ становништва из народних предања у Црној Гори налазе се и Мацуре. Трагови присуства „давњег“ народа Мацура могу се наћи у топонимима, племенским причањима која су се преносила генерацијама и породичним традицијама. Најгушћа концентрација топонима и народних предања о Мацурама примјећује се на простору општине Колашин, али ту је и Подгорица, Беране и Андријевица, тј. територије које су насељавали припадници племена Ровца, Морача, затим Пипери, Братоножићи и Васојевићи.
У Прекобрђу, селу на територији племена Морача, постоји мацурско гробље. Сјећање на овај стари народ још је живо на мјестима која се зову Села, Уљари и Чепино стајиште. За Богића Морачанина, родоначелника већине морачких братстава, каже се да је водио борбе с Мацурама. Према предању, он је убио мацурског главара Штикоја и истиснуо дио овог рода из Мораче.
Као узрок наглог нестанка старог становништва, предања наводе снијег и оштре зиме, неродне и „зле године“, помор од „чуме“, сеобе, међусобне борбе и истребљења. Људи су говорили да се стари народ „исклао међу собом“. Ови сукоби свакако су вођени због планинских испаша и у њима су, по предању, страдале и Мацуре. У Ровцима и Морачи могле су се чути узречице „поклали се ка` Мацуре“, „туку се ко Мацуре“ или „побише се ко Мацуре“, што је значило – до истребљења.
У Васојевићима се такође причало о „неким старим народима“: Шпањима, Латинима, Букумирима и Мацурама. Људи су говорили да се у раније доба знало за њихове „жртвенике“, „гомиле“ и стара селишта, од чега су у новије доба остали само трагови гробаља, црквине и срушене зидине. По свим планинским дјеловима Васојевића многа гробља називају се именом Мацура. За њих се тамо говорило да су били „ка` некакви Латини“, неки „давњи народ“ који је живио по планинама.
На подручју најстаријег дијела Васојевића, Лијеве Ријеке, у насељу Лопате, у близини Караџића смјештен је локалитет Црквина, гдје се налази старо гробље које тамошњи живаљ зове мацурским. У новије вријеме тамо су сахрањиване самоубице и непознати људи. Старо мацурско гробље постоји и у равној Требјешици. Мјештани су причали да су на оближњем брду Косману налазили остатке покућства и жељезна оруђа која су припадала „старим“ људима.
На Веруши предање приписује Мацурама два гробља. Једно се налази на Пејовом долу и занимљиво је због тога што су гробови усађени у четири купаста брежуљка, можда вјештачки подигнута, гомиле висине 5-6 метара. Остаци другог гробља могу да се виде на бријегу Главице, гдје је некада, вјероватно, било пастирско насеље.
У горњем дијелу Васојевића, око Лима, на подручју Краља, у Сјеножетима, предања један локалитет зову Мацурским кућиштима. Изнад Сјеножета назире се траг старог друма, који се зове Мацурски пут. Гробље Мацура постоји и у Божићима, а у доњем дијелу Васојевића, повише Курикућа, налазе се у земљу зарасле три зидине од по 60 стопа у дужини и 14 стопа у ширини, за које мјештани сматрају да су трагови присуства „Латина или Мацура“. У оближњем селу Бастахе једно мјесто се назива Мацурски мост.
„Стари народ“ повезује се и с конкретним породицама. Тако се причало да су у Братоножићима на Пелеву бријегу, у селу Змијинцу живјели стари становници „Мацуре-Јелавићи“, које су одатле давно истиснули Баљевићи. У ровачком насељу Влаховићима за Мрвошевиће, који су сматрали да су родом Влаховићи, постоји предање да су поријеклом од „старих“ Мацура.
О „старом народу“ Мацурама ћуте и турски извори. У попису Херцеговине из 1477. године спомињу се влашке нахије Кричак и Матаруге, али не и Мацуре. Занимљиво је да на простору Црне Горе није пронађено ниједно старо гробље Матаруга, Матагужа и Крички, „старих“ народа који су забиљежени у документарним изворима. Због свега овога може се поставити питање да ли се о „давњем народу“ Мацурама може говорити као о неком историјском племену или становништву.
Најновија генетска истраживања доказују да су Мацуре било старо словенско племе, које се у подручје Мораче населило доласком Словена на Балкан.
http://www.sedmica.me/misterija-macurska-groblja-u-crnogorskim-brdima/?fbclid=IwAR1lF10BPafMTGIuMWyW