Никшићи I2-PH908>FT14506>Y179535>Y52621>FT190799

ДНК порекло > Херцеговачки родови

<< < (2/470) > >>

Лепеничанин:
Књига "Постанак и развитак брдских, црногорских и херцеговачких племена" аутора Бранислава Ђурђева издата је 1984. године, а у њој су кориштени његови радови објављивани од 1954. до 1979. године. У тој књизи је објављен и наведени попис џемата кнеза Вуксана (у делу књиге у ком је чланак из 1969. године).

Ђурђев наводи да је лично у Ровцама забележио предање (генеалогију) о оснивачима племена Никша-Гојак-Булат-Вуксан (каже да му је такво предање потврдио Митар Влаховић), а затим помиње да је Шобајић у раду из 1938. године пренео легенду о Никшином убиству бана Угрена у Жупи Никшићкој. Један од Никшиних синова, Гојак, се тада наводно доселио у Ровца, а остали су преузели вођство међу Никшићима.

Поделу Ровчана (потомака Гојака) на четири главне породице Ђурђев узима као општепознату ствар. Питање је само од када је то општепозната ствар, и постоје ли неки савременији дефтери који документују гранање ровачких породица. Ђурђев иначе сматра да су власи Никшићи вероватно били катун пореклом из околине Подгорице (Никши/Никчи у Климентима).

vojinenad:

--- Цитат: Лепеничанин Новембар 27, 2014, 09:38:00 поподне ---Ђурђев иначе сматра да су власи Никшићи вероватно били катун пореклом из околине Подгорице (Никши/Никчи у Климентима).

--- Крај цитата ---
On to samo pretpostavlja zbog nekog pisanog izvora gde se pominju Nikšići u neposrednoj blizini Podgorice, pa pretpostavlja da se radi o Nikčima iz plemena Klimenti. Nije isključeno ali lično sumnjam da postoji ta veza Nikča sa Nikšićima.

Синиша Јерковић:

--- Цитат: Лепеничанин Новембар 27, 2014, 09:38:00 поподне ---Књига "Постанак и развитак брдских, црногорских и херцеговачких племена" аутора Бранислава Ђурђева издата је 1984. године, а у њој су кориштени његови радови објављивани од 1954. до 1979. године. У тој књизи је објављен и наведени попис џемата кнеза Вуксана (у делу књиге у ком је чланак из 1969. године).

Ђурђев наводи да је лично у Ровцама забележио предање (генеалогију) о оснивачима племена Никша-Гојак-Булат-Вуксан (каже да му је такво предање потврдио Митар Влаховић), а затим помиње да је Шобајић у раду из 1938. године пренео легенду о Никшином убиству бана Угрена у Жупи Никшићкој. Један од Никшиних синова, Гојак, се тада наводно доселио у Ровца, а остали су преузели вођство међу Никшићима.

Поделу Ровчана (потомака Гојака) на четири главне породице Ђурђев узима као општепознату ствар. Питање је само од када је то општепозната ствар, и постоје ли неки савременији дефтери који документују гранање ровачких породица. Ђурђев иначе сматра да су власи Никшићи вероватно били катун пореклом из околине Подгорице (Никши/Никчи у Климентима).

--- Крај цитата ---

Лепеничанине, свака част на проналаску. И ја сам негдје имао на компјутеру ову књигу од Ђурђева, али ми није пало на памет да је погледам. Ђурђев није користио Аличићев превод већ је сам преводио турске дефтере, па и спомињани херцеговачки. Његови подаци за Нахију Ровци су практично исти као и Аличићиви, само што је код Ђурђева рецимо Срезоје Срезоје, а не Стрзоје. Како год, у праву си за ово што пишеш о констатацијама Ђурђева. Више од приче о Гојаку, Никши и Немањићима, мене интересују ова четири Гојакова сина, јер се они једино и помињу попису. Колико видим Ђурђев управо за дио о Срезоју, Шћепану, Влаху и Булату, цитира и Шобајићев чланак у Народној енциклопедији том III (то би требала бити међуратна енциклопедија српско хрватска словеначка из 1925, има је на арцхиве.орг, па ћу погледати). Ђурђев је ипак ауторитет и не вјерујем да би тврдио нешто у шта није сигуран. Сем тога не вјерујем да је прије Ђурђева било ко гледао турски попис нахије Ровца из 1477. , поготово не прије Другог свјетског рата што нас доводи до закључка да су Ровчани заиста 500 година успјели да сачувају успомену на конкретне особе, своје претке из 15. вијека. Мени су овакве ствари заиста задивљујуће.

Лепеничанин:

--- Цитат ---Колико видим Ђурђев управо за дио о Срезоју, Шћепану, Влаху и Булату, цитира и Шобајићев чланак у Народној енциклопедији том III
--- Крај цитата ---

Синиша, легенда изгледа има неку старину.

Међутим, као што рекох, ја не верујем у тачност легенди док све четири гране не ураде ДНК тест.

Такође ће бити врло занимљиво видети има ли генетске везе међу бројним одсељеним Никшићима-Требјешанима (слава свети Лука), фасцинантно је колико их има посвуда, просто да човек не поверује да су сви и генетски блиски.

Синиша Јерковић:

Шћепановић, село Вишње, Ровца, слава Лучиндан, I2a Динарик Југ

Шћепановић би требао бити потомак Никшића. Раније смо спомињали једног Булатовића из теста без маркера који је такође I2a Din. Међутим још интересантније је да Шћепановић показује блискост са још једном породицом која слави Лучиндан, а по предању припада племену Никшића, а то су Бечановићи из Гунцата код Крагујевца. Бечановића и данас има у Никшићкој жупи. Бечановић и Шћепановић имају 3 маркера разлике на упоређених 19 маркера, међутим имају заједничку карактеристичну ниску вриједност на маркеру 458=16.

Управо због тога груписао сам их заједно на Пројекту и означио као род Никшића.

Занимљиво је да су им блиске још неке породице из тог краја које се спомињу као потомци племена Риђана(Јахуре). Треба још видјети какава је веза Риђана и Никшића, да ли су случајно били уједињени под војводом Грданом крајем 16. вијека, или су Никшићи само огранак Риђана...

Навигација