ДНК порекло > Родови и њихове хаплогрупе

Никшићи I2-PH908>FT14506>Y179535>Y52621>FT190799

(1/287) > >>

Синиша Јерковић:
Скоро сам гледао објављени попис Попис херцеговачког санџака из 1477. године који је преведен и објављен 1985. од стране Оријенталног Института у Сарајеву. У њему је описано и становништво нахије Ровца те 1477. године. Ово је тај дио:



У досадашњим монографијама о племену Ровца наводи се њихово поријекло од Никшићког племена, тј. од Никшиног унука Гојака. Више о томе на сљедећој интернет страници
http://hr.wikipedia.org/wiki/Rovca_%28pleme%29
, којој додуше не знам извор, али се ово предање може наћи и у осталим монографијама. Занимљиво је да су те монографије новијег датума, тј. да су објављиване након 1985. кад се појавио поменути Попис и да се све позивају на сачувано предање у самим Ровцима. Нисам нашао ниједан релевантан старији извор који говори о Гојаку и његовим синовима Булату, Срезоју, Шћепану и Влаху од којег су настала главна ровачка братства Булатовићи, Срезојевићи, Шћепановићи и Влаховићи. Са друге стране видим да су аутори тих монографија итекако упознати са објављеним пописом из 1477. године јер га помињу у својим текстовима. Зашто све ово пишем?

Из простог разлога јер зачуђује подударност имена из пописа 1477. и имена из сачуваног предања, што све наводи на сумњу, која додуше можда није оправдана. Уколико је предање о Влаху, Срезоју, Шћепану и Булату постојало међу Ровчанима и прије превођења и објављивања овог пописа, онда је очуваност предања и поклапање са историјским чињеницама заиста за дивљење. Да се разумијемо попис и предање се не слажу у потпуности, али се слажу веома што и изазива сумњу.

Наиме, предање каже:

"Prema narodnom predanju najstariji predak Rovčana bio je Nikša koji je živio u Grblju u Boki. Njegov otac, ban Ilijan, bio je oženjen Jevrosimom, sestrom kralja Stefana, sina Vukana Nemanjića koji je sagradio manastir Moraču 1252. g. Nikšin unuk Gojak je došao u sukob s banom Ugrenom koji je upravljao Nikšićkom Župom, pa je posle ubojstva bana Ugrena pobjegao u današnja Rovca i nastanio se na desnoj strani Mrtvice, u blizini njenog utoka u rijeku Moraču. Gojak je tu osnovao porodicu i prema rovačkom predanju imao je 4 sina: Bulata, Vlaha, Šćepana i Srezoja od kojih su se formirala današnja velika rovačka bratstva: Bulatovići, Vlahovići, Šćepanovići i Srezojevići."

У попису из 1477. налазимо имена свих синова Гојакових осим Булата, Срезоје је додуше Стрзоја, Шћепан је Степан, А Влахо је Влахо. Преносилац предања каже да је Булатов син заправо уписани кнез Вуксан. Тако да би онда требали имати све на броју.

Попис наводи пет синова Степана: Вукача, Владка, Божидара, Рахоја и Степана.
Предање наводи такође пет синова Шћепана: Вукца, Влатка, Божидара, Радоја и Станишу.

Попис наводи четири сина Стрзоја Стрза: Радоњу, Радича, Лукача, Вукашина.
Предање наводи такође синове Срезоја: Радоњу, Радича, Луку и Вукаша.

Попис наводи два сина Влаха: Богету и Вука.
Предање такође наводи два сина Влаха: Богету и Николу, али и кћер Сенију.

У попису нема Булата, али се у предању за кнеза Вуксана каже да је син Булатов и да су сви Булатовићи од његова два сина: Богића и Батрића. У попису има кнеза Вуксана, али се не спомињу његови синови. Уписан је додуше Петко син Богића, па би овај Петко могао бити унук Вуксанов.

За вријеме овог пописа из 1477. чини се да претходна генерација Булат, Срезоје, Влахо и Шћепан није више међу живима и да су пописани њихови синови, па и унучад. Ако је отац ове четворице који су 1477. већ били покојни ,вјероватно од старости, јер није пописан ниједан, био Гојак који се први доселио у Ровца онда би тај Гојак требао бити рођен око 1340. године, а његов деда Никша око 1280., његов отац бан Илијан из Грбља који је био ожењен ћерком Вукана Немањића требао би бити рођен око 1250. што га , уз узимања у обзир просјечног узимања година у генерацијама, може заиста смјестити у реалну историјску причу коју наводи предање.

Оно што мене интересује јесте да ли је прича о Срезоју, Влаху, Шћепану и Булату постојала прије објављивања овог пописа из 1477., ако јесте, да ли је негдје и забиљежена и објављена?

Не бих желио да вјерујем да је неко прочитавши попис, сјео и лијепо саставио причу и представио је као народно предање. Али код нас се никад не зна.

Уколико неко зна нешто више о овом, нека напише.

Лепеничанин:
Питање о предању о Ровчанима, у ствари је питање о митовима о пореклу уопште, те стога зависи од општег става  неког појединца према митовима.

Ја сам лично става да у митове не треба веровати док се не докаже да су тачни. ДНК генеалогија нам омогућава да их проверимо, што треба користити.

Колико знам, још није тестиран ниједан Ровчанин. На страници ДНК пројекта јавио се др Ракочевић из Бихаћа, који није изричито рекао одакле му је пореклом мушки предак. Његов резултат припада R1b1a2 хаплогрупи, али до сада са нама није поделио информацију који су му конкретни маркери. Уколико је то резултат велике фамилије Ракочевића, претпостављам да је реч о неком од "источних" R1b хаплотипова из црногорске збирке. 

Синиша Јерковић:

--- Цитат: Лепеничанин  Новембар 27, 2014, 03:33:51 поподне ---Питање о предању о Ровчанима, у ствари је питање о митовима о пореклу уопште, те стога зависи од општег става  неког појединца према митовима.

Ја сам лично става да у митове не треба веровати док се не докаже да су тачни. ДНК генеалогија нам омогућава да их проверимо, што треба користити.

Колико знам, још није тестиран ниједан Ровчанин. На страници ДНК пројекта јавио се др Ракочевић из Бихаћа, који није изричито рекао одакле му је пореклом мушки предак. Његов резултат припада R1b1a2 хаплогрупи, али до сада са нама није поделио информацију који су му конкретни маркери. Уколико је то резултат велике фамилије Ракочевића, претпостављам да је реч о неком од "источних" R1b хаплотипова из црногорске збирке.

--- Крај цитата ---

Не говорим сад овдје о днк поријеклу, већ о запањујућем подударању једног историјског извора првог реда из 1477. и народног предања, ако је заиста народно предање.

Clavdivs:

--- Цитат: Лепеничанин  Новембар 27, 2014, 03:33:51 поподне ---Колико знам, још није тестиран ниједан Ровчанин. На страници ДНК пројекта јавио се др Ракочевић из Бихаћа, који није изричито рекао одакле му је пореклом мушки предак. Његов резултат припада R1b1a2 хаплогрупи, али до сада са нама није поделио информацију који су му конкретни маркери. Уколико је то резултат велике фамилије Ракочевића, претпостављам да је реч о неком од "источних" R1b хаплотипова из црногорске збирке.

--- Крај цитата ---
Ракочевићи би требало да су Морачани, потомци Богићеви.

vojinenad:

--- Цитат: Синиша Јерковић  Новембар 27, 2014, 03:37:19 поподне ---Не говорим сад овдје о днк поријеклу, већ о запањујућем подударању једног историјског извора првог реда из 1477. и народног предања, ако је заиста народно предање.

--- Крај цитата ---
Predanje o Gojaku i njegovim sinovima je mnogo starije od objavljivanja prevoda ovog deftera iz 1477. god. Ja se već dugi niz godina bavim istraživanjem porekla svoje porodice koja je takođe iz Rovaca ali pripada potomstvu kneza Bogdana Vojinića. Prikupljajući građu i narodno predanje o mojim precima bio sam u prilici da se dosta upoznam i sa predanjima o ovoj grani plemena Nikšića koji su se prilikom doselenja Gojaka orodili sa lješnjanima (potomci kneza Bogdana Vojinića), tako da je njihova istorija usko vezana sa istorijom lješanskih bratstava u Rovcima. Predanje se uopšte ne poklapa sa istorijskim pisanim izvorima tako idealno kako ti možda misliš, čak ima i dosta razmimoilaženja, pogotovo kada je u pitanju knez Vuksan kojih je bilo nekoliko u ovom bratsvu, a predanje sve njih stapa u jednog i to upravo ovog koji se pominje da je bio na čelu džemata 1477. god. Kada bi se sprovelo DNK istraživanje sigurno bi se došlo i do potvrde nekih stidljivih predanja koja se dosta retko mogu čuti ali ipak postoje da nisu svi danas poznati Bulatovići po krvi to zaista, već da ima i nekih koji su se vremenom stopili sa njima, primili slavu Sv. Luka a u stvari su starinci kojih je u vreme doseljavanja Gojaka ipak bilo u Rovcima, i čak činili većinu i u vreme ovog popisa, što se iz njega i vidi. Mnogo je složeniji problem sa lješanskim bratstvima za koje postoji 3-4 slične ali ipak u mnogim detaljima i različite verzije narodnog predanja, od toga koliko je knez Bogdan imao sinova i kako su se zvali, do toga da li se ubistvo Turaka na krsnoj slavi Sv. Ćiril Slovenski desilo u Lješanskoj nahiji ili u Rovcma, i da li je to bilo sredinom 16. veka kako navode neki prikupljači narodnog predanja (Dragutin Vuković pominje 1535. god.) ili je to bilo nešto ranije tj. negde u drugoj polovini 14. v. Obzirom da se u ovom defteru sa kraja 15. v. pominje selo Liješnje, a narodna tradicija kaže da je knez Bogdan osnovao ovo selo tj. dao mu naziv Liješnje po selu Liješnju u Lješanskoj nahiji odakle je doselio, onda vreme njegovog doselenja mora biti nešto ranije, a to potvrđuje i ovaj defter koji pominje unuke Gojakove koji su prema predanju i unuci ćerke ili unuke kneza Bogdana. Ukoliko je pak Vukovć u pravu onda knez Bogdan nije dao naziv ovom selu, i nije dao svoju kćer ili unuku Nišinom sinu Gojaku, već bi to morao biti neki knez ovog sela koji bi pripadao nekom od starinačkih bratstava koja su ovde živela, a koja su verovatno nešto pre takođe iz nekog razloga doselila iz oblasti kasnije Lješanske nahije. Ja ipak verujem da je verzija o doselenju Bogdanovom u oblast tadašnje župe Morača (Liješnje dugo pripadalo nahiji Donja Morača što se vidi u ovom i u drugim turskim defterima) ipak bilo negde u drugoj polovini ili krajem 14. v., ali onda razlog njegovog dolaska nisu mogli biti turci koji su mu napravili zulum na krsnoj slavi već se taj togađaj najverovatnije zbio nešto kasnije nekom od njegovih potomaka, možda baš lješanskom knezu Miliji kako to navode lješanska bratstva u donjomoračkim selima Đuđevina i Raško. Toliko o narodnom predanju, a ima još puno toga što je u različitim izvorima narodnog predanja oprečno jedno drugom. Isto to važi i za Nikšiće u Rovcima, samo što se izgleda taj detalj o četvorici Gojakovih sinova ipak dobro sačuvao u narodnom predanju, možda baš zbog neobičnosti njihovih imena i činjenice da su dosta retka bila u to vreme, naročito Bulat i Srezoje ili Strzoje (možda mu je to ipak bio samo nadimak). U svakom slučaju mnoge nerazjašnjene stvari iz sačuvanih verzija narodnog predanja mogu se razrešiti uz pomoć DNK analize, što će se nadam se i desiti jednog dana. Do skoro je ovaj vid istraživanja bio samo misaona imenica, a sada već predstavlja nešto što je dostupno gotovo svakom ko želi da sazna nešto više o svom poreklu, kao i to da proveri ono što zna o svom poreklu da li je zaista istinito ili je plod nečije mašte i rezultat činjenice da je naš narod kroz vekove bio nepismen i isključivo usmenim putem prenosio predanja, koja su neretko ispadala na kraju nešto slično kao ona dečija igra gluvih telefona gde se kroz nekoliko stotina godina verovatno dešavalo i to da je dolazlo do pogrešno upamćenih ili pogrešno prenetih podataka.

Навигација

[0] Индекс порука

[#] Следећа страна

Иди на пуну верзију