ДНК порекло > Родови и њихове хаплогрупе

Шаренци-Красојевићи R1a-YP4278

<< < (3/41) > >>

Wolf Sagash:

--- Цитат: stevanovicd  Јул 16, 2016, 12:32:33 пре подне ---Да,

црква је посвећена Васкрсењу Лазаровом али је после Косовог боја и проглашења кнеза Лазара за светца посвећена Видовдану-кнезу Лазару.
Интересантно је да приликом обнављања цркве ( више пута је рушена ) бочно се ушло у гроб војводе Вукосава Влаћевића ,сина ктитора кнеза Влаћа, пронашли су сабљу,шлем ,штит и флашу вина. Кажу да нису смели ништа да дирну.
Мене интересује да ли моји преци-Шаренци од тог доба славе Лазарев дан ??

--- Крај цитата ---
Ја лично у ту причу не вјерујем. Хришћански обичај није сахрањивати оружје са покојником, и мислим да су тадашњи становници били сувише прагматични да би се тако лако одрекли оружја и опреме.

шкрњо:

--- Цитат: Wolf Sagash  Јул 20, 2016, 09:50:06 поподне --- Ја лично у ту причу не вјерујем. Хришћански обичај није сахрањивати оружје са покојником, и мислим да су тадашњи становници били сувише прагматични да би се тако лако одрекли оружја и опреме.

--- Крај цитата ---
Обичај да се уз покојника (ако је био уважен човјек) сахрани његово оружје, жртвује коњ, и сл. свакако је познат на овим просторима много након прихватања хришћанства. Из пјесме "Смрт војводе Кајице":
"Саранише војводу Кајицу,
чело главе копље ударише,
на копље му сокола метнуше,
за копље му коња привезаше,
по гробу му оружје простреше..."

stevanovicd:
Захваљујем аутору на још једној књизи о Шаренцима !
Позз
Драган

Rigel:
Са теме "Нови тестирани на Српском ДНК пројекту":



--- Цитат: Црна Гуја  Новембар 21, 2016, 12:26:52 пре подне ---Цветковић, Јовањдан, Црвени Брег, Бела Паланка, раније из села Ваве у близини Бабушнице

Припада хаплогрупи R1a-YP4278. Најближи су му хаплотипови из рода Шаренаца, са Ивковићем се разликује на 4 од 37 маркера, са Шаренцем и Стевановићем на 5 од 37 (са Стевановићем такође на само 6 од 67) а са Симићем на 6 од 37. Ево шта је тестирани написао о свом пореклу:

Мој отац је пореклом из понишавског села Црвени Брег, општина Бела Паланка. Слава породице Цветковић је Св. Јован. Родослов по мушкој линији могу пратити седам генерација уназад све до претка Пеше који се у Црвени Брег доселио из села Ваве у Лужници (данас општина Бабушница), по процени око 1780. године. Немам било каквих информација о даљим прецима, нити о даљој вези, по мушкој линији, са неким другим крајевима изван југоисточне Србије. Утолико је интересантније то да моји STR резултати јасно указују на повезаност са групом источно-херцеговачких породица Шаренац-Кресојевић-Ивковић. Желео бих, у том смислу, још да напоменем да сам на FTDNA као најближе поклапање добио недавно тестираног Стајића са којим се разликујем на свега 5 од 67 маркера. Његови су пореклом из Невесиња, из породице која према предању дели исто порекло са Шаренцима, Бабићима, Авдићима, Зимоњићима и осталима. Мислим да то, заједно са поклапањима са осталим породицама из поменуте групе који су већ укључени у пројекат, чини врло вероватном неку везу мојих предака са њима.


--- Крај цитата ---


--- Цитат: Rigel  Новембар 22, 2016, 01:52:03 пре подне ---Да се надовежем на ову причу. Питао сам поменутог Стајића за дозволу да га додамо на пројекат и сложио се. Његов STR-67 резултат је:

13   25   17   11   11-14   12   12   10   13   11   29   13   9-9   11   11   24   14   20   33   14-14-15-16   12   11   19-23   16   15   19   18   34-38   14   11   11   8   17-17   8   12   10   8   11   10   12   22-22   15   10   12   12   13   8   14   24   21   12   12   11   13   11   12   12   13

Пореклом су из Грабовице код Невесиња и славе Лазареву суботу. Отац му каже да су блиско повезани са Шаренцима, Бабићима, Зимоњићима, Јоговићима, Жеравићима и још неким породицама са којима деле исту славу. Дакле све се уклапа у предање забележено у књизи о Шаренцима. Ево сада и ДНК резултат потврђује ту везу, барем када су Стајићи у питању. Са Стевановићем се разликује на 7 од 67 маркера, а са мном на свега 4 од 67 маркера.

Мада, треба нагласити да ја имам већи број копија палиндромских маркера DYS459, DYS464 и CDY од уобичајеног (не види се у табели), што мало повећава генетичку удаљеност. Ако сам добро разумео, према инфинитном методу поређења алела, моја удаљеност од Стајића би била еквивалентна разлици на 6 од 67 маркера, удаљеност од Стевановића би била еквивалентна разлици на 9 од 67 маркера.

--- Крај цитата ---


--- Цитат: Црна Гуја  Новембар 22, 2016, 04:00:48 пре подне ---Rigel, хвала пуно на овим информацијама, унео сам хаплотип Стајића у табелу. Може се рећи да су предања у случају ових породица великим делом потврђена генетским резултатима, било би добро када би се и неко од Зимоњића тестирао. Занимљиво је и да се можда могу издвојити два подрода у оквиру рода Шаренаца, један са DYS389=13-29, а други са DYS389=14-30. У први спадају Шаренац, Цветковић, Стајић, Ивковић и Елезовић, а у други "Јасеничани" (Ристановић, Перић, Богићевић, Јовић и Симић), и "Угљевичани" (Марковић и Стевановић).

--- Крај цитата ---

Rigel:
Покушаћу наредних дана да систематизујем и сумирам оно што тренутно знамо о грани R1a-YP4278, са посебним освртом на групу Шаренац-Кресојевић као најбројнију код нас.

Замолио бих неког од администратора да у наслову теме замени CTS1211+ CTS3402- са YP4278, пошто је у међувремену установљено да управо овај СНП дефинише дотичну грану. Такође, нисам сигуран да ли је исправније писати Кресојевић уместо Красојевић. Ја ћу се држати облика Кресојевић, будући да је он присутан у изворима из дубровачких архива који помињу влахе Кресојевиће.

Породична предања о пореклу источнохерцеговачке групе породица Шаренац-Кресојевић нису претерано јасна и у неким сегментима су контрадикторна. На почетку ове теме је Mлађo навео легенду о пореклу ових породица према књизи ”Породица Шаренац-Кресојевић” која се може наћи у дигиталној библиотеци портала. Неке информације се могу наћи и у Дедијеровој књизи ”Херцеговина”, Милићевићевој књизи ”Херцеговачка презимена”, Кнежевићевој књизи ”Племе Шаранци” и другим. И поред извесних контрадикторности и нејасноћа, на основу ових извора се може закључити да је заједнички предак свих поменутих породица првобитно живео у источној Херцеговини, у области Гацка или измећу Гацка и Билеће. Првобитно име породице се у различитим изворима бележи као Кресојевић, Кнежевић, Кривокапић или Властелиновић и, уобичајено за породичне легенде, наводи се да се ради о значајној кнежевској породици која је контролисала поменуте крајеве. Након доласка Турака, под њиховим притиском се породица (или само један њен део) сели у Црну Гору, у неприступачне Цуце (Кобиљи До и Вукодол). У књизи о Шаренцима се истиче да нема заједничног порекла са Кривокапићима из Цуца, већ се само могло радити о привременом боравку на истом простору ове две породице. Касније се једна грана Шаренаца-Кресојевића враћа у Херцеговину (у Плану) и даље грана на породице поменуте у уводном тексту на овој теми, а друга грана одлази ка Колашину и од ње настаје племе Шаранци. И предања херцеговачких Шаренаца и предања црногорских Шаранаца помињу честа исељавања ка Босни, Србији па чак и у области преко Саве и Дунава.

На основу досадашњих резултата тестирања, показало се да Шаренци и Стајићи јесу блиско повезани и да припадају грани R1а-YP4278. Остале херцеговачке породице из ове групе нису још тестиране. Међутим, двојица тестираних Шаранаца (црногорска грана према породичном предању), који би требало да припадају Бојовићима из шараначког братства Рајичевића, су испали E-V13 и Ј2b2-M241. Остаје да се сачекају нови резултати који би појаснили слику, али по свему судећи херцеговачки Шаренци и црногорски Шаранци нису повезани.

У књизи ”Племе Шаранци” Вулета Кнежевића се у предговору наводи:

”Када је краљ Црне Горе освојио Ерцеговину 1876 године, тај пут су се састали и о својој старој прошлости претресали и утврђивали према овђен написатоме и то : Војвода Јоксим Кнежевић, Богдан Зимоњић, Рашко Радов Распоповић и муслимански првак Гатачки барјактар Шобот Авдић, о чему ме увјеравао и војвода Јоксим.”

Зимоњићи и Авдићи би требало да припадају групи Шаренац-Кресојевић (Херцеговина), док су Кнежевићи и Распоповићи братства у оквиру племена Шаранци (Црна Гора). Могуће је да је прича о сродству настала на овом састанку, а на основу извесних подударности у породичним предањима.

Остаје да се види да ли је истинита херцеговачка страна легенде о сродности породица Шаренац, Бабић, Авдић, Зимоњић, Стајић, Батинић, Шакотић и осталих. Као што сам већ поменуо, ДНК резултати су показали да Шаренци и Стајићи јесу блиско повезани. У оквиру ”Херцеговачког ДНК подухвата” тестирано је неколико потенцијалних ”Кресојевића”: два нова Шаренца, два Шакотића, Бабић, Шакота и Батинић. Уз то, један Жерајић је тестиран у оквиру мајског тестирања. Ишчекујемо и ове резултате.

Интересантно је да су тестирани Ивковић и Цветковић (моја маленкост) такође испали блиско повезани са Шаренцима и Стајићима. Ивковићи (старо презиме Желуди) су стара породица из Бијеле Рудине код Билеће. Они имају загонетно предање о прадавном пореклу из Тесалије (чак из времена кнеза Часлава, X век). Иако се ради о старој породици из практично исте области из које потичу и породице из групе Шаренац-Кресојевић, не постоји предање о заједничком пореклу. С друге стране, ДНК резултати указују на блиску повезаност. Мој резултат (Цветковић) такође указује на блиску повезаност, посебно са Стајићем, о чему сам већ писао на овој теми. У мојој породици нема предања о пореклу из Херцеговине нити из Црне Горе, и претходних седам генерација по мушкој линији, до оквирно половине XVIII века, су ми везане за југоисточну Србију (Понишавље и Лужницу).

Навигација

[0] Индекс порука

[#] Следећа страна

[*] Претходна страна

Иди на пуну верзију