ДНК порекло > Родови и њихове хаплогрупе

Шаренци-Красојевићи R1a-YP4278

(1/41) > >>

mladjo:
Тема о Шаренцима-Красојевићима.

У бази српског ДНК пројекта до сада имамо ДНК резултате тестираног Шаренца из мјеста Кути (Билећа), групу породица из Јасенице (Зворник) коју чине: Богићевићи, Јовићи, Перићи, Ристановићи и Симићи, као и тестирану породуци Стевановић из Угљевика...сви славе Лазаревдан и припадају хаплогрупи R1a.


Из стручне литературе:

ЛЕГЕНДА

Породица Шаренци у данашње време доста је бројна и разграната. Тешко би се могло рећи колико у данашње доба броји домаћинстава и колико има мушких глава и осталих чланова. Шаренаца у данашње доба има у многим местима у Југославији па и у прекоморским земљама. Порекло наше породице везано је за Билећке рудине - насеље Плана и Мека Греда. Ту се јављају први помени за које се поуздано зна.

До 1940 год. знамо отприлике где су све Шаренци живели. Село Давидовићи под планином Липником, ту су најбројнији и има их највише породица. Ту су се намножили и одатле су се расељавали у ближа и даља места и крајеве. Поред Давидовића, Шаренаца има у ближим засеоцима, селима и местима: Фатници, Нарту, Бијељанима, Кути, Острвица, Крстаче, Љубомишља, Љубиње. Онда мало даље: у Кифину селу, Дражњу код Невесиња, на Степену код Гацка, а било их је у Пржинама, одакле су се одселили у Босну око манастира Папраћа. Најзад Шаренаца има још у Босни: Хаџићима, у Сарајеву и околини, поред Дрине и око Прњавора код Тузле, у Горажду, Рогатици, око Котор Вароши и Соколцу под Романијом. Сви ови Шаренци знају да воде порекло од истог претка и да су пореклом из Херцеговине из села Давидовића.

Од наших старих могло се сазнати ово: да су породице које су међусобно сродне, а живеле су у Херцеговини где их и данас има, а то су: Шаранци, Бабићи, Авдићи, Зимоњићи, Батинићи, Стајићи, Шакоте, Жерајићи, а са њима и Парежани. Све потичу од једне претка. Да су некада живели у Кобиља долу и у Вукодолу у племену Цуце, Црна Гора, па да су се тада звали Кривокапићи. Отуда су се преселили у Билећке рудине у село Плана и да су се тада звали Кресојевићи.

Не зна се када је то било и које године. Зна се да је околина Плане зарасла у густу шуму и била слабо насељена. Стари Стојан Кресојевић ту се доселио са својих 7. или 8. синова, којима имена нису сачувана. Синови Стојанови, када су порасли и поженили се сваки је отишао на своју страну, засновао своју породицу и по своме обележју и особинама, његови су се потомци тако прозвали и добили презимена, од којих се многи и данас тако презивају.

Одмах желим да нагласим да све побројане породице, које су се раније заједнички звале Кресојевићи, немају ништа заједничко са Кривокапићима у Цуцама.

Стари наши су причали да су се Шаренци тако прозвали, што је један од њих браће, Кресојевића, имао неку шарену хаљину, коју је дуго носио, па су се његови потомци прозвали саренци по тој његовој шареној хаљини. То би свакако могла бити долама, која је могла бити од тврде чохе и могла је да служи са чувањем дуго времена, половину људског века, односно да се са чувањем носи повремено док је човек на снази. По другој верзији, да је тај исти Шаренац имао неке богиње по лицу, па је од тих богиња добио неко шаренило по лицу и по томе прозван Шаренац. Било како било, такав назив и презиме је добио у вези са неком шаром и шаренилом, па било по богињама или долами.

Потом се у вези са шаром и шаренилом могу извести разна звања и презимена, мало је чудно да се неко сетио да му дадне звучан назив и презиме Шаренац?

stevanovicd:
Наставак:

Бабићи, каже да су се прозвали тако, пошто је један од браће био безбрк (ћосав), није имао браде ни бркова, те су се по њему његови потомци назвали - Бабићи. Свакако, када човек остари па још нема браде ни бркова, самим тим је сличан баби, то није никаква срамота, јер смо ми сви од бабе и имамо бабе.

Авдићи су се прозвали тако, пошто је једном од браће било име Андрија. Андреју у некој борби ране Турци па да га неби убили, понуде му да прими ислам што он и учини. По своме имену добије слично муслиманско - Авдија, од њега су муслиманска породица Авдићи.

Зимоњићи су добили такво презиме, зато што је један од браће био доста јаки. Прича се: Када су правили неку зграду, посебно су срезивали дрвену кровну конструкцију, па је после више њих дизало лифт на кров зграде. Том приликом један од браће био је доста јак да је на једном крају он сам дигао колико сви остали на другом крају. Пошто су у својој стоци имали добра бика, који је био јаки бодач, а име му је било Зимоња, то су се сви у томе сложили да је јак као во Зимоња. Отуда су се његови потомци прозвали - Зимоњић.

Батинићи су добили такво презиме по једноме од њих, који је увек носио једну велику батину (као Тале од Орашца). Чувајући стоку, а пошто је био доста јак, том батином тукао је друге чобане и био им страх и трепет од кога су се увек склањали. По тој батини и ради свега тога прозвали су га - Батинић.

Стајић се прозвао тако, један од браће када је ишао увек при ходу застајкивао и звали су га "Стајо", зато што је застајкивао. Отуда су се прозвали Стајићи.

Шакота се прозвао тако, кажу да је један од браће имао по шест прста на рукама, а осим тога доста велике шаке па су га звали "Шако" и, одуда - Шакоте.

Жеравићи се зову, свакако по жерави. А Парежани по брду Парежу са леве стране Требишњице, где су дуго становали. Жеравићи знају да су у сротству са Шаренцима са Давидовића и да су се пре звали Кресојевићи, то исто знаду и Парежани, да су у сродству са горе поменутим породицама. Најбоље зна отуда, што им је била заједничка крсна слава '' Лазарев-дан ''. Ово су причања.

По овим причањима и верзијама, Јевто Дедијер описујући источну Херцеговину, а посебно Билећке рудине '' порекло породица и насеља '' које је вршено почетком овога столећа, '' Етнографски зборник '', издање Српске Академије Наука, књига V. 1903. год. , XII. 1909. год., Књиге XXXIX., LIX. и LXVII, Јевто (и други) податке је прикупио, опет по причању тамошњих старих људи, који су слушајући причања својих старих запамтили и пренели. Посебно о братству Кресојевића - Шаренцима и њима сродним породицама дали су: Али-ага Авдић који је тада имао 80. год., Јован Табаковић 83. год., Марко Дрињак 85. год., Мамут Авдић и други.1

Извор:
1 Породица Шаренаца-Красојевића, Радован Шаренац, Београд 1970. / Ненад Шаренац, Београд 2009.: стр. 3-4
 
Порекло.рс:

Извор: српски ДНК пројекат

На карти су постављени тестирани:

- Шренац, Кути (Билећа)
- Стевановић, Угљевик
- Богићевић, Јасеница (Зворник)
- Јовић, Јасеница (Зворник)
- Перић, Јасеница (Зворник)
- Ристановић, Јасеница (Зворник)
- Симић, Јасеница (Зворник)

FTDNA:

Извор: Интернационални R1a ФТДНА пројекат:


Хвала Млађо - лепа вест :) !

Надам се да ће се наћи неко из наше групе да каже нешто више .Три фамилије из Угљевика-Јаблани ( Симић,Марковић и Бојић ) воде порекло од Велика Шаренца који се ту доселио око 1740г. од Невесиња !? Моји су се доселили око 1805 од Билеће, без презимена ( неке Груде ) а за нама и наш рођак Богић ( некадашњи председник БИХ ) тако су настали моји Стевановићи и Богићевићи . Сви славимо Лазаревдан.

Остаје нам стрпљење !*#:-S whew!

stevanovicd:

--- Цитат: Ивковић  Мај 12, 2015, 10:39:21 поподне ---Ја сам тај тестирани Ивковић. Велики сам лаик за генетичку генеалогију, али видим да овдје има људи који растурају на ту тему. Први пут се јављам и имам пар питања и једну напомену:

1. На ФТДНК пројекту, гдје сам се тестирао, је моја хапловрста означена са R-M512, што сам разумио да је нова ознака за R1a1a. На Српском ДНК пројекту сам убачен као R1a1a1 Z280 CTS3402-. R-M512 у стаблима које сам ја гледао стоји као огранак R-M17 (R1a1). Колико сам сконтао, Z280 се јавља као каснија мутација и није исто што и M512.  Може ли неко да ми ово мало растумачи? Јесам ли ја M512 или Z280?

2. У штуром објашњењу резултата на ФТДНК каже се да је R-M512 "undifferentiated and rare.'' Шта би то требало да значи?

3. Напомена се односи да моје поријекло. Наиме, ја сам родом из села Пожарница, испод Мајевице, на тузланској страни. Моји преци ту живе од око 1830. године. Даљим поријеклом смо из села Дрежањ код Невесиња, гдје смо изгледа дошли око 1700. године, а још даљим са Бијеле Рудине код Билеће. Видим да је овај тестирани Шаренац из Кута код Билеће, недалеко од Бијеле Рудине. У Дубровачком Архиву се први помиње Радич Ивковић, трговац из околине Билеће, још 1435., што мени говори да је презиме јако старо. Јевту Дедијеру су на Бијелој Рудини рекли да ту живе од памтивијека. Имали су и друго презиме, да ли старије или паралелно, не знам, а гласило је Желуд. Славимо Никољдан. Постоји још података, али ово је само толико колико можда може конструктивно допринијети теми.

Драго ми је што сам дио овог пројекта и надам се да ћу добити неке одговоре.

--- Крај цитата ---



--- Цитат: Синиша Јерковић  Мај 12, 2015, 11:02:21 поподне ---Ивковићу, добро дошао.

Мутација или СНП M512 којом су те означили на ФТДНА је основна мутација за хаплогрупу R1a1. Сврставајући те као CTS1211+ CTS3402- сврстали смо те у млађи огранак гдје по свој прилици припадаш, на основу резултата на тестираним маркерима. То закључујемо не само због опште блискости са хаплотипом Шаренаца, већ и због карактеристичне вриједности 13 на маркеру 458 коју цијела ова група има. Значи ти јеси и М512 и З280, само су то старије мутације, које претходе мутацији CTS1211 CTS3402-. Негдје на теми постоји и скорашње стабло хаплогрупе р1а па тамо можеш да видиш свој положај на стаблу.

Ову грану називају још и јужнобалтичком. Колико видим, поред Шаренаца блиски су ти још неки руски хаплотипови. У сваком случају твоји преци су у словенским сеобама дошли на подручје данашње Херцеговине. С обзиром да се на подручју Херцеговине помињу као једна од најстаријих породица (баш као и Шаренци), вјероватно се ради о старим Србима, за које се зна да су населили управо тај простор.

Иначе Р1а хаплогрупа код нас је доста разнолика, а овај твој огранак није међу најчешћима. Рецимо добар дио наше Р1а је CTS3402+ док сте ви CTS3402-. можда су зато и написали "undifferentiated and rare"

--- Крај цитата ---

stevanovicd:
Драги Ивковићу,
Добро дошли у групу Шаренаца. Шаренци у својој књизи помињу родбину из Дрежња. Само што је наша слава Лазаревдан .
Поздрав
Драган Стевановић
[email protected]

Ивковић:

--- Цитат: stevanovicd  Мај 13, 2015, 12:13:55 пре подне ---Драги Ивковићу,
Добро дошли у групу Шаренаца. Шаренци у својој књизи помињу родбину из Дрежња. Само што је наша слава Лазаревдан .
Поздрав
Драган Стевановић
[email protected]

--- Крај цитата ---

Хвала, Драгане.
Да ти одговорим на овој теми, пошто је ужа.
Видио сам твоје име на ФТДНК, као најближе поклапање мојим маркерима, па сам хтио да ти пишем свакако. Има тамо и један Симић, а контам да је и то неки ''твој.'' И ту су још два Руса.
Ја сам из Пожарнице, као што рекох. Контам да си ти из Богутова села.
Најдаље познато поријекло ми је са Бијеле Рудине, дакле, на путу између Билеће и Гацка, врло близу твојих Шаренаца. Одатле се се Ивковићи-Желуди раселили на неколико других мјеста по Херцеговини и шире. Е, сад, постоји и предање које каже да смо на Бијелу Рудину, преко Косова, стигли из Тесалије или околине Солуна, у вријеме кнеза Часлава, дакле у 10. вијеку. На Бијелој Рудини и сад има Ивковића и кажу да ту живе од памтивијека.
Кад се датира покретање Кресојевића из Цуца?

Навигација

[0] Индекс порука

[#] Следећа страна

Иди на пуну верзију