Аутор Тема: Нерав (Крива Паланка)  (Прочитано 1741 пута)

На мрежи Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 11142
Нерав (Крива Паланка)
« послато: Јун 14, 2015, 03:39:18 поподне »
Нерав је смештен у североисточном делу Републике Македоније, близу државне границе са Србијом (2 км). Од најближег већег града, Куманова, село је удаљено 80 километара источно.
 
Село Нерав се налази у историјској области Славиште. Насеље је положено високо, на западним висовима планине Герман, на преко 1.100 метара надморске висине.


Нерав је насељен крајем 18. века, а становништво води порекло из околине Прешева и суседних македонских крајева. Скоро сви становници славе Св. Петку.

Горњу Пчињу је изгледа населила јака струја из околине Прешева. (60 родова из Прешевске Црне горе, Ј. Трифуноски)


Већи родови у селу:

Нејковци (34 куће, Петковдан) - старином из Железнице код Кратова
Парапунци (19 кућа, Петковдан) - непознато порекло
Поповци, или Асанци (15 кућа, Петковдан) - старином из прешевског краја
Балабановци (13 кућа, Петковдан) - непознато порекло


Једно од спорних питања између Србије и Македоније била су села у срезу Крива Паланка: Магаренце, Герман, Нерав, Метежево и Огут.

Иницијативу су 15. јануара 1948. дали Срби – становници села Нерав, који су тражили да се њихово село припоји општини Трговиште у Србији. Савезна контролна комисија је 10. марта 1948. формирала Комисију за разграничење између Србије и Македоније за села Магаренце, Герман, Нерав, Метежево и Огут у срезу Крива Паланка и села Магленци у срезу Куманово.

У извештају Комисије са предлогом за разграничавање констатовано је да у селима Герман и Нерав већину становника чине Срби, изузев Средње махале села Ђерман, а у селима Огут и Метежево сељаци су се изјаснили као Македонци. Комисија је истакла да се на становништво села Герман и Нерав вршио притисак да се изјасне као Македонци.

На основу свега предложила је следеће:

1) да се село Герман, изузимајући Средњу махалу и село Нерав, припоје срезу пчињском (Трговиште) тј. Србији;
2) да се села Огут и Метежево оставе кривопаланачком срезу тј. Македонији, с тим што махалу Пржаје села Огута треба још једном питати да ли жели остати у срезу Крива Паланка.

Комисија је уочила велики број спорних територија и села у срезовима кривопаланачком и кумановском и предложила да мешовита комисија влада Србије и Македоније изврши дефинитивно разграничење. До тога, међутим, никада није дошло.


Извор:

- проф. др Јован Трифуноски - "Горња Пчиња"
- Момчило Павловић - "Срби у Југославији 1945-1948"