Траже се > Пријатељи

Успомене и пријатељи из ЈНА/ВЈ/ВС

(1/4) > >>

Број 1:
Право је чудо да досад на нашем форуму, у бесаним ноћима, није заметнута прича о успоменама из ЈНА (Југословенске народне армије). Истина, на форуму има више оних који су о догодовштинама из ЈНА слушали углавном од својих очева, али сигурно има и оних којима се на десници још увек промаља стара ЈНА тетоважа из 1987...
Дакле, ево прилике да испричамо занимљиве епизоде, окачимо слику, осветлимо неки занимљив тренутак из времена кад смо стицали пријатеље за цео живот.

Број 1:
И да ову тему отворим са мојим скромним искуством.
У ЈНА сам отишао 16. септембра 1987. Тринаест дана раније десио се велики масакр у касарни у Параћину у којем је војник Азиз Кељменди са Косова убио четворицу, а ранио петорицу војника. Недељу дана по доласку у касарну у Смедеревској Паланци десила се чувена Осма седница ЦК Савеза комуниста Србије, на којој се Слободан Милошевић обрачунао са конкурентима и навестио своју дугогодишњу владавину. Дакле, веома турбулентно време, али ипак ни близу оном које је снашло генерацију која је у униформи ЈНА дочекала ратне 1991-1992...
Регрутован сам у пешадијску чету чији је командир био тада поручник Стојан Коњиковац.
У наредним објавама подсетићу се неких важнијих догађаја и људи које сам упознао током служења војног рока, који сам од првог до последњег дана провео у Смедеревској Паланци ("скинуо" сам се 26. августа 1988).

Број 1:
Једино што пронађох на мрежи, а да се тиче ЈНА, је следећи форум: https://jna-sfrj.forumbo.net/

Број 1:

--- Цитат: Број 1  Мај 14, 2021, 10:48:24 поподне ---И да ову тему отворим са мојим скромним искуством.
У ЈНА сам отишао 16. септембра 1987. Тринаест дана раније десио се велики масакр у касарни у Параћину у којем је војник Азиз Кељменди са Косова убио четворицу, а ранио петорицу војника. Недељу дана по доласку у касарну у Смедеревској Паланци десила се чувена Осма седница ЦК Савеза комуниста Србије, на којој се Слободан Милошевић обрачунао са конкурентима и навестио своју дугогодишњу владавину. Дакле, веома турбулентно време, али ипак ни близу оном које је снашло генерацију која је у униформи ЈНА дочекала ратне 1991-1992...
Регрутован сам у пешадијску чету чији је командир био тада поручник Стојан Коњиковац.
У наредним објавама подсетићу се неких важнијих догађаја и људи које сам упознао током служења војног рока, који сам од првог до последњег дана провео у Смедеревској Паланци ("скинуо" сам се 26. августа 1988).

--- Крај цитата ---
После два месеца обуке распоређен сам за курира команданта касарне, пошто се претходни курир "скинуо". Био је то већ тада афирмисани новосадски песник Ото Хорват. Кад је, пре неколико година, његов роман "Сабо је стао" био у најужем избору за НИН-ову награду, написао сам краћи осврт у којем сам поменуо и овај војнички детаљ.
Не знам за друге војнике из моје класе који су касније направили каријере. Вероватно их је било, јер су то били "септембарци", клинци који су управо уписали факултете, пуни амбиција... Био је један који је то навештавао, син једног сарајевског глумца, да му сад не помињем презиме. Нажалост, није одслужио војни рок. Кризирао је и обесио се у тоалету амбуланте у касарни... И данас имам пред очима погурену силуету његовог оца како прелази преко полигона паланачке касарне.. Често пута сам се питао какву би каријеру направио његов син. Интересатно, запамтио сам му лик.

ДушанВучко:
И у ВЈ је било ...Војска је била незгодна за оне који "кризирају"...код нас је био један од њих, који кад је дошао пуковник да обиђе нову војску,  већ под утицајем супстанци, питао пуковника: "Где си брате, одакле си?" То је био први и последњи пут кад сам га видео (био је у "посебном" стању и није "био ту"...да није дошао пуковник, и да га нису одвели, можда би завршио као и овај из ове приче)...Изненадна посета пуковника и његово питање које је указало на његово тренутно стање и пуковникова реакција на то, можда му је спасила живот (јер није добро изгледао)

Навигација

[0] Индекс порука

[#] Следећа страна

Иди на пуну верзију