Светски ДНК месец 2021

[Clavdivs]

150. Јовановић, Аранђеловдан, Прокупље

Припада хаплогрупи I1-P109>Y5621. Од Дејановића и Станковића из Вишевца код Врања се разликује на 2 од 23 упоредива маркера. Делује да је у питању ближа веза, нарочито ако се има у виду да Дејановић и Станковић такође славе Аранђеловдан.

О пореклу Јовановића нисам успео да пронађем ништа, па уколико неко зна нешто више - нека напише.

[Clavdivs]

173. Репац, Никољдан, Небљуси, Доњи Лапац

Припада хаплогрупи I1-M227, односно њеној српској подрграни BY169301. Нема потпуних поклапања, а најближи му је Драча из Доњих Биљана (разликују се на једном од 23 упоредива маркера, при чему је у питању двострука разлика). Ово је први тестирани из Крајине који припада овој хаплогрупи и слави Никољдан (сви досадашњи крајишки BY169301 славе Стевањдан).

Тестирани је у упитнику навео да су по предању пореклом из околине Плава и Гусиња, одакле су се одселили у залеђе Дубровника, па даље у Лику. Такође наводи да Репци припадају роду Милеуснића.

Код Милана Дивјака Личког се наводи да је Репцима старо презиме Милеуснић, као и следеће:

12. августа 1690. године повјереник за настањивање Лике и Крбаве Јурај Крижанић дозволио је кнезу Вуку Милеуснићу да са четрдесет српских породица насели ширококулско подручје и земљу заузму на уговор. Крајишки попис од 1701. године утврдио је у Широкој Кули и Гребенару, који је потпао под њу, ове српске породице: „Цвјетичанин, Чанак, Дејановић, Дмитровић, Гагулић, Галовић, Јелић, Јовић, Клашњић, Кораћ, Капица, Маргић, Марић, Милеуснић, Миљановић, Новковић, Ножинић, Паскаш, Перашковић, Ракић, Репац, Сикирица, Узелац, Војновић, Вукелић и Зечевић." Све су то породице које је кнез Вујасин (Вук) Милеуснић довео са подручја око Оточца, Бриња и Брлога. Ови досељеници се, у Широкој Кули, умножише и раширише по свој Лици и Крбави.

[Лука]

147. Бижић, Ђурђевдан, Велика Дапчевица, Грубишно Поље, J2b-M241>Z638

Бижић сасвим сигурно припада подграни J2b-M241>Z638>Z631>Y22894. Ово је за сада изразито динарска група у нашем пројекту, а захваљујући дубинском резултату Перића из околине Ливна, знамо њихов дубљи SNP. Карактеристика овог хаплотипа су вредности 635=24 и 643=10. Поред поменутих Бижића и Перића, у овај генетички род спадају Живанић из околине Купреса, Николић из околине Никшића и Бојовић из околине Прибоја. Матица за крајишку групу је свакако негде у Старој Херцеговини (потез Никшић - Доње Полимље). Тестирани Бижић има 1-2 разлике са припадницима овог рода, углавном због мутације на 576 (17). Модална вредност 16.

На 23andme постоје резултати Цветковића из Свинице код Костајнице (J2b-M241) и Огњеновића из Двора (J2b-M241>L283). Како обојица славе Ђурђевдан, постоји могућност да припадају истом роду као и Бижић.

[Kalajdzic1]

Prađed vam se zvao Ćetko

Hvala Vam na komentaru, predpostavljam da ste imali prilike da vidite crfkvene knjige iz Crkva Rođenje Presvete Bogorodice u Ljubinju i tacno je da je tamo ime mog pradede upisano kao Ćetko dok se u maticnoj knjizi vodi kao Cvetko. Ukoliko imate dodatne informacije, voleo bih da ih saznam. Svako dobro

[Небојша]

173. Репац, Никољдан, Небљуси, Доњи Лапац

Припада хаплогрупи I1-M227, односно њеној српској подрграни BY169301. Нема потпуних поклапања, а најближи му је Драча из Доњих Биљана (разликују се на једном од 23 упоредива маркера, при чему је у питању двострука разлика). Ово је први тестирани из Крајине који припада овој хаплогрупи и слави Никољдан (сви досадашњи крајишки BY169301 славе Стевањдан).

Тестирани је у упитнику навео да су по предању пореклом из околине Плава и Гусиња, одакле су се одселили у залеђе Дубровника, па даље у Лику. Такође наводи да Репци припадају роду Милеуснића.

Код Милана Дивјака Личког се наводи да је Репцима старо презиме Милеуснић, као и следеће:

Такво предање (о пореклу од Милеуснића), забележио је Милан Карановић у Поуњу, почетком 20. века. Милеуснићи са 23andMe припадају хаплогрупи R1a-Z280>Z92>YP270. Да ли је овим резултатом предање оборено, требало би да се потврди тестирањем још неколико Репаца, односно Милеуснића. Како сам на 23andMe мислим видео више Милеуснића R1a, рекао бих да им је то основна хаплогрупа. Док су Репци вероватно накнадно "ушли" у род. Томе у прилог иде и слава нетипична за крајишке I1-M227.

ево тог предања:

"Пре 100 година доселили су се Репци 7 кућа из Лике, где су се звали Милеуснићи. У бежанији мати сакрије им предка као дете у репу, па му потомке прозову Репац. Славе Никољдан. Старина им је са југа."

[Лука]

Такво предање (о пореклу од Милеуснића), забележио је Милан Карановић у Поуњу, почетком 20. века. Милеуснићи са 23andMe припадају хаплогрупи R1a-Z280>Z92>YP270. Да ли је овим резултатом предање оборено, требало би да се потврди тестирањем још неколико Репаца, односно Милеуснића. Како сам на 23andMe мислим видео више Милеуснића R1a, рекао бих да им је то основна хаплогрупа. Док су Репци вероватно накнадно "ушли" у род. Томе у прилог иде и слава нетипична за крајишке I1-M227.

ево тог предања:

"Пре 100 година доселили су се Репци 7 кућа из Лике, где су се звали Милеуснићи. У бежанији мати сакрије им предка као дете у репу, па му потомке прозову Репац. Славе Никољдан. Старина им је са југа."

Колико видим, и лички Одановићи везују своје порекло за Милеусниће а такође по свему судећи не припадају хаплогрупи R1a-Z92>YP270. А нису ни Репцима по мушкој линији сродни. Дакле, биће да једноставно ова предања о огранцима Милеуснића под другим презименима нису тачна. Томе у прилог иде и то што су и Репци и Милеуснићи пописани 1701. године одвојено односно не може се у изворима потврдити да су Репци настали издвајањем од Милеуснића.

[Селаковић]

168. Васић, Аранђеловдан, Доњи Вијачани, Прњавор

Припада хаплогрупи I2>CTS10228>Y3120, по свој прилици грани S17250>Y4882>A1328>FT27092>Y177643, роду А у табели нашег пројекта – крајишким „Родићима“.

Последњи, пети Васић са овог ДНК месеца. Разликује се само на маркеру DYS458 од Васића из Г. Мравице, и само на DYS385b од једног од Васића из Бранежаца Горњих:

16. Васић, Аранђеловдан, Бранешци Горњи, Челинац

38. Васић, Аранђеловдан, Бранешци Доњи, Челинац

84. Васић, Аранђеловдан, Бранешци Горњи, Челинац

115. Васић, Аранђеловдан, Горња Мравица, Прњавор

[Atlantische]

200. Голубовић, Св. Ђорђе посни/Алимпијевдан, Нови Брачин, Ражањ

Припада хаплогрупи G2a-M406. Нема ближих поклапања у табели пројекта, а формално му је најближи на овој теми раније објављени Мијатовић из околине Крушевца (7/23, од којих су разлике на појединим маркерима двоструке).

Од иностраних хаплотипова, најближи су му Италијан из Равене (5/23) и Беневента (3/17), затим Немац из Кела у Баден-Виртембергу (5/23) потврђен као L14 и Турчин из провинције Кајзери потврђен као L14>Y38327. Дакле, ово је уз морачке Селаковиће и Мијатовића могући трећи српски L14 род.

Тестирани је у упитнику навео следеће:

Постоји прича да је предак Јован Драгош из Суботице крушевачке, бежећи од Турака, стигао у пиротски крај, село Глама, али да се вратио у Брачин. Јованов син, Вељко, је по предању убио Турчина секиром јер су му док су ловили поплашили козе. Тада је Вељко побегао у Обреж, међутим брачински кнез Црни Мринко му је издејствовао да се врати кад су му Турци опростили. Имао је четири сина, од којих и Голуба, који је имао два сина Јована и Петра који је мој предак.

Резултат и слава свакако упућују на јужније крајеве, па је питање времена када ће Голубовић добити поклапање на простору моравско-вардарске долине или области око ње.

[Селаковић]

183. Бојић, Лазаревдан, Лопаш, Пожега

Припада хаплогрупи I2>CTS10228>Y3120.

Бојићи су један од највећих родова у Лопашу. По предању, дошли су из Добрача, раније презиме било им је Самарџић, а старином су „из Херцеговине“.

У хаплотипу се изнад свега истиче јединствена, врло висока вредност DYS390 = 27. Тестирани је први на пројекту са овом вредношћу. Чак и DYS390 = 26 има само једна особа (Митровић из околине Медвеђе), али остаци хаплотипова се разликују.

Нема блиских поклапања.

Уколико је неким случајем дошло до већег степена мутирања DYS390 за кратко време, па хаплотип упоредимо са онима који имају конвенционалније вредности на овом маркеру, можда би Бојић могао бити близак роду Пилатоваца, а можда и једној породици са САНУ истраживања из Старог Влаха. Међутим, и славе се разликују, па је све под великим знаком питања.

[Atlantische]

214. Ђорђевић, Митровдан, Горња Студена, Нишка Бања

Припада хаплогрупи G2a-L497>Y128028, највероватније подграни BY195513.

Несумњиво је повезан са Златановићем (Јовањдан) из истог села са којим има потпуно поклапање на 23 маркера. Уз то, деле и специфичне вредности, 439=13 и нешто чешћу 576=16. Мислим да му је због 439=13 и исте славе, која није додуше толико ретка на српском југу, близак и тестирани из САНУ истраживања из црнотравске општине, са којим има потпуно поклапање на 17 маркера. Њих тројицу сам груписао у исти род, други на пројекту у оквиру Y128028>BY195513, с обзиром да се потпуно поклапају са мном (Бојанић, Никољдан, Трнавци код Рудог, Рудо), који сам први српски BY195513+. Припадност овој подграни је могуће потврдити SNP тестом код YSeq-а.

Делује да преци Ђорђевића и Златановића дуже обитавају на североисточним обронцима Суве планине, нарочито имајући у виду бројност Златановића у селу. Свакако, шире матично подручје рода којем припада и Црнотравац јесте од Суве планине до планине Плане.

Прадеда тестираног је усвојен у оближње Раутово, а претходно презиме је било Илић. Колико видех на мрежи, данас Илића нема у селу.

[Atlantische]

214. Ђорђевић, Митровдан, Горња Студена, Нишка Бања

Припада хаплогрупи G2a-L497>Y128028, највероватније подграни BY195513.

Једна занимљивост. На 10-ак километара источно од Ниша налази се прави Y128028 бедем.

Иначе је у Понишављу у односу на просек пројекта (3,19%) повећано присуство G хаплогрупе (7,66%).

[Мијатовић Срђан]

200. Голубовић, Св. Ђорђе посни/Алимпијевдан, Нови Брачин, Ражањ

Припада хаплогрупи G2a-M406. Нема ближих поклапања у табели пројекта, а формално му је најближи на овој теми раније објављени Мијатовић из околине Крушевца (7/23, од којих су разлике на појединим маркерима двоструке).

Од иностраних хаплотипова, најближи су му Италијан из Равене (5/23) и Беневента (3/17), затим Немац из Кела у Баден-Виртембергу (5/23) потврђен као L14 и Турчин из провинције Кајзери потврђен као L14>Y38327. Дакле, ово је уз морачке Селаковиће и Мијатовића могући трећи српски L14 род.

Тестирани је у упитнику навео следеће:

Резултат и слава свакако упућују на јужније крајеве, па је питање времена када ће Голубовић добити поклапање на простору моравско-вардарске долине или области око ње.

Драго ми је што има још неких који су слични мени.... Надам се још којем поклапању.

Имам нека питања, прво у ком степену сам рођачки близак по овом налазу са Селаковићима и Голубовићима.

Шта значи ово да је Голубовић уз морачке Селаковиће и Мијатовића могући трећи L14 српски род. Написано је тако као да то нешто битно значи. О чему се ради

[Atlantische]

Имам нека питања, прво у ком степену сам рођачки близак по овом налазу са Селаковићима и Голубовићима.

Не може се говорити о класичним генеаолошким степенима ни код појединаца који деле мушког претка у протеклих неколико стотина година, а камоли више. У овом случају, са претпоставком да и Ви попут Селаковића и Голубовића припадате грани L14 (по тренутним проценама настала пре 8100 год, најскорији заједнички предак свих носислаца је живео пре 4900 год), заједнички мушки предак Вам је живео у енеолиту. Имајте на уму да су Вам од њих сигурно ближи неки странци, од којих се Ваш предак ко зна где раздвојио.

Шта значи ово да је Голубовић уз морачке Селаковиће и Мијатовића могући трећи L14 српски род. Написано је тако као да то нешто битно значи. О чему се ради

Слажем се да није најспретније написано. Хтедох рећи да тренутно међу Србима имамо минимум 3 различите подгране у оквиру M406>L14 гране, но како је реч о грани чија старост надмашује све историји познате народе и нације, може се рећи да је сплетом срећних околности оваква ситуација код Срба. Простим речником, ако узмемо као претпоставку да M406>L14 уз многе друге подгране различитих хаплогрупа представља генетички остатак романизованих староседелаца које су Срби затекли у овим крајевима, долазимо до тога да је у ромејском корпусу било доста шаренила, видљиво и кроз саму L14 у овим крајевима.

[Aleksandar Golubovic]

Pozdrav, ja sam laik u ovome, iako odavno tragam za poreklom, jer me normalno, kao i sve druge interesuje. Citajuci komentare, hteo bih da dodam, ne znam koliko je to znacajno, da je Selo Novi Bracin, gde su moji gravitirali, poznato pod imenom Praesidium Dasmini, kao Rimska lokacija. Ali, kao sto rekoh, ne znam koliko je to znacajno. I drago mi je da otkrivam konekciju sa drugima koji dele dnk, i normalno da sam zainteresovan da saznam jos vise. (Izvinjavam se na latinici)

[Atlantische]

Pozdrav, ja sam laik u ovome, iako odavno tragam za poreklom, jer me normalno, kao i sve druge interesuje. Citajuci komentare, hteo bih da dodam, ne znam koliko je to znacajno, da je Selo Novi Bracin, gde su moji gravitirali, poznato pod imenom Praesidium Dasmini, kao Rimska lokacija. Ali, kao sto rekoh, ne znam koliko je to znacajno. I drago mi je da otkrivam konekciju sa drugima koji dele dnk, i normalno da sam zainteresovan da saznam jos vise. (Izvinjavam se na latinici)

Тај податак свакако јесте лепа коинциденција са пореклом Ваше хаплогрупе. Међутим, не треба заборавити да је становништво на овим подручјима, нарочито у равницама и на главним путним правцима попут долине Велике Мораве због честих ратова, немира и кризних периода расељавано у недоступније крајеве и планинске врлети.

Ово су иначе тренутно познати археогенетички узорци G2a-M406 хаплогрупе. Као што можете видети, има шаренила, али је углавном медитеранска ''прича'' у питању.

[Небојша]

182. Богуновић, Јовањдан, Госпић, Лика, J2a-M92>SK1357

Богуновић припада истој хаплогрупи/подграни као и претходно тестирани Богуновићи из Лике (околина Грачаца), тј. генетичком роду Цуца-Пјешиваца, чија је матица на простору Црне Горе. Иако поседује одређене мутације на неким брзомутирајућим маркерима, најближе делују управо неке породице из Крајине. Богуновићи из Грачаца (Зрмања Врело), Ковачевићи из Ивањске крај Босанске Крупе и Живковићи са Баније.

Богуновићи су иначе познати крајишки род, а уврежено је мишљење да су пореклом негде са југоистока (Рашка, Стара Херцеговина). Овој групи родова, према литератури, али и предању појединих крајишких родова, припадају и неке породице које не носе исту хаплогрупу као Богуновићи (Бундале, Мазалице, Шкундрићи и други), што значи да нису сви повезани по мушкој линији.

Са тог списка сродних породица, Богуновићима су за сада блиски Ковачевићи и Цвјетићани (23andMe). Осим тројице тестираних Богуновића са маркерима, на 23andMe постоје још двојица Богуновића J2a-M92. Један из Грачаца, други из Дољана (Доњи Лапац).

Од рода Богуновића воде порекло

Василије Вајан Ковачевић (1844-1896), поп Српске православне цркве и српски крајишки војвода, био је један од главних вођа Босанско-херцеговачког устанка (1875–1878).


Манојло Емануел Цвјетићанин (Слуњ 1833 — Загреб, 1919), аустроугарски фелдмаршал


Бранко Бране Богуновић (Дрвар, 1911 — Шибеник, 1945) четнички војвода

[Небојша]

186. Илић, Ђурђевдан, Ступчевићи, Ариље, J2a-M67>FT1566069

Тестирани је у питнику навео предање о пореклу из Дробњака. Овај генетички род је код нас распрострањен на простору Рашке, Старог Влаха, Босанске Крајине и Војводине. Врло вероватно да је матица негде на простору Рашке, или Црне Горе. У околини Дробњака за сада није било припадника J-FT1566069. Сви припадници овог рода међусобно веома блиски. Практично да и нема разлика у маркерима. Осим тога, индикативно је да чак 66,7% њих слави Ђурђевдан. Невезано да ли су у Крајини, Војводини, или Старом Влаху. По томе подсећају на Пјешивце J2a-SK1357, или Бањане N-P189.2.

[Небојша]

192. Батанчев, Св. Василије Велики, Нови Кнежевац, Банат, J2b-M205>Y22059

Презиме Батанчев се у овом делу Војводине помиње још у 18. и 19. веку. Тестирани је навео да је чукундеда рођен у Кнежевцу 1871. године. Генетички Батанчев упада у род А у пројекту, па је стога препоручљиво наручивање J-Y22063. С обзиром да, осим изузетка на маркеру 570 (17), поседује практично модални хаплотип, има велики број блиских, или релативно блиских хаплотипова у пројекту. У Крајини постоје Вејновићи који припадају овој хаплогрупи и славе Василијевдан, па се поставља питање да ли може бити даље везе. Од географски блиских породица, Батанчеву су најблии Станаћеви из Новог Милошева (22/23). На 23andMe постоји и породица Беленцан J-M205 из Новог Кнежевца. Било би занимљиво видети шта славе Беленцани.

[ZO]

192. Батанчев, Св. Василије Велики, Нови Кнежевац, Банат, J2b-M205>Y22059

Презиме Батанчев се у овом делу Војводине помиње још у 18. и 19. веку. Тестирани је навео да је чукундеда рођен у Кнежевцу 1871. године. Генетички Батанчев упада у род А у пројекту, па је стога препоручљиво наручивање J-Y22063. С обзиром да, осим изузетка на маркеру 570 (17), поседује практично модални хаплотип, има велики број блиских, или релативно блиских хаплотипова у пројекту. У Крајини постоје Вејновићи који припадају овој хаплогрупи и славе Василијевдан, па се поставља питање да ли може бити даље везе. Од географски блиских породица, Батанчеву су најблии Станаћеви из Новог Милошева (22/23). На 23andMe постоји и породица Беленцан J-M205 из Новог Кнежевца. Било би занимљиво видети шта славе Беленцани.

Поменути на теми Срби у Банату. Мада?

http://novomilosevo.devbin.org/download/mononmcetiricitaj.pdf

https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=1836.40

7 Aleksa Milana Batancev Beodra Vojnik umro u bolnici

Али ови Батанчеви се у Домовним протоколима Беодре из 19 века воде са славом Свети Сава, извори бележе и као Батањац, претпоствља се по Батањи са Мориша, по предању старо презиме Савић.

Крајем 18 века забележени у Беодри (сада део Новог Милошева). Половином 19 века 5 кућа.

Станаћеви су из суседног Карлова. И нису досељени од Мориша, већ из Бачке.

У сваком случају упућује на топонимистичко презиме.

[Небојша]

207. Пауковић, Јовањдан, Милосавци, Лакташи, J1-ZS4393>ZS9949

Пауковићи припадају генетичком роду Синобада. Блиске су им крајишке породице са славом Јовањдан и вредношћу 27 на маркеру 481. Осим Синобада, ту спадају и Тишме из Кистања, што верорватно открива миграциони правац Пауковића. У Крајини се, условно речено, издвајају два кластера J1-ZS9949. Једни су сконцентрисани у Поткозарју и Лици и славе Ђурђевдан, док су други присутни на потезу Северна Далмација - Босанска Крајина и славе углавном Јовањдан. Примећују се и одређене разлике у маркерима. Сви су они даљим пореклом из Источне Херцеговине, од рода Влаховића. Што се Балкана тиче, TMRCA (најстарији заједнички предак) ове подгране износи око 1000 година, а најближи генетички рођаци, осим у динарским крајевима, јављају се на истоку Балкана.