ДНК порекло > Родови и њихове хаплогрупе

Кучи E-V13>S2972>Z16661>BY165837

(1/121) > >>

Синиша Јерковић:
Прво братство које ћу представити, а добро је заступљено на Српском ДНК Пројекту са три презимена је братство Куча Мрњавчића.

Становништво племена Куча се генерално дијели на три групе: Старе Куче, Нове Куче и Куче Арбанасе. Ова подјела је ипак условна, јер и у старим Кучима има досељеника, само старијих. Мрњавчићи су управо једни од тих.
Читајући литературу о Кучима, које има доста (Марко Миљанов, Ровински, Ердељановић) чини се да је на простору Куча, тачније југозападном дијелу области живјело испрва словенско становништво и да је тај дио Куча заправо Горска Жупа која се помиње и код Дукљанина и у повељама Немањића. Видјећемо касније кад будемо анализирали неке стариначке породице да је у Кучима можда живјело и неко вендско словенско племе са словенског сјеверозапада (Кликовци и Злојутро су R1а).
Највеће етничке промјене и помјерања на простору Црне Горе и Брда десила су се пропашћу српске средњевјековне државе. Примјетно је тада помјерање јаких братстава, махом влашког (старосједилачког) поријекла са простора сјеверне Албаније и Македоније. Та јака братства, која су за разлику од жупског словенског становништва боље организована потискују исто словенско и српско становништво, уклапају га у свој племенски систем или протјерују и заузимају земљу. Сличан процес се десио и у Кучима приликом досељавања Мрњавчића.

Оно што се поуздано зна за Мрњавчиће јесте да су доселили у Куче половином 15. вијека из околине Скадра, да су били католичке вјере и да су били двојезични тј. да су говорили и српски и албански. Имали су предање о поријеклу од Гојка Мрњавчевића, брата краља Вукашина. Могуће је да су заиста припадали некој од племићких српских породица или влашких катуна у служби српских владара, јер се као разлог њиховог доласка у Куче наводи бијег од скадарских Турака.
Остало је предање да су Мрњавчићи приликом доласка у кучку Орахову напали тамошње словенске земљораднике и да су им отели земљу. Том приликом су населили сљедећа мјеста у Кучима: Орахову, Безихово, Дучиће, Убле, Криви До и Крижање.
Од тада па све до успона Дрекаловића, Мрњавчићи су имали војводску част у Кучима. Заразлику од осталих Куча Мрњавчићи углавном славе Митровдан. Постоји предање и да су сами Дрекаловићи били поријеклом од Мрњавчића, али то вјероватно није истина. Многи Мрњавчићи ће се касније потурчити, па ће као такви крајем 17. вијека бити изгнани из племена. Доста су се исељавали у област Подгорице, Плав, Гусиње.
У наредном посту ћу покушати представити чланове братства и покушати дефинисати генетску везу међу њима.

Синиша Јерковић:
Јован Ердељановић је почетком 20.вијека написао студију Кучи која је била објављена и у едицији Насеља српских земаља. У поменутој студији описана су презимена и родови братства Куча Мрњавчића, ато стабло на основу Ердељановићевих записа би требало да изгледа овако.



На цртежу се јасно види генеаолошка веза генетски тестираних Радончића и Никочевића. Радончићи припадају Ђурђевићима, а Никочевићи Кућанима. Имају веома близак хаплотип.

Њима веома блиска и генетски несумњиво повезана је и породица Урошевић из Велишевца код Љига која слави Св. Стефана. Њу нисмо могли наћи у Ердељновићевом попису Куча Мрњавчића, али сад је изазов наћи ту везу на коју генетика јасно указује. У сљедећем посту представићемо и поријекло ових Урошевића.

Синиша Јерковић:
Урошевић који се тестирао и који упада у овај близак кластер Куча Мрњавчића поријеклом је из села Велишевац код Љига и слави св. Стефана.

Покушао сам да нађем податке о овој породици у дјелу Љубомира Павловића "Колубара и Подгорина" који је обрадио и становништво овог насеља.

Нажалост, не помиње Урошевиће, али помиње бројно и јако братство Демировића са славом свети Стефан. Помиње додуше још неколико досељених породице које су се прижениле у Демировиће и преузеле њихову славу, али ни међу њима нема Урошевића. Како год, ја ћу претпоставити да су Урошевићи огранак ових Демировића који су касније добили презиме Урошевић (што у Србији није била ријетка појава, напротив). Ако се веза Демировић - Урошевић не покаже као тачна, имаћемо бар дефинисано поријекло презимена Демировић из Велишевавца код Љига.

Само село Велишевац или Велишевци, како пише Павловић опустило је крајем 17. вијека и интензивно се насељавало у 18. вијеку углавном српским становништвом из Старог Влаха, Рашке , Херцеговине и Црне Горе. Тако су и Демировићи доселили у Велишевце 1795. из ужичког мјеста Дражиновићи. Дражиновићи су им били само успутно мјесто боравка, а по казивању Павловића поријеклом су били из средњег Полимља, тачније из насеља Потпећ и Бучје гдје су се презивали Ајановићи. Ту се завршава повијест о Демировићима коју нам прича Љубомир Павловић, а наставља се причом Петра Мркоњића који у свом дијелу "Средње Полимље и Потарје" помиње и Ајановиће у насељима Потпећ и Бучје са славом св. Стефан. У фусноти даје информацију за Ајановиће да су се доселили у Полимље прије двјесто година (1700), да су се раније презивали Драгутиновићи и да један њихов дио прије сто година (1800) одселио у ваљевски округ што се поклапа са доласком Демировића у Велишевце 1795. године. У самом Бучју живе и Драгутиновићи који такође славе Стефањдан и за које се каже да су дошли из Колашина.

Значи дошли смо до Драгутиновића који су у Полимље дошли око 1700. године из Колашина. Поставља се питање: одакле су се ови Драгутиновићи доселили. Петар Мркоњић не даје информацију о томе, али одговор нам даје други истраживач Јован Ердељановић у свом дјелу "Стара Црна Гора".

У племену Ћеклића постоји јако досељеничко братство Петровића. Сматра се да је родоначелник овог братства Петар половином 16.вијека дошао у Ћеклићко село Језер у ком се налазила стара црква св. Стефана. Потомци овог Петра , за којег не знају тачно одакле је дошао (помињу Бјелопавлиће, али у њима нема трага) брзо су се размножили, растјерали старинце, преузели њихову крсну славу Св. Стефана, а нешто касније и ћеклићку племенску славу св. Илију. Управо међу овим ћеклићким Петровићима налазимо и братство Драгутиновића које води поријекло од Петровића. То су сасвим сигурно Драгутиновићи који су преко Колашина одселили за средње Полимље, а затим даље у Србију као Демировићи и могуће Урошевићи из Велишеваца који су и тестирани. Ердељановић сматра да је поријекло свих ових Петровића из Љешанске нахије , из села Буроње (раније Буроњић) јер нека братства помињу као свог претка Павла Буроњића. Међутим овакво тумачење се чини прилично исфорсираним јер једини аргумент који Ердељановић користи је постојање насеља Буроњић у љешанској нахији. Интересантно је да у зетском селу Понори постоји породица Петровић која такође слави светог Стефана и која по предању из Куча. У Кучима заиста постоји братство Петровића (једино по таквом имену) које припада Кучима Дрекаловићима, а не Кучима Мрњавчићима. Међутим не треба заборавити ни тврдњу Марка Миљанова да су и Дрекаловићи од Мрњавчића. Ту већ долазимо на несигуран терен.

Оно што стоји јесте да су Демировићи из села Велишевца код Љига поријеклом од ћеклићког братства Петровића тачније њиховог огранка Драгутиновића. Ако је тачно да су Уроошевићи огранак Демировића сазнали смо и поријекло Урошевића до 16.вијека. Даља њихова веза са Кучима Мрњавчићима је генетски неспорна, надамо се да ће се пронаћи и та веза у подацима.


 

Синиша Јерковић:
Кучи Мрњавчићи су дали и једно велико братство у Грахову: Вујачиће-Даковиће.

Из тог братства је познати српски политичар из Црне Горе Марко Даковић (1880-1941), адвокат и народни трибун и учесник Подгоричке Скупштине 1918.

Такође, овом братству припадају и тзв. бошњачки политичари : Фахрудин Радончић и Ејуп Ганић. Колико они везе са Босном имају просудите сами.

Синиша Јерковић:
Данас сам случајно наишао на један текст који потврђује моју претпоставку да је братство Петровића из Ћеклића, а од којих је и горе спомињани Урошевић из Љига,  поријеклом од Куча Мрњавчића. Ријеч је, наиме, о раду Милана Карановића са почетка 20. вијека који се зове "DINARSKA PLEMENA NEMANJIĆKOG PORIJEKLA" Пренијећу за почетак оној важни дио који успоставља везу Кучи Мрњавчићи-Петровићи Ћеклићи, а то је крсна слава љетњи свети Стефан, а касније ћу пренијети и цијели Карановићев текст о Мрњавчићима које аутор налази и међу многим родовима у Босанској Крајини.

"Jedan ogranak rodova sa slavom Sveti Stevan Arhiđakon i sa predanjem da su od Skadra, od plemena Mrnjavčića, pod prezimenom Mlađen naselio se u blizinu Kamengrada. Takođe, grupa rodova u Gerzovu su, po sačuvanom predanju od Skadra, od plemena Mrnjavčića i svi slave Svetog Stevana Arhiđakona.
 Rodovi u plemenu Kučima, koji su po predanju Mrnjavčići, slave Svetog Dimitrija kao svoju glavnu slavu, a svi ”prislužuju” letnjem Svetom Stevanu. Vidi se jasno kult Svetog Stevana, s tom razlikom da gerzovački Mrnjavčići slave Svetog Stevana po Božiću, a kučki Mrnjavčići ”prislužuju” letnjem svecu."

Видјели смо да смо испитујући поријекло Урошевића који слави зимског Стефана дошли до ћеклићког братства Петровића које потиче од извјесног Петра који се у Ћеклић доселио у 16.вијеку и то у мјесто Језер гдје је била стара црква св. Стефана. Ево шта каже Ердељновић о њиховом мјењању славе у Ћеклићима у свом раду Стара Црна Гора:

"Сви Језерани (мисли се на Петровиће) славе св. Илију (племенска слава свих Ћеклића), а послужују зимски Шћепањдан коме је посвећена њихова црква...Једном се, веле, била појавила куга у селу и кад је народ почео бјежати испред ње она (куга) је казала, да не беже, него да промене крсно име "јесењег" св. Шћепана (2.августа по старом, ово је у ствари љетњи св. Стефан) на Шћепањдан зимњи и да саграде цркву којој ће храм бити овај други светац. Они тако и ураде те куга престане. Да су заиста преци данашњих Језерана славили љетњег св. Шћепана, доказ је и то што су њихови потомци све до скора на тај дан носили "пуње и проскуру" у цркву"

Једино братство гдје се још прослављао љетњи св. Стефан су Кучи Мрњавчићи.

На овај начин преко ове ријетке славе нашли смо и везу између Урошевића из Љига и Куча Мрњавчића на шта су генетски резултати несумњиво указивали. Значи да је Урошевић из Велишеваца крај Љига, поријеклом од Демировића из истог мјеста, који су даље од Ајановића у Полимљу, који су опет од Драгутиновића, а Драгутиновићи од ћеклићких Петровића, ћеклићки Петровићи су од Куча Мрњавчића. На тај начин је је генетски резултат потврђен кроз историјеске и предањске податке.

Истовремено, из овога се да закључити да Кучи Мрњавчићи нису тек мало кучко братство већ веома разгранат род коме припадају и Петровићи у Ћеклићима и сва она братства настала од њих.

Исто тако изгледа да, бар по казивању Милана Карановића, Куча Мрњавчића има и по запдним српским крајевима. Које би то породице могле бити, пренијећемо у тексту који слиједи.

Навигација

[0] Индекс порука

[#] Следећа страна

Иди на пуну верзију