Ја сам за то да сваки члан породице изабере своју ознаку каденције која ће бити јединствена "налепница" на хералдичком породичном штиту. Она се не би преносила на нове генерације. Потомци би изабрали своју нову јединствену ознаку коју би стављали на породични грб. Једном искоришћени симболи каденце се не би могли поново користити међу следећим генерацијама. Те ознаке би значи заувек биле повучене из употребе у дотичној породици, као што се неки бројеви дресова заувек повлаче из употребе у NBA лиги. Што се тиче линије најстаријег сина, правила би се могла задржати у смислу да се преноси један те исти штит без додате каденце, мада и ту би се могло применити правило произвољног симбола (ту сам неодлучан ).
Ја лично не волим каденце. Изгледају ми као кад су некад давно старије жене стављале миље на телевизор, па буде прекривен горњи део екрана.
Блокирају ми поглед на штит, и не дозвољавају ми да уживам у његовој хералдичкој лепоти.
Зато се ја залажем за челенку, а да штит остане исти; или уз мање промене, као што је, рецимо, Велибор урадио за више чланова породице.
Једноставно, не волим кад нешто прекрива штит, као рецимо у овом случају:
(Знам да није јасно да ли је овај грб уопште и икад био у употреби; узео сам га само као пример.)