Ове речи су се говориле у Плавну и Радљевцу. Неке сам чуо од бабе, прабабе и других старијих људи, неке говоре моји родитељи, а неке говорим и ја. У прву групу сам ставио италијанизме који су модификовани (за пар речи нисам начисто да ли су италијанизми). У другу групу сам ставио речи које нису италијанизми, мада понека можда и јесте (нисам сигуран). У другој групи препознајем старе српске речи, турцизме, понеки германизам а има доста речи које су мени непознатог порекла.
камара (соба), катрига (столица), ура (сат), капула (црни лук), спиза (храна), помидора (парадајз), шуверини (шибице), мела (јабука), домижана (посуда за пиће), кариола (колица), шпорко (прљаво), шкуре (капци на прозорима), шкатула (кутија), шолде (паре), маћа (болест), мањистра (тестенина), арија (чист ваздух), шушта (душек), бошча (бела марама коју су носиле удате жене), катрига (столица), дота (мираз), дотарица (мираздинка), шпина (славина), шкале (мердевина), боршча (торба), пијет (тањир), пињур (виљушка), праска (виноградска бресква), лумбрела (кишобран), кушин (јастук), шугаман (пешкир), зера (мало), граделе (ротиљ), кала (уска улица), матрелина (чекић), маца (већи чекић), бакетати (тући, ударати), пунат (поен у картама), бутига (продавница), шувит (таван), шпигло (огледало), вригање (пржење), вритула (уштипак), боца (флаша), боцун (већа флаша), пржун (затвор), мурва (дуд), вунцут (преварант), деворни (туђи), рундати (преметати), јакета (јакна), ђир (круг), каприц (инат), тука (ћурка), ћика (опушак), ћикара (шоља), врешко (свеже), шесан (леп), ћапити (отети), травежа (кецеља), кужина (кухиња), цукар (шећер), маренда (ужина), шифуњер (ормар), преша (журба), кукумар (краставац), кацивола (већа кашика за сипање), манит (луд), дишпет (инат), шпијати (вирити), мула (полу магарац полу коњ), шкриња (мртвачки сандук), капса (мартвачки сандук), ланцун (чаршаф), шпиода (зихернадла), пршут (шунка), либар (књига), брина (гомила земље), ћић (стриц), ћакула (оговарање), клапа (група), клапац (момак), мулац (копиле), тинта (мастило), кунтен (вољан)
чава (ковани ексер), броква (ексер), шкакљати (голицати), вареника (млеко), навака (добробит, благодет), мадрац (душек), рубац (марама), кава (већа рупа), пуце (дугме), ижиња (памет, идеја), гњити (трулити), гра (пасуљ), дипле (гајде), свирала (фрула), дурати (трпети), зарука (веридба), кар (свађа), нева (јетрва), ћаћа (отац), ћако (свекар), тежак (сељак), вериге (ланац који држи лонац за кување на огњишту), воша (канал), шпарати (штедети), шпица (коштица), шкиљити (гледати стиснутих очију), ножице (маказе), цигли (последњи), шиба (мотка од прута), ћук (сова), јејина (сова), јере (зашто), скоруп (кајмак), луг (пепео), пирити (дувати), мијур (плих), шлапе (папуче), калати (уморити се), крамп (будак), здјела (шерпа), жмаре (чварци), мрква (шаргарепа), базати (бесциљно лутати), бајам (бадем), авлија (двориште), медити (лепо говорити, улизивати се), лупеж (лопов), шњуре (петрле), губица (усна), лабрња (усна), ћукати (звиждати), швикати (звиждати), пенџер (прозор), тувити (памтити), квасина (сирће), косјер (срп за сечење грана), ћа (напоље, вани), брикташ (новчаник), каца (башва за кисељење купуса), бакра (посуда за кување), црљен (црвен), цицвара (јело од кукурузног брашна), уперан (нормалан), синџир (ланац), роглав (својеглав), пека (сач), отава (млада трава), дела (ајде), диванити (говорити), шкодити (сметати), крув (хлеб), ћимбушити (страсно пушити), астал (сто), чатати (кад поп чита молитву), урован (тешке нарави), пила (тестера), кљаст (без руке), крупа (град-метеоролошка појава), грумила (гомила), вакат (време), земан (време), крпуша (крпељ), зрак (ваздух), цолоти (храмати), преуба (макар, минимум прихватљивог), зувар (бар, деломично), огуглати (навићи се на муку), корун (срванасти део клипа на кукурузу), посјек (прасе за клање), видра (посуда за прање веша), пекмез (џем), база/баса (ситни сир), шпинат (спанаћ), штаваљ (зеље), запта (ограничење, мера), гувно (простор за врсидбу за коњима)