Аутор Тема: Археолошка открића  (Прочитано 135941 пута)

Ван мреже vojislav.ananic

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1382
Одг: Археолошка открића
« Одговор #20 послато: Јун 02, 2016, 07:18:08 пре подне »
Један од коментара:

Vaso Petković 20/03/2015 у 19:57
Imao sam čast da u jesen 93.upoznam dr.Đorđa Jankovića,kada je došao na Ozren da izvrši pretraživanje terena u cilju pribavljanja materijalnih dokaza o postojanju gromila na ovom dijelu srpskog etničkog prostora.Sa sobom je nosio kartu sa potcrtanim toponimima,samo mi kratko kaže, vodi me na Vukanovu ravan i Borovu glavicu.Čudio sam se sa kakvom pažnjom i zanesenošću nešo traži po terenu, meni nepoznato,kao da je tu nešo davno zakopao .Kada smo došli na Borovu glavicu našli smo lijepo uređenu njivicu ,čista i davno pokošena,prava glavica, ali na sred njive jedan poveći grm iznikao na gomili kamenja.Bilo mi je čudno otuda baš na sred tako čiste i uređene njive poveći grm i kamenje.Kada nam je doktor objasnio da je to gromila iz prethrišćanskog vremena gdje su spaljivani pokojnici,tada smo shvatili smisao i značaj narodnog predanja i legendi koje se prenose generacijama.Tada mi je bilo jasno zašto onaj grm nije iskrčen a kamenje sklonjeno.Dok sam ja pomagao doktoru na iskopu i uzimanju uzoraka moj drug Branko je našao nekoliko gljiva sunčanica,kod obližnje kuće ispekao i nosi nama da se malo okrijepimo.Ukazivali smo doktoru na lokalitete sa stećcima da ih pogleda što je on glatko odbio da učini.Kada smo ga poslije pitali zašto ga ne interesuju stećci,samo nam je kratko rekao da su to nadgrobna obiležja srpskog naroda iz predhrišćanskog vremena ,što je u ozbiljnoj arheološkoj nauci davno dokazano i potvrđeno.Danas proučavati stećke je isto što ponovo dokazivati Pitagorinu teoremu !Dr.Đorđe Janković je na nas ostavio izvanredan utisak,tih ,skroman i dobar čovjek,vrstan poznavalac arheologije i maksimalno posvećen svojoj nauci !Puno ga pozdravljam i želim mu dobro zdravlje i još dugo da se bavi arheološkim istraživanjima!!

Thumb up 0 Thumb down 0

Ван мреже Wolf Sagash

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1363
Одг: Археолошка открића
« Одговор #21 послато: Јун 02, 2016, 09:01:09 пре подне »
Један од коментара:

Vaso Petković 20/03/2015 у 19:57
Imao sam čast da u jesen 93.upoznam dr.Đorđa Jankovića,kada je došao na Ozren da izvrši pretraživanje terena u cilju pribavljanja materijalnih dokaza o postojanju gromila na ovom dijelu srpskog etničkog prostora.Sa sobom je nosio kartu sa potcrtanim toponimima,samo mi kratko kaže, vodi me na Vukanovu ravan i Borovu glavicu.Čudio sam se sa kakvom pažnjom i zanesenošću nešo traži po terenu, meni nepoznato,kao da je tu nešo davno zakopao .Kada smo došli na Borovu glavicu našli smo lijepo uređenu njivicu ,čista i davno pokošena,prava glavica, ali na sred njive jedan poveći grm iznikao na gomili kamenja.Bilo mi je čudno otuda baš na sred tako čiste i uređene njive poveći grm i kamenje.Kada nam je doktor objasnio da je to gromila iz prethrišćanskog vremena gdje su spaljivani pokojnici,tada smo shvatili smisao i značaj narodnog predanja i legendi koje se prenose generacijama.Tada mi je bilo jasno zašto onaj grm nije iskrčen a kamenje sklonjeno.Dok sam ja pomagao doktoru na iskopu i uzimanju uzoraka moj drug Branko je našao nekoliko gljiva sunčanica,kod obližnje kuće ispekao i nosi nama da se malo okrijepimo.Ukazivali smo doktoru na lokalitete sa stećcima da ih pogleda što je on glatko odbio da učini.Kada smo ga poslije pitali zašto ga ne interesuju stećci,samo nam je kratko rekao da su to nadgrobna obiležja srpskog naroda iz predhrišćanskog vremena ,što je u ozbiljnoj arheološkoj nauci davno dokazano i potvrđeno.Danas proučavati stećke je isto što ponovo dokazivati Pitagorinu teoremu !Dr.Đorđe Janković je na nas ostavio izvanredan utisak,tih ,skroman i dobar čovjek,vrstan poznavalac arheologije i maksimalno posvećen svojoj nauci !Puno ga pozdravljam i želim mu dobro zdravlje i još dugo da se bavi arheološkim istraživanjima!!

Thumb up 0 Thumb down 0
Vaso Petković laže ili nije dobro shvatio Đorđa Jankovića. Ovo mu za stećke sigurno nije rekao. To je budalaština prve vrste.

Ван мреже vojislav.ananic

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1382
Одг: Археолошка открића
« Одговор #22 послато: Јун 02, 2016, 09:06:41 пре подне »
Да ли је будалаштина, не знам. Нисам тада био са њима. Купи "Печат" и утврди да сам пренео цео његов коментар.

Ван мреже vojislav.ananic

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1382
Одг: Археолошка открића
« Одговор #23 послато: Јун 02, 2016, 09:25:05 пре подне »

Ван мреже vojislav.ananic

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1382
Одг: Археолошка открића
« Одговор #24 послато: Јун 03, 2016, 10:05:13 пре подне »

Ван мреже vojislav.ananic

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1382

Ван мреже vojislav.ananic

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1382

Ван мреже vojislav.ananic

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1382
Одг: Археолошка открића
« Одговор #27 послато: Јун 12, 2016, 05:57:37 пре подне »
http://www.zapadnisrbi.com/istorijska-citanka/skrivana-srpska-istorija/441-zabranjena-arheologija-i-istorija-srba.html

Преузето са именованог сајта

Само онај ко жели, нека прочита. Ни од кога то не тражим да мора. Да не буде опет неспоразума.
Војислав

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Археолошка открића
« Одговор #28 послато: Јун 19, 2016, 05:34:10 поподне »
Шта беше са оном базиликом што је нађоше на траси Коридора 10, о којој се писаше пар дана и онда је пресвукоше асфалотом? Наводно реч је о највећој до сада пронађеној ранохришћанској базилици на простору Србије? Да ли су извршена нека макар минимална истраживања док се није цео локалитет пресвукао цестом?



У зависности од извора, спомиње се да је стара 17 векова, или се датира у период од IV до VI века, а налази се на некадашњем римском путу (Via militaris), који је спајао источни и западни део Римског царства, недалеко од античке Ремизијане, родног места Светог Никите Ремизијанског.

Већ позната група ентузијаста и заљубљеника у историјске теме, окупљена око пројекта Историјске реконструкције урадила је реконтрукцију ове базилике, па у прилогу остављам слику могућег изгледа овог објекта (а њихов рад, који свакако заслужује пажњу, може се пратити и на skyscrapercity.com).



Наравно, само откриће поставља низ питања, да ли је могуће претпоставити ко је могао да подигне ову базилику, ко су могли да буду верници који се тамо молише, колико је насеље ту могло да буде с обзиром на величину базилике, какве су шансе да се закпопа касније около пута?




Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Археолошка открића
« Одговор #29 послато: Јун 19, 2016, 07:09:36 поподне »
Шта беше са оном базиликом што је нађоше на траси Коридора 10, о којој се писаше пар дана и онда је пресвукоше асфалотом? Наводно реч је о највећој до сада пронађеној ранохришћанској базилици на простору Србије? Да ли су извршена нека макар минимална истраживања док се није цео локалитет пресвукао цестом?



У зависности од извора, спомиње се да је стара 17 векова, или се датира у период од IV до VI века, а налази се на некадашњем римском путу (Via militaris), који је спајао источни и западни део Римског царства, недалеко од античке Ремизијане, родног места Светог Никите Ремизијанског.

Већ позната група ентузијаста и заљубљеника у историјске теме, окупљена око пројекта Историјске реконструкције урадила је реконтрукцију ове базилике, па у прилогу остављам слику могућег изгледа овог објекта (а њихов рад, који свакако заслужује пажњу, може се пратити и на skyscrapercity.com).



Наравно, само откриће поставља низ питања, да ли је могуће претпоставити ко је могао да подигне ову базилику, ко су могли да буду верници који се тамо молише, колико је насеље ту могло да буде с обзиром на величину базилике, какве су шансе да се закпопа касније около пута?



Нажалост, одређено је да остаци базилике иду под асфалт.  >:( Немушто објашњење је било да ће они бити "конзервирани" и сачувани за будућа покољења да га истражују. Међутим, у цивилизованим државама, када хоћете да сачувате неки археолошки локалитет за будућа истраживања, онда преко њега не постављате ауто-пут, јер ће сама тежина асфалта, а касније и вибрације које ће да производи хиљаде возила која буду прелазила преко њега, да га бесповратно униште. Апеловало је много археолога, чак је и патријарх Иринеј дигао глас да се не гради пут преко базилике, али узалуд, очигледно морамо да платимо цену "напретка" (као у "добра" стара комунистичка времена, када се врло слично радило што се тиче културне баштине).
Локалитет сам по себи је врло занимљив, највероватније има везе управо са Никетом Ремезијанским (био је активан у време док је он био жив), јер се налазио на територији његове епископије. Оно што је занимљиво у вези Никете је да је он најпознатији као човек који је успео да покрсти Бесе, трачко племе које је успело да одоли романизацији и сачува свој стари језик. Доказ тога је податак да је Никета превео псалме и јеванђеља на њихов језик, што говори да је можда и он пореклом био Бес, у сваком случају је познавао њихов језик. Све се то дешавало крајем IV и почетком V века. Можда је баш ова базилика био центар (или један од центара) њиховог покрштавања, с обзиром да је пронађена велика крстионица, погодна за истовремено крштење већих група људи.
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Археолошка открића
« Одговор #30 послато: Јун 19, 2016, 08:42:52 поподне »
Хвала Никола на одговору. Врло занимљиви подаци. Заиста невероватно понашање наших власти, које су такво једно откриће гурнули под тепих, а овамо се сам коридор кроз Србију гради скоро двадесет година, па нашли сад да пожуре и да ништа не мењају. ::) Што је по мени најтрагичније, већа се прашина подигла око храста, него око овог археолошког открића, а ни Српска православна црква није превише таласала око овог питања, уосталом, СПЦ не таласаше превише ни око потапања Ваљевске Грачанице.

У вези Беса, могли бисмо онда тврдити да овај налаз иде у прилог историји Беса на том подручју, а они су вероватно у неком христијанизованом облику, у цивилизацијском смислу, дочекали Србе на тим просторима (који ће бити покрштени тек три-четири века касније)?



Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Археолошка открића
« Одговор #31 послато: Јун 19, 2016, 09:36:09 поподне »
Хвала Никола на одговору. Врло занимљиви подаци. Заиста невероватно понашање наших власти, које су такво једно откриће гурнули под тепих, а овамо се сам коридор кроз Србију гради скоро двадесет година, па нашли сад да пожуре и да ништа не мењају. ::) Што је по мени најтрагичније, већа се прашина подигла око храста, него око овог археолошког открића, а ни Српска православна црква није превише таласала око овог питања, уосталом, СПЦ не таласаше превише ни око потапања Ваљевске Грачанице.

У вези Беса, могли бисмо онда тврдити да овај налаз иде у прилог историји Беса на том подручју, а они су вероватно у неком христијанизованом облику, у цивилизацијском смислу, дочекали Србе на тим просторима (који ће бити покрштени тек три-четири века касније)?

Беси су у време свог покрштавања описивани као "дивљи планински вуци".  :) Самим тим је и подвиг Никетиног покрштавања тих тврдокорних горштака био већи. Значи у цивилизацијском смислу они нису били на ступњу романизованог становништва у долинама, више су били један реликт предримских времена на Балкану, полуномадско (трансхумантно) сточарско-пљачкашко племе. Међутим након покрштавања постоје подаци да су њихови монаси били присутни у Палестини (у 5. и 6. веку) и да се у једном манастиру близу Мртвог мора служила литургија, поред грчког, латинског и арамејског, и на беском језику. Немачки историчар и лингвиста Готфрид Шрам је изнео хипотезу да су Беси уствари прото-Албанци (или рани Албанци) у својој књизи "Почеци албанског хришћанства" (Anfange des Albanischen Christentums), што има логике, највише управо са лингвистичког становишта (јер услед недостатка и сиромаштва других извора, најбољи начин на који можемо да проникнемо у мистерију албанске етногенезе је лингвистичка анализа њиховог језика). Морам да напоменем да је ова његова хипотеза од стране албанских научника дочекана "на нож", јер је он тиме негирао да се Албанци од далеке праисторије непрекидно налазе на простору Албаније и Космета, него су се по њему они тек у време раног средњег века преселили на простор Арбанона (залеђе Драча, углавном територија данашње средње Албаније, која је и била средњовековно језгро Албанаца), бивајући потиснути од стране Првог бугарског царства из данашњег Шоплука (који је прави простор њихове етногенезе), а упадајући међу већ раније придошле Словене и ромејске староседеоце. Његову тезу поткрепљују и лингвистичке везе данашњих Румуна, односно средњовековних Влаха и Албанаца, па би највероватније онај несловенски појас, који је одвајао две гране јужнословенских језика (западну и источну) и који се налазио отприлике око данашње српско-бугарске границе и тромеђе Србије, Бугарске и Македоније, био насељен у раном средњем веку влашко-беским становништвом.
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Археолошка открића
« Одговор #32 послато: Јун 19, 2016, 10:15:45 поподне »
Беси су у време свог покрштавања описивани као "дивљи планински вуци".  :) Самим тим је и подвиг Никетиног покрштавања тих тврдокорних горштака био већи. Значи у цивилизацијском смислу они нису били на ступњу романизованог становништва у долинама, више су били један реликт предримских времена на Балкану, полуномадско (трансхумантно) сточарско-пљачкашко племе. Међутим након покрштавања постоје подаци да су њихови монаси били присутни у Палестини (у 5. и 6. веку) и да се у једном манастиру близу Мртвог мора служила литургија, поред грчког, латинског и арамејског, и на беском језику. Немачки историчар и лингвиста Готфрид Шрам је изнео хипотезу да су Беси уствари прото-Албанци (или рани Албанци) у својој књизи "Почеци албанског хришћанства" (Anfange des Albanischen Christentums), што има логике, највише управо са лингвистичког становишта (јер услед недостатка и сиромаштва других извора, најбољи начин на који можемо да проникнемо у мистерију албанске етногенезе је лингвистичка анализа њиховог језика). Морам да напоменем да је ова његова хипотеза од стране албанских научника дочекана "на нож", јер је он тиме негирао да се Албанци од далеке праисторије непрекидно налазе на простору Албаније и Космета, него су се по њему они тек у време раног средњег века преселили на простор Арбанона (залеђе Драча, углавном територија данашње средње Албаније, која је и била средњовековно језгро Албанаца), бивајући потиснути од стране Првог бугарског царства из данашњег Шоплука (који је прави простор њихове етногенезе), а упадајући међу већ раније придошле Словене и ромејске староседеоце. Његову тезу поткрепљују и лингвистичке везе данашњих Румуна, односно средњовековних Влаха и Албанаца, па би највероватније онај несловенски појас, који је одвајао две гране јужнословенских језика (западну и источну) и који се налазио отприлике око данашње српско-бугарске границе и тромеђе Србије, Бугарске и Македоније, био насељен у раном средњем веку влашко-беским становништвом.

Дакле, они су у време доласка Срба на Балкан већ били утеловљени у арбанашки етнос, што значи да би се неки њихови трагови могли наћи доле и данас, с обзиром да је становништво доле углавном задржало своју етничку целовитост до дана?



Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Археолошка открића
« Одговор #33 послато: Јун 19, 2016, 10:31:15 поподне »
Дакле, они су у време доласка Срба на Балкан већ били утеловљени у арбанашки етнос, што значи да би се неки њихови трагови могли наћи доле и данас, с обзиром да је становништво доле углавном задржало своју етничку целовитост до дана?

Тај крај има врло занимљиву топонимију, која осим словенских имена, којих има највише, се одликује и великим присуством романских топонима источнобалканског типа, што највероватније указује да је влашко (неасимиловано) становништво ту било присутно у значајном броју током целог средњег века, вероватно све до доласка Турака.

Арбанаси као етнос настају тек у својој новој домовини, Арбанону, по којој су и добили име, док је старо племенско име Беса потиснуто и заборављено (додуше, сачувало се у њиховом језику значење тог њиховог етнонима, Беси-они који су верни, по њиховој речи за веру, беса), тако да се о њима као Албанцима може говорити тек након њиховог пресељења (што се по Шраму одиграло почетком 9. века, када Бугари шире своју државу ка западу, ка долини Мораве). Ако вас ова тематика више занима, врло корисно штиво је, осим Шрамове књиге (за оне који знају немачки  :) ) и више чланака од професора Александра Ломе, нашег највећег стручњака за етимологију и историјску лингвистику. Могу и да их окачим у дигиталну библиотеку, само ме упутите како се то ради.  :)
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Археолошка открића
« Одговор #34 послато: Јун 19, 2016, 10:54:12 поподне »
Тај крај има врло занимљиву топонимију, која осим словенских имена, којих има највише, се одликује и великим присуством романских топонима источнобалканског типа, што највероватније указује да је влашко (неасимиловано) становништво ту било присутно у значајном броју током целог средњег века, вероватно све до доласка Турака.

Арбанаси као етнос настају тек у својој новој домовини, Арбанону, по којој су и добили име, док је старо племенско име Беса потиснуто и заборављено (додуше, сачувало се у њиховом језику значење тог њиховог етнонима, Беси-они који су верни, по њиховој речи за веру, беса), тако да се о њима као Албанцима може говорити тек након њиховог пресељења (што се по Шраму одиграло почетком 9. века, када Бугари шире своју државу ка западу, ка долини Мораве). Ако вас ова тематика више занима, врло корисно штиво је, осим Шрамове књиге (за оне који знају немачки  :) ) и више чланака од професора Александра Ломе, нашег највећег стручњака за етимологију и историјску лингвистику. Могу и да их окачим у дигиталну библиотеку, само ме упутите како се то ради.  :)

Та се сеоба дакле одиграла негде почетком деветог века? Разумем сад. Занимљиво је да су из њиховог имена касније изнедрили и бесу, помислих на то, али нисам опет нисам био сигуран да ли та мисаона именица могаше настати од имена народа. Али значи да могаше. :)

За Шарма нисам кфалификован због недовољног познавања језика, али професора Лому бисте могли поставити. На форуму и сајту тренутно нема начина да се постављају већи садржаји, па свако поставља углавном на неки свој мрежни вајат. ;D

Мој предлог је Google диск. ;)

Касније се може повезати и на дигиталну библиотеку ако је од значаја за истраживање порекла становништва.



Ван мреже Јовица Кртинић

  • Помоћник уредника
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 4187
  • Нема ни могућег ако не желимо немогуће!
Одг: Археолошка открића
« Одговор #35 послато: Јун 19, 2016, 10:59:46 поподне »

Арбанаси као етнос настају тек у својој новој домовини, Арбанону, по којој су и добили име, док је старо племенско име Беса потиснуто и заборављено (додуше, сачувало се у њиховом језику значење тог њиховог етнонима, Беси-они који су верни, по њиховој речи за веру, беса), тако да се о њима као Албанцима може говорити тек након њиховог пресељења (што се по Шраму одиграло почетком 9. века, када Бугари шире своју државу ка западу, ка долини Мораве). Ако вас ова тематика више занима, врло корисно штиво је, осим Шрамове књиге (за оне који знају немачки  :) ) и више чланака од професора Александра Ломе, нашег највећег стручњака за етимологију и историјску лингвистику. Могу и да их окачим у дигиталну библиотеку, само ме упутите како се то ради.  :)

Пошаљите чланке на [email protected] па ћемо их придружити у дигиталну библиотеку. Хвала!

Ван мреже Жика

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 579
Одг: Археолошка открића
« Одговор #36 послато: Јун 19, 2016, 11:11:52 поподне »
Познати су гробни натписи римскога доба са именом Bessa(e). Питам се у каквој вези са овим стоји визaнтијско-готско-трачки генерал Беса (Bessas)
https://en.wikipedia.org/wiki/Bessas_(general)

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Археолошка открића
« Одговор #37 послато: Јун 19, 2016, 11:34:06 поподне »
Та се сеоба дакле одиграла негде почетком деветог века? Разумем сад. Занимљиво је да су из њиховог имена касније изнедрили и бесу, помислих на то, али нисам опет нисам био сигуран да ли та мисаона именица могаше настати од имена народа. Али значи да могаше. :)

За Шарма нисам кфалификован због недовољног познавања језика, али професора Лому бисте могли поставити. На форуму и сајту тренутно нема начина да се постављају већи садржаји, па свако поставља углавном на неки свој мрежни вајат. ;D

Мој предлог је Google диск. ;)


Касније се може повезати и на дигиталну библиотеку ако је од значаја за истраживање порекла становништва.

Уствари обрнут је случај - од њихове речи беса (првобитно значење - вера) је племе добило свој етноним.  :) Херодот који је писао у 5. веку пре нове ере је Бесе означио као чуваре чувеног Дионисовог пророчишта у срцу Родопа (по важности одмах иза Делфског), а у време експанзије Рима на Балкан они су се грчевито борили како то пророчиште не би пало у руке римских савезника, трачког племена Одриса (смртних непријатеља Беса). Вероватно су због те повезаности са Дионисовим култом (који је првобитно трачки бог чији се култ касније раширио и међу Грцима) сами себе прозвали Бесима (верницима).
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Јовица Кртинић

  • Помоћник уредника
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 4187
  • Нема ни могућег ако не желимо немогуће!
Одг: Археолошка открића
« Одговор #38 послато: Јун 19, 2016, 11:34:15 поподне »
Чланци Александра Ломе, захваљујући Николи, постављени су у Дигиталну библиотеку портала Порекло (на самом крају, у одељку Језик).
Хвала много!

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Археолошка открића
« Одговор #39 послато: Јун 19, 2016, 11:41:07 поподне »
Чланци Александра Ломе, захваљујући Николи, постављени су у Дигиталну библиотеку портала Порекло (на самом крају, у одељку Језик).
Хвала много!

Нема на чему.  ;)
Чињеницама против самоувереног незнања.