Косово Далматинско

[Свевлад]

Велика и стара породица Шарић настањена је у селу Јелићка у подножју Козаре, која слави Никољдан. Ово презиме и њени слављеници такође се спомиње 1882. године у парохији Бистрица и Бошковићи око Бања Луке, Стапари, Ламинци и Драгељ код Градишке, Варвар Вакуф (Мркоњић Град), Бараћи код Гезова, Бусовача и Травник.
Иначе, те 1882. године у митрополији дабробосанској Шарићи се воде као слављеници шест различитих слава, настањени на простору централне Босне, Крајине, Романије и старе Херцеговине.

Очито да постоји веза између Шарића са Козаре и Шарића из Далмације.

Осим у Уздољу, Шарића у Далмације је било и у Сињу, Брибиру (Скрадин), Ђеврскама (Кистање), Какњу (Кистање), Морполочи (Станковци), Провићу (Бенковац), Вукшићу (Бенковац), Кистањама, Перушићу (Бенковац), Коларини (Бенковац) и Запужанима (Бенковац).

Шарићи из Сиња, Ђеврсака, Кистања и Какња славе св. Николу, а за остале нисам сигуран, али мислим да и они славе св. Николу.

[Ojler]

И Шарићи код Сиња славе Никољдан.

Ту су и Шарићи из Бајагића?

[Зрно]

Ту су и Шарићи из Бајагића?

Да, они су главни, а било их је и у Сухачу и Лучанима.

[Свевлад]

Турић-Марковац

Тутуш (св. Димитрије) , Бувач (св. Димитрије) , Андић (Аранђеловдан) , Билбија (св. Димитрије) , Драгићевић (св. Димитрије) , Малић (св. Димитрије), Докић (Ђурђевдан), Манојловић (Чесне Вериге) , Мијаковац (Ђурђевдан) , Симић (св. Никола) , Буковац (св. Јован) , Угринић (Марковдан) , Гргић (св. Јован) , Бјеговић (Марковдан) , Берић (св. Јован) , Радонић (Ђурђевдан) , Тица (Марковдан)


- За Буковце, Угриниће, Докиће, Манојловиће, Мијаковце, Гргиће, Бјеговиће, Бериће и Радониће Накићеновић је записао да си дошли из Босне у XVI и XVII в. а у Босну из Старе Србије.
- Билбије и Тутуши су дошли из Босне у XVI веку
- Ајаковићи, Малићи и Драгићевићи су дошли из Босне у XVII веку.  Ајаковићи су дошли из Гламоча.
- Симићи су се иселили у Шибеник
- Тице су дошле из Голубића преко око 160 година
- Бувачи су дошли из Босне у XVIII веку
- Андићи су дошли из Баната у XVIII веку

Свега је 18 племена, од којих 16 из Босне, а по једно из Баната и Далмације.

Дијели се на Козјак, Марковац, Шаровац и Турић.  У ово село је 1765. кренуо Доситеј Обрадовић из Голубића, а прота Данило Петрановић у својој књизи износи, како се Доситеј радо сјећао боравка "у она блажена села и поља", те како је на свом повратку из Грчке 1769. по жељи свештеника Спиридона Торбице, који је био родом из Плавна, одлучио се да иде у Плавно да учитељује. И како се упутио у Косово да поздрави попа Аврама Симића, а потом у Книнско Поље к проти Јовану Новаковићу, кога нађе тешко болесна, а одатле да је пошао у Плавно, гдје се задржао у зиму 1769. и даље 1770.

И ово село је једно од 7 села Далматинског Косова. Куће су без реда растурене.

Турић је назват по Турцима који су ту некад становали.     

[Горчило]

Све је то врло компликовано и тешко да ће се икада отпетљати до краја, поготово због честих миграција тамо-вамо.

Имамо једну парадоксалну ситауцију у примеру Книна и Дрниша. Сви знају да је Книн био симбол српства, са 80% Срба пред почетак рата. Али мало људи зна да је град Книн био изразито католички до скора, не рачунајући Книнско Поље. Није било старих српски породица у Книну. Тек након Другог св. рата су Срби почели да постају већина у њему, захваљујући досељавању из околних села.

С друге стране Дрниш, који је већински католички задњих 300 година, има другачију прошлост. У најстаријем делу града, око тврђаве и остатка минарета, све су српске куће, старих дрнишких породица (Јовић, Субота, Петрановић, Петричевић). На данашњем катастру се види да скоро сво земљиште око тврђаве припада Србима. У доба Турака није постојала ниједна католичка црква у самом Дрнишу, док неки извори наводе православну. У католичким документима из 17. в, наводи се да у Дрнишу живе муслимани, шизматици и нешто мало католика. Након одласка Турака, многи муслимани и православци су покрштени (фра Карло Косор написао лично). Почиње досељавање католика из околних села тако да постају апсолутна већина у будућем периоду.

 Сложио бих се са Зрном да је све то врло компликовано...
Насељавање и расељавање тог краја непрекидно траје вјековима...то је одувијек било погранично подручје и насељавано је у више таласа...иако нико не оспорава присуство Хрвата на тим просторима постоје извори и докази о присуству Срба широм Сјеверне Далмације далеко прије саме косовске трагедије..тај народ је ускакао и исељавао се горе-доље из више праваца..Лика,Босна,Херцеговина..и натраг..неке су Млеци досељавали из Црне Горе и Албаније,неки су завршили чак у Русији..без сумње има и родова из Старе Србије,али у којој мјери то још не знамо..зато је генетика за мене право откровење и разбијач многих митова,али исто тако и могућа потврда многих предања..
..иако су ти крајеви били и у саставу хрватске државе у ранијем средњем вијеку био би врло опрезан са налазима и објективношћу појединих њихових „стручњака"..нарочито је Гуњача изазвао доста контроверзи у своје вријеме..
Зато се данас форсира и име Бискупија науштрб Косова,..раније је то било само једно од села у Косовској Долини..да би данас постало општина..
Иначе стари град Книн око тврђаве имао је око 1000 становника 1900- те, а округ 22000 ..градско језгро су чинили већином католици.. чиновници,официри махом странци ,док су комплетну околину покривала српска села.

[Горчило]

..ако неког занима,врло интересантан текст..о Гуњачи и другарима..http://tromedja.rs/index.php?option=com_content&view=article&id=(1102).

[Горчило]

..није ни ово згорег прочитати..
http://www.cetina.net/history

[Свевлад]

Иначе стари град Книн око тврђаве имао је око 1000 становника 1900- те, а округ 22000 ..градско језгро су чинили већином католици.. чиновници,официри махом странци ,док су комплетну околину покривала српска села.

Тачно.
У време аустро-угарске владавине католичко книнско (варошко) становништво углавном није било из околних книнских села. То су били углавном чиновници, официри итд. који су дошли у Книн службом из удаљенијих а неретко и врло удаљених крајева.

Ево шта је Накићеновић записао пре око 100 година одакле су дошле католичке породице у Книн (број означава број кућа):
Ајдешек (1) из Крањске
Анић (4) из Босне
Бајан (1) из Кијева (Далмација), изумрли
Балић (1) из Книнског поља
Барић (1) из Кијева
Баришић из Матаса (Промина)
Батић (1) из Задра
Билић (1) из Херцеговине назад 140 година (били православни те превјерили)
Бигота (1) из Италије
Боглић (1) из Хвара
Боровић (1) из Голубића, отац им био православни (славили св. Архангела Михајла)
Бралић (2) из Далмације
Булат (2) из Шибеника
Буданко (1) из Каштела
Цота (2) из Пралине
Кесар (1) из Шибеника, а старином из Мађарске
Цибулка (1) из Дронобица (Галиција)
Чавка (2) из Промине
Делош (2) из Промине
Драчар (2) из Бола (Брач)
Добрић (1) из Карлобога (Хрватска)
Дрезга (1) из Шибеника
Џаја (1) из Промине
Џепина (1) из Поткоња
Франц (1) Нијемац у Ластови, у Петковиће се населио
Гајтан (1) из Херцеговине
Гамбирожа (2) из Поткоња
Гампарић (1) из Примоштена (Шибеник)
Гргуревић (2) из Промине
Гргић (1) из Книнског Поља
Гризељ (1) из Врлике
Крица (1) из Окљаја
Јарамаз (1) из Далмације
Јукић (1) из Мућа
Калигарна (1) из Бешана (Италија)
Карамушић (1) из Лабина (Истра)
Керета (1) из Врпоља, био православни те нејак покатоличен
Крпан (1) из Врпоља
Крвавица (5) из Ковачића
Куртовић (1) из Дрниша
Лалић (1) из Дрниша
Марић (1) из Шибеника
Матас (1) из Промине
Матковић (1) из Врбања
Мелада (2) из Каштела
Млинар (1) из Промине
Монти (2) из Бергама (Италија), један био римокатолик, а други је крстио дјецу у православној вјери
Мусић (1) из Херцеговине
Николић (1) из Задра
Пантиера (1) из Дрниша
Перица (1) из Станковаца
Перковић (1) из Скрадина
Пилипић (1) из Карлобага
Рогић (1) из Рибника
Шарић (1) из Лукара
Секанина (1) из Мађарске
Шаре (1) ( из Дрниша
Шешо (1) из Промине
Шевељевић (1) из Сплита
Шимић (1) из Голубића
Шимуновић (2) из Врпоља
Шкарица (1) из Богетића (Промина)
Филић (2) из Сплита
Фрељић (2) из Сплита
Ујаковић (1) из Лукара
Видовић (1) из Бискупије
Вуковић (1) из Врлике
Вишић (1) из Миљеваца
Златар (1) из Повља (Брач)
Здунић (1) из Земуника
Шонић (1) из Промине
Балушић (1) из Љуботића (Грахово)
Фумиш (1) дошли са Крита у XVII вијеку, некад су били православни те се истрачили
Кнез (1) досељени у XVIII вијеку из Босне
Љубичић (3) дошли из Херцеговине у XVIII вијеку

[Грoф]

Орлић

Бјелан (Врачев-дан) , Блажић (св. Никола) , Тришић (св. Никола) , Зарић (св. Никола), Рађен (св. Никола) , Трескавица (Аранђеловдан) , Кук (Ђурђевдан) , Дегенек (Ђурђевдан) , Лулић (Ђурђевдан) , Марић (Ђурђевдан) , Матијаш (св. Никола) , Врнак (св. Никола) , Укукало (св. Никола) , Чубрило (св. Никола) , Буач (св. Никола) , Јаснић (св. Никола) , Радонић (св. Никола) , Гојко (св. Јован) , Кекић (св. Јован) , Липовина (св. Јован), Симић (св. Никола).

Симићи се деле на: Дујаковић, Мештровић, Гајазовић, Зуква, Капитановић, Мазања и Чипчија.

Према Накићеновићу сви су дошли из Босне у 16-ом и 17-ом веку, а у Босну са Косова у 14-ом веку, осим Марића који су дошли из Невесиња у 16-ом веку.  За Липовине каже да су дошли са Купреса у 17-ом веку.

Накићеновић је записао и ово: Орлић је у Косову пољу далматинском, а припада парохији Марковац. Налази се међу селима Полачом и Бискупијом. Дијели се на Брдо и Поље...  Село има кућа 187 (домова 111), а становника 645, сви су Срби, православне вјере.
У ово село је 1765. кренуо Доситрије Обрадовић из Голубића, и овдје га примио у угостио честити старина поп Аврам Симић "аврамска душа" како га исти Доситије назива. Овај је боравак важан стога, што је у гостољубивој и пријатељској кући поп Аврамовој, Доситије први пут почео да пише српски за Јелену, кћер попову, бива Буквицу, која је онда у препису прелазила од руке до руке. У Орлићу је подигнута спомен-плоча Доситеју.

Ovo Svevlade kad spominješ selo Orlić u Dalmaciji mi u Lici u Ličkom Petrovom Selu imamo prezime Orlić.

[Sima]

Орлић

Бјелан (Врачев-дан) , Блажић (св. Никола) , Тришић (св. Никола) , Зарић (св. Никола), Рађен (св. Никола) , Трескавица (Аранђеловдан) , Кук (Ђурђевдан) , Дегенек (Ђурђевдан) , Лулић (Ђурђевдан) , Марић (Ђурђевдан) , Матијаш (св. Никола) , Врнак (св. Никола) , Укукало (св. Никола) , Чубрило (св. Никола) , Буач (св. Никола) , Јаснић (св. Никола) , Радонић (св. Никола) , Гојко (св. Јован) , Кекић (св. Јован) , Липовина (св. Јован), Симић (св. Никола).

Симићи се деле на: Дујаковић, Мештровић, Гајазовић, Зуква, Капитановић, Мазања и Чипчија.

Према Накићеновићу сви су дошли из Босне у 16-ом и 17-ом веку, а у Босну са Косова у 14-ом веку, осим Марића који су дошли из Невесиња у 16-ом веку.  За Липовине каже да су дошли са Купреса у 17-ом веку.

Накићеновић је записао и ово: Орлић је у Косову пољу далматинском, а припада парохији Марковац. Налази се међу селима Полачом и Бискупијом. Дијели се на Брдо и Поље...  Село има кућа 187 (домова 111), а становника 645, сви су Срби, православне вјере.
У ово село је 1765. кренуо Доситрије Обрадовић из Голубића, и овдје га примио у угостио честити старина поп Аврам Симић "аврамска душа" како га исти Доситије назива. Овај је боравак важан стога, што је у гостољубивој и пријатељској кући поп Аврамовој, Доситије први пут почео да пише српски за Јелену, кћер попову, бива Буквицу, која је онда у препису прелазила од руке до руке. У Орлићу је подигнута спомен-плоча Доситеју.

Да ли се зна из ког су места са Косова дошли у 14ом веку?

[Malesevic]

Село Бискупија је чисто српско у задњих 300 година, али сам назив села указује на нешто што уопште нема везе са православљем, већ супротно.

Ја би рекао да има везе са хришћанством (а не са католицизмом), јер сама реч потиче из латинског који је главни језик римокатоличке цркве, па се самим тиме тај израз аутоматски доводу у везу са католицизмом.

Јако је занимљивља регија Далматинско поље, али данас нажалост празна и осиромашена. И то Срба што је остало, живи тешко... Ове дискусије ко је ту живео раније и сл. тешко да воде чему јер лепо је неко написао то што је некад неко живео негде, не значи да има већну тапију на тај простор. Спомињана црква Лазарица данас је манастир са једним монахом (отац Симон) и обновљена је последљих година након што је оштећена и девастирана у Олуји. Нека оштећења су видљива и данас.

Вазда ме је фасцинирало код ових "истраживача" праисторије Срба који тврде да су Срби "народ најстарији". Осим што је то наравно млаћење празне сламе, занимљиво би било чути шта се добије тиме кад и се и доказало да су Срби "народ најстарији" или да су Срби одвајкада живели овде или онде? Шта добијамо тиме? Вратиће нам се изгубљене територије? Добићемо неки магични цептер да се доведемо као народ у ред? Добићемо јурисдикцију над читавим Косовом назад? Али дивим се на неки начин упорности тих људи