Аутор Тема: Натприродна бића у предању и стварности  (Прочитано 9554 пута)

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10036
  • I2a S17250 A1328
Натприродна бића у предању и стварности
« послато: Децембар 18, 2017, 03:52:51 поподне »
Имамо делом сличну тему „Предања са елементима натприродних појава“, но овде се ради не само о народним предањима о натприродним бићима, већ и сведочанствима о (тобожњим) сусретима с истима.

За почетак ћу поставити неке изводе из књиге „Кртољске приче – Liber de Belilla“, о народним веровањима у Кртолима у вези са натприродним бићима, али и о подацима о њиховом појављивању у стварности.

„Вјештица или штрига (од вулг. лат. striga, лат. strix - сова крвопија, ноћна мора, касније у значењу вештица, у јадранском приморју, нап. НБ) у нас, у Кртоле се зове жена која има у себи некакав ђаволски дух, који, када је она у сну, из ње изиде и створи се у ноћна лептира или у кокош или птицу налик на буљину, па лети по кућама те зло у чељаде уноси, а особито то чини малој ђеци...“
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10036
  • I2a S17250 A1328
Одг: Натприродна бића у предању и стварности
« Одговор #1 послато: Децембар 18, 2017, 03:54:26 поподне »
„...у Рисну у јулу мјесецу 1708. године разболела многа ђеца, а мјештани, ни часа не чекајући баче сумњу на три жене да су штриге, те да су оне ђецу урекле па су се ова због тога разболела. Када је једно од ђеце, један дјечак умро, то је код мјештана изазвало још већи гнијев те су оне изведене пред, они га тада називаху, народни суд. На том суду су оне биле шиканиране, злостављане и мучене и тражено је да признају да су штриге и да су у дослуху са нечастивим. На питање како су појеле дјечаково срце и коју вјештину употребљавају, једна од штрига, Бојана Среданова, испричала је:

Изјава Бојане Среданове – Спис 23-35

Сад ћу казати суду како смо сисале крв реченом ђетету. Одредиле смо нас три вјештице дан када ћемо са овог свијета дићи реченог дијечака. Када је било два сата ноћи, састанемо се нас три вјештице у кући Стане Петрове; свукле смо се голе, стале над огњиште, намазале неком тјекућином која је зелена као трава, а њу нам је дала Стана Петрова у једном лончићу. Све три полећесмо кроз димњак. Пошто уђосмо у просторију где лежаше дијете чије смо срце намериле узети. Било је то у кући Сава Степанова. Одмах смо се претвориле у три сићушна лептира, уљегле смо кроз дечија уста и дођосмо до самог срца. Одмах му посисасмо сву крв која му даје живот. Онда смо изашле истим путем куд смо и дошле. Свака од нас пође својој кући бљујући посисалу крв. Касније су нас позвали укућани и ми смо се вратиле и на исти начин дјетету дале крв и оно је поново оживјело и оздравило.

На питање одакле им она маст којом су се мазале, Бојана Среданова је казала да им је ту маст лично дао ђаво. Суд је у Котору ове три штриге осудио на казну затвором и забраном да се баве било каквом врстом врачања, справљања вјештичије помасти и вјештичијим чаролијама."


"Спис 36-13-23 – Четири Кртољске штриге

7. јуна 1784. године у Кртолима се јавно судило женама, вјештицама или како су их називали – штригама. За вјештичарење и употребу вјештичије мађије суђене су четири жене, и биле су сурово кажњене због тога. Послије пресуде, оне нису биле задовољне те су упутиле жалбу суду да су неправедно осуђене, а суд је установио нови суд и позвао на свједочење извесног мјештанина Пера Ђуришића који је пред свима казао што се збило:
''Прошлих дана била се подигла јака узбуна у село Кртоле. Група од једанаест мјештана из Радовића прогласила је неколико жена за штриге па су почели да их злостављају и линчују. У овоме су сељани били веома сурови, па је једна од проглашених штрига, Анђа Јокић, од удараца подлегла ранама и умрла. Њу је Станко Клакоровић бацио у море и тражио да каже ко су остале штриге у селу. Када су виђели да се Анђа није утопила, извукли су је из мора, и објесили о један дуб близу њезине куће. Онда су под њезиним ногама наложили ватру и тражили да у мукама ода остале штриге у селу, али им Анђа није ништа говорила. Затим је Анђа, уз најболније јаукање, у мукама, са ватром под собом, издахнула.''
Код нас у Кртоле, ово је био први, а и посљедњи такав случај, а није да Штрига није било. Било их је, и то Богуми доста, али је било и оних других жена које су врачале и магијале за добро, нарочито за добро животиња.“
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Натприродна бића у предању и стварности
« Одговор #2 послато: Децембар 18, 2017, 04:17:51 поподне »
Дакле и у нашим крајевима је било "лова на вештице", и то у Приморју, што је разумљиво, јер је оно било више окренуто Западу, где је такав лов у то време био уобичајен.
Чињеницама против самоувереног незнања.

симо

  • Гост
Одг: Натприродна бића у предању и стварности
« Одговор #3 послато: Децембар 18, 2017, 05:29:21 поподне »
Ово је интересантна тема, али немам сад времена нешто више да пишем.

У Старинама ЈАЗУ бр. 25 од 1892 налази се рад Ј.Ткалчића "Изправе о прогону вјештицах у Хрватској" То су оригинални документи из 17. и 18. вијека. Доста занимљивих прича може да се прочита, и овај рад се може наћи у нашој дигиталној библиотеци.

Занимљиво је да док се у провинцијалној Хрватској масовно прогоне вјештице, у исто вријеме међу Србима Крајишницима оне су уважени чланови друштва. Податке о томе нам оставља Валвасор у 17. вијеку када пише да Крајишници своје пророчице, гатаре шта год, називају Сибилама и да се њихови мужеви њима поносе. Ово је мало необично с обзиром да Валвасор наводи да крајишки Срби прилично строго посте по православном типику. Изгледа да је традиција "видовитих Зорки" код нас дубоко укоријењена. За једног крајишког кнеза у Далмацији се у попису из 1550. гоидине изричито наводи да је син Сибиле.

Мислим да се у сваком српском селу, гдје год се налазило, знало ко је сеоска вјештица. Комунизам је из наших села можда истјерао вјеру, али сујевјерје је остало до данас.

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Натприродна бића у предању и стварности
« Одговор #4 послато: Децембар 18, 2017, 06:11:28 поподне »
Је л' беше Валвазор негде забележио да није необично међу Србима срести попа чија се жена бави враџбинама? :D

Нисам никад читао Марију Јурић Загорку, али они који јесу, кажу да је доста верно изворима описивала ту појаву у Хрватској и Славонији, тога неког времена (17-18. век), а о тој појави је сазнавала управо из архивских докумената, који се помињу и овде у чланку, који симо постави.

О тој појави писано је у више наврата у Прилозима за књижевност, језик, историју и фолклор. ;)



симо

  • Гост
Одг: Натприродна бића у предању и стварности
« Одговор #5 послато: Децембар 18, 2017, 06:30:42 поподне »
Је л' беше Валвазор негде забележио да није необично међу Србима срести попа чија се жена бави враџбинама? :D

Не само жене попова, већ и сами попови су знали да мало погледају у гра'  :)

Ево шта пише Валвасор.


         

Треба имати на уму да се ово дешава крајем у другој половини 17. вијека, кад се у оближњим хрватским градовима спаљују вјештице,а мучењем изнуђују искази.
« Последња измена: Децембар 18, 2017, 06:32:47 поподне симо »

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Натприродна бића у предању и стварности
« Одговор #6 послато: Децембар 18, 2017, 06:55:55 поподне »
Треба имати на уму да се ово дешава крајем у другој половини 17. вијека, кад се у оближњим хрватским градовима спаљују вјештице,а мучењем изнуђују искази.

Браво симо! :)

Е сад, било би занимљиво докучити да ли су ти обичаји обичаји укупног српског народа, или су и у време раног новог века, неки крајеви били више, а неким мање склони оваквим појавама?

Иначе, за израз сибила нисам никад чуо у народном речнику крајева које ја релативно познајем или сам био с њима у додиру, док се вештица углавном користи у изразито негативном смислу, и против њених деловања се предузимају разне заштитне мере.



симо

  • Гост
Одг: Натприродна бића у предању и стварности
« Одговор #7 послато: Децембар 18, 2017, 07:04:04 поподне »
Браво симо! :)

Е сад, било би занимљиво докучити да ли су ти обичаји обичаји укупног српског народа, или су и у време раног новог века, неки крајеви били више, а неким мање склони оваквим појавама?

Иначе, за израз сибила нисам никад чуо у народном речнику крајева које ја релативно познајем или сам био с њима у додиру, док се вештица углавном користи у изразито негативном смислу, и против њених деловања се предузимају разне заштитне мере.

И мени је чудно да Валвасор користи управо тај израз, који није уобичајен у нашем народу, па сам помислио да је то сам смислио и да је то његов назив за пророчицу. Међутим, у попису Клишког Санџака из 1550. године имамо влашког кнеза у Островици, сјеверна Далмација, који наводи поред имена свог оца Радоја и име мајке Сибиле, што је нарочито чудно за влашко друштво, гдје се жене по правилу не спомињу. Да ли се поменути кнез поносио својо мајком Сибилом, па ју је навео приликом пописивања и да ли би се овај податак могао повезати са горњим Валвасоровим наводом, не знам.


Ван мреже Бакс

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1678
  • E-V13>A18844>E-CTS11222
Одг: Натприродна бића у предању и стварности
« Одговор #8 послато: Децембар 18, 2017, 07:14:11 поподне »
Знам да код Немаца постоји нека позната прича о сестрама-вештицама Хелени и Сибили. Можда се преко тога усталио тај назив за вештице.
"Не може се царство задобити на душеку све дуван пушећи"

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Натприродна бића у предању и стварности
« Одговор #9 послато: Децембар 18, 2017, 07:25:00 поподне »
Необично, заиста. Међутим, видим у Сентандрејском зборнику да се сибиле под тим именом помињу у Траедокомедији Емануила Козачинског:

Шест сибила, једна за другом, теше Сербију прорицањем њене будућности. Прва јој каже да, иако неће имати цара од свога рода, друкчија слобода ће јој бити дата јер ће јој Бог послати "Исаију Ђаковића, света архијереја". Друга сибила вели за Ђаковића: "Сеј изведет народ твој испод турској держави", он ће умолити римскога цесара да Србе прими: "под руку всех непобедиму", оставивши им веру. Трећа сибила обећава Србији „вожда“ од Бога:

"Арсениј Черноевич от Турка избавит,
Леополду кесару свех вас пред поставит."

Четврта сибила говори да цесар Србе "милостивејше приимет под державу", а они, благодарно приклањајући главу, биће готови "до последњија капљи својеја си крови служити јему верно". Пета сибила појачава оно што је говорила
трећа. И она има обавест с неба да

"Арсентиј Чернович испод турској власти
вес народ твој изведет и не даст пропасти
."

Шеста сибила говори да ће Арсеније не само одбацити иго турско него и добити од кесара све што буде тражио за Србију – привилегије да се могу градити цркве и "веру праву и закон всегда сохранити". Србија моли Бога да се
пророчанство сибила испуни изјављујући да је:

"Готово серце, Боже, ах, готово наше
римску непобедиму кесару служити
и за јего здравије кров своју сташтити
."

Знам да код Немаца постоји нека позната прича о сестрама-вештицама Хелени и Сибили. Можда се преко тога усталио тај назив за вештице.

Сибила је позната грчка пророчица, одатле потиче тај назив и код нас.



симо

  • Гост
Одг: Натприродна бића у предању и стварности
« Одговор #10 послато: Децембар 18, 2017, 07:34:39 поподне »
У "Именима у дечанским хрисовуљама" Милица Грковић пише:

"Отпор словенског паганизма хришћанској вери био је дуг и жилав,
адо данас су трагови тога остали ународној поезији, легендама, митовима,
народном веровању, па и у топонишша и личним именима. Један интере–
сантан остатак налази се у живопису ариљске цркве, задужбине Нема–
ЊИћа. На фресци где је приказана Јесејева лоза, зограф је живописао
уместо античке пророчице Сибиле вилу Самовилу јер му је била ближа,
знао је њене функције у религији и улогу у веровању својих савреме-
ника."

Овдје се може поставити и питање откуд античка пророчица Сибила у православној иконографији?


симо

  • Гост
Одг: Натприродна бића у предању и стварности
« Одговор #11 послато: Децембар 18, 2017, 07:36:25 поподне »
А ево већ нађох одговор код нас у библиотеци у Енциклопедији православља:

"Наративно решење, вероватно, није створено у Србији,
већ у Византији*, где је, међутим, очувано мање приме-
ра (нпр. фреска у цркви Св. Апостола у Солуну из
1328–1334. или у Пантанаси у Мистри, у XV B. итд.). Уз
овај тип Лозе Јесејеве, почетком XIV B. почињу да се
сликају и антички филозофи и сибиле који су, наводно,
још у паганско доба наговештавали долазак Спа-
ситеља*.

симо

  • Гост
Одг: Натприродна бића у предању и стварности
« Одговор #12 послато: Децембар 18, 2017, 07:47:30 поподне »
Значи, могли бисмо закључити да су античке сибиле биле на неки начин "легализоване" у српској цркви. Нађох податак да је и црква Христовог рођења у Витлејему имала лозу Јесејеву са осликаним сибилама. Могуће да је одатле све почело.

Касније како то обично бива, а уз већ познату одлику наше Цркве да гледа кроз прсте народним обичајима, и пророковање уз помагала је легализовано на неки начин. Позивање на Сибиле је ту био неки покушај оцрковљења праксе. И данас разне пророчице држе иконе и заклињу се у Бога. Или астролози који упориште за своју праксу налазе у помињању витлејемских мудраца и витлејемске звијезде. Чини ми се да је поријекло овог назива сибила међу Србима ипак црквеног поријекла.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10036
  • I2a S17250 A1328
Одг: Натприродна бића у предању и стварности
« Одговор #13 послато: Децембар 18, 2017, 07:48:01 поподне »
Нисам никад читао Марију Јурић Загорку, али они који јесу, кажу да је доста верно изворима описивала ту појаву у Хрватској и Славонији, тога неког времена (17-18. век), а о тој појави је сазнавала управо из архивских докумената, који се помињу и овде у чланку, који симо постави.

"Гричка вјештица"  ;)

Незаобилазно штиво младих у првој половини и средином 20. века у Хрватској.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10036
  • I2a S17250 A1328
Одг: Натприродна бића у предању и стварности
« Одговор #14 послато: Децембар 18, 2017, 07:50:45 поподне »
Треба имати на уму да се ово дешава крајем у другој половини 17. вијека, кад се у оближњим хрватским градовима спаљују вјештице,а мучењем изнуђују искази.

Да, овај случај мучења кртољске штриге је изузетан догађај код Срба, што и сам запис говори. Уопште, овакав начин "доказивања" је Србима стран. Код католика је то била свакодневица. Инквизиција, таква правила.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Натприродна бића у предању и стварности
« Одговор #15 послато: Децембар 18, 2017, 08:22:55 поподне »
"Гричка вјештица"  ;)

Незаобилазно штиво младих у првој половини и средином 20. века у Хрватској.

Кад сам био "мала биба", што би рекао Ђорђе Чварков, изнад кревета је била полица, и на њој комплет "Гричке вјештице" у седам књига, и то оно црно сабласно издање са керамичким женским фигурама. :-X

p. s.
Сад случајно открих да је Павле Ритер Витезовић написао приручник за сибиле (Sibilla), или приручник за гатање, а што је у његово време још увек била велика јерес. Додуше, дело вероватно није имало већу публику, док није преведено на кајкавски, а то се десило већ у 19. веку, када је лов на вештице спласнуо. :)



Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10036
  • I2a S17250 A1328
Одг: Натприродна бића у предању и стварности
« Одговор #16 послато: Децембар 18, 2017, 08:43:08 поподне »
Кад сам био "мала биба", што би рекао Ђорђе Чварков, изнад кревета је била полица, и на њој комплет "Гричке вјештице" у седам књига, и то оно црно сабласно издање са керамичким женским фигурама. :-X

Моја баба је имала "Гричку вјештицу", ал' сам се ја, као дете, те књиге увек ужасавао, због самог наслова, па је никад у руке нисам узео. Зато не знам ни како су изгледале корице...
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10036
  • I2a S17250 A1328
Одг: Натприродна бића у предању и стварности
« Одговор #17 послато: Децембар 18, 2017, 09:24:57 поподне »
Још нека наднаравна бића у предању Кртољана:

„...Репач. То ви је човјек који се роди у крвавој кошуљици и с малијем репом. Кажу да је репач много јачи од другијех људи особито кад се наиједи: у онај мах, веле многи, још да му се реп напне, могао би би надвладати десет људи као десетеро мале ђеце.“

„Гдјекоји приповиједају, а мене су рекле моја матера и баба, да је Мора она штрига која се покајала и зарекла да неће више чељад јести, него их само ноћу у спавању притискује и дихање им зауставља. Гдјекоји опет мисле, а то понајвише мисле у Грбљу, да је ђевојка која ће постати вјештица када се уда, пре тога Мора. Код нас у Кртоле, оне које Мора у сан походи, притискује и дави, кад лијежу спавати, мећу пружен појас поврх покривача...“
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10036
  • I2a S17250 A1328
Одг: Натприродна бића у предању и стварности
« Одговор #18 послато: Децембар 20, 2017, 03:26:33 поподне »
Записи о сиренама:

Запис са Пржине – У лето 1613. године

„На пешчаној плажи Пржина у Кртолима, Ја, Марко Барбић сам једног јунског јутра, виђео мртво тјело необичног морског бића - пола риба, пола чо‘ек! Било је то неко биће које могу назвати чо‘еколика риба оли ти pиболики чо‘ек“.

Капетан Марко је, када сам му показао цртеж тог бића којега сам направио више по сјећању, написао у свој либар:

„Сада када сам виђео ови цртеж, а и све оно што су ми други говорили о таквим бићима на свим мојим вијађима, сасвим је реално повјеровати и у приче о заводљивим морским љубавницама, сиренама, које су својом песмом и неодољивим изгледом привлачиле пажњу древних помораца. После свега овога, знам да је истина оно што ми је испричао Марко Ника Вукова о томе да га је такво једно биће, док је рибао под ости код отока између Какрца и Бјелила, ноћима зановетало и није му давало мира, појављујући се истуреној плочи отока. Својим изгледом је, причао је Марко Ника Вукова, то била полу - риба, а полу - ђевојка дугачке бујне плаве косе, са репом ка у велике паламиде“.

Наша, Кртољска Сирена је ту обитавала много година, јер када се прочула прича Марка Никова, многи су се јавили и рекли да су и они исто виђели и да их је то биће по сву ноћ својом пјесмом зановетало и одвраћало од рибања.

Од тог доба тај се оток прозвао Зановетни Шкољиц, а кажу многи да се у непарним данима јуна мјесеца од поноћи, па све до јутра, чује нешто као пјесма која долази из мора и одбијајући се од таласа и површине, клизи морем остављајући за собом траг бонаце.

Веровање у морске сирене и непозната морска бића натприродних моћи, постоје у причама Кртољана, а све то потиче од тренутка када је у Облатни пронађен кам са уклесаним ликом једног таквог бића.“
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10036
  • I2a S17250 A1328
Одг: Натприродна бића у предању и стварности
« Одговор #19 послато: Децембар 20, 2017, 03:29:06 поподне »
Писмо из 1608. године, енглеског поморца и истраживача Хенрија Хадсона:

„Poštovani Marko, pre neki dan, u zoru, jedan od naših saputnika, je opazio nimfu. Na njegov poziv, došao je još jedan saputnik. U tom je trenutku nimfa doplivala blizu boka broda promatrajući odozdo ljude.More se uznemirilo i okrenulo njeno telo. Od pupka nagore, njena su ledja i grudi bili kao u žene. Koža joj je bila bijela; duga joj je kosa crne boje visila pozadi; nadolje idući vidjeli su njen rep, nalik na rep delfina i prošaran tačkicama. Evo ti, prijatelju Marko i imena onih što su je videli: Thomas Hiles i Robert Reiner.“

Писмо Роберта Рајнера, неколико година касније:

''Kada sam čuo da se i kod vas, u Krtole, primećena sirena, a to mi je napisao vaš prijatelj Henri Hadson, mogu vam samo napisati da se sirene pojavljuju i u španskim, portugalskim, holandskim, skandinavskim, britanskim, nemaĉkim i afriĉkim mitovima i legendama. Po nekim irskim predanjima sirene žive na suvom tlu, pod morem, i imaju škrge, koje im omogućuju da kroz more doplivaju na kopno. Ta su tajanstvena morska bića, istovremeno, i muškog i ženskog pola. Dok su žene vitke, čarobne lepote i dok im niko ne može odoleti, muškarci su odvratni, imaju crvene noseve, svinjske oči, zelene zube i zelenu kosu. Ja bih molio da, ako je to ikako moguće, pošaljete crtež te vaše krtoljske sirene, a da mi javite ako primetite i morskog čoveka.''

Кртољска сирена је позната под именом Зановетница, витког је и риболиког тијела, с главом лијепе жене, а чељадима, ако је не дирају може донијети срећу. Слично кртољској сирени, у околини Дубровника појављује се морско божанство Млинарица, са изгледом - пола чељаде, а пола налик на дупина.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10036
  • I2a S17250 A1328
Одг: Натприродна бића у предању и стварности
« Одговор #20 послато: Децембар 20, 2017, 03:32:08 поподне »
Почетком 1676. године крашићки рибари су са луштичке стране, негде око Понте од Весла, на повратку, у само свитање виђели младу нимфу што се весело играла у мору. Трипо Перо и Нико Лазо су покушавали допливати до ње с намером да је ухвате, али их је она без икакве панике вјешто избјегавала. На крају, један ју је љутити рибар ударио каменом и она је нестала у мору. Неколико дана касније, море је на обалу избацило мртво тијело младе нимфе, која је по налогу Драга Францисковића прописно сахрањена у дрвеном ковчегу на локалном гробљу (???). Но, прије тога њено је мртво тијело детаљно прегледано и о томе је сачињен и службени извештај који се налази у власништву породице Францисковић:

Извештај о разгледању морске ђевојке
23-54 1676. година

Горњи је дио тијела морског створења велик као у добро ухрањеног ђетета старог три или четири године, с ненормално развијеним грудима. Коса је дуга, тамна и сјајна, док је кожа бијела, мека и њежна. Доњи је део тјела као у сарделе оли скуше, али без крљушти.

Неколико година касније, на самом улазу у Боку Которску, морнари с британског брода „Кент“ угледали су на стијенама на рту од увале Жањиц чудно морско створење, које је од главе до појаса личило на човека, док је други дио тијела био посут сребрнкастим крљуштима.“
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Натприродна бића у предању и стварности
« Одговор #21 послато: Децембар 20, 2017, 04:20:22 поподне »
Бока изгледа пуна оваквих прича?! :)



Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10036
  • I2a S17250 A1328
Одг: Натприродна бића у предању и стварности
« Одговор #22 послато: Децембар 20, 2017, 07:57:41 поподне »
Има тога и другде, него нађох лепе налазе о кртољским натприродним бићима у раније наведеној књизи.
Постоје добри записи о натприродним бићима и сусретима с њима у Полимљу.
Биће то следеће, надам се.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10036
  • I2a S17250 A1328
Одг: Натприродна бића у предању и стварности
« Одговор #23 послато: Децембар 20, 2017, 08:01:53 поподне »
Ко није гледао, препоручујем: сјајан домаћи хорор-филм са сиреном у главној улози - "Мамула":

<a href="https://www.youtube.com/v/yRMywhHo6W8" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/yRMywhHo6W8</a>
« Последња измена: Децембар 20, 2017, 08:11:27 поподне Amicus »
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10036
  • I2a S17250 A1328
Одг: Натприродна бића у предању и стварности
« Одговор #24 послато: Фебруар 16, 2018, 08:44:50 поподне »
У јучерашњим „Новостима“ објављен је занимљив чланак под насловом: „Тајне наших вампира у бечкој архиви“.

„Након извештаја из села Медвеђа, у ком се тврдило да су вампири убили неке људе испијајући им крв, декретом локалне врховне команде послат сам да темељно испитам случај са осталим доле потписаним официрима и са два медицинска официра.

Овим речима почиње свој обдукциони извештај 26. јануара 1732. године комесар – хирург др Јоханес Фликингер, а као сведоке наводи официра Исака Зигела и Ј. Ф. Баумгертнера, потпуковника Бутнера и Ј. Х. Фон Линдефелса“.

Документ о ексхумацији чији се оригинал чува у бечкој архиви Kriegsarchiv носи име Visium et repеrtum („виђено и откривено“), штампан је у Нирнбергу у часопису „Commercium litererium“ и у листу „Mercure de France“ из Гренобла, а изазвао је револуцију у Хабсбуршкој монархији, али и шире...

« Последња измена: Фебруар 16, 2018, 08:53:21 поподне Nebo »
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10036
  • I2a S17250 A1328
Одг: Натприродна бића у предању и стварности
« Одговор #25 послато: Фебруар 16, 2018, 08:45:53 поподне »
Радња се дешава у селу Медвеђа код Трстеника, тада на граници аустријске и турске царевине.
Ексхумирано је 17 тела, од којих је за 13 закључено да се налазе у стању „вампиризма“. У 18. веку на старом гробљу у Медвеђи сахрањeни су људи који су 1731. године умрли вероватно од „црног пришта“, што је обичан свет доживљавао као – вампиризам. Мештани су за помоћ обратили аустријском доктору Мартину Гласеру, који се тада налазио у карантинској станици у Параћину.
Гласеров извештај из Медвеђе чува се у Hoffhammerarchiv у Бечу. Он је анализирао тела покојних Милице (60 година) и Стане (20), која су била у нераспаднутом стању, иако су умрле пре више недеља, а које су оптуживане од мештана да су главни преносиоци болести.

Народ је желео да се с вампирима обрачуна на „традиционалан начин“, што доктор Гласер није одобрио.

Комисија која је изишла на лице места, сазнаје од мештана да је пет година раније, 1727. године, четворо људи убијено од стране вампира - за живота хајдука Арнаут-Павла из Старе Србије. Према тврдњама мештана, Павла су ископали после 40 дана и био је читав, а из очију, носа, уста и ушију, цурила му је – свежа крв... Мештани су пoступили по традиционалном рецету: проболи су Павловом лешу срце глоговим коцем и затим му спалили тело.

Након ексхумације 17 тела покојника, за које су мештани Медвеђе тврдили да су вампири, Комисија је утврдила и описала вампирско стање код покојника, од којих су некима остала забележена и имена: Ружа, Јоаникије, Милоје, Станче, Станојка.

Случајем вампиризма из Медвеђе 1731/32. године и случајем Арнаут-Павла неколико година раније, бавили су се оновремени лекари широм Европе. Тим поводом, 1734. године, у Оксфордски речник уврштена је србска реч – вампир, а чак и Бајрон помиње Медвеђу и Арнаут-Павла (Arnold Paul) у једној својој поеми.

Занимљиво је да се брдо код Медвеђе на којем се налазило старо гробље које је предмет ове приче, данас од мештана назива – Вампирлија.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10036
  • I2a S17250 A1328
Одг: Натприродна бића у предању и стварности
« Одговор #26 послато: Фебруар 16, 2018, 08:46:44 поподне »
За најстарији запис о вампиризму у Србији сматра се онај из јуна 1725. године, објављен од стране аустријског службеника у Србији – Фромбалда. Ради се о случају Петра Благојевића из Кисељева код Великог Градишта.

Међутим, постоје показатељи да је и нешто мало раније од Благојевићевог случаја било забележених случајева вампиризма у Србији. Тако, постоји извештај из априла исте године (1725), у којем се наводи да је крагујевачки оберкапетан Станиша Марковић – Млатишума аустријским властима пријавио два вампирска случаја. Двојица људи, који су умрли пре 2-3 месеца, након смрти и сахране, удавили су 42 особе.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7223
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Натприродна бића у предању и стварности
« Одговор #27 послато: Фебруар 16, 2018, 08:54:16 поподне »
Радња се дешава у селу Медвеђа код Трстеника, тада на граници аустријске и турске царевине.
Ексхумирано је 17 тела, од којих је за 13 закључено да се налазе у стању „вампиризма“. У 18. веку на старом гробљу у Медвеђи сахрањeни су људи који су 1731. године умрли вероватно од „црног пришта“, што је обичан свет доживљавао као – вампиризам. Мештани су за помоћ обратили аустријском доктору Мартину Гласеру, који се тада налазио у карантинској станици у Параћину.
Гласеров извештај из Медвеђе чува се у Hoffhammerarchiv у Бечу. Он је анализирао тела покојних Милице (60 година) и Стане (20), која су била у нераспаднутом стању, иако су умрле пре више недеља, а које су оптуживане од мештана да су главни преносиоци болести.

Народ је желео да се с вампирима обрачуна на „традиционалан начин“, што доктор Гласер није одобрио.

Комисија која је изишла на лице места, сазнаје од мештана да је пет година раније, 1727. године, четворо људи убијено од стране вампира - за живота хајдука Арнаут-Павла из Старе Србије. Према тврдњама мештана, Павла су ископали после 40 дана и био је читав, а из очију, носа, уста и ушију, цурила му је – свежа крв... Мештани су пoступили по традиционалном рецету: проболи су Павловом лешу срце глоговим коцем и затим му спалили тело.

Након ексхумације 17 тела покојника, за које су мештани Медвеђе тврдили да су вампири, Комисија је утврдила и описала вампирско стање код покојника, од којих су некима остала забележена и имена: Ружа, Јоаникије, Милоје, Станче, Станојка.

Случајем вампиризма из Медвеђе 1731/32. године и случајем Арнаут-Павла неколико година раније, бавили су се оновремени лекари широм Европе. Тим поводом, 1734. године, у Оксфордски речник уврштена је србска реч – вампир, а чак и Бајрон помиње Медвеђу и Арнаут-Павла (Arnold Paul) у једној својој поеми.

Занимљиво је да се брдо код Медвеђе на којем се налазило старо гробље које је предмет ове приче, данас од мештана назива – Вампирлија.
То је моје село :) нисам чуо за ово , питаћу оца да ли зна нешто о овоме и за брдо Вампирлију...
« Последња измена: Фебруар 16, 2018, 08:56:36 поподне ДушанВучко »

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10036
  • I2a S17250 A1328
Одг: Натприродна бића у предању и стварности
« Одговор #28 послато: Фебруар 16, 2018, 08:56:51 поподне »
То је моје село :) нисам чуо за ово , питаћу оца да ли зна нешто о овоме и за брдо Вампирлију...

Тако пише у јучерашњим "Новостима".
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Дробњак

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1208
  • I1 P109
Одг: Натприродна бића у предању и стварности
« Одговор #29 послато: Фебруар 16, 2018, 09:02:11 поподне »
Наставник историје из Медвеђе, Иван Нешић, полако почиње да прави бренд од вампиризма у Медвеђи. Врло интересантно, а може бити и јако добро за локални, сеоски туризам.
<a href="https://www.youtube.com/v/r8sk3ot-mAQ" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/r8sk3ot-mAQ</a>
Искушење баца људе с трона,
роба диже изнад фараона.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10036
  • I2a S17250 A1328
Одг: Натприродна бића у предању и стварности
« Одговор #30 послато: Фебруар 16, 2018, 09:09:49 поподне »
Добра прича, а поткована и документима.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7223
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Натприродна бића у предању и стварности
« Одговор #31 послато: Фебруар 18, 2018, 03:54:57 пре подне »
То је моје село :) нисам чуо за ово , питаћу оца да ли зна нешто о овоме и за брдо Вампирлију...
Питао сам оца у вези ове приче, у смислу да ли се народ у селу плашио натприродних појава и рекао ми је да је било тако. Што се тиче поменутог брда Вампирлија, рекао ми је да постоји, али је зарасло у шипражје. Када би неки мештанин ишао ноћу, поготово правцем према гробљу, носио је крст са собом, па чак и оружје :)  Отац ми је причао , да је као дечак са другарима збијао неслане шале: ноћу,огрнути у бели плашт, правили су заседе код сеоске цркве случајним пролазницима, који када би одједном видели пар приказа у белим чаршавима, само занемели и исколачили очи :) Када је причао те догодовштине свом деди, овај га је упозорио да су људи у том стању спремни и да убију (пошто су неки носили и оружје са собом, иако им то не помаже код вампира :) )  и да то не раде више...Иначе, чуо је за ову причу , да су се сељаци тада жалили аустријским властима по овом питању, али детаље није знао...У сваком случају , прича је занимљива, баш и због тога што је документована
« Последња измена: Фебруар 18, 2018, 03:59:54 пре подне ДушанВучко »

Ван мреже Сол

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1310
Одг: Натприродна бића у предању и стварности
« Одговор #32 послато: Април 12, 2020, 12:25:43 пре подне »
Келти сви и свуда :) - Vampires: the Celtic Connection

https://www.heraldscotland.com/news/12768085.vampires-the-celtic-connection/
СОКО БАIО СА ТРИЕС ЗМАIEВАХ МРѢЕТ НЕЋЕ ДОК СВѢЕТА ТРАIЕ

Ван мреже НикПав

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 511
  • Y: E-BY148067 Никољдан Y (M): E-FT61303 Јовањдан
Одг: Натприродна бића у предању и стварности
« Одговор #33 послато: Март 12, 2021, 03:00:39 пре подне »
Док сам у Крушевици срео врло мало прича о натприродним бићима, доле на југу сам их срео доста и углавном се тичу омаја, бића које те узјашу у глуво доба ноћи и јашу те до јутра, док ти следиш њихову путању и ујутру се пробудиш у неком шибљу далеко од куће.
Још један обичај који ми је тетка причала, то је и она радила кад је остала удовица. Ноћ после сахране идеш на гроб покојника и обиђеш око гроба црвеним концем, да се свеж покојник не повампири.
Деда из Бучумета ми је причао о уклетом потоку Абарчуги, где су волови ако окасниш увек застајали и нису хтели да крену. Они су једном ишли са славе негде из Слишана или Бачевине и окаснили, волови су застали на газу преко Абарчуге, а чули су и глас који дозива мог прадеду Јована. Прадеда им је рекао да натуку капице преко чела, да се не види крст који свештеник нацрта при крштењу на челу, помолио се Богу и волови су кренули.

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7223
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Натприродна бића у предању и стварности
« Одговор #34 послато: Март 12, 2021, 03:12:08 пре подне »
Док сам у Крушевици срео врло мало прича о натприродним бићима, доле на југу сам их срео доста и углавном се тичу омаја, бића које те узјашу у глуво доба ноћи и јашу те до јутра, док ти следиш њихову путању и ујутру се пробудиш у неком шибљу далеко од куће.
Још један обичај који ми је тетка причала, то је и она радила кад је остала удовица. Ноћ после сахране идеш на гроб покојника и обиђеш око гроба црвеним концем, да се свеж покојник не повампири.
Деда из Бучумета ми је причао о уклетом потоку Абарчуги, где су волови ако окасниш увек застајали и нису хтели да крену. Они су једном ишли са славе негде из Слишана или Бачевине и окаснили, волови су застали на газу преко Абарчуге, а чули су и глас који дозива мог прадеду Јована. Прадеда им је рекао да натуку капице преко чела, да се не види крст који свештеник нацрта при крштењу на челу, помолио се Богу и волови су кренули.
Лако је из урбане средине то тумачити, али нек проба неко од оних који негирају те појаве да прође тим путевима :) Ја сам исто слушао приче из мог села, где је ноћу незгодно пролазити преко јаруге...било је прича о вилама , па кад узјаше и гони оног који се опио  :-X...И данас људи у селу верују у такве ствари, један познаник из Чумића ми је причао да када је био ђак, често се враћао из школе једном пречицом, која иде кроз шуму...када се растао са другарима, наставио је сам, и видео је једну прилику како иде према њему (била је зима, већ је пао мрак)...када је дошао до њега, рекао му је "добро вече" (у селу се увек јавља и непознанику и он одговара поздравом), али ова "прилика" којој није видео лице, само је прошла поред њега без речи...најежио сам се кад ми је причао  ;D
« Последња измена: Март 12, 2021, 03:16:03 пре подне ДушанВучко »

Ван мреже НикПав

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 511
  • Y: E-BY148067 Никољдан Y (M): E-FT61303 Јовањдан
Одг: Натприродна бића у предању и стварности
« Одговор #35 послато: Март 12, 2021, 03:16:08 пре подне »
Лако је из урбане средине то тумачити, али нек проба неко од оних који негирају те појаве да прође тим путевима :) Ја сам исто слушао приче из мог села, где је ноћу незгодно пролазити преко јаруге...било је прича о вилама , па кад узјаше и гони оног који се опио  :-X...И данас људи у селу верују у такве ствари, један познаник из Чумића ми је причао да када је био ђак, често се враћао из школе једном пречицом, која иде кроз шуму...када се растао са другарима, наставио је сам, и видео је једну прилику како иде према њему (била је зима, већ је пао мрак)...када је дошао до њега, рекао му је "добро вече", али ова прилика којој није видео лице, само је прошла поред њега без речи...најежио сам се кад ми је причао  ;D

Душане и сам сам са браћом јурио омаје по путу за Чукљеник, нисмо их ухватили али је било језиво, пошто је поред потока била нека сумаглица и необично хладно  ;D Имам пуно поштовање за такве приче, не оспоравам их, чак их сматрам делом породичног наслеђа, памтим и записујем.
Имам другара пореклом из Чумића и он ми је причао нешто слично, да је видео "жену у белом"  :)
« Последња измена: Март 12, 2021, 03:24:24 пре подне НикПав »

Ван мреже Милан Петровић

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1076
  • I2-PH908 FT277965>Y93865>Y95760 Род Зорића
Одг: Натприродна бића у предању и стварности
« Одговор #36 послато: Март 12, 2021, 05:42:00 пре подне »
Овде у селу Сакуле у Банату постоји предање да је некада давно стајала кула, а господар те куле био је проклет, па је иза поноћи без главе јахао вепра около те куле.

Кулу су наводно срушили да се изборе са том авети, али и даље се дешава да се кула појави када је густа магла.
Догодине у Холштајну!

Ван мреже Exiled

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2394
  • ПХ908>А20333>FT14649>FT175994
Одг: Натприродна бића у предању и стварности
« Одговор #37 послато: Март 12, 2021, 08:47:01 пре подне »
Овде у селу Сакуле у Банату постоји предање да је некада давно стајала кула, а господар те куле био је проклет, па је иза поноћи без главе јахао вепра около те куле.

Кулу су наводно срушили да се изборе са том авети, али и даље се дешава да се кула појави када је густа магла.
Ај за кулу и ђене ђене али неће ваљати ако се вепар појави и још у магли, језиво🙂

Ван мреже Милан Петровић

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1076
  • I2-PH908 FT277965>Y93865>Y95760 Род Зорића
Одг: Натприродна бића у предању и стварности
« Одговор #38 послато: Март 12, 2021, 08:52:33 пре подне »
Ај за кулу и ђене ђене али неће ваљати ако се вепар појави и још у магли, језиво🙂
Коњаник без главе јаше вепра...  :o
Догодине у Холштајну!

Ван мреже Exiled

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2394
  • ПХ908>А20333>FT14649>FT175994
Одг: Натприродна бића у предању и стварности
« Одговор #39 послато: Март 12, 2021, 09:01:39 пре подне »
Коњаник без главе јаше вепра...  :o
То је заправо "вепраник"...


Ван мреже НикПав

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 511
  • Y: E-BY148067 Никољдан Y (M): E-FT61303 Јовањдан
Одг: Натприродна бића у предању и стварности
« Одговор #41 послато: Октобар 02, 2021, 03:36:02 пре подне »
Не знам где бих па ћу овде. Још један обичај ког се сећам из Крушевице, а нисам сигуран колико се практикује другде.

Засигурно је у питању хладнији део године, где су се појављивали Ненад Лицин и Булов син обучени у беле костиме са чудним маскама на глави, носећи велика звона, звонећи и правећи условно речено неке керефеке. Баба им би ставила јаја у кошарице које су носили, а деда би се смејао. Сећам се да су костими били изразито бели, а маске мало страшне. Ненад је једне године изигравао трудницу, ако се добро сећам.

Још један обичај који памтим, пошто сам често лета проводио код мамине тетке у Бучумету, која је имала ишчашене кукове по рођењу и никада није могла да хода усправно, па су је сви згодно користили као дадиљу (моја баба Драгица, живела 95 година, сама у кући са подом од блата коју је мени оставила), али нас је сву децу чувала, је прича о Чуми која једе неваљалу децу. Ако сам неваљао ноћу дође Чума и поједе ме. Увек ме је звала Кољчо, то никад нећу заборавити. Била је увек чиста и кувала је савршено, упркос инвалидитету, прпећ и филије никад нећу заборавити.

Увек је говорила кад неко умре да мора ноћу свеж гроб да се обиђе и оплете црвеним концем.
« Последња измена: Октобар 02, 2021, 03:40:30 пре подне НикПав »

Ван мреже нцп

  • Члан Друштва
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1601
Одг: Натприродна бића у предању и стварности
« Одговор #42 послато: Октобар 02, 2021, 06:35:57 пре подне »
Не знам где бих па ћу овде. Још један обичај ког се сећам из Крушевице, а нисам сигуран колико се практикује другде.

Засигурно је у питању хладнији део године, где су се појављивали Ненад Лицин и Булов син обучени у беле костиме са чудним маскама на глави, носећи велика звона, звонећи и правећи условно речено неке керефеке. Баба им би ставила јаја у кошарице које су носили, а деда би се смејао. Сећам се да су костими били изразито бели, а маске мало страшне. Ненад је једне године изигравао трудницу, ако се добро сећам.

Још један обичај који памтим, пошто сам често лета проводио код мамине тетке у Бучумету, која је имала ишчашене кукове по рођењу и никада није могла да хода усправно, па су је сви згодно користили као дадиљу (моја баба Драгица, живела 95 година, сама у кући са подом од блата коју је мени оставила), али нас је сву децу чувала, је прича о Чуми која једе неваљалу децу. Ако сам неваљао ноћу дође Чума и поједе ме. Увек ме је звала Кољчо, то никад нећу заборавити. Била је увек чиста и кувала је савршено, упркос инвалидитету, прпећ и филије никад нећу заборавити.

Увек је говорила кад неко умре да мора ноћу свеж гроб да се обиђе и оплете црвеним концем.

Ово за "чуму" је било и код мог деде и бабе у Шумадији.

Најгоре страшилице за нас децу (које онда насељавају наше снове, машту....) су биле:

1. Чума
2. Дрекавци
3.Анђама (е)
4. Мајму (дуго у) ни (који обавезно живе у гају како ми не би тамо ишли сами)

Ово за гробље, покојника и црвен конац нисам чула, али да ми је баба жива питала би је.

Углавном, као јако је битно да кад неко умре (посебно ако тај неко не живи се кући) да се отворе врата.
« Последња измена: Октобар 02, 2021, 06:39:23 пре подне нцп »

Ван мреже НикПав

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 511
  • Y: E-BY148067 Никољдан Y (M): E-FT61303 Јовањдан
Одг: Натприродна бића у предању и стварности
« Одговор #43 послато: Октобар 02, 2021, 07:05:36 пре подне »
Ја се сећам Чуме, Дрекаваца, Омаја, Санђама, Мајмуји нису постојали. Тамо је била краљица змија, мајмуј није имао шансе  :) Та змија је јела све.
« Последња измена: Октобар 02, 2021, 07:10:28 пре подне НикПав »

Ван мреже нцп

  • Члан Друштва
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1601
Одг: Натприродна бића у предању и стварности
« Одговор #44 послато: Октобар 02, 2021, 07:19:05 пре подне »
Ја се сећам Чуме, Дрекаваца, Омаја, Санђама, Мајмуји нису постојали. Тамо је била краљица змија, мајмуј није имао шансе  :)

Ти "мајмуни" су се изгледа појавили после Другог светског рата или између два светска рата!
Можда кад је у Београду отворена Зоолошки врт, па су ту сместили мајмуне. Па их је неко видео из села и  пре(о)нео причу о њиховом постојању.

Као личе на човека, а не личе. А дрече. Значи мајмун је (како схватам) за човека са села (од колевке окруженог чумама, дрекавцима, 'анђамама) вероватно био оличење свих тих бића (посебно дрекаваца) како су их они и замишљали у својим главама.

Тако да су "сироти мајмуни" у родном селу мог оца (у нашој фамилији свакако) врло заступљени у гајевима, потоку, јаругама и другим скривеним и недоступним местима.

Можда је ту причу о мајмунима донео баш мој деда Веса јер је служио војни рок у Земуну (негде око 1930/1932) и причао о лађама на Дунаву и којечему још. Мислим да је ту баш негде око капетаније била нека касарна или неки војни објекат који је чувао.

А та наша "Анђама" је врло вероватно ваша "Санђама". Не знам одакле је то име. Можда од глагола саватати (некога или нешто).

Ван мреже нцп

  • Члан Друштва
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1601
Одг: Натприродна бића у предању и стварности
« Одговор #45 послато: Октобар 02, 2021, 07:23:25 пре подне »
Ја се сећам Чуме, Дрекаваца, Омаја, Санђама, Мајмуји нису постојали. Тамо је била краљица змија, мајмуј није имао шансе  :) Та змија је јела све.

Змија је била непомињано биће у селу мог оца (у његовој фамилији свакако).

За њу се говорило , ако баш мора да се изговори, " она буба".

Значи да су се плашили да је спомињањем не призову.
« Последња измена: Октобар 02, 2021, 07:25:19 пре подне нцп »

Ван мреже НикПав

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 511
  • Y: E-BY148067 Никољдан Y (M): E-FT61303 Јовањдан
Одг: Натприродна бића у предању и стварности
« Одговор #46 послато: Октобар 02, 2021, 07:56:46 пре подне »
Змија је била непомињано биће у селу мог оца (у његовој фамилији свакако).

За њу се говорило , ако баш мора да се изговори, " она буба".

Значи да су се плашили да је спомињањем не призову.

Код мене се и пресвлачила и мотала, само се за пређурђевданско појављивање звала Грешница.


Ван мреже нцп

  • Члан Друштва
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1601
Одг: Натприродна бића у предању и стварности
« Одговор #47 послато: Октобар 02, 2021, 08:17:25 пре подне »
Код мене се и пресвлачила и мотала, само се за пређурђевданско појављивање звала Грешница.

О, па код тебе у том селу су били на неком "вишем" нивоу или можда боље рећи "другом" нивоу у том неком. митолошком и анимистичком смислу кад је реч о змијама ...

Баш ћу испитати једну рођаку (из врло моћног круга тзв. снаха) мало више о змијама.

Мени се увек чинило до пола да они змије не помињу како снахе не би забраниле синовима да доводе децу преко распуста код деда и баба на "тако опасно место где има змија", а од пола сам ипак мислила да су се плашили змија. А у сваком случају нису волели змује , те су за све њих користили израз "она буба", па и то су једва изговорали.

Ја сам била врло упорна па сам бабу терала да призна да и код њих мора да има змија ... Она се увек правила да не разуме шта је питам.

Ван мреже НикПав

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 511
  • Y: E-BY148067 Никољдан Y (M): E-FT61303 Јовањдан
Одг: Натприродна бића у предању и стварности
« Одговор #48 послато: Октобар 11, 2021, 06:29:52 пре подне »
<a href="https://www.youtube.com/v/VgZya3xe2zk" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/VgZya3xe2zk</a>

Ово је најближе нашим причама са југа. Али није баш 100% верна реплика.
« Последња измена: Октобар 11, 2021, 06:32:34 пре подне НикПав »

Ван мреже нцп

  • Члан Друштва
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1601
Одг: Натприродна бића у предању и стварности
« Одговор #49 послато: Октобар 11, 2021, 07:04:37 пре подне »
<a href="https://www.youtube.com/v/VgZya3xe2zk" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/VgZya3xe2zk</a>
Ово је најближе нашим причама са југа. Али није баш 100% верна реплика.

Примљено к' знању.
Гледам  првом приликом.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10036
  • I2a S17250 A1328
Одг: Натприродна бића у предању и стварности
« Одговор #50 послато: Новембар 19, 2022, 11:51:46 поподне »
Вампир Мирољуб из села Бабе подно Космаја:

<a href="https://www.youtube.com/v/tZGCT2cn178" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/tZGCT2cn178</a>
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Malesevic

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 517
Одг: Натприродна бића у предању и стварности
« Одговор #51 послато: Децембар 06, 2022, 12:31:47 поподне »
Скоро је у подкасту Агеласт код Галеба Никчевића гостовао један млађи етнолог (мислим да се презива Трбојевић) и изнео нека своја искуства у истраживањима народне митологије по Источној Србији. Доста занимљиво излагање.

Ван мреже НикПав

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 511
  • Y: E-BY148067 Никољдан Y (M): E-FT61303 Јовањдан
Одг: Натприродна бића у предању и стварности
« Одговор #52 послато: Јануар 01, 2023, 06:40:12 пре подне »
<a href="https://www.youtube.com/v/PIhMMJBhhIQ&amp;t=17s" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/PIhMMJBhhIQ&amp;t=17s</a>

Ми смо имали породичну воденицу, прадеда (кад сам се родио звао ме његово цвеће), умро је 1986. годину дана по моме рођењу, покушавали смо да одржимо воденицу годинама касније, срушила се, али остале су приче и доживљаји, можда плод страха, а можда и истине. По бабама то су увек биле истине и знале су тачно ко се вампири, али по нама мушкима, све остаје негде на ивици стварности. Овај унапређени трејлер ме увек подсети, како су нас као децу плашили и тренирали за сусрете са вампирима.
На југу су имали напредну технику, кад неко мушки умре, баба оде ноћу и оплете гроб црвеном кудељом три пута и каже нешто, мени не баш разумљиво. И проблем решен. Али Шумадија је изгледа каскала за изумима југа  :)
« Последња измена: Јануар 01, 2023, 06:43:41 пре подне НикПав »