ДНК порекло > Aрхеологија и археогенетика

Мраморја (стећци)

(1/34) > >>

Број 1:
Стећци код Билећког језера, који су измештени на брдо на улазу у Билећу из смера Требиња и уз пут за Никшић. Поред стећака је до рата 1992. био и музеј који је девастиран. Мештани Билеће кажу да су ови стећци "грчки"...















Стећци у селу Враћеновићи (између Билеће и Петровића), карактеристични по својој импозантној величини... Нема готово никаквог обележја да се налазе ту тик поред пута, уз сеоско гробље














Radul:

--- Цитат: админ  Април 24, 2013, 11:02:04 поподне ---Мештани Билеће кажу да су ови стећци "грчки"...

--- Крај цитата ---

Што значи православни, у источној Босни муслимани их поред поменутог називају гробови поданика грчке краљице Јерине, док их на Романији ми  Срби од старине називамо гробови наше(српске) господе.

Небојша:
Есад Куртовић, "Власи и стећци"

http://www.academia.edu/3577443/Vlasi_i_ste%C4%87ci_Radovi_16_Filozofski_fakultet_Sarajevo_2013_79-88

aleksandar I:

--- Цитат: Radul  Април 13, 2016, 11:45:12 поподне ---Што значи православни, у источној Босни муслимани их поред поменутог називају гробови поданика грчке краљице Јерине, док их на Романији ми  Срби од старине називамо гробови наше(српске) господе.

--- Крај цитата ---

Поздрав за Радула! На основу другог болованог дијела закључујем да је са Романије, а већ сам у неком ранијем посту навео да је ова област слабо генетски истражена. Можда нисам у праву, али такав утисак сам стекао на основу табеле тестираних СДНК.

Када је у питању Јерина (Ирина Кантакузен), интерсантно је објашњење Миленка Филипвића у књизи "Гласинац". Иста се може наћи у оквиру дигиталне библиотеке Портала "Порекло". Дакле, аутор на страни 46/90 наводи следеће:

" У крајевима даље на западу од Гласинца не зна се ништа о Јерини. На тлу босанском живе предања о Јерини само у Источној Босни, особито у сливу Дрине. ралну основу тој појави треба тражити у чињеници да је босанска варош Сребреница са околином  била у саставу Деспотовине у више махова у времену између 1411. и 1463, и Гласинац је тада био свакако у непосредној близини границе са деспотовом земљом. Предање о Јерини могло је доћи и са миграционим струјама."

Када смо већ код миграционих струја, прочитао сам нешто, у што лично не вјерујем, али ме заинтересовало. М. Филиповић пише,  а као извор користи Антропогеографију Ваљевске Тамнаве:

" Тако исто на Гласинцу су били и Стевановићи, који сада живе у Вруцима (Биоча), старином су из Грахова, одакле су дошли на Гласинац и ту су боравили привремено, па једни отишли дубље у Босну, а други у Осат. Од тих из Осата неки су прешли у Вруце."

Када сам поушавао да сазнам име мог чукундједа, закључио сам да је најједноставније рјешење најбоље. Претпоставио да се звао Стеван, а мој прадједа је у "Домовнику" из 1880. убиљежен као Милош Стевановић, Не чини ми се наведени цитат вјероватан, али ако неко нешто зна у Врутцима у ужичком крају нека помогне. Могуће је и да мој ДНК има неке везе са Граховом.

Пошто се, ипак, тема односи на стећке, или још боље билиге/биљеге, мраморе, писање г. Радула је тачно. Не сматрам себе стручњаком за ту област, али сам прочитао све што се у науци сматра вриједним за ту тему. Нису то "грчка гробља" зато што су се ту сахрањивали Грци него православни, или како то Турци наводе Каури (Ђаури). Чињеницу да су већина некропола (стећци), и данас активна православна гробља, веома је коректно објаснио Шефик Бешлагић. Ево једног његовог цитата по методу копи-пејст:

"Оpštinska područja, a u tome pogledu se svojim brojem naročito ,ističu opštine Nevesinje i Konjic, koje imaju svaka preko 3000 primjeraka. Među bosanskim opštinama se ističe Rogatica sa 2628 stećaka. U Hrvatskoj najviše stećaka dma opština Sinj (1313), u Crnoj Gori opštinaNikšić (949), a u Srbiji opština Prijepolje........................................a u Nevesinju, gdje je gustoća najveća, 420 spomenika na površinu od 100 km2".

Бешлагић сматра да су се под стећцима у огромној вечини сахрањивали припадници "Цркве босанске", мада није ту искључив. Посебно када је у питању Радимља и православни Милорадовић-Храбрени. Али има и региона гдје "Цркве босанске" није било. Ibid. Бешлагић:

"Prema dokumentaciji Regionalnog zavoda za zaštitu spomenikakulture II Kraljevu, vidi se da na području bivšeg Novopazarskog Sandžaka postoje stara srpska groblja, od kojih neka potječu čak  iz XIV v. i traju vremenski dalje, među čijim spomenicima se nalaze i stare krstače 'koje svojim oblicima i ukrasima sliče hercegovačkim krstačama- stećcima."

Marian Wencel, у прочавању стећака изрекла је став да ту нема ни говора о болумилима или припадницима "Цркве босанске" и заступа тезу о власима (писала је малим словом) као носицима овог "феномена". У понуђеној студији Есада Куртовића "Власи и стећци-слово Горчина", то се, чини ми се, потврђује. Ево интересантног објашњења Венецелове о називу стећак (не може copy-paste):

"Ријеч "стећак" су према Д. Сергејевском, у почетку  употребљавали сељаци у Херцеговини за високо, усправно камење, за разлику од нижих плоча. Етимологија израза оправдава ово уско значење."

Иначе, г. Радул мој тазбина ( супругина мајка) је из села Ћаварине, братство Марићи. Имају они своју монографију, и замислите, везују своје поријекло за Војиновиће.Тамо сам први пут чуо за ријеч МАДРА, али су ми шураци објаснили да је то даска дебљине 7,5 mm. Код м. Филиповића се то објашњава као бачија.

Половину Ћаварина чине Беатовићи, а Бранисалв Беатовић из Братунца у тексту о породици наводи да су поријеклом из Жањевице код Гацка и да су даљим поријеклом власи Пилатовци. Мало он тумачи шта значи ријеч Беат, чини ми се погрешно, али негдје сам читао да је то влашка ријеч и да збначи овна предводника? Један од Беатовић из Ћаварина  кога сам упиозано је иразито риђ, плавоок и крупан. Прави Прокопијев Словен ;)

Да закључимо! Нема ништа слађе од романијске овце праменке на ражњу. Прво наравно иду "пречке" за зета ;D

Radul:
Да додам о Романији,

Крај средњовјековне цркве на Гласинцу налази се 360 стећака. Таквих примјера је много стећци се често срећу уз цркве и црквине.

Стећци на Романији:

Рогатица - 2628
Соколац - 1966
Пале - 1706
Хан Пијесак - 237

Под стећцима су се свакако највише сахрањивали припадници Цркве Босанске, али и припадници СПЦ као што је случај са властелом Санковића и бројних других.  Црква Босанска је без икакве сумње чиста православна црква, о томе је писао Васо Глушац који је све детаљно образложио; те у новије вријеме др Миодраг М. Петровић, наш водећи стручњак за историју цркве и црквеноканонско право. Рецимо стариосједиоци у источној Босни не памте никакве друге вјере осим православља, разлике између ЦБ и СПЦ су невидљиве, јер је ЦБ такође имала служење по источном православном обреду, славили су се православни свеци поштовало јеванђеље и све остало...

Што се тиче миграција на Романију, зна се следеће, да се становништво разбјежало пред Турцима у Херцеговину и Црну Гору. Негдје у 16. вијеку Гласинац и плато Романије био је много проређен, те се касније становништво насељава из Херцеговине,(старе и источне).

Навигација

[0] Индекс порука

[#] Следећа страна

Иди на пуну верзију