Нема на чему! Лутовац не наводи када су тачно досељени у Бихор, али постоји предање у Шекулару да су након Косовске битке добили од султана ферман о погодностима јер су одмах признали његову власт. Тим ферманом је шекуларски војвода наводно тражио и добио сличне привилегије за Азанце јер му је ћерка или сестра тамо била удата. Тешко је рећи да ли је ово предање истинито, али Азанци су заиста уживали привилегије од давнина иако нису прешли на ислам. У сваком случају, Вукајловићи дефинитвно спадају у староседеоце у Бихору.
Ако знаш да Селаковићи славе једино св. Јована од давнина, мислим да ти је овај приступ истраживању порекла одличан.
Сва православна братства у Азанама (осим Ивезића, доселили из сусједног Вршева 1910.г. и Станишићи,доселили из Ивања - Доњи Бихор), славе Св. Јована у јануару.
У наведеној групи сродних братстава, Вукајловићи су малобројнији. Могуће је да је Лутовац имао за саговорника неког Вукајловића? Поповићи су најбројнији, давали су свештенике у Азанама, широм Бихора, Пештери. Послије исламизације остали су да дају свештенике у Азанама и Сувом Долу на Пештери... Поповићи и други знају за поријекло из Шекулара. Поповићи држе да су од потомака Вука Љевака, посебно Суводолски Поповићи. У Азанама има их који су од Даше Шекуларца. Да ли има Радмужевих потомака не знам? Све, ово ми је и лично познато, јер сам као ђак основне школе навраћао у Азане. Знам и неке Азанце, који сада живе у Црној Гори. Мислим да има и оних који су се прибили, судећи по причама самих Азанаца.
Доступна литература о Озринићима не биљежи њихово исељавање са Чева. ДНК тест може дати одговор како о њиховој вези са Озринићима тако и племеном Шекулар.
Ево шта М. Лутовац пише:" Неки Азанци кажу да је њихов предак дошао из Озринића. Али би се пре за њих могло рећи да су староседеоци, односно давнашњи досељеници из Шекулара. На то упућује својина земље, слава и везе са Шекуларом. Азанци су се исељавали од зулума у разне крајеве. Један пут су се били иселили, сем једног, који се звао Топал. Неки су се поново вратили, али су изгубили планину Влах, коју је Топла продао. Исељених Азанаца има у Шумадији. Њихови исељени рођаци су Кањићи у Суводолу (Поповићи, прим. видоје 013) Милосављевићи у Гњилици (Рашка), у Васиљевићу код Ивањице ( Азањци, прим.видоје 013), у Сјеници и Пећи (Луковићи)." (М. Лутовац, Бихор и Корита, Београд, 1967. стр.75,76.). Ово о Азанцима потврдили су и сами Азањци на Јавору код Ивањице. Погледајте коментаре код презимена Азањац, у презименику Шекулара:Азанац, односно Азањци су на пром мјесту, по азбучном реду. Од ових Азанаца је чувени јунак Петар Азанац. Један у Црној Гори, ми то спори, али никако да докаже супротно.
Селаковићу, о овоме имаш у књизи Ломни Шекулар, код презимена поријеклом из Шекулара. О томе има и на овом порталу код презимена поријеклом из Шекулара, на два мјеста.
О везама Азана са Шекуларом говори ферман. Чињеница је да Азанци као и Шекуларци нијесу били чифчије. Наиме, шекуларски војвода Петар је тражио да се ослободе дажбина Азане и Заграђе, ђе су биле удате његове одиве. Касније су поједини морали да продају земљу, тако да су биорски бегови Ћоровићи закупили пола Азана. Тако је у 19.вијеку насељена и једна муслиманска породица мухаџира, која се и презива Бошњак. Село Азане је окружено селима у којима живе припадници исламске вјероисповијести. Најближе им је село Љешница насељено православцима. И у једном и другом има сада мало становника.
Има пуно исељених Азанаца у Србији ( у 20.вијеку), и то читавих породица. Нажалост, не знам поуздано гдје се налазе. По сјећању мислим да их има у Аранђеловцу, Краљеву. Ако неко од њих ово чита, или их познаје, нека се јави.
Од једног сам слушао да је и Азања код Смедеревске Паланке, добила име по Азанама- Горњи Бихор. Оно што сам гледао није ме у то увјерило. Неком из Азање сам раније, давао податке и наводио литературу о овом крају, али ми се није више јављао.
