Аутор Тема: Свети Јован Крститељ - Јовањдан у Црној Гори  (Прочитано 17645 пута)

Ван мреже Селаковић

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2357
  • I-Z17855>>>FT173833
Свети Јован Крститељ - Јовањдан у Црној Гори
« послато: Фебруар 07, 2017, 06:32:40 поподне »
Будући да је Јовањдан (Свети Јован Крститељ – 20. јануар по новом календару)  моја крсна слава, тргајући за својим пореклом у Црној Гори (у данашњем значењу овог термина) заинтересовах се да скупим на једно место списак родова Јовањштака. Некоме ће можда бити занимљиво или од користи. Молим цењене форумаше да ову листу допуне или исправе евентуалне грешке, што ћу и ја свакако учинити – ова прва листа је «из главе».

1.   Јовањдан се нашироко прославља у Пиви. Доминантан слој становништва чине Браниловићи, а њихова многобројна братства прослављају Јовањдан (Бранило из предања имао је брата Руђа, чије је потомство рекло би се малобројније и прославља Никољдан). Пошто се сматра да су Руђићи-Браниловићи дошљаци у Пиви из ~15. века, треба напоменути да Јовањдан прослављају и нека братства у Пиви која се сматрају за староседеоце, као и неки новији досељеници. Ови родови тестирани су углавном као N-P189, мада их има и I2a-CTS10228.
2.   У суседним Бањанима Јовањдан је такође најзаступљенија и племенска слава. Славе је на пример Петровићи-Бањани (Поповићи, Пејовићи, Кнежевић), Миљанићи-Бијеловићи-Мркајићи..., Ковачи и други. Парежани, који су пример за староседеоце на територији Бањана, за разлику од горе наведених родова, славе Томиндан. За неке од ових родова такође има јаких индиција да су носиоци N-P189 хаплогрупе.
3.   Родови који припадају Орловићима славе Јовањдан (или Зачеће Светог Јована). Старинци у Бјелицама углавном су славили Св. Петку, славу коју су пренели исељавањем на разна места, под притиском Орловића. О хаплогрупи Орловића већ се довољно говорило на форуму :) Самим тим, Јовањдан је као и у Бјелицама присутан и у Цуцама.
4.    Јовањдан се генерално везује и за друге Ј2а-М92 родове (Пјешивце).
5.   Стари родови на Цетињу такође славе Св. Јована. Међу њима прво падају на памет Бајице и Бјелоши, а има и других.
6.   Јовањдан славе Ковачевићи у Доловима (Ковачевића) код Даниловграда, у Бјелопавлићима. Њихово порекло није најјасније, а тестирани су као I2a-CTS10228.
7.   Јовањдан се прославља у Шекулару, као племенска слава. Све три групе шекуларских старинаца – Радмужевићи (Кењићи, Кукаљи, Лекићи...), Вукољеваковићи и Дашићи-Рмуши-(Булићи) славе ову славу.


Иако присутна у Црној Гори, Јовањдан је чини се ипак значајно присутнији у данашњој Херцеговини (самим тим у ЦГ је најприсутнији у Старој Херцеговини), Далмацији, Лици, Кордуну, Банији, Србији.

Ван мреже Селаковић

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2357
  • I-Z17855>>>FT173833
Одг: Свети Јован Крститељ - Јовањдан у Црној Гори
« Одговор #1 послато: Фебруар 07, 2017, 06:46:40 поподне »
8.   На овом месту вреди споменути и родове из Куча и пореклом из Куча који славе Зачеће Светог Јована и Усековање главе Св. Јована.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10048
  • I2a S17250 A1328
Одг: Свети Јован Крститељ - Јовањдан у Црној Гори
« Одговор #2 послато: Фебруар 07, 2017, 06:53:37 поподне »
Све си добро рекао.

Мале исправке:
Прво, Орловићи славе Јовањдан - Сабор Светога пророка претече и крститеља Јована, док је слава Зачеће Светога Јована типична за Пјешивце - Потолиће.
Друго, племенска слава Шекулара је Свети Илија, а Светога Јована слави већина шекуларских братстава.

Слава Сабор Светога пророка претече и крститеља Јована је друга по учесталости код Срба (после Никољдана), тако да је има свуда. Нпр, слава фамилије мог прађеда по мајци, који никакве везе немају са ЦГ и Херцеговином (они су од Чарнојевићевог таласа досељеника из Србије у Јужну Угарску) такође славе ову славу. Има је свугде међ Србљем.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Ojler

  • Члан Управног одбора
  • Бели орао
  • *
  • Поруке: 5298
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Свети Јован Крститељ - Јовањдан у Црној Гори
« Одговор #3 послато: Фебруар 07, 2017, 07:43:52 поподне »
Све си добро рекао.

Мале исправке:
Прво, Орловићи славе Јовањдан - Сабор Светога пророка претече и крститеља Јована, док је слава Зачеће Светога Јована типична за Пјешивце - Потолиће.
Друго, племенска слава Шекулара је Свети Илија, а Светога Јована слави већина шекуларских братстава.

Слава Сабор Светога пророка претече и крститеља Јована је друга по учесталости код Срба (после Никољдана), тако да је има свуда. Нпр, слава фамилије мог прађеда по мајци, који никакве везе немају са ЦГ и Херцеговином (они су од Чарнојевићевог таласа досељеника из Србије у Јужну Угарску) такође славе ову славу. Има је свугде међ Србљем.

Небо, имаш ли неки поуздан извор за овај податак да је Сабор Светог Јована Крститеља друга по учесталости српска слава пошто на тако нешто никад нисам наишао? Са редоследом заступљености слава често се лицитира и по интернету круже различите информације. Има нешто о томе на Википедији али опет без неког образложења. Сви се слажу да је Никољдан најзаступљенији, а као друга се углавном наводи Ђурђевдан, док се на трећем месту налази Јовањдан или Аранђеловдан, у зависности од извора.
Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже Жика

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 579
Одг: Свети Јован Крститељ - Јовањдан у Црној Гори
« Одговор #4 послато: Фебруар 07, 2017, 07:54:34 поподне »
Будући да је Јовањдан (Свети Јован Крститељ – 20. јануар по новом календару)  моја крсна слава, тргајући за својим пореклом у Црној Гори (у данашњем значењу овог термина) заинтересовах се да скупим на једно место списак родова Јовањштака. Некоме ће можда бити занимљиво или од користи. Молим цењене форумаше да ову листу допуне или исправе евентуалне грешке, што ћу и ја свакако учинити – ова прва листа је «из главе».

1.   Јовањдан се нашироко прославља у Пиви. Доминантан слој становништва чине Браниловићи, а њихова многобројна братства прослављају Јовањдан (Бранило из предања имао је брата Руђа, чије је потомство рекло би се малобројније и прославља Никољдан). Пошто се сматра да су Руђићи-Браниловићи дошљаци у Пиви из ~15. века, треба напоменути да Јовањдан прослављају и нека братства у Пиви која се сматрају за староседеоце, као и неки новији досељеници. Ови родови тестирани су углавном као N-P189, мада их има и I2a-CTS10228,.............


Веома добра тема Селаковићу!

Питам се, да ли је икад забележен случај/предање у Херцеговини, Црној Гори и шире, да два брата (горе поменути) од самог почетка различите славе имаху? Некако ми, када се предање ("иноверни дођоши") упореди са разултатима тестираних Бањана и Пивљана (N2) + Ђорђова опаска у вези TMRCA Браниловића/Руђића - нешто "нештима"? 



Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10048
  • I2a S17250 A1328
Одг: Свети Јован Крститељ - Јовањдан у Црној Гори
« Одговор #5 послато: Фебруар 07, 2017, 07:58:56 поподне »
Погреших. Свети Јован, она слава у јануару, трећа је по учесталости код Срба. После Аранђеловдана. Ђурђевдан је на четвртом месту.
Грешку направих рачунајући све празнике посвећене Светом Јовану, којих има више (Сабор, Зачеће, Рођење, Усековање...). Треба посматрати само конкретан празник. Нпр. и Свети Георгије се слави као две велике славе - Ђурђевдан и Ђурђиц, тако и Свети Никола - зимски и пролећни, итд.
Дакле: 1. Никољдан (19. дец. по грег. календ), 2. Аранђеловдан (21. нов), 3. Јовањдан (20. јан), 4. Ђурђевдан (6. мај), итд.
Извор ми је Црква и црквене статистике. Нема нешто конкретније на интернету што се тог извора тиче. Мислим, има разних страница које се тиме баве, не знам шта кажу, сигурно има разних варијанти.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Селаковић

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2357
  • I-Z17855>>>FT173833
Одг: Свети Јован Крститељ - Јовањдан у Црној Гори
« Одговор #6 послато: Фебруар 07, 2017, 08:30:37 поподне »
Све си добро рекао.

Мале исправке:
Прво, Орловићи славе Јовањдан - Сабор Светога пророка претече и крститеља Јована, док је слава Зачеће Светога Јована типична за Пјешивце - Потолиће.
Друго, племенска слава Шекулара је Свети Илија, а Светога Јована слави већина шекуларских братстава.

Слава Сабор Светога пророка претече и крститеља Јована је друга по учесталости код Срба (после Никољдана), тако да је има свуда. Нпр, слава фамилије мог прађеда по мајци, који никакве везе немају са ЦГ и Херцеговином (они су од Чарнојевићевог таласа досељеника из Србије у Јужну Угарску) такође славе ову славу. Има је свугде међ Србљем.

Хвала, Небо, ово је сад већ много прецизније. Заборавих да је заправо Илиндан слава племена Шекулар.

Ван мреже vidoje 013

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1164
Одг: Свети Јован Крститељ - Јовањдан у Црној Гори
« Одговор #7 послато: Фебруар 07, 2017, 10:35:42 поподне »
Будући да је Јовањдан (Свети Јован Крститељ – 20. јануар по новом календару)  моја крсна слава, тргајући за својим пореклом у Црној Гори (у данашњем значењу овог термина) заинтересовах се да скупим на једно место списак родова Јовањштака. Некоме ће можда бити занимљиво или од користи. Молим цењене форумаше да ову листу допуне или исправе евентуалне грешке, што ћу и ја свакако учинити – ова прва листа је «из главе».

1.   Јовањдан се нашироко прославља у Пиви. Доминантан слој становништва чине Браниловићи, а њихова многобројна братства прослављају Јовањдан (Бранило из предања имао је брата Руђа, чије је потомство рекло би се малобројније и прославља Никољдан). Пошто се сматра да су Руђићи-Браниловићи дошљаци у Пиви из ~15. века, треба напоменути да Јовањдан прослављају и нека братства у Пиви која се сматрају за староседеоце, као и неки новији досељеници. Ови родови тестирани су углавном као N-P189, мада их има и I2a-CTS10228.
2.   У суседним Бањанима Јовањдан је такође најзаступљенија и племенска слава. Славе је на пример Петровићи-Бањани (Поповићи, Пејовићи, Кнежевић), Миљанићи-Бијеловићи-Мркајићи..., Ковачи и други. Парежани, који су пример за староседеоце на територији Бањана, за разлику од горе наведених родова, славе Томиндан. За неке од ових родова такође има јаких индиција да су носиоци N-P189 хаплогрупе.
3.   Родови који припадају Орловићима славе Јовањдан (или Зачеће Светог Јована). Старинци у Бјелицама углавном су славили Св. Петку, славу коју су пренели исељавањем на разна места, под притиском Орловића. О хаплогрупи Орловића већ се довољно говорило на форуму :) Самим тим, Јовањдан је као и у Бјелицама присутан и у Цуцама.
4.    Јовањдан се генерално везује и за друге Ј2а-М92 родове (Пјешивце).
5.   Стари родови на Цетињу такође славе Св. Јована. Међу њима прво падају на памет Бајице и Бјелоши, а има и других.
6.   Јовањдан славе Ковачевићи у Доловима (Ковачевића) код Даниловграда, у Бјелопавлићима. Њихово порекло није најјасније, а тестирани су као I2a-CTS10228.
7.   Јовањдан се прославља у Шекулару, као племенска слава. Све три групе шекуларских старинаца – Радмужевићи (Кењићи, Кукаљи, Лекићи...), Вукољеваковићи и Дашићи-Рмуши-(Булићи) славе ову славу.


Иако присутна у Црној Гори, Јовањдан је чини се ипак значајно присутнији у данашњој Херцеговини (самим тим у ЦГ је најприсутнији у Старој Херцеговини), Далмацији, Лици, Кордуну, Банији, Србији.
[/q
Тако је Селаковићу за Шекулар, са једном допуном, ранији становници села Мезгале славе  Св. Јована и  братство Болевићи, коју су узели кад се њихов предак доселио у Шекулар.

Ван мреже Жика

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 579
Одг: Свети Јован Крститељ - Јовањдан у Црној Гори
« Одговор #8 послато: Фебруар 12, 2017, 12:36:25 пре подне »
Славити једног одрећеног Свеца /Светицу подсећа (бар мене) на припадност некој врсти витешко-духовног Реда. Мислим да је прикладније славаре рецимо "Св. Јована" именовати "Св. Јовановац/Св. Јовановци".

На мрежи Wolf Sagash

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1363
Одг: Свети Јован Крститељ - Јовањдан у Црној Гори
« Одговор #9 послато: Фебруар 12, 2017, 10:10:34 пре подне »
Веома добра тема Селаковићу!

Питам се, да ли је икад забележен случај/предање у Херцеговини, Црној Гори и шире, да два брата (горе поменути) од самог почетка различите славе имаху? Некако ми, када се предање ("иноверни дођоши") упореди са разултатима тестираних Бањана и Пивљана (N2) + Ђорђова опаска у вези TMRCA Браниловића/Руђића - нешто "нештима"?
Радич и Бељак Санковић не славише исз крсно име. Један св. Арханђела други св. Ђорђа.

На мрежи Wolf Sagash

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1363
Одг: Свети Јован Крститељ - Јовањдан у Црној Гори
« Одговор #10 послато: Фебруар 12, 2017, 10:13:03 пре подне »
Радич и Бељак Санковић не славише исто крсно име. Један св. Арханђела други св. Ђорђа.

И за потврду свега горе писаног у руке Жуна Соркочевића и Палка Гундулића, поклисарима Општине дубровачке ми, Бељак и Радич, са свима више именованима, на Свето писмо Христовога јеванђеља из добре воље и са чистим срцем присегли смо вером и душом, и оца нашега и родитеља наших Светим Ђурђем и арханђелом Михајлом, нашим крсним именима, да извршимо и свршимо и утврдимо све писано у овој повељи, и да наша деца и наши потомци и наша властела и сваки наш човек изврши и не пренебрегне ово писање, нити било који други господин или човек, где можемо ми да досегнемо.

Ван мреже Жика

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 579
Одг: Свети Јован Крститељ - Јовањдан у Црној Гори
« Одговор #11 послато: Фебруар 12, 2017, 03:13:52 поподне »
И за потврду свега горе писаног у руке Жуна Соркочевића и Палка Гундулића, поклисарима Општине дубровачке ми, Бељак и Радич, са свима више именованима, на Свето писмо Христовога јеванђеља из добре воље и са чистим срцем присегли смо вером и душом, и оца нашега и родитеља наших Светим Ђурђем и арханђелом Михајлом, нашим крсним именима, да извршимо и свршимо и утврдимо све писано у овој повељи, и да наша деца и наши потомци и наша властела и сваки наш човек изврши и не пренебрегне ово писање, нити било који други господин или човек, где можемо ми да досегнемо.

Хвала Wolfe. Битан податак који оставља и отвара простор за нова питања. Наиме из текста произлази, да је концем 15. /почетком 16. века постајао обичај слављења личног Светитеља/Патрона који је по мојој предпоставци услед урушавања тадашњих државних кохезионих чинилаца надолазком Турака претрпео регресивну социјалну метаморфозу - из ступња индивидуализације(крно име) ка породично-племенској колективизацији (хомогенизацији) и устројству (првобитно) породичних а затим услед великих неприлика и племенских Слава. Зато и предпостављам да установа Славе као такве није старија од 500. година.

Хтео бих само да напоменем да у Пиви, где до сада нису вршена археолошка ископавања озбиљнијих размера ипак има топонима као Седлари, Ковачи као и остатака (предтурских) средњевековних поплочаних улица што указује на обим присуства високог степена урбанизације и самим тим индивидуализације ширег слоја становнивштва.


На мрежи Wolf Sagash

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1363
Одг: Свети Јован Крститељ - Јовањдан у Црној Гори
« Одговор #12 послато: Фебруар 12, 2017, 05:25:15 поподне »
Хвала Wolfe. Битан податак који оставља и отвара простор за нова питања. Наиме из текста произлази, да је концем 15. /почетком 16. века постајао обичај слављења личног Светитеља/Патрона који је по мојој предпоставци услед урушавања тадашњих државних кохезионих чинилаца надолазком Турака претрпео регресивну социјалну метаморфозу - из ступња индивидуализације(крно име) ка породично-племенској колективизацији (хомогенизацији) и устројству (првобитно) породичних а затим услед великих неприлика и племенских Слава. Зато и предпостављам да установа Славе као такве није старија од 500. година.

Хтео бих само да напоменем да у Пиви, где до сада нису вршена археолошка ископавања озбиљнијих размера ипак има топонима као Седлари, Ковачи као и остатака (предтурских) средњевековних поплочаних улица што указује на обим присуства високог степена урбанизације и самим тим индивидуализације ширег слоја становнивштва.
Ово је докуменат из 14 вијека али има их из 15. Гост Радин, наводни свештеник Цркве босанске, такође се куне својим крсним именом.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10048
  • I2a S17250 A1328
Одг: Свети Јован Крститељ - Јовањдан у Црној Гори
« Одговор #13 послато: Фебруар 12, 2017, 06:54:42 поподне »
Ово је докуменат из 14 вијека али има их из 15. Гост Радин, наводни свештеник Цркве босанске, такође се куне својим крсним именом.

Што је још једна у низу потврда да некаква "црква босанска" није ни постојала као засебна црква (све је то ватиканска измишљотина), већ се ради о православној Цркви у Босни.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3423
  • Васојевић
Одг: Свети Јован Крститељ - Јовањдан у Црној Гори
« Одговор #14 послато: Фебруар 12, 2017, 11:59:35 поподне »
Још једно велико братство из Црне Горе које слави св. Јована су Вукајловићи из Азане у Бихору. Од Вукајловића су и Поповићи, Луковићи, Петровићи и Радошевићи у истом селу где заједно чине огромну већину становништва. Лутовац је забележио предање по коме су пореклом из Озринића, док је он сам сматрао да је вероватније да су досељени из Шекулара. За сада нема тестираних Вукајловића.

Ван мреже Селаковић

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2357
  • I-Z17855>>>FT173833
Одг: Свети Јован Крститељ - Јовањдан у Црној Гори
« Одговор #15 послато: Фебруар 13, 2017, 07:34:35 пре подне »
Још једно велико братство из Црне Горе које слави св. Јована су Вукајловићи из Азане у Бихору. Од Вукајловића су и Поповићи, Луковићи, Петровићи и Радошевићи у истом селу где заједно чине огромну већину становништва. Лутовац је забележио предање по коме су пореклом из Озринића, док је он сам сматрао да је вероватније да су досељени из Шекулара. За сада нема тестираних Вукајловића.

Не чух за Вукајловиће пре. Хвала, Иване! Има ли индиција од кад су у Бихору? Ако неко познаје неког од њих, нека јави, па можда да их тестирам - мада није искључено да имамо њихов хаплотип преко неких исељеника. Питање за мене је само да ли сам и ја тај исељеник :)

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3423
  • Васојевић
Одг: Свети Јован Крститељ - Јовањдан у Црној Гори
« Одговор #16 послато: Фебруар 13, 2017, 05:16:37 поподне »
Не чух за Вукајловиће пре. Хвала, Иване! Има ли индиција од кад су у Бихору? Ако неко познаје неког од њих, нека јави, па можда да их тестирам - мада није искључено да имамо њихов хаплотип преко неких исељеника. Питање за мене је само да ли сам и ја тај исељеник :)
Нема на чему! Лутовац не наводи када су тачно досељени у Бихор, али постоји предање у Шекулару да су након Косовске битке добили од султана ферман о погодностима јер су одмах признали његову власт. Тим ферманом је шекуларски војвода наводно тражио и добио сличне привилегије за Азанце јер му је ћерка или сестра тамо била удата. Тешко је рећи да ли је ово предање истинито, али Азанци су заиста уживали привилегије од давнина иако нису прешли на ислам. У сваком случају, Вукајловићи дефинитвно спадају у староседеоце у Бихору.

Ако знаш да Селаковићи славе једино св. Јована од давнина, мислим да ти је овај приступ истраживању порекла одличан.

Ван мреже Селаковић

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2357
  • I-Z17855>>>FT173833
Одг: Свети Јован Крститељ - Јовањдан у Црној Гори
« Одговор #17 послато: Фебруар 13, 2017, 05:41:16 поподне »
Ако знаш да Селаковићи славе једино св. Јована од давнина, мислим да ти је овај приступ истраживању порекла одличан.

Приступ је можда добар (нисам га за сада примењивао), али потенцијално веома скуп  :)

Добро је што заиста, условно речено, нема превише родова у ЦГ који славе Јовањдан (у поређењу са неким другим славама) и што за неке већ знамо хаплогрупе и хаплотипове, па многе могу елиминисати из потраге, а поједине пак подробније посматрати. Да не детаљишем сад, неки резултати нису ни јавни (ти их знаш и други чланови Порекла), али полако се круг сужава, што бројчано, што географски чини ми се, па наде полажем највише на тај крај на североистоку данашње ЦГ, и евентулано на Стару ЦГ.

Проклетство жеље за откривањем порекла у мом случају је то што припадам оном делу породица у Србији које су се из матице у Брдима/Црној Гори/Херцеговини отиснули најкасније у време Друге сеобе, скоро пре 300 година. То је довољно да предања постану шаролика, магловита, а довољно је да неко у тој мушкој линији умре млад, деца остану сирочићи, да предање о пореклу избледи или се потпуно изгуби. Тако код Селаковића фигуришу Херцеговина, Пива, Васојевићи, Вуковићи, Кучи... што из предања што из пера наших етнолога.

Али нећу више о мојој личној муци, која се слободно може сврстати у "first world problems"  :)  на овој теми.


Ван мреже vidoje 013

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1164
Одг: Свети Јован Крститељ - Јовањдан у Црној Гори
« Одговор #18 послато: Фебруар 13, 2017, 07:50:41 поподне »
Нема на чему! Лутовац не наводи када су тачно досељени у Бихор, али постоји предање у Шекулару да су након Косовске битке добили од султана ферман о погодностима јер су одмах признали његову власт. Тим ферманом је шекуларски војвода наводно тражио и добио сличне привилегије за Азанце јер му је ћерка или сестра тамо била удата. Тешко је рећи да ли је ово предање истинито, али Азанци су заиста уживали привилегије од давнина иако нису прешли на ислам. У сваком случају, Вукајловићи дефинитвно спадају у староседеоце у Бихору.

Ако знаш да Селаковићи славе једино св. Јована од давнина, мислим да ти је овај приступ истраживању порекла одличан.

 Сва православна братства у Азанама (осим Ивезића, доселили из сусједног Вршева 1910.г. и Станишићи,доселили из Ивања - Доњи Бихор), славе Св. Јована у јануару.
У  наведеној групи сродних братстава, Вукајловићи су малобројнији. Могуће је да је Лутовац имао за саговорника неког Вукајловића? Поповићи су најбројнији, давали су свештенике у Азанама,  широм Бихора, Пештери. Послије исламизације остали су да дају свештенике у Азанама и Сувом Долу на Пештери... Поповићи и други знају за поријекло из Шекулара. Поповићи држе да су од потомака Вука Љевака, посебно Суводолски Поповићи. У Азанама има их који су од Даше Шекуларца. Да ли има Радмужевих потомака не знам?  Све, ово ми је и лично познато, јер сам као ђак основне школе навраћао  у Азане. Знам и неке Азанце, који сада живе у Црној Гори. Мислим да има и оних који су се прибили, судећи по причама самих Азанаца. 
Доступна литература о Озринићима не биљежи  њихово исељавање са Чева. ДНК тест може дати одговор како о њиховој  вези са  Озринићима тако и племеном  Шекулар.
Ево шта М. Лутовац пише:" Неки Азанци кажу да је њихов предак дошао из Озринића. Али би се пре за њих могло рећи да су староседеоци, односно давнашњи досељеници из Шекулара. На то упућује својина земље, слава и везе са Шекуларом. Азанци су се исељавали од зулума у разне крајеве. Један пут су се били иселили, сем једног, који се звао Топал. Неки су се поново вратили, али су изгубили планину Влах, коју је Топла продао. Исељених Азанаца има у Шумадији. Њихови исељени рођаци су Кањићи у Суводолу (Поповићи, прим. видоје 013) Милосављевићи у Гњилици (Рашка), у Васиљевићу код Ивањице ( Азањци, прим.видоје 013), у Сјеници и Пећи (Луковићи)." (М. Лутовац, Бихор и Корита, Београд, 1967. стр.75,76.). Ово о Азанцима  потврдили су и сами Азањци на Јавору код Ивањице. Погледајте коментаре код презимена Азањац, у презименику  Шекулара:Азанац, односно Азањци су на пром мјесту, по азбучном реду. Од ових Азанаца је чувени јунак Петар Азанац.  Један у Црној Гори, ми то спори, али никако да докаже супротно.
Селаковићу, о овоме имаш у књизи Ломни Шекулар, код презимена поријеклом из Шекулара.  О томе има и на овом порталу код презимена поријеклом из Шекулара, на два мјеста.
 О везама  Азана са Шекуларом говори ферман. Чињеница је да Азанци као и  Шекуларци нијесу били чифчије. Наиме, шекуларски војвода Петар је тражио да се ослободе дажбина Азане и Заграђе, ђе су биле удате његове одиве. Касније су поједини морали да продају земљу, тако да су биорски бегови Ћоровићи закупили пола Азана. Тако је у 19.вијеку насељена и једна  муслиманска породица мухаџира, која се  и презива Бошњак. Село Азане је окружено  селима  у којима живе  припадници  исламске вјероисповијести. Најближе им је  село Љешница насељено православцима.  И у једном и другом има сада мало становника.
Има пуно исељених Азанаца у Србији ( у 20.вијеку), и то читавих породица. Нажалост, не знам поуздано гдје се налазе.  По сјећању мислим да их има у Аранђеловцу, Краљеву. Ако неко од њих  ово чита, или их познаје,  нека се јави.
Од једног сам слушао да је и Азања код Смедеревске Паланке, добила име по  Азанама- Горњи Бихор. Оно што сам гледао није ме у то увјерило. Неком из Азање сам раније, давао податке и  наводио литературу о овом крају, али ми се није више јављао.

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3423
  • Васојевић
Одг: Свети Јован Крститељ - Јовањдан у Црној Гори
« Одговор #19 послато: Фебруар 13, 2017, 08:37:01 поподне »
Сва православна братства у Азанама (осим Ивезића, доселили из сусједног Вршева 1910.г. и Станишићи,доселили из Ивања - Доњи Бихор), славе Св. Јована у јануару.
У  наведеној групи сродних братстава, Вукајловићи су малобројнији. Могуће је да је Лутовац имао за саговорника неког Вукајловића? Поповићи су најбројнији, давали су свештенике у Азанама,  широм Бихора, Пештери.

Вукајловићи су као уже братство малобројнији Поповића, али Поповићи су исто као и Луковићи, Петровићи и Радошевићи само огранци Вукајловића према Лутовцу. Не знам да ли је овај податак тачан, можда је неки Вукајловић заиста погрешно информисао Лутовца да би дао свом братству на значају.

У сваком случају, очигледно је да постоје два предања - једно о пореклу из Озринића и друго о пореклу из Шекулара:
Да  ово предање има основа сведочи нам и то да и село Азане није плаћало данак  зато што су се доселили из Шекулара (данас тамо живе Поповићи који су из Шекулара и славе св.Јована Крститеља). Вуле Поповић у родослову суводолских Поповића пише: ''Једни су своје корене везивали за стару Црну Гору, а други за брђане''... Но, на супрот оваквим прилозима, многа историјска документа, публикације и научне мисли са академског трона истински осветљавају трновите стазе давних предака. Академик,  Милисав Лутовац у својим делима указује да суводолски Поповићи воде порекло од Шекулара и касније мигрцијом из Азана где су од давнина живели, а и данас живе Поповићи-племе које је континуално у десет генерација давало православне свештенике Будимљанској и Призренској епархији, пре свега за парохијску службу у народу.
Извор: https://sites.google.com/site/selosekular/o-sekularu/istorijske-staze-sekulara#_ftn3

Сва стариначка братства из Азана се такође наводе на списку презимена пореклом из Шекулара у књизи "Ломни Шекулар":
http://www.poreklo.rs/2014/10/11/prezimena-porijeklom-iz-sekulara/