ДНК порекло > Народи и њихова генетика

Малисори

(1/50) > >>

Nebo:
Како почесто поменемо резултате тестираних Малесора, а нарочито због везе ове популације с црногорским и брђанским племенима, ево, направих један кратак преглед родова малесорских племена – оних који настањују југ Црне Горе, као и оне уз границу Албаније и ЦГ. Основа ми је био рад Андрије Јовићевића „Малесија“, али сам га допунио подацима из рада канадског албанолога Роберта Елсија о албанским племенима - Robert Elsie „The tribes of Albania“ (благодарим  Руговцу). Даље, користио сам и књиге о Кучима Јована Ердељановића и Стевана Дучића, Јовићевића о Зети и Ријечкој нахији, Вукмановића о Црмници, итд, затим и податке из књиге о ЦГ презименима браће Миљанић, као и са интернет страница о малесорским племенима.

Свако ко има неку исправку или допуну, добродошао је са коментаром, - овде најпре имам у виду оне форумаше који су најупућенији у материју малесорских племена – Руговца, Видоја, Војиненада, Вукићевића, а и све друге.

Нећу се бавити историјом, пореклом, везама с другим племенима (можда само узгред), ово је само кратак преглед презимена, али свака напомена из наведених области је пожељна. Као и сваки резултат неког тестираног Малесора. С обзиром да сам већ неколико пута направио гаф поменувши неки резултат нејавне природе на отвореном делу форума (ненамерно, наравно), овде их (углавном) нећу наводити, да се не излетим поново. Па, позивам све остале форумаше (оне који воде више рачуна о томе од мене) да напомену и овај детаљ.

Испрва сам хтео поставити текст о Малесорима на порталу, али како видим у различитим изворима различите податке и презимена, боље је да текст поставим овде на форуму где може свако ко зна поузданији податак да напише неку исправку или допуну.

Nebo:
Груде

Јовићевић наводи три верзије порекла већине у племену. У све три верзије, та већина су родови братства „Вуксагељића“ који потичу од претка Вуксана Геље.
Према првој верзији, Вуксан је дошао у Груде из Суме код Скадра. Од његове тројице синова су Вуксагељићи: од Ника Никовићи, од Ивезе Ивезићи, од Вуца Вуцоки.
Према другој верзији у Груде се доселио Груд Сума, од племена Пуљта. Имао је синове Ђона, Бана и Вула. Ђон је имао сина Гељу, а овај Вуксана и Вучину. Од Вуксана су иста три братства Вуксагељића, као и Сиништовићи од четвртог сина Ногзе. Од другог Гељиног сина Вучине су Вучине. Од Бана су Љуљђуровићи, а од Вула Вуловићи.
Према трећој верзији, у Груде се доселио Ђон Сума, који је имао три сина: Гељу, Пала и Сокола. Геља је имао Вуксана и Вучину, и даљи распоред Вуксагељића је мање-више исти, с тим што су овде Ивезићи, Сиништовићи, Никовићи и од четвртог Вуксановог сина Доке - Ђолевићи. Од Сокола Ђоновог су исламизиранин Соколовићи у Скадру.

Дакле, можемо сабрати из ових предања братства која припадају једном кругу племеника, оних из Суме:

- Никовићи (Nikaj) и њихов огранак Лекићи (Lekaj)
- Ивезићи (Ivezaj) и њихови огранци Гримовићи (Grimaj), Пепићи (Pepaj) и Акшабановићи (Hakshabanaj, ранија презимена Ликовићи, Лекићи)
- Сиништовићи (Sinshtaj)
- Вучине / Вучинићи (Vucinaj)
- Љуљђуровићи (Lulgjuraj) и њихови огранци Фрључкићи (Ferluckaj), Кркановићи (Krkanај) и Пецевићи (Pecај)
- Вуловићи (Vulaј) и њихов огранак Становићи (Stanај)
- Ђолевићи / Ђољевићи (Gjolај)


Према родословима, може се закључити да је Ђон Сума живео у 16. веку, па се према овом податку може рачунати и време досељења.

Другу групу у Грудама чине Берише (Berisha), који су потомци Прифтаја из Шаље који се доселио пре досељеника из Суме (крај 15. / почетак 16. века).

У Тузима су од Груда Гиљићи (Gilaj), Крнићи (Krnaj), Љуљановићи (Lulanaj), Каљевићи (Kalaj), a у Диноши Кајошевићи (Kajoshaj) и њихов огранак Суковићи (Sukaj) у Тузима.

Ивезића има у Зети (Дајбабе и др), где су примили православну веру и славу Ђурђиц.

Ламбуљићи / Ламбулићи, раније Ламбуље (Никољдан) су у Вуковце у Зети дошли из Груда, с тим што имају предање да им је даља старина са Косова.

Стариначки род су Бојини / Бојовићи (Bojај).
У области Груда, према предању досељеничких родова, живела су словенска (или словенизирана староседелачка) племена Тихомири, Божњаци и Матагужи.
За Тихомире се зна да су се одселили у област Куча и да им је слава била Митровдан. С обзиром да је то слава и кучких „Мрњавчића“, можда би се могао извући неки закључак... Нпр. да је део раније досељених Куча („Мрњавчићи“) католика покрштен и узео славу затечених староседелаца Тихомира, док је други касније досељени део Куча (Дрекаловићи) задржао старог свеца-заштитника Светог Николу.
Матагужи су се померили на север у Горњу Зету, где и данас има родова који потичу од њих:
Мојановићи у Зети и Подгорици (Дракићи, Кнежевићи, Ајковићи, Лукачевићи, Пејановићи, слава Свети Алимпије Столпник , и њихови исламизирани огранци Лукачевићи, Секнићи и Дервановићи) су према једној верзији потомци Матагужа.
Радичевићи у Горичанима у Зети су су из Груда, досељени почетком 18. века. Судећи према презимену, могли би бити од старијег становништва. Славе Никољдан. Према једној верзији, песник Бранко Радичевић потиче од ових Радичевића.

Дошљачки род у Тузима су Палевићи, који потичу од љуботињских Сарапа (вероватно Карадаглића). За Сарапе знамо да су R1b.

Nebo:
Сјутра постављам Хоте.

НиколаВук:
Једна мала сугестија - мислим да је у нашој литератури присутнији термин Малисори од Малесори, што је у складу са албанском граматиком, где одређени вид од речи mal (планина) гласи mali, као нпр. у албанском имену за Црну Гору, Mali i Zi. Иначе, у албанском је реч за планинца, брђанина, горштака malsor, што се буквално чита маљсор (са меким "р" на крају). У сваком случају, исправнија транскрипција ове албанске речи је горе поменуто Малисор уместо Малесор.

Nebo:
Тачно је то што кажеш, ако се држимо транскрипције из албанског у србски. И Јовићевић, чији рад ми је основа овог прегледа, користи термин Малисор.

Међутим, невезано за албански изговор, ако ћемо по правилима србског језика, ако су то житељи МалЕсије, онда је исправније називати их МалЕсорима.

Како год, што се мене тиче, може се променити и назив теме у "Малисори", није спорно.

Навигација

[0] Индекс порука

[#] Следећа страна