Аутор Тема: Ракоњци E-V13>Z5017>Z17107>A24066  (Прочитано 30310 пута)

Ван мреже Zor

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1062
Одг: Ракоњци E-V13>Z5017>Z17107>A24066
« Одговор #200 послато: Јун 30, 2021, 07:43:05 поподне »
 Имају ли те разлике смисла? Имају.

1.  Дакле код војнука Чајковића 1604. код Ханџића стоји
"баштина Дабижива, у посједу Радована"

 Полимац је видљиво по другим именима Дабижив тумачио као Добрило. И ако нема дугих самогласника прва три арапска слова су иста, с тим да код трећег је само разлика у тачкама.
Дабижив دبژو
Добрило دبرل   

 Само сугласници, мада у то доба мислим да су писани и дуги самогласници.

 Код Мушовића/Полимца ово је
"Баштина Тережанова сина Радованова"

 Формулу "баштина X, у посједу Y" је Полимац слиједио код осталих имена у селу али не и водје, тако да изгледа да граматички је нешто друго стајало.

 Арапска слова код Тережан би била другачија, дакле прва два од три, обзиром да је већ преводио Дабижив као Добрило више пута овдје се очито тотално не слаже јер би иначе га превео као Добрило. А разлике су већ очите.

Тережан  ترژن
Дабижив دبژو
Добрило دبرل   

 2. Код Ханџића
"баштина Матије Вукеље, у посједу станивника села"

код Полимца
"баштина Матије Гомоље, у посједу сељана"

 У другим случајевима је Ханџићев "Вукеља" Полимац читао као "Вукајло" дакле врло слично, но овдје се тотално не слаже.
Мислим да је овдје Полимац у праву обзиром на различит упис слова "г".


 Шта би значила ова имена?

 Код Румуна се јавља презиме Тережан: Terejan/Terejanu .

 Јавља се у Balș-у, затим у сусједној општини Bobicești . Њој припадају и села Belgun и Comănești. 35 км југоисточно је и Comanca, а 43 југоисточноо и село Berindei. Балш има туркијски коријен. Иначе је Белгун био надимак Асена, и по томе се и изводи теза о њиховом туркијском/куманском поријеклу уз наравно само име Асен (Ашина). Мислим да сам видио једном ово име негдје у некој спрској хрисовуљи, код неког катуна.

 Етимологија је јасна и проистиче од околине. Овдје нема румунске етимологије. Паралелна имена прије 200 г. су забиљежена у Казахстану, Русији:
Тережан
Тюреджан
Тюрежан


 Нпр Тюреджан Итемгенев један од старјешина 1829 у Кокшетауском округу Сибирских Киргиза. Могуће да ово име има асоцијацију с том групом.

 Ово је очито једно од имена која су користили туркијске групе у долини ријеке Олт. А узводно се налазе и Călimăneşti те Cozia које сам мало прије спомињао. Очито је ово подручје било подручје са јаким куманским, печенешким, берендејски присуством.

 Ако се придода већ поменутим асоцијацијама са терминима Хубан, Чаровић-Чекмин, Печењевце са овим генетским кластером јасно је да овакво што не може бити случајност.

 Ово име и лингвистички одговара планини Жилиндар.

 Што се тиче другог имена Гомоља. Лично име Гомол се јавља у уговору кнеза Игора са Грцима 945 г. Гомол је један од купаца. Углавном се тумачи се изворно руским варјашким именом и да проистиче од "gamal" - стар. Алтернативно неки јеврејски извори помињу хебрејску/хазарску етимологију, а осетински осетску.

 
 Код још једног имена се не слаже Полимац са Ханџићем.
"земин.. у посједу Мемије, сина Несуховог" код Ханџића
"у посједу Мемије сина Косухова" код Полимца

 Полимац је већ више пута преводио Несух као и Ханџић, но овдје се не слаже опет.

 Косух, што се може читати и Косох неки тумаче у вези са именом Адига, Казаха.

 Као лично име Касох, Косох се јавља код Балкара, Осета. Алдата было четыре сына Зора , Иппан , Касох и Туган по именам сыновей пошли осетинские фамилии Зораевы , алдатовы , Касоховы и Тугановы

 Јавља се и у селу Велика Точилова Туган 1571.

 Постоје руска презимена као Гомолев, и Косохов/Косухов.

 Чини се и да то што ови термини имају "источни" смисао да то говори у прилог преводу Полимца.

 У сваком случају има да контактирам овај род из Румуније, а успут и да се тестира више родова са тог подручја, посебно из споменутих мјеста. Посебно Берендеји као народ у директној служби Руса су требали имати неке староруске утицаје. Управо то је и моја сугестија базирано на Чаровић-Чагровац-Чекмин паралелама. Само Тережан сам по себи чини ово далеко изгледнијим. и сугерише миграторни правац Полимље <- Шоплук <- слив Олта.

 Иначе Полимац је Ханџићев "Рајкун" читао као "Радун", очито овог "ј" код Ханџића у ствари нема, и или је Радун или је Ракон. У сваком случају веза са Ракоњама не иде примарно преко тога већ преко кнеза Огнана. А код војнука Чајковића је иначе присутан 1604. знајачан пад популације, чак 10 баштина држе други становници села, што сугерише и неку миграцију. Слично и код војнука Дубнице.
« Последња измена: Јун 30, 2021, 07:49:21 поподне Zor »

Ван мреже Zor

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1062
Одг: Ракоњци E-V13>Z5017>Z17107>A24066
« Одговор #201 послато: Јул 06, 2021, 11:38:00 поподне »
Иако нпр. у листи села на почетку стоји Чајковић на факсимилу лошег квалитета, али код пописа села касније код Полимца стоји Шајковић. Шајковић је сигурно Чајковић, раније у детферу кад се помињу војнуци и дербенџије одатле превео је као Чајковић, обзиром да су слова за ове самогласнике различита сигурно да код пописа рајинског дијела села јесте стајало Шајковић. Обзиром да се иначе оно јављало као Чајковић/ина, као да је дошло тада до промјене, и сасвим је изгледно да то представља заселак Ушак.

 И ово је управо случај. У спахијском дефтеру из 1711. у једном тимару се јавља село Средње Лопиже. Дакле ово је рајински дио Лопижа а "Средње" Лопиже су између Горњих и Доњих што је случај са Ушаком. Дакле чини се да јесте Чајковина мутирала у Шајковиће. Ови преводи дијела дефтера су сви објављени у Новопазарском зборнику 80-тих. Нисам нашао нешто о Адему, но могуће да се ради о сину Абдулаха Полимца који је такођер преводио неке нахије и који је имао доста превода са османског.


 Да се осврнем на један врло важан податак. Моју тезу о Ракоњцима сам изградио на статусу Ракоња и везама њиховог посједника са пештерским војнуцима које су неспорне.

 Миграције војнука из Босанског санџака у Скадарски и то нахију Пећ у другој половини 16 в. су ипак нешто  необично.. Но то необично јесте и засвједочено...

https://www.rastko.rs/rastko-al/zbornik1990/mvasic-defteri_l.php

 Још 1990., Милан Васић или неко за њега је извшио увид у овај необјављени дефтер Скадарског санџака из 1582.

Slijedi 15 srpskih sela. U trima od njih ima slučajeva islamizacije. U selu Vinodol registrovano je osam kuća vojnika doseljenih iz sandžaka Bosne.

 Дакле 8 војнука из Босанског санџака се је доселило у Винодол у нахији Пећ. Ово село се не помиње 1485., помиње се 1530. као мезра на истој страни гдје и већина мезри (са Ракоњама). Изгледа да се не може убицирати, но по имену (асоцијација на вино) би се требало радити о манастирском селишту.

 У то доба у Босанском санџаку, највећи дио војнука је из нахије Сјеница управо, затим из Раса, те мало из Враче, Звечана.. Управо су војнуци Дубнице и Чајковића/Лопижа најјаче групе (који држе тај статус од 1455. најмање), код којих су и изгледа засвједочени одливи популације (преко упражњених баштина).

 Од важности је податак да је унук посједника Ракоња крајем 16 в. преузео пет од изворно 6 војнучких баштина (једна је нестала) из Зајечића, а да је његов праунук преузео двије војнучке баштине из села "Дувац/Вувац", једна од њих носи име Пауна занимљиво. Обзиром да нису сви манастири и мезре у нахији Пећ с тог подручја, има их и из Бијелог Поља, уколико овај Винодол није код Пећи, овдје се прилично сигурно и ради управо о Ракоњцима. Ових 6 + 2 су баш 8.
 Уљар који се помиње 1485. се не помиње 1530., ко зна гдје је Винодол.
 
​ У сваком случају миграције војнука из Босанског санџака (великом већином нахије Сјеница и Рас) на претпоставити манастирске посједе у нахију Пећ у другој половини 16 в. су историјски засвједочена чињеница. Тадашње фантомске миграције из Куча/Брда на манастирске посједе нису. Треба их свакако доводити у везу са обновом Пећке патријаршије. Свакако да ово повезано са чињеницом да су посједници Ракоња имали блиске везе с војнуцима из Зајечића, да су имали посједе у Раждагињи, те са генетским резултатима рођака Ракоњаца из Раждагиње јасно указује гдје су требали завршити војнуци из Зајечића чије су баштине преузели, као и евентуално војнуци из јаких и старих војнучких заједница Дубнице (која је такођер одмах ту) и Чајковића/Лопижа, гдје су потоњи преко кнеза Огнана по свој прилици у вези са војнуцима Зајечића.

 Наравно и генетски најближи рођаци Ракоњаца (385=17-17) су управо из Босанског санџака, два анонимна из Босне (и то Бошњаци скоро сигурно), и овај из Раждањиње. Идући у реду је опет са Пештери (Бороштица).

  Овај податак из 1582/83. сматрам ставља моју тезу у домен и јединог реалног сценарија, који је појачан с чињеницом да су Ракоњци и ктитори старог Никољца, а нпр. да је тадашњи ктитор Св. Тројце из Пљеваља спахија Јован из Поблаћа такођер проистекао од војнучког слоја. А сасвим изгледно и да је спахија Јован из Рудника из истог слоја, обзиром да су ту такођер засвједочени војнуци у 16 в. Јер крајем 16. в./почетком 17 в. број хришћана правих спахија који држе тимаре је драстично смањен, тако да и овај колоквијални термин "спахија" треба схватити прије као богатије припаднике војнучког слоја у то доба.

 Само разлог више да се дође до ових опширних дефтера из 1570. и 1582 што је прије могуће.. :)
« Последња измена: Јул 06, 2021, 11:49:50 поподне Zor »

Ван мреже Zor

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1062
Одг: Ракоњци E-V13>Z5017>Z17107>A24066
« Одговор #202 послато: Јул 17, 2021, 12:20:52 пре подне »
Видим и да је Щепак из Ростова сад издвојен на FTDNA у E-Y196687. То није био један од његових SNP-ова раније, мора да је издвојен негдје, врло могуће у некој студији.

 Неко из Енглеске, 1 SNP.


 Манастиру Никола Црква односно Никољац је осим Ракоња и Уљара припадала како изгледа по дефтеру и напуштена мезра Михајлофица, која је обрађивана 1485. "из вана". У попису иде Никољац, па мезре Уљар, Ракон и Михајлофица, тек онда иде село Главица које је код Пећи.

 Ја сам подавно ју убицирао код Бијелог Поља, онда је нисам могао наћи. Сад сам је нашао опет. :) Постоји у Комарану село/засеок Мијајловина, налази се непосредно до Ракоњске. Мезра Mihayilofça се јавља и у дефтеру Скадарског санџака 1530. (који је мухасеб дефтер па ту нема пуно информација, чак ни имена спахија) на истој страни гдје и Ракоње и већина мезри из нахије Пећ.

 Уљар је неки од Уљара у близини БП. Уљари сјеверно од Обода, Уљаревина Љубовићева Лука које је приложио Урош и цркви св. Петра и Павла, била је и друга Уљаревина код ријеке Бистрице.

 У том случају неће бити случајност ни ово, тј. и Ракоњска код Грнчарева је била земља од Никољца. Ракоњци из Вишњица, Ступа, Богачића потичу из Ракоњске гдје су живјели у 18 в. Наравно не може бити случајно ако се Ракоњци насељавају на манастирску земљу Никољца чији су ктитори, и то двије замље. И не може се било ко ту населити. А очито Ракоњци нису било ко иначе би се насељавали по земљи и селима у окружењу који не припадају манастирима (што је 98-99 % земље).
« Последња измена: Јул 17, 2021, 12:26:20 пре подне Zor »

На мрежи ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 6128
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Ракоњци E-V13>Z5017>Z17107>A24066
« Одговор #203 послато: Јул 17, 2021, 12:37:04 пре подне »
Кажу мађарски извори да је румунски град Călimăneşti са печенешким коријеном. У прилог томе и да је изоловано у печенешком подручју и близу села Cozia које има кумански-печенешки коријен, а ту су и истоимене Cozia планине. А и да су познате везе Печенега са овим подручјем.
 Било би чудно да нема печенешких имена код Печењеваца. :)
Упознао сам случајно једног човека из Краљева, коме је порекло из села Печеног (код Краљева)...Питао сам га да ли зна да се то име везује за Печењезе и рекао је да зна, и поменуо ми је неки топоним који садржи појам "Татари", али не могу да се сетим тачног назива топонима (" татарска стража" или "татарска станица" или нешто слично томе)
« Последња измена: Јул 17, 2021, 12:47:22 пре подне ДушанВучко »

Ван мреже Zor

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1062
Одг: Ракоњци E-V13>Z5017>Z17107>A24066
« Одговор #204 послато: Јул 17, 2021, 03:59:00 пре подне »
Упознао сам случајно једног човека из Краљева, коме је порекло из села Печеног (код Краљева)...Питао сам га да ли зна да се то име везује за Печењезе и рекао је да зна, и поменуо ми је неки топоним који садржи појам "Татари", али не могу да се сетим тачног назива топонима (" татарска стража" или "татарска станица" или нешто слично томе)

 Ово село Печеног је занимљиво, свакако због имена, но ја га нисам нашао у дефтерима у 15., 16 в. мада један преведени као "Печин ?" би могао имати везе с њим. Постоји један резултат из Печеног села. Сеничић E-V13 23andme, они су дошли из Сјенице 1809. и по њима се једна махала назива Сеничићи. Занимљиво је да се у истој махали јављају и
-Миленковићи (Девеџије). Чукундед Радован доселио се 1809. године из Раждагиња код Сјенице. Славе Аранђеловдан.

 Управо Ракоњци имају блиске рођаке који су отишли из Раждагиње 1809., не славе Аранђеловдан, но славе ови мало даљи рођаци који су отишли из Бороштице у исто вријеме.

 Ако села Печеног није било раније, могуће да је неко и донио назив, можда и ови из Сјенице.

 Ако јесте старије ипак, што би било логичније, најзанимљивији су
У Тупољу су ове фамилије:
-Богдановићи су стара фамилија. Не знају за своје порекло. Славе Никољдан.
-Симовићи су стара фамилија. Не знају за своје порекло. Славе Лазаревдан.


 Можеш поменути порекло и слично.

 Као што пише  Александар Узелац Печењези су у 11 в. остварили ефективну контролом над Поморављем.

 Милошевићи из Премеће који су I-BY184790 и дијеле 2 SNP-а са Бешењијем из Szászberek-а нису предалеко од овог села. Они су по литератури и предању досељени крајем 18 в. из "Шаренграда" за који не знају гдје се налази. Шарен Град је била тврђава Крушевац, у Славонији Воћин је носио тај назив у народу. Занимљиво ту је и Луковић из Врсјенице у комшилуку, али он је генетски изолован унутар те хаплогрупе. Ту је било и ширења са Словенима чини се.

 Један Бешењи из Бачке Паланке је E-V13 али неки удаљен кластер од било кога. Њихово поријекло је вјероватно Словачка.

 Најпоузданији раг на Балкану о Печењезима је чини се управо Печењевце јер се јавља у 15. в., а и због оближњих села која се такођер јављају у 15 в. Ипак могуће да ово Печењевце нема везе са Печењезима директно већ посредно преко Берендеја обзиром на Чекмана Чагровича као вођу Берендеја, и Чекмин одмах до Печењеваца и Чагровац недалеко.

 Било би врло занимљиво видјети шта има у селу Печеног, но свакако обзиром да једини тестирани из Печењеваца има овај хаплотип, то подручје је занимљивије и не занимају ме пуно тестови на мање маркера, YSEQ или FTDNA. И нисам сакупио без разлога контакте дословно свих Berindei-a и Terejanu-a. Таман је дио Бериндеуа са истог подручја као и Тережану. Занимљиво у Румунији се јавља село Печенеага. Неко се појавио с аутосомалним тестом одатле па сам му сугерисао да уради Y-DNA. Чини се да је неки I-Y3120.
 Биће занимљиво видјети шта су ови разни Berindei. Многи од њих се помињу подавно у књигама, и сигурно је велики број real deal. У Мађарској има доста Бешењија, и како ми рече овај далеки рођак из Мађарске неки су прави Бешењи, неки насељени ту гдје су насељени они (презиме по локацији). Можда најзанимљивији су неки родови који по документима потичу од печењешких кланова средњег вијека, и који су имали племићки статус у Мађарској, али наравно тешко је до њих доћи.

 Из неког разлога на узорку од "само" 400 Драгана Згоњанин је дошла до чак 3 хаплотипа сродна нама који опет по удаљености датирају сви у средњи вијек. Војводина и југоситок Србије. Можда је један од ових из Печењеваца.. Мислим да имам најбоље шансе да дођем до анонимног хаплотипа код овог из Софије по неком "прелиминарном пулсу". Досад мислим ко је то пробао генерално није успио.

 Што се тиче азијске генетике, досад нема неке јасне везе са Печењезима, можда неке гране Q-L330 по распореду али нема још неке директне везе. Оно што су они покупили може наравно бити свакаквог поријекла..

 Занимљив је један Бугарин припадник етнолошке подгрупе Капанци који је E-CTS9320 али нема маркера као ни дубљег снипа. Ја сам понудио да му платим SNP-pack но ту је већ покушаја било раније. Капанци се доводе у везу с Прабугарима и Печенезима.

Ван мреже Zor

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1062
Одг: Ракоњци E-V13>Z5017>Z17107>A24066
« Одговор #205 послато: Јул 17, 2021, 04:15:28 пре подне »
Специјални резерват природе „Увац” обухвата подручје долине реке Увац између брда Лупоглав у међуречју Увца и Вапе и бране на акумулацији ''Радоиња'', као и делове долина притока Увца: поток Чајак, Вељушница, Ракоњски поток, Пурића поток, Рабренски поток, Секулића поток, Дубоки поток, Злошница, Волујачки поток, Марића река, Тисовица, Вршевина, Кладница.

 Од брда Лупоглав на међурјечју Увца и Вапе узводно у Увац утичу Чајак и Ракоњски поток. Чајак у Лопижама би морао имати везе са старим именом села Чајковићи. Овај Ракоњски поток је изгледа негдје у или код Лопижа такођер иако нисам нашао још тачно гдје. Дакле имају и Ракоњци из Горачића/Лопижа неки свој хидроним што говори у прилог некој старини. 

 Вељушница протиче кроз Доње Горачиће. Злошница је код Златарског језера.

Ван мреже Gedzo

  • Гост
  • *
  • Поруке: 12
Одг: Ракоњци E-V13>Z5017>Z17107>A24066
« Одговор #206 послато: Јул 17, 2021, 12:48:17 поподне »
Cao ljudi! na ftdna sam prvo dobio BY4461, a danas se menjao, sad pise E-Y97307?

Ван мреже Zor

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1062
Одг: Ракоњци E-V13>Z5017>Z17107>A24066
« Одговор #207 послато: Јул 17, 2021, 01:18:06 поподне »
Cao ljudi! na ftdna sam prvo dobio BY4461, a danas se menjao, sad pise E-Y97307?

 Честитке, значи да је BigY готов или скоро јер Y97307 није дио SNP-pack-a. E-Y97307 је очекиван јер ниси изгледао као E-BY4463 (они имају сви dys454=12). E-Y97307 је још увијек базалан резултат и повлачи најближе везе из позне антике, но могуће да то није још финални резултат.

Ван мреже drajver

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2435
Одг: Ракоњци E-V13>Z5017>Z17107>A24066
« Одговор #208 послато: Јул 17, 2021, 01:23:13 поподне »
Cao ljudi! na ftdna sam prvo dobio BY4461, a danas se menjao, sad pise E-Y97307?

Y97307 је неколико нивоа испод BY4461. У грани Y97307 су Албанци из племена Дибри, али и Бугари, Македонци, Грци. Претпостављам да си негативан на двије постојеће подгране испод Y97307, али у сваком случају треба сачекати завршетак анализе.

Ван мреже Gedzo

  • Гост
  • *
  • Поруке: 12
Одг: Ракоњци E-V13>Z5017>Z17107>A24066
« Одговор #209 послато: Јул 17, 2021, 01:40:03 поподне »
Super! hvala..

Ван мреже Лазо

  • Члан Друштва
  • Гост
  • *****
  • Поруке: 5
Одг: Ракоњци E-V13>Z5017>Z17107>A24066
« Одговор #210 послато: Јул 17, 2021, 06:18:56 поподне »
Да ли и овај тип спада у Ракоњце? E-V13>Z5017>Z17107>Z38456

Ван мреже Zor

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1062
Одг: Ракоњци E-V13>Z5017>Z17107>A24066
« Одговор #211 послато: Јул 17, 2021, 07:22:41 поподне »
Да ли и овај тип спада у Ракоњце? E-V13>Z5017>Z17107>Z38456

 Не, то је паралелна грана која се одвојила у раном жељезном добу. Gedzo спада ту. И нови BigY Врховац у другу подргану испод Z38456>BY4465.

 Z38456 је много бројнији. На оном анонимном истраживању Црне Горе са 404 хаплотипа E-Z38456>BY4465 има чак 8, док су само 2 хаплотипа од Ракоњаца. То упућује на ово о чему сам говорио, да су у ЦГ Ракоњци "outlier" и да нема упоришта ова грана ту. Односно како и генетске и друге индикације упућују дошла је са Пештери.

Ван мреже Gedzo

  • Гост
  • *
  • Поруке: 12
Одг: Ракоњци E-V13>Z5017>Z17107>A24066
« Одговор #212 послато: Јул 17, 2021, 09:01:56 поподне »
Evo sad sam dobio poruku da je big Y gotov, I stao je na E-Y97307 🙂

Ван мреже drajver

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2435
Одг: Ракоњци E-V13>Z5017>Z17107>A24066
« Одговор #213 послато: Јул 17, 2021, 09:03:24 поподне »
Evo sad sam dobio poruku da je big Y gotov, I stao je na E-Y97307 🙂

Управо сам објавио коментар

https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=19.msg160821#msg160821

Ван мреже Лазо

  • Члан Друштва
  • Гост
  • *****
  • Поруке: 5
Одг: Ракоњци E-V13>Z5017>Z17107>A24066
« Одговор #214 послато: Јул 18, 2021, 01:57:29 поподне »
Не, то је паралелна грана која се одвојила у раном жељезном добу. Gedzo спада ту. И нови BigY Врховац у другу подргану испод Z38456>BY4465.

 Z38456 је много бројнији. На оном анонимном истраживању Црне Горе са 404 хаплотипа E-Z38456>BY4465 има чак 8, док су само 2 хаплотипа од Ракоњаца. То упућује на ово о чему сам говорио, да су у ЦГ Ракоњци "outlier" и да нема упоришта ова грана ту. Односно како и генетске и друге индикације упућују дошла је са Пештери.

Хвала, а да ли могу негде да се пронађу резултати тих истраживања Црне Горе и у којој групи да потражим нешто више информација о овој грани? Унапред хвала!
« Последња измена: Јул 18, 2021, 02:01:33 поподне Ivica Lazovic »

Ван мреже Zor

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1062
Одг: Ракоњци E-V13>Z5017>Z17107>A24066
« Одговор #215 послато: Јул 18, 2021, 09:35:48 поподне »
Хвала, а да ли могу негде да се пронађу резултати тих истраживања Црне Горе и у којој групи да потражим нешто више информација о овој грани? Унапред хвала!

 Највише информација дају FTDNA и YFull стабла са дубински тестираним припадницима гране. Ова анонимна студија ЦГ је на 17 маркера, па није од превише користи осим да се утврди припадност E-BY4465. У ЦГ овој грани припадају родови из Круса код Подгорице, Башићи из Плава те Бољевићи. На малој резолуцији/мало маркера се не може рећи јесу ли E-Y161799 или E-Y97307. Досад родови из Крајине и Далмације су сви E-Y161799 и то је вјероватно случај код других припадника те гране западно од Дрине. Нпр. Хрвати Радалићи из Доњих Вињана код Имотског који имају 111 маркера су такођер скоро сигурно E-Y161799.
« Последња измена: Јул 18, 2021, 09:41:29 поподне Zor »

Ван мреже Zor

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1062
Одг: Ракоњци E-V13>Z5017>Z17107>A24066
« Одговор #216 послато: Јул 22, 2021, 03:30:13 пре подне »
Специјални резерват природе „Увац” обухвата подручје долине реке Увац између брда Лупоглав у међуречју Увца и Вапе и бране на акумулацији ''Радоиња'', као и делове долина притока Увца: поток Чајак, Вељушница, Ракоњски поток, Пурића поток, Рабренски поток, Секулића поток, Дубоки поток, Злошница, Волујачки поток, Марића река, Тисовица, Вршевина, Кладница.

 Од брда Лупоглав на међурјечју Увца и Вапе узводно у Увац утичу Чајак и Ракоњски поток. Чајак у Лопижама би морао имати везе са старим именом села Чајковићи. Овај Ракоњски поток је изгледа негдје у или код Лопижа такођер иако нисам нашао још тачно гдје. Дакле имају и Ракоњци из Горачића/Лопижа неки свој хидроним што говори у прилог некој старини. 

 Вељушница протиче кроз Доње Горачиће. Злошница је код Златарског језера.

 Поток Чајак се очито изводи од çay прототуркијског *čāj= поток. Нпр. и самоназивање "Карачај" је "кара" = "црн"  + чай "поток". Обзиром да су Лопиже Чајковина/Чајковићи средњевјековно село, овај назив нису донијели Османлије.

 Војнуке из Лопижа 1604. води кнез Херак син (кнеза) Огнана. Једини кнез Огнан кој исе помиње на том подручје јесте овај војнучки спахија 1530. он би морао тад бити млад, а Херак 1604. старији но таквих примјера има у дефтеру 1604. , гдје је кнез из 1604. баш син оног из 1530. Управо је Зајечиће било тимар кнеза Огнана.

 Такођер је занимљиво што су Лопиже 1455. биле у тимару једног Османлије заједно са селом "Узлоб". У селу Узлоб се налазио тај чифлук Радоње сина Хубана који је чинио тимар кнеза Димитрија 1530. Кнез Димитри је међутим 1526. имао другачији тимар тј. село Баљен.
 Због сличности је 1585. у сточном дефтеру Баљен погрешно преведен као Паљева код Турина што је истакла Татјана Катић. Паљево је иначе припадало нахији Јелеч док је Баљен 1526. био у нахији Рас. Такођер Паљево је од 15 в. па на даље увијек пописивано у два села са именима Доња или Горња па се само по томе не може радити о Паљеву.

 1526. Баљен из Призренског санџака је једнократно пописан овдје унутар Босанског.

 Ово неубицирано село "Узлоб/Урлоб" су у у дефтеру 1604. Озреном, јер се тад јавља и село таквог имена. Међутим мислим због тога што је 1530. убиљежен овај чифлук у "Узлоб махали", да би могло бити близу и Дуге Пољане јер се ту почела развијати муслиманска махала у којој су живјеле спахије махом. 1604. Подстрмац. Иначе је Дуга Пољана била једна од база Ахмед-бега силахтара. Могуће ови муслимански рођаци Ракоњаца из Босне јесу неки такав траг. Јер на 23 изгледају близу на првом мјесту јер имају 385=17-17 али не толико близу, нпр. мање од 400, 500 година. Један је из Тузланског кантона, а чак је нахија Сјеница 1489. била у Зворничком санџаку.. С друге стране морали би бити ближи од рода из Бороштице.

 То да су били у тимару заједно Лопиже и Узлоб 1455. би лако могло значити да су и раније "дијелили судбину" можда били у некој пронији. Ови војнуци из Лопижа нису били тимарници тј. неки потомци пронијара од раније, но Катић претпоставља да су били нека ситна властела по имену села као и код других сличних случајева код мањине војнука (већина оних који нису џебелије су били слободни сељаци војници).

 Углавном војнуци Лопижа су носили презиме са туркијском основом а, један ауторитет им придаје и врло уникатно туркијско име које се и данас јавља као презиме у Румунији баш у граду туркијског коријена. А могу се везати и за Зајечиће те индикертно и Баљен, Корутан, јер за предпоставити је да су три кенза тимарника из 1526., 1530 била у неком сродству. Између осталог и због веза рода посјеника Ракоња 1485. са њима. Једну везу нпр нисам поменуо. Оно што је био тимар кнеза Радосава у Корутану, иначе бази Ахмед-бега, су касније такођер, као и Зајечиће преузели његови потомци. Само што за разлику од Зајечића, ово нису били потомци у директној мушкој линији, већ синови војводе Фаика и кћери Ахмед-бега.

 Углавном 1604. нема потомака ових тимарника на том подручју, Зајечиће, Корутан, то су преузели "Ахмедбеговићи", логично је да су отишли у Ракоње које је непосредно држао Ахмед-бег. Као што рекох ту је и овај навод о досељавању војнука на мезре у нахији Пећ гдје су спадале и Ракоње. И наравно ту је у првој половини 17 в. био насељен неки богат род.

 Јер како стоји у натпису гдје се помиње ктитор Паун, пише да је он "добро послужио Никољац", а натпис је на Јеванђељу окованом у сребро. Дакле није само удијелио ситниш. Вјероватно је и ово Јеванђеље повезано с њим.

 Но кад сам први пут видио један пасус из "књиге о Ракоњцима", каже један аутор "сматрам да су се Ракоњци касно доселили у Ракоње јер је БП било тад јако турско упориште." Логично са становишта "памћења" (које не памти ни овог ктитора) самих Ракоњаца да се неко побјегао од крви из Куча и дошао да се насели тамо гдје не може да се насељи бјеганац од било гдје, а генерално су Ракоњци у 19 в. као и остали били чифчије. Како ће се род који носи презиме 1645. по локацији населити касније?? Умјесто тога се може повезати са посједницима чифлука у 16 в. што је логично..

 Ово пишем још онима који хоће да повезују овај род са "E-V13 дошло из Брда.., власи, власи" (нема везе са статусним власима овдје, она настаје тек касније у 16 в. кад је омасовљена), наравно многи јесу али постоје појмови гране, TMRCA, SNP итд.

 Овај род фигурира као "нешто" на подручју "Немањићке Србије". Ја колико знам од од неких ктитора манастира из 17. в који датирају у средњи в. "поуздано" (мојне ми "предања" о оснивању манастира) скоро да их нема. Лисичићи колико видим и нису поуздани потомци спахије Војина већ су то "Лисице".

 Никшићи, Кучи, Дробњаци, Кричи, Зубци, Корјенићи, Васојевићи, Морачани, Бањани и унедоглед који чине колико процената популације не фигурирају у Србији Немањића, Лазаревића, Бранковића 15 в., иако то многи желе..  ;)