Ракоњци E-V13>Z5017>Z17107>A24066

[Zor]

Резултат Драговића поријеклом из Бороштице у близини показује да су били ту негдје, изгледа да се један дио племена ширио са војнучким групама, јер за само то село нема таквих директних веза.

 Ово није тачно јер је и Бороштица прилично рано било село са војнуцима. 1485. у попису војнука је била и Бороштица само што је тад уврштена у нахију Клопотник а не Трговиште па је нисам примјетио.
 У Призренском санџаку је све до иза 1550 постојао велики број војнука, у нахији Трговиште и то примарно на Пештери чак 600 војнучких кућа 1550., у Бихору 208. Они су прије идућег дефтера 1571. укинути. По именима се види да су неки исламизирани војнуци 1571. тј. њихови потомци прешли у статус акинџија. У самој Бороштици су била двојица, уз то што је сераскер ту имао виноград, значи да је Бороштица била дуго војнучко село.

 Овај род има више везе са свештеницима/манастирима, изгледа да и ова нека села која имају везу са овим кластером показују такве везе.
 Сама Бороштица 1455. је имала два попа, и једног калуђера/сина калуђера, у успоредби са другим селима у том дефтеру земље Бранковића то је ниво много већих села и мјеста (мања су имала једног или ниједног).

 Оснивачка повеља Сопоћана није очувана но посредно се зна нешто мало о властелинству Сопоћана. 1314. Милутин у бањској повељи је замјенио забел Чрмањ са Камичницом, која је постала дио властелинства Сопоћана. Зна се да су Сопоћани имали своје људе у Рисну (ужаре) 1330-тих.

 Такођер код Баљена постоји још важних детаља. Ова баштина Ахмед коју су уживали монаси Сопоћана је једна од ранијих, и у попису 1550. што наравно упућује на Ахмед-бега. Даље у селу Баљен је постојала стара баштина пароха, коју је држао поменути кнез Димитри/Димитар. У дефтерима су баштине пароха биле скоро непостојеће, но овдје дакле парох који је могао бити само у вези са Сопоћанима, и овај кнез је држао његову баштину.

 По традицији "сопоћанским селима" се сматрају и "Грачани, Дољани и Забрђе, са засеоцима Маравином и Одојевићем", они су свакако близу, а и посредно су имали везе са Сопоћанима у дефтеру, но ипак су везе са Баљеном веће. Уз нпр. то што су 1571. Баљен и Сопоћани били у истом тимару, особа која је држала тимар је био сераскер и потомак Синан-бега који је имао неке везе и са Ахмед-бегом (у Корутану је имао чифлук, а потомци Ахмеда су га преузели).

Милош Благојевић, немањићи и Лазаревићи
 1314. је Милутин укључио у бањско властелинство и
Бољетино, које је дао у баштину неком Војтеху
Доњу Бистрицу, даровану Будоју
село Кривотуљу, поклоњено неком Жаажу
село Јелшевић, поклоњено Радомиру
и село Пакљани, даровано неком Влаху
..
 Свој петорици краљ Милутин је дао поменута села у баштину, као и њиховим синовима, уз услов „докле су верни'‘ цркви, владару и владаревом наследнику.

 Ова села су у непосредној близини Бањске, два су примијенила име по именима ових црквених властеличића, Жажа по Жаажу и Влахиња по Влаху.

 Због сплета ових чињеница, мислим да су преци овог рода такођер били црквени властеличићи, мислим да је некима са југа Пештери (Бороштица итд) Урош или Милутин дао села Баљен и Чаровину. Вјероватно се радило о особи која је носила лично име Балин, и о роду "Чаров" (Бугари би скресали Чагрович/Чахрович на Чагров/Чахров што се види по Чагровцу). Види се и по промјени Пакљана у Влахиње/Влахиња. Занимљиво да је Милутин 1300. користио код ових властеличића назив војници, исто и Душан послије, но 1314. је поменуо и "бољаре" и "бољарске коње". Не бих искључио јер се бавио неким по поријеклу "бољарима" у то доба. Он јесте се дотакао тад и Сопоћана по овој замјени села у властелинтству. По познијим пописима Камичница коју су 1314. добили Сопоћани је доста веће и богатије село од забела Чрмња који је дат Бањској. Тако да је могуће Милутин тад радио и неки "апгрејд" Сопоћана у смислу властелинства.

Балин Чаров, и неки потомак Хубан.

[Zor]

 6000 лимит.

 Баљен тј. Балнева од раније се свакако изови од особе личног имена Балин. И по вези са Сопоћанима одмах се намеће као опција да се ради управо о црквеном властеличићу. Као што сам помињао ово лично име је тотално нетипично за ово подручје. Било га је код влаха Шишатоваца, па код бугарског катуна што је опет врло индикативно јер су се таква имена највише сретала по Бугарској. Један од старијих је властелин Балин од Никопоља крајем 14 в. По некима је Тодор Балина потицао од њега. Етимолошки се разилазе мишљења од лат. Valentius па до словенског "бăл/бел", иако је било ријетко овог имена код Румуна, код њих спомињу рум. bălan "плав", словенске етимологије. Било је испомињања дако-мизијског Bal. Но у сваком случају јасно је гдје је било заступљено, а то није ово подручје.

 Ова три кнеза осим што око 1530. имају тимаре су и очито повезани са Сопоћанима. Обзиром да је Шахабедин било врло ријетко име чини се основаним да је управо поменути Шахбедин био ту око 1441. јер је до 1530. манастир носио његово име. Посјед Сопоћана тада 1530. је био значајан, приход је износио преко акчи. Вјероватно је Шахбедин тада потврдио бенефиције Сопоћанима, односно потврдио затечено стање. А тада или позније су могли и црквени војници добити бенефиције.

 Споменуо сам муселлема Никифора, који је уживао чифлук Ахмед-бега поч. 16./кр. 15 в., чини ми се да се ради о правом муселлему који се касније замонашио (јер таква имена су типична за монахе), није назначено да је поп, калуђер а то би морало бити назначено да јесте. Уз наравно овај чифтлик Радоње сина Хубана у тимару 1530. Нема основа за муселеме у служби утврда, нити за муселлеме који се помињу у ЦГ 1521/1523 (скупљачи пореза, типично тада за то подручје). Случај "правих" муселлема из Плањана у 16 в. показује да су блиски род Капу Аге Ибрахим-аге. Ти муселлеми су били врло чести по Анадолији код Јурука и сличних номада. Изгледа на овом подручју само веза са неким ко је близак султанов човјек је могла дати хришћанима тај положај.

 Мислим да је то изгледни почетак за 385=17-17, па војнучки старјешине тимарници, да би чини се та група касније у другој половини 16 в. "пала" на ниво обичних војнука попут осталих бројнијих "племена" на Пештери. Но и 1604. су у групи потомака кнеза Огнана имали често по више баштина по особи.

 Могли су се раширити и од Бороштице крајем 15 в., но мислим да Баљенова и Чаровина етимолошки морају бити старији, посебно Чаровина. У Баљену мислим гробље се датира од 14. до 17. в. Чаровина је као мезра уврштена у дефтер 1571. први пут иако је постојала и раније, него тада је се локални спахија успио домоћи ове земље која је такођер очито била под неким (кнез Димитри вјероватно) па је зато ушла у дефтер. Тада су се појавиле још неке мезре које су биле ван старог дефтера. Мислим да су и Бољаре биле једна таква мезра у то доба.

 Занимљиво и поред тога што је овај род из Полимља од прије Бечког рата, нема још генетског доказа о миграцији у Војводину (без оног једног анонимног који је удаљен и до 900-1000 г.) са Чарнојевићем, иако су предводници били сусједи из Старог Влаха. Вјероватно су још били активни потомци Ахмед-бега крајем 17 в. који су им могли помоћи у то доба, јер их је било почетком 17 в.

 Жилиндар планина око које су сви ови бугароидни топоними. Ја не видим осим кипчак ту неке друге етимологије, с тим да је значење овдје плурал "змије". -dar плурал суфикс се среће код казахског, киргиског, башкирског. У куманском је змија "gillan" што значи да јесте дошло до ј->ж (у башкирском није). Но не видим доказ о -lar->dar у куманском. Црни Клобуци су били хетерогени, могло је и од њих ово доћи посебно ако није од куманског специфично.

[Zor]

 Занимљиво још прије Уроша, код Владислава се у Полимљу помињу "стари бољари", помињу се и почетком 14, а рачуна се да их је било и у 12. в.

Немањићи и Лазаревићи
На основу целокупног излагања, може се поуздано закључити да су у Полимљу, већ у другој половини XII века, посгојале категорије повлашћених и потчињених људи, од којих се први називају бољари, док се други као зависни ,људи“ деле на сокалнике и меропсе.

...
Посебну пажњу у цитираном запису привлачи чињеница што су „црквени бољари" Братосин и Иван, из неких разлога, избегли у „туђу земљу“. а онда је игуман Андоније интервенисао код српског краља да избеглим бољарима дозволи повратак на територију манастирског властелинства. Игуманова интервенција је успешно окончана, па су бољари могли слободно да се врате. Помињање по имену двојице „црквених бољара" јасно показује да је припадника ове категорије становништва било и на властелинству манастира Богородице Бистричке. Овде су поменути бољари или властеличићи извршавали све своје уобичајене обавезе, углавном по „војничком закону", у корист манастира Богородице Бистричке, што уједно представља и прави разлог интервенције игумана Андонија.


 Чак је било црквених бољара у манастиру Вољавац код БП. Некако се појавио овај термин у Полимљу већ у 12. в., иако се тад друга бугарска држава тек рађала. Може се радити о старијем бугарском утицају из времена I. царства, чак и руском (јер се и код њих јављају раније).

 Да се вратим на Сопоћане
Пролазећи овуда, око 1910. године, Јован Цвијић бележи локално предање по којем су Сопоћанима, као метох, припадала многа околна села, нарочито она на југозападу у Коштанпољу и око њега: Делимеђа, Мелаје,  Глоговик и др.  И друга посредна вест о манастирском властелинству заснива се на традицији, доноси је Петар Ж. Петровић казујући да се предео између реке Рашке и ушћа Људске реке у Рашку назива сопоћанским селима. А то су: Грачани, Дољани и Забрђе, са засеоцима Маравином и Одојевићем“

 Прво предање које помиње Делимеђа, Мелаје,  Глоговик очито има доста нетачности јер мислим да се нити једно од ових села не помиње у 16 в. С друге стране села из друге традиције су постојала. Но Баљен и поред веза са манастиром није међу њима. Обзиром да Баљен прије 500 г. има везе не само са манастиром већ и са војнучком групом, то управо логички води закључку да је Баљен било село црквених бољара. Свакако су Сопоћани као и остали манастири морали имати и ту категорију, а очито према познатом да је управо Баљен кандидат бр. 1.

 Осим Споче друго име Ракон ипак се јавља још ових "других имена у попису 1485. међу њима и Рјечица друго име Васојевић, што наравно значи племенско име, као и код већине других.

 Постоје занимљиве чињенице о Никољцу тада. У Никољцу није било монаха 1485., дакле био је у лошијем положају, с друге стране зна се да је био важан центар у 16 в., очито су неки ктитори морали бити активни и у 16 в., а очито је да су могли бити само Ракоњци/њихов род. Као што сам спомињао Ахмед-бег иако је био субаша и Лимских Никшића, на том подручју је непосредно држао само ову мезру која је несумњиво повезана са Никољцем и са ктиторима Никољца.
 За разлику од Сопоћана, чије имање је било по приходима само иза манастира Светог Спаса, односно Патријаршије, Никољац је чини се тад био "манастир у потреби".
 Мислим да су тад Ракоњци могли преузети и славу Никољдан због веза са Никољцем, јер традиције рођака Ракоњаца говоре о Стевањдану као ранијој слави, а и код неких Ракоњаца се спомиње да су славили Стевањдан.

 Погледаћу је ли било сличних родова барем у дефтерима, дакле припадника војнучког/спахијског сталежа који имају везе са манастирима.

[Zor]

 Фино да могу да докинем једном и за сва времена ову смијешну причу о Кучима, било роду (што је немогуће) било територији, да има икакве везе са нама. Јер многи и овдје ће помислити и помишљали су "E-V13, никољдан, ма ја све је то дошло из Брда", дакле стереотип без икаквог знања историје а и генетике, јер ова грана по распореду одудара од брђанских (Брђани нпр. немају по Бугарској никаквих рођака, Кучи имају Бугарина удаљеног вјер око 3000 г.).

 Можда би то и било могуће да нема овог ктитора из прве половине 17 в. Због њега то је немогуће. А ни те измишљене традиције о Кучима не познају ову особу што је опет смијешно, као ни рођаке са Пештери (додуше ни они не познају Ракоњце, значи да су бар око 500 г. удаљени иако су генетски блиски). На страну што предак Ракоњаца из Вишњица досељених из Корита према наративу Ђинђића прије око 180 г. у свом предању не помиње Куче (иако их и они помињу у модерније доба), и ко зна кад (можда прије само 150 г.) је ово "предање" дошло. Не помиње се код Лутовца код мојих из Његњева. У ствари кад сам давно узео велику књигу о Кучима, само је било од ових код Бродарева, мјесто досељења "Кучи", то је једини спомен Ракоњаца у тој књизи. И оно из часописа 1932.

 Да опет и са овим новим шведским Z38456, слично око мутација. Старост Z17107 без A24066 је 2600 г., искључиво резултати A24066, тј већа стопа мутације дижу TMRCA на 2900. Што је добар "omen" за ову украјинску грану 438=9 да ће разбити A24066. Мислим и да Апро не може бити даљи нама од 2500 г. прије око 2400 (на FTDNA дијели још 1 SNP осим поменута 2).

[Grg]

Фино да могу да докинем једном и за сва времена ову смијешну причу о Кучима, било роду (што је немогуће) било територији, да има икакве везе са нама. Јер многи и овдје ће помислити и помишљали су "E-V13, никољдан, ма ја све је то дошло из Брда", дакле стереотип без икаквог знања историје а и генетике, јер ова грана по распореду одудара од брђанских (Брђани нпр. немају по Бугарској никаквих рођака, Кучи имају Бугарина удаљеног вјер око 3000 г.).

 Можда би то и било могуће да нема овог ктитора из прве половине 17 в. Због њега то је немогуће. А ни те измишљене традиције о Кучима не познају ову особу што је опет смијешно, као ни рођаке са Пештери (додуше ни они не познају Ракоњце, значи да су бар око 500 г. удаљени иако су генетски блиски). На страну што предак Ракоњаца из Вишњица досељених из Корита према наративу Ђинђића прије око 180 г. у свом предању не помиње Куче (иако их и они помињу у модерније доба), и ко зна кад (можда прије само 150 г.) је ово "предање" дошло. Не помиње се код Лутовца код мојих из Његњева. У ствари кад сам давно узео велику књигу о Кучима, само је било од ових код Бродарева, мјесто досељења "Кучи", то је једини спомен Ракоњаца у тој књизи. И оно из часописа 1932.

 Да опет и са овим новим шведским Z38456, слично око мутација. Старост Z17107 без A24066 је 2600 г., искључиво резултати A24066, тј већа стопа мутације дижу TMRCA на 2900. Што је добар "omen" за ову украјинску грану 438=9 да ће разбити A24066. Мислим и да Апро не може бити даљи нама од 2500 г. прије око 2400 (на FTDNA дијели још 1 SNP осим поменута 2).

Да ли међу Србима из општине Пријепоље има и један тестирани да стварно има кучки хаплотип , јер испада да Пријепољцима неко меморију збрисао чим су дошли .

[Zor]

Да ли међу Србима из општине Пријепоље има и један тестирани да стварно има кучки хаплотип , јер испада да Пријепољцима неко меморију збрисао чим су дошли .

 Има пар око Бијело Поља. Из Пријепоља нема, има из Губереваца (Лучани).

 Но, ја не мислим да су православни Кучи имали толико утицаја на примање предања о Кучима, које је раширено на том подручју и код других родова.

 На подручју Комарана, од Бијело Поља до Бродарева постоји већи број тестираних муслиманских Куча. Има и пар из Пријепоља. Мислим да су муслимански Кучи имали више утицаја на примање предања о Кучима. Виши друштвени положај у односу на хришћане (посебно изражен након Бечког рата) у комбинацији са јаком племенском свијешћу код Куча је мислим био примарни фактор зашто би неки некучки род примио такво предање, и имао користи од тога. Више југоисточно има и тестираних R-Z2705 који су из Куча такођер.

[Grg]

Има пар око Бијело Поља. Из Пријепоља нема, има из Губереваца (Лучани).

 Но, ја не мислим да су православни Кучи имали толико утицаја на примање предања о Кучима, које је раширено на том подручју и код других родова.

 На подручју Комарана, од Бијело Поља до Бродарева постоји већи број тестираних муслиманских Куча. Има и пар из Пријепоља. Мислим да су муслимански Кучи имали више утицаја на примање предања о Кучима. Виши друштвени положај у односу на хришћане (посебно изражен након Бечког рата) у комбинацији са јаком племенском свијешћу код Куча је мислим био примарни фактор зашто би неки некучки род примио такво предање, и имао користи од тога. Више југоисточно има и тестираних R-Z2705 који су из Куча такођер.

Што не значи да их неће бити у Пријепољу кад се више њих тестира , мало је нереално да баш нико није из Куча .

[Zor]

Што не значи да их неће бити у Пријепољу кад се више њих тестира , мало је нереално да баш нико није из Куча .

 Могуће, мени и није то толико битно јер ми са самим Пријепољем немамо везе, а њих има тамо гдје су били Ракоњци (од БП до Бродарева). На Пројекту из општине Пријепоље има већ 74 резултата, без кучког рода. Род којег има у огромном проценту је I-FGC22045 са 25.6 % (19/74).

[Grg]

Могуће, мени и није то толико битно јер ми са самим Пријепољем немамо везе, а њих има тамо гдје су били Ракоњци (од БП до Бродарева). На Пројекту из општине Пријепоље има већ 74 резултата, без кучког рода. Род којег има у огромном проценту је I-FGC22045 са 25.6 % (19/74).

Ко ће га знати , ја верујем да је било доста прибраћивања , неки ће већ Дрекаловић једном испливати , немогуће баш толико породица лоша предања да имају , мало нереално .

[Zor]

Сад мало о теби да нешто кажем...Понекад бацим поглед на твоје писање о Ракоњцима и грани којој припадају и никако да те твоје теорије похватам. Помени, народа, краљева, турских дефтера итд...  У сваком случају држим ти палчеве и ко зна можда дођеш до неког поузданог открића. Сећам се једног твог коментара од пре неку годину:Па, ко зна можда ти се жеље успуне. Уздравље и свако добро. 

 Као што сам ти тад рекао, и поред даљих веза из жељезног доба са великим бројем не толико Малисора но неких прото-албанаца, код њих није било ни по студијама ни на њиховом пројекту неких блиих веза. А обзиром на оно што сам посљедње налазио, шансе да нађу и да дословно све тестирају родове тамо су врло мале..

 Ахмед-бег силахдар је карика која јасно објашњава све. Први сигурни помен претка Ракоњаца је сам доказ по себи, као и блиски рођаци на Пештери. Земља одакле су Ракоњци је припадала турском роду који је несумњиво повезан са хришћанима спахијама с Пештери гдје преко тестираног рода има и директна генетска веза са том групом, помињање племенског имена код те групе, као и саме земље која је племенско име. Ракон није била обична земља већ земља са другачијим статусом чак и од свих сусједних села. А ми сигурну имамо везу са том земљом и само са њом. Ја одговорно тврдим да се у то доба нико ту није могао населити до споменути пештерски род. Или потомци Ахмед-бега.
 Нема ни "г" од говора да су се било који други хришћани могли ту населити у 16./почетку 17 в. Ако ми нисмо они, а јесмо, онда можеш слободно брисати било које досад индентификовано племе такођер. Јер ово су јачи докази од њихових доказа. Њихови су географско-генетски распоред уз традицију неких родова. Овдје на првом мјесту правне чињенице у сплету са историјским чињеницама, без традиција, на које се надовезују и досадашњи генетски резултати.

 Да не помињем род "непознатог поријекла" из села Печењевце удаљен од нас вјероватно око/близу 1000 год. гдје се по ономастици несумњиво населио род Чагровича (Чекмин - Чагровац, Чекман Чагрович као кан Берендеја, оближња села Беренде по Бугарској). А има њих још пуно туда сигурно, као што их има по студијама. Како сам ја могао поручити тај резултлат? Никако. Можда некима из тог рода није "прав" овакав слијед. Но мислим да је свакако и њима у интересу да су то село и нека сусједна села њихов феудални посјед прије 600, 700, 800 година. Очекујем да су били бар након Велбужда у српској служби.

 Модерне "етничке" конотације (које су битне у задњих пар стотина година) су у средњем вијеку биле ирелевантне, често је владару и властелину био ближи неки сасвим етнички стран човјек од "његовог" отрока или меропса.
 
 Ракоњци = Чаровићи.

  Иако сам Чаровић није тестиран веза тих родова је несумњива (исто село, славе и старије славе). Ко има два грама може схватити очиту паралелу. Можда је теже јер је "E-V13" и ту важе стереотипи о тој хг, но није то ни нешто чудно, па овдје је тестиран један Бешењи E-V13 (који је неки CTS9320 вјероватно). E-V13 је био јак међу Панонима и Дачанима. Још кад дође Виминацијум, и узорци одатле, није Виминацијум илирско већ дакомизијско подручје.

 Неки предак ових војнука из 15 в. је Хубан. Што се мене тиче са комбинацијом генетских и документарних доказа Ракоњци су поуздано ови берендо-Бугари из 1254. и неће бити нешто друго. Таква веза је мени лично одмах и било очита прије 4 године, кад сам видио блиско поклапање у Софији. Но од 13 в. свакако да су старинци у Полимљу.
 
 То је једна страна, даљих рођака има код Бошњака из Босне, и то централна Босна. Бошњаци из централне Босне као потомци Бошњана у значајном проценту имају неких генетских веза са Мађарском какве Срби немају. И ова група E-FT192275 има несумњиво рођака у Клужу/Коложвару који је донедавно био мађарски, само га морамо наћи. Уз то имамо даље рођаке код Мађара, и то род који може имати везе са једним мађарским вождом. И имамо украјинску грану, која је по свему судећи на истом нивоу а по неким маркерима може подијелити нашу грану, знаћемо након BigY.

 Тако да је Z17107 једна чудна грана, више разноврсности на Карпатима него на Балкану. Уз једног Руса из Ростова који је исто базалан и по свему судећи нема везе са Украјинцима/Пољаком. А мислим и један Узбек је сигурно Z17107, Z38456-.

 Имај у виду да је Ракоњац био ктитор манастира из средњег вијека на подручју Полимља/Рашке. Нема таквих родова пуно, у ствари ко то поуздано има??
 То аутоматски повлачи по себи и логично везу са властеличићима, а не са меропсима или власима.

 Нисам задовољан нивоом тестирања популација гдје имамо рођаке, посебно нпр. Румуна, па мањим дијелом и Бугара. Срби су много генетски хомогенији од Бугара, и треба пуно већи узорак Бугара да се све открије. Но радим ја на циљним групама.

 То да Мађар из Куманије са бројним конвергентним мутацијама није био наш рођак је био баш "пех", но и без њега сам дошао до ових неких паралела. Но зашто је и дошло до конвергенције? Чини се гледајући на примјере из више хаплогрупа да "номадски начин" живота нешто убрзава мутацију на врло спором маркеру dys438.

 Срећа у несрећи је што ова грана може да се чак и на само 17/23 маркера одреди, чак и у односу на тај конвергентни хаплотип. Ова грана је боље STR одређена од било које друге V13 гране.

 Мене поглавито и занимају номади. Из моје перскептиве право номадство је нешто "преферабилно", тако да и ако нису Скити нека су  неки "Скити" из средњег вијека како су их звали. Додуше Туркијци су били добрим дијелом и генетски и културолошки потомци Скита.

 A24066 на Пештеру и A24066 из Печењеваца је досад једини забиљежени случај генетске везе са печенешким траговима код два рода који су генетски удаљени до 1000 г., географски 200 км. То је неопходан услов за легитимну печенешку везу. Постоје нпр. досад два Бешењија али нису у кластеру с неким..

[Zor]

  Иако сам Чаровић није тестиран веза тих родова је несумњива (исто село, славе и старије славе). К

 Јест како није. Заборавих да је и њима старије презиме било Чаровић. Дакле 18 в. и прије, једино може имати везе с Чаровином, с којом има везе и кнез Димитар.

 Да искористим једно занимљиво предање које постоји, да видимо је ли тачно 
проф. др Јово Медојевић: "Остало је у предању сачувано да је један калуђер из рода Ракоњаца служио у цркви (манастиру) на Трпезима - од које су сачувани темељи"

 Откуд Ракоњци да имају везе с Трпезима??
 И када? Не послије Бечког рата..
 У Трпезима се спомиње 1571. баштина Загорац. Врло ријетко име, обзиром да се међу војнуцима из Тузине 1485. јавља код 2 особе, и један син Загорца, врло могуће да по неким од њих носи име (јер га нема другдје у околини). Држао је ову баштину један син Милашина, у попису сточарског форнда 1585. синови Милашина су имали највише грла у Трпезима. У махали Калица код Трпеза су била 3 попа (подлога за ту цркву/манастир). Тај калуђер није могао бити у манастиру послије краја 17 в. када се насељавају муслимански родови, па и ово изгледа веза Ракоњаца за 17 в... И 1645. помињу се хришћани у селу. Такођер јавља се у Трпезу поменуто име Бајчета, које се нпр јавља у Бороштици, Суходолу.. Дакле има јасних пештерских веза..

 Мени најважнија веза наравно, мислим да је једино јављање овог имена овуда, уједно и индикација исправности овог предања:
- 1585. 48 грла је имао у Трпезу и Галан син Асена 

 Ова имена Галан, Галчо итд било их је по Бугарској (и Мађарској, спомињао сам да се јавља слично у Буковљу). Што се Асена тиче не морам објашњавати ишта, није било баш често ни по Бугарској, што чини још занимљивијим ово јављање..

[Zor]

Да искористим једно занимљиво предање које постоји, да видимо је ли тачно 
проф. др Јово Медојевић: "Остало је у предању сачувано да је један калуђер из рода Ракоњаца служио у цркви (манастиру) на Трпезима - од које су сачувани темељи"

Такођер јавља се у Трпезу поменуто име Бајчета, које се нпр јавља у Бороштици, Суходолу..

 Држао је доста и Марко Радисав (1571)/Мирко Радосав (1585). Овај Бајчета је био његов брат. А у Трпезима је имао грла и једини Медоје из тог пописа. 

[нцп]

Јест како није. Заборавих да је и њима старије презиме било Чаровић. Дакле 18 в. и прије, једино може имати везе с Чаровином, с којом има везе и кнез Димитар.

 Да искористим једно занимљиво предање које постоји, да видимо је ли тачно 
проф. др Јово Медојевић: "Остало је у предању сачувано да је један калуђер из рода Ракоњаца служио у цркви (манастиру) на Трпезима - од које су сачувани темељи"

 Откуд Ракоњци да имају везе с Трпезима??
 И када? Не послије Бечког рата..
 У Трпезима се спомиње 1571. баштина Загорац. Врло ријетко име, обзиром да се међу војнуцима из Тузине 1485. јавља код 2 особе, и један син Загорца, врло могуће да по неким од њих носи име (јер га нема другдје у околини). Држао је ову баштину један син Милашина, у попису сточарског форнда 1585. синови Милашина су имали највише грла у Трпезима. У махали Калица код Трпеза су била 3 попа (подлога за ту цркву/манастир). Тај калуђер није могао бити у манастиру послије краја 17 в. када се насељавају муслимански родови, па и ово изгледа веза Ракоњаца за 17 в... И 1645. помињу се хришћани у селу. Такођер јавља се у Трпезу поменуто име Бајчета, које се нпр јавља у Бороштици, Суходолу.. Дакле има јасних пештерских веза..

 Мени најважнија веза наравно, мислим да је једино јављање овог имена овуда, уједно и индикација исправности овог предања:
- 1585. 48 грла је имао у Трпезу и Галан син Асена 

 Ова имена Галан, Галчо итд било их је по Бугарској (и Мађарској, спомињао сам да се јавља слично у Буковљу). Што се Асена тиче не морам објашњавати ишта, није било баш често ни по Бугарској, што чини још занимљивијим ово јављање..

Извесни.Загорац ми се јавио као аутосомално поклапање (ништа није написао о себи), било је Срба Загораца по Хрватској, Медак, Госпић, Ливно (страдали од усташа), Отишић, Кољани (колонисти у Бачку).

Погледам са ким је повезан: Спахић (?), Јовановић (?), Добрашинивић (Q-хаплогрупа  Србин мислим по породичном презименима која је навео која упућују на Далмацију и Лику), Занос (Грк, Заноса има у Јанини, Лариси, Атини и др., тај мој Занос ми је повезан са тројицом Бугара ),  Скендерис (? са грчким именом), Шиповац, било их је Срба и Хрвата, у Мостару, Нашице, острво Раб, постоји место Шипово у Босни, Шиповача у Херцеговини), Душанчић (Срби, има их у Србији - Ужице и у Босни - Прњавор и Теслић), Ивковић (R-M198), Нешев (Бугарин), Мартић (Србин ?), Радончић (Бошњак, Е-BY165837 који иде малтене до 13 veka са именом претка), Савичић ? (I-M253), Исмаили  (? има их у Бујановцу), Чанић (?) и Бојанић (Србин, Босна, G хаплогрупа).

Тако да то име Загорац се јавља и као презиме.

[Zor]

Радончић (Бошњак, Е-BY165837 који иде малтене до 13 veka са именом претка),

 Нисам знао да су Кучи дошли до претка из 13 в. Ту обзиром на је шопску везу није изненађење да излазе са тог подручја поклапања.

Тако да то име Загорац се јавља и као презиме.

 Да има га, али моја поента је на подручју Бихора и Пештери је било врло ријетко, и врло је могуће да се ова баштина у Трпезима односи на неку особу са Пештери с краја 15 в., јер се на том подручју ту само јављало.

 Било га је мало више крајем 15 в. још другдје на југу. То презиме Загорац може бити и не тако старо. Није га било нешто по Босни, чак ни Србији (Смедеревски санџак)..


 Иначе важне информације пружа дефтер џизје нахије Бихор из 1645., дошло је до огромне депопулације Бихора у односу на 1571. и Трпези су скочили са 8 мјеста на 2 мјесто. Односно на прво јер Годуша која је 1645.  имала највише хришћана није била у попису 1571. ,била је додуше у попису 1477. и тад се радило о већем селу са 69 кућа, 1645. само 39, Трпези 24, и то су једина села изнад 20 кућа.. Очито највјероватније утицај Кандијског рата. И за Пештер када су је населили Клименти се говори да је била пуста иако је била прилично насељена у другој половини 16 в.

 Никољ Пазар који је 1571. имао 45 кућа са још 24 настањена трговца из других села, је спао са 69 на само 9 кућа 1645..

 Ја сам мислио да нешто овдје није било у реду, међутим упоређујући дефтере џизје и тимарске дефтере истог подручја Кључа 1741., испенџу је плаћало исто или мање људи него џизју, па и дефтер џизје јесте поуздан показатељ демографских кретања. Тако да овај попис индицира велику депопулацију Бихора почетком Кандијског рата.

 И поред тога припадници овог кластера су остали ту, нема чак доказа да су се селили са Чарнојевићем, што мени јасно иде у смјеру овога што сам писао: имали су "везе" са османским родовима..

 У том контексту Трпези који су већ 1571 имали три попа, 1645. остаје међу ријетким хришћанским селима које није прошло драстичну депопулацију. То говори у прилог томе да јесте овај калуђер у 17 в. био у Трпезима (крајем 17 в. и иза 1700. долази вал насељеника који су данас сви муслимани). Могла је наша веза помоћи да ово село остане "на броју"..

[нцп]

Нисам знао да су Кучи дошли до претка из 13 в. Ту обзиром на је шопску везу није изненађење да излазе са тог подручја поклапања.

Јест' дошао човек до 13 века. Тај његов најстарији предак  из тог времена је био извесни "Мрша".

Мени је то Загорац "запарало" уши и као име и као презиме. Требало ми је неко време да се присетим где сам га уочила.

На коју шопску везу мислите?

[Zor]

Мени је то Загорац "запарало" уши и као име и као презиме. Требало ми је неко време да се присетим где сам га уочила.

На коју шопску везу мислите?

 Генетску аутозомалну, сјећам се вашег поклапања са тим подручјем (мислим и неки предак је одатле?). Код ових комерцијалних компанија наравно да ће изаћи даљих рођака са тих подручја, па и покоји Грк.

Што се тиче презимена Загорац,

Сајковић
Загорац — доселили су се из Отишића код Врлике. Старо презиме им је Обућина. Славе Светог Николу;

 Дакле Обућине из Загоре су изгледа добили презиме по "Загори". Ово није изведено од личног имена Загорац.

код Пирота

Загорци (Баба-Марија је из Загорје, из Бугарску, родила је три сина. Сад та фамилија носи име
Загорци)

 Опет по регији, дакле немају везе са овим ријетким личним именом из 15./16. в.

[нцп]

Генетску аутозомалну, сјећам се вашег поклапања са тим подручјем (мислим и неки предак је одатле?). Код ових комерцијалних компанија наравно да ће изаћи даљих рођака са тих подручја, па и покоји Грк.

Што се тиче презимена Загорац,
 Дакле Обућине из Загоре су изгледа добили презиме по "Загори". Ово није изведено од личног имена Загорац.

код Пирота
 Опет по регији, дакле немају везе са овим ријетким личним именом из 15./16. в.

А ха!

Та шопска веза је јако упитна по оцу (мушка линија)!

За сада - вучем неку нит одатле по његовој мајци (имам неколико Бугара на Х хромозому - то је наслеђе од неке бабине бабе очигледно). Иста та његова мајка ми доноси подоста рођака из дубровачког залеђа.


У овој вези са овим Загорцем - нема мог оца.

Морам још мало да испроверавам (мислим да ми долазе са мајчине стране).

[Zor]

Случај "правих" муселлема из Плањана у 16 в. показује да су блиски род Капу Аге Ибрахим-аге. Ти муселлеми су били врло чести по Анадолији код Јурука и сличних номада. Изгледа на овом подручју само веза са неким ко је близак султанов човјек је могла дати хришћанима тај положај.

 1318. је Милутин Хиландару дао и ливаду Горачево, са још неколико ливада и одредио их да власи на њима врше испашу. Касније је Душан Плањане даровао Хиландару. Овај муселем из Плањана је држао управо ову ливаду коју је Милутин поклонио. Обзиром да су Плањани и Горачево врло удаљени а да је између њих било доста села која нису припадала Хиландару већ властелинству Св. Арханђела, очито да су ови муселеми вјероватно били у ранијој служби Хиландара, и потомци ових који су вршили испађу на ливадама 1318. Вјероватно да су дошли до Плањана кад је касније ово село дато Хиландару.

 Била је и друга муселемска баштина на Косову, њу су држали касније попови. Чини се да су тај статус добијале особе у директној манастирској служби.

По традицији "сопоћанским селима" се сматрају и "Грачани, Дољани и Забрђе, са засеоцима Маравином и Одојевићем", они су свакако близу, а и посредно су имали везе са Сопоћанима у дефтеру, но ипак су везе са Баљеном веће. Уз нпр. то што су 1571. Баљен и Сопоћани били у истом тимару, особа која је држала тимар је био сераскер и потомак Синан-бега који је имао неке везе и са Ахмед-бегом (у Корутану је имао чифлук, а потомци Ахмеда су га преузели).

 Грачани, Дољани, Одојевић су ван сваке сумње припадали сопоћанском властелинству. То се јасно види по неким карактеристикама када се упореде са селима других властелинстава попут Св. Арханђела на Косову и др. Нпр. постојање ваљавица, млинова за ваљање сукна итд.
 По истом основу су и поменути Трпези сигурно имали неку манастирску везу. Или су припадали властелинству неког манастира, или се и ту налазио неки манастир (што се претпоставља).

 Баљен с друге стране нема такве карактеристике, но има административну везу са Сопоћанима, Ахмед-бег је дао баштину монасима, а постојала је и парохова баштина. Димитар је држао не само парохову баштину већ изгледа и једну већу баштину у селу. Такве баштине су биле ријетке на том подручју и може се радити о некој старијој властелинској баштини.

 Уз то Баљен има некрополу која се датира од 14. до 17. в.. Пронађени остаци керамике датирају у 16., 17. а неки и у 14. и 15. в. Пронађен је и неки златни прстен који је сад "изгубљен".
 Ово иде у прилог овој мојој ранијој причи о властеличићима у служби Сопоћана.

 Углавном као и обично Ахмед-бег правно има директну везу са два манастира: Никољцем и Сопоћанима, а ту постоји и Y-DNA генетска веза (Чаровина је била сигурно имовина становника Баљена).

 Могуће да је поп Димитар који је у Сопоћанима 1526. преписао један црквени зборник управо овај Димитар који је држао парохову баштину и био тимарник у то доба. Нпр. овај Радоња чији је чифлук имао у тимару је и сам изгледа био поп.

[Zor]

 Занимљиво да су села Печењевце, Чекмин, Брејановце и Липовица улазила 1498. у тимар черибаше , вишег старјешине војнука за нахију (Дубочицу). Тада је посебно у нахији Дубочица било пуно војнука и сигурно је било из ових села војнука. То је иначе подручје гдје је та институција била јача од западнијих крајева.
 Иначе за та села се помиње и неки њихов статус "у старом дефтеру" што значи да се помињу и прије овог дефтера из 1498..

 Мало збуњују ова три очито крвно повезана "кнеза". Један је "кнез војнука" што је ad-hoc титула и као еквивалент черибаше. Остали мислим да су добили статус кнеза јер у првој половини 16 в. сви војнуци нахија Сјеница, Рас су добили статус филурџија, што су и задржали до иза 1604. Изворно то нису били, као и многи други војнуци на другим подручјима.

[Zor]

Споменуо сам муселлема Никифора, који је уживао чифлук Ахмед-бега поч. 16./кр. 15 в., чини ми се да се ради о правом муселлему који се касније замонашио (јер таква имена су типична за монахе), није назначено да је поп, калуђер а то би морало бити назначено да јесте. Уз наравно овај чифтлик Радоње сина Хубана у тимару 1530. Нема основа за муселеме у служби утврда, нити за муселлеме који се помињу у ЦГ 1521/1523 (скупљачи пореза, типично тада за то подручје). Случај "правих" муселлема из Плањана у 16 в. показује да су блиски род Капу Аге Ибрахим-аге. Ти муселлеми су били врло чести по Анадолији код Јурука и сличних номада.

 Апсолутно да је Никифор био прави муселлем. У Корутану се налазио чифлук Ахмед-бега (један од више на том подручју) који је био велик и укључивао је и млинове. Дио је уживао муселлем Никифор крајем 15 в.. У дефтеру Босанског санџака из 1489. г. Корутан је пописан као једно од села ешкинџија Зворничког санџака. Овдје се дакле ради о ешкинџијама/коњаницима муселлемима који иду у рат.

 Таква групација је касније била присутна и у нахији Бихор (али не за друге нахије нпр.), пописи 1530. и 1571. ешкинџије муселлеми, сви муслимани који су имали баштине ословођене намета што је било типично овуда за муселлеме, нпр. у Расову (ово су Беговићи) их је било, као и тимарника сродника. И на Косову се помиње хришћанска муселемска баштина.

 Но Никифор из Корутана је имао чифлук као и Јуруци по Анадолији. Из дефтера 1604. путем вишеструких промјена власника увидио сам да је тај Никифор вјероватно живио крајем 15 в. И овај чифлук Радоње сина Хубана који је држао Димитар је највјероватније такав чифлук. Било је хришћанских чифлука, доста њих је било од кнеза чији су били, но овдје нема титуле, а Радоња очито није био жив 1530. а Димитар му је био крвни сродник. Сродство са њима се види и по старијој баштини Радоње и Радосава (један од ове тројице тимарника). Муселемски чифлуци су само међу сродницима и били у циркулацији.

 Чини се као што рекох да је тај статус муселема коњаника био повезан са људима који су од раније у непосредној служби манастира. Османлије су имали према манастирима дозу пијетета, што се види и по Сопоћанима који су имали посјед од преко 2000 акчи (као и неки други манастири). Сам Шехабедин-паша је вјероватно дао/потврдио Сопоћанима бенефиције, јер су носили назив Шехабедин до 1530.

 Већ сам спомињао да је у Корутану чифлук имао и Санџакбег Зворничког санџака (1514.), ово да се село водило под удаљеним Зворничким санџаком је још једна јасна веза Корутана са Зворничким санџаком и то још ранија. Сасвим сигурно да је ово вјероватно објашњење јављања нашег кластера у Тузланском кантону (који је био подручје Зворничког санџака), уједно још једна генетска индикација да је све ово о чему говорим потпуно утемељено са много аспеката. Дакле тај хаплотип нам је врло близак, ближи је Ракоњцима и Чаровићима него Драговићу из Бороштице. Има неке разлике, значи мора бити и 500 г. али у сваком случају не припада E-FT192275, а и ближи је нама од свих шопских рођака.

 Иначе Корутан није било неко значајно село по пописима из 1455., 1468. очито иза 1485 га је уз Јанчу Ахмед-бег силахтар изабрао за "базу операција", а и ови муселлеми/војнучки старјешине су морали бити базирани раније у Баљену, гдје је он крајем 15. в. и дао баштину монасима Сопоћана.

 Иначе постоји један род који је имао везу са Сопоћанима, спахије Прибисалићи. Поријеклом су Дубровчани, од Дубровачке колоније из Новог Пазара, тај род се помиње још у 15 в., негдје у првој половини 16. в. је један огранак добио статус соколара (још један примјер "спахија" из црквених натписа који нису формално то били), но били су врло имућни. Они су били из Трговишта. Претпоставља се за њих да су у 16. в. били ктитори Сопоћана, један од њих је био и митрополит. Обзиром да су држали један сопоћански млин који је био соколарска имовина вјероватно јесу. Но они немају везе с Баљеном. Мислим да су кроз соколарску службу дошли у додир са манастиром. С друге стране овај род из Баљена који је очито раније имао везу са Сопоћанима се помјерао даље према Корутану и Сјеничкој нахији, а 1571. локални спахије су углавном дошли до њихових посједа.

 Као што сам спомињао, давно сам посумњао на везу овог једне групе са нама (гдје се спомиње Раикон), да не постоји генетика сигурно бих дошао до сличног закључка у моменту кад би анализирао Ахмед-бега силахтара и његову породицу, као што већ јесам. Вјероватно бих и посумњао на везу са Чаровићима, па и са даље са Шоплуком и 1254..

 Чињеница да се овим фактима може лако објаснити и овај резултат из Тузланског кантона довољно говори..