Аутор Тема: Средњовековно српско племство  (Прочитано 28620 пута)

На мрежи Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Средњовековно српско племство
« Одговор #20 послато: Септембар 27, 2016, 05:17:30 поподне »
Ова тема коју је започео господин Ананић, могла би нам убудуће послужити да на њој објављујемо помало податке српског племства, које излази из оквира Илирског грбовника, који је без сумње најпознатији извор те врсте материјала, а што је можда и бацило у други план немало српских властеоских породица и великаша, који су претходили или просто нису били део хералдичког развоја који је тек пуштао своје корене у племству српског средњег века.

До сада, колико је мени познато, на тему те врсте племства имали смо једино Динићеву Хумско-требињску властелу, што је сложиће се сви један врло ограничен и мали простор наспрам целокупног простора на ком се протезала средњовековна српска држава.

Али пошто је и то део приче, за почетак да наведемо родове које је пописао Динић. У хумско-требињску властелу спадаху следећи родови: Николићи, Љубибратићи, Старчићи, Поповићи, Милатовићи, Семковићи, Пићевићи, Шимраковићи, Брлићи, Пурћићи, Комленовићи, Трибутинићи, Нимичићи, Красомирићи, Прељубовићи, Познановићи, Драганчићи, Обрадовићи, Дражојевићи, Војтановићи, Добровојевићи, Охмучевићи, Вардићи, Кобиљачићи, Копићи, Комајићи, Калимандићи, Јамометићи, Паштровићи, Мрђеновићи, Земљићи, Рајковићи, Чемеровићи, Владимирићи и Стањевићи.

На ову тему поменуо бих овом приликом и још један властеоски род о коме до сада није било речи, а рад се о Белмужевићима, старе српске властеоске породице која се налазила у служби деспота Ђурђа Бранковића у Зети. О њима је више писано у раду Александра Крстића Нови пдоаци о војводи Милошу Белмужевићу и његовој породици, Иницијал 1, 2013, стр. 161-185. Белмужевићи као властеоска породица помињу се током друге половине XIV века.



Ван мреже Radul

  • Члан Друштва
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1682
  • J-Y230853 Башино Село, Цетиње > Кривошије
Одг: Средњовековно српско племство
« Одговор #21 послато: Септембар 27, 2016, 05:49:01 поподне »
Српска властела 1489. године - Иван Црнојевић


Ако се бојите, немојте то чинити; ако то радите, не бојте се! - Темуџин

Ван мреже Александар Невски

  • Редакција СДНКП
  • Истраживач
  • ******
  • Поруке: 1135
Одг: Средњовековно српско племство
« Одговор #22 послато: Септембар 27, 2016, 06:16:08 поподне »
Српска властела 1489. године - Иван Црнојевић




Веома сам захвалан Радулу нашему и обрадован његовим обявљивањем двейу слика са изворним говором из врѣмена Ивана Црнойевића, Вукоте Озрихнића и других.
У писанийи можемо видѣти неколике падеже множине данас забрањене неписменим тршићким олошем (койи се иначе и дан данас могу чути у србском народу).
То су творитељни множине : "душами свойими" (наш челник их користи и други његови земљаци).
Датељни множине "властеломъ, Бѣлошевичйемъ", йош увѣк прѣживѣле понегдѣ у Войводини найезду тршићке неписмености и мржње према свему што нѣйе из их села.
Мѣстни множине "Њѣгушах", до душе у служби родитељнога множине.

Родитељни множине са празним наставком (от Чекличъ).

И найвећа посластица: родитељни падеж двойине: "от обойу страну".
Србски пѣсник Лаза Костић: "у млазових прочитам сричући" "по уздасих тако први' у јунака реч поврви"

На мрежи Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Средњовековно српско племство
« Одговор #23 послато: Септембар 27, 2016, 08:50:43 поподне »
Српска властела 1489. године - Иван Црнојевић

Хвала Радуле, ево покушах и да препишем имена поменута у овој повељи, додуше не бејах сигуран око ових Браика и Угана, да ли сам тачно преписао. Можда ћете ви други боље знати како треба или како је требало. Углавном, ево списка који нам је донео Радул са повељом Ивана Црнојевића из 1489. године

Имена властеле: од Његуша кнез Алекса Божидаровић, Степан Петковић, брат му Вукосав, Радован Пуношевић, Дабижив Добрејевић, Милоје Живковић, Радоња Радичевић, Дабижив Брајковић, брат му Милоје, Радич Алексић, Вукашин Добријевић, Ђурђ Божидаровић; од Цеклина: Стеван Николић, Вук Пиперовић; од Горевука: Степан Добријевић, Степан Милосалић; од Теклића: Петко Радосалић, Љепоје Остојић, Ђурђ Милојевић, Боровац Боројевић; од Угана: Радич Остојић, Радосав Богосалић, Радосав Калуђеровић, Никола Павловић.

Имена властеле: од Цеклиња: Радич Рашковић, Радеља Мирујевић, Степан Николић, Вук Пиперовић; од Цетиња: кнез Степан Ненојевић, Вукота Озрихновић, Ратко Боровина, Стрго Богојевић; од Његуша: Степан Петковић и брат му Вукосав, Милоје Живковић, Петар Поборовић, Николај Радаловић, Радич Добријевић; од Брајка: Радич Брајић, Ратко Ратковић, Лека Угљешић, Вучко Калојевић; од Угана: Радин Остојић, Радосав Калођеровић, Радосав Богосављевић, Николај Павловић.



Ван мреже Жика

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 579
Одг: Средњовековно српско племство
« Одговор #24 послато: Септембар 27, 2016, 09:08:56 поподне »
Цитат
Вук Пиперовић; од Горевука:

ако се не варам Управник је у чланку о "Косијерима" навео, да има на једној кули сачуван грб Горевука.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Средњовековно српско племство
« Одговор #25 послато: Септембар 28, 2016, 08:23:03 пре подне »
Горевука има у Добрском Селу и Његушима, мислим да их нема у Косијерима. А не знам за овај детаљ са кулом и грбом.
"Наша мука ваља за причешћа"

На мрежи Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Средњовековно српско племство
« Одговор #26 послато: Септембар 28, 2016, 06:24:17 поподне »
ако се не варам Управник је у чланку о "Косијерима" навео, да има на једној кули сачуван грб Горевука.

Можда си грешком заокружио заједно, али Вук Пиперовић је из групе од Цеклина, а од Горевука су Степан Добријевић и Степан Милосалић.

А што се тиче грба, и ја мислим да је управник то негде поменуо, но нигде не видим где. Податак је нпр. потврђен у Гласнику Етнографског музеја на Цетињу, књ. IV, стр. 131: Раткова кула налазила се у Клобуку и, како су се Горњевуци обавештавали, на њој је био грб са знаком вука, који да се до недавно одржавао; а тај податак се помиње и у Српском етнографском зборнику, књ. 39, стр. 759: породица, која је живела у Клобуку у Херцеговини. Њихово властелинство, као и породични грб, мисли се, потиче још од доба цара Душана. У њихову грбу је био представљен вук...



На мрежи Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Средњовековно српско племство
« Одговор #27 послато: Септембар 28, 2016, 07:27:30 поподне »
Извесни преглед средњовековног српског племства видиљив је и кроз призму права на ковање новца, а где поред чувених владарских породица (Немањића, Котроманића, Мрњавчевића, Хребељановића, Бранковића, Драгаша, Алтомановића, Балшића, Лазаревића) право ковања новца имаху и можда мање познати обласни господари.

У време феудализоване Србије и Босне новац поред побројаних породица, кују и Растисалићи, Гропе, Хранотићи, Мусићи и Павловићи, као и неколико мистериозних имена о којима данас немамо углавном никаквих или тек неколико оскудних сазнања: Једр, Риг, Смил, Драгосав, Јандрија.

Онако укратко, од Растисалића истиче се име слуге Бранка Растисалић, најзначајнијег представник своје куће, који је заједно са своја два брата заузимао је високо место међу Душановим саветницима; област којом је урпављао налазила се у Подунављу, са Браничевом и Кучевом као главним центрима; Гропе су арбанашка великашка породица из које се истакао Андрија Гропа, осамосталио се око 1377. године као обласни господар у Орхиду, где је ковао новац; под његовим утицајем новац кују и мистериозни Једр и Риг; Јаков, још једна непозната личност, о којој се зна да је ковао две емисије новца као вазал Вука Бранковића, те још две самостално; слично његовом новцу јесу и ковања која се везују за извесног Смила; Хранотићи, од којих се истиче Влатко Хранотић, били су властела из области Вука Бранковића, и његови вазали; Драгосав је највероватније Драгосав работник Вука Бранковића, који се помиње у једном рукопису; непознатог порекла је и Јандија; Мусићи су релативно позната српска властеоска породица, воде порекло од челника Мусе који је био ожењен Драганом, сестром кнеза Лазара, а новац са натипосом СТЕФАН највероватније је ковао његов син и Лазарев сестрић Стефан Мусић; Павловићи су такође позната босанска властеоска породица, из њиховог рода новац је ковао Иваниш Павловић.

Извор: Вујадин Иванишевић, Новчарство средњовековне Србије, Београд, 2001



Ван мреже Radul

  • Члан Друштва
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1682
  • J-Y230853 Башино Село, Цетиње > Кривошије
Одг: Средњовековно српско племство
« Одговор #28 послато: Октобар 05, 2016, 07:11:19 поподне »
Стара босанска властела у данашњој топономастици - обавезно погледати

http://www.mramorje.com/index.php/component/content/article/19-biblioteka/191-stara-bosanska-vlastela-v-skaric
Ако се бојите, немојте то чинити; ако то радите, не бојте се! - Темуџин

На мрежи Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Средњовековно српско племство
« Одговор #29 послато: Октобар 05, 2016, 07:18:30 поподне »
Стара босанска властела у данашњој топономастици - обавезно погледати

http://www.mramorje.com/index.php/component/content/article/19-biblioteka/191-stara-bosanska-vlastela-v-skaric

Браво на прилогу, Радуле! ;)



На мрежи Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Средњовековно српско племство
« Одговор #30 послато: Октобар 29, 2016, 08:27:16 поподне »
... слично његовом новцу јесу и ковања која се везују за извесног Смила...

Извор: Вујадин Иванишевић, Новчарство средњовековне Србије, Београд, 2001

Данас на састанку поменуше неки Смилића, презиме је по свему судећи настало по имену Смил, не знам да ли знамо нешто више о том имену?

Цитирани Смил се односи на челника Смила (1387), блиског сарадника Вука Бранковића.



Ван мреже Сол

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1310
Одг: Средњовековно српско племство
« Одговор #31 послато: Новембар 01, 2016, 01:28:24 поподне »
Данас на састанку поменуше неки Смилића, презиме је по свему судећи настало по имену Смил, не знам да ли знамо нешто више о том имену?

Цитирани Смил се односи на челника Смила (1387), блиског сарадника Вука Бранковића.

Нађох у - Beitrag zur praktischen Diplomatik für Slaven, vorzüglich für Böhmen; Franz Karl Alter, Виенна 1801.г.

Смил > Iевсевиiе
Богун > Бохунко
Љубомир > Иринреi



СОКО БАIО СА ТРИЕС ЗМАIEВАХ МРѢЕТ НЕЋЕ ДОК СВѢЕТА ТРАIЕ

На мрежи Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Средњовековно српско племство
« Одговор #32 послато: Новембар 01, 2016, 01:40:50 поподне »
Нађох у - Beitrag zur praktischen Diplomatik für Slaven, vorzüglich für Böhmen; Franz Karl Alter, Виенна 1801.г.

Смил > Iевсевиiе
Богун > Бохунко
Љубомир > Иринреi




Занимљив налаз Сол. Не знам шта би зналило име Јевсевије, односно код нас Смил, у почетку ми Смил и не деловаше одвећ српски?



Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Средњовековно српско племство
« Одговор #33 послато: Новембар 01, 2016, 08:32:44 поподне »
Не знам шта би зналило име Јевсевије, односно код нас Смил, у почетку ми Смил и не деловаше одвећ српски?

Јевсевије, грчки Евсевиос (лат. Eusebio), значи - побожан (Ономастикон православних светитеља, Петар Стевановић).

Смил је дефинитивно словенско име, изведено или од биљке смиље, или од придева мил, мио. Има га код Срба, Бугара. У југоисточној Србији село Смиловце. Име Смил, Смиљ (-а, -ана). Знам чак за истарско презиме Смиловић.
"Наша мука ваља за причешћа"

На мрежи Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Средњовековно српско племство
« Одговор #34 послато: Новембар 01, 2016, 10:22:50 поподне »
Јевсевије, грчки Евсевиос (лат. Eusebio), значи - побожан (Ономастикон православних светитеља, Петар Стевановић).

Смил је дефинитивно словенско име, изведено или од биљке смиље, или од придева мил, мио. Има га код Срба, Бугара. У југоисточној Србији село Смиловце. Име Смил, Смиљ (-а, -ана). Знам чак за истарско презиме Смиловић.

Да, у праву си, не сетих се Смиље рецимо, а то јасно говори да су та два имена мушки и женски еквавилент. :)



Ван мреже Сол

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1310
Одг: Средњовековно српско племство
« Одговор #35 послато: Новембар 01, 2016, 10:56:10 поподне »
Питам, iел челник Смил има има везе Еусебиовићима из фојничког грбвника? (слика iе из Коренић-Неорића) Ако има - ондах iе цео грбовник нека врста ребуса, тј., "Хазарски речник" или " Да Винчи код".

СОКО БАIО СА ТРИЕС ЗМАIEВАХ МРѢЕТ НЕЋЕ ДОК СВѢЕТА ТРАIЕ

На мрежи Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Средњовековно српско племство
« Одговор #36 послато: Новембар 01, 2016, 11:10:33 поподне »
Питам, iел челник Смил има има везе Еусебиовићима из фојничког грбвника? (слика iе из Коренић-Неорића) Ако има - ондах iе цео грбовник нека врста ребуса, тј., "Хазарски речник" или " Да Винчи код".


По Фојничком, они су од Граова, не знам да ли је у земљи Вука Бранковића било неког Гра(х)ова?

Иначе, добро ти ово поређење, Сол. ;D



Ван мреже Сол

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1310
Одг: Средњовековно српско племство
« Одговор #37 послато: Новембар 02, 2016, 10:50:06 пре подне »
Ima jedno lično ime unikatno kod Ugaraka, Džerab. Vjerovatno potiče od arapskog Jurab, što znači čarapa, a potiče od srednje perzijskog Gorev. Tako da ne može biti starije negdje od 8-9 v. teoretski. I ovo Musa/Muso se javlja čak 3 puta kod njih, dvaput kroz prezime u arhivu Musić, i kasnije za drugu osobu Musojević, i jednom u popisu 1477 kao sin Muse. Pa je dilema je li Musa ili Muso. Bio je onaj vlastelin čelnik Musa i od njega Musići. Ima kod vlaha drugih imena arapskih kao Aladin par puta, ili Sracin tj Saracen. A Sinobad je zanimljiv, da je hebrejski Ovadia, arapski je Ubayd npr. Ali mislim da sam vidio negdje ime Obad u popisima, pa će biti da je to ali moram provjeriti.

Ждрал је на чешком Jeřáb (у конкретном примеру Белошиiа) :) На мостарском старом (православном) гробљу има споменика старих по 300 година -и међу њима има и од Ждраловића. Такође постоiи и беговска породица Ждраловића.

Приликом претраге приметих да на чешком "bělošíjí" има значење "белошиiа/бјелошиiа" а пошто сам се одувек питао о ономастичком значењу старог и ретког имена "Белош/Бiелош", - мислим да iе тиме добивен одговор. 

за размишљање: Кривошиiа
                          Тврдош-иiа?


 


       Ждраловић                  Билошевић               



https://cs.wikipedia.org/wiki/Jeřáb_bělošíjí



Jeřáb bělošíjí
СОКО БАIО СА ТРИЕС ЗМАIEВАХ МРѢЕТ НЕЋЕ ДОК СВѢЕТА ТРАIЕ

На мрежи Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Средњовековно српско племство
« Одговор #38 послато: Новембар 02, 2016, 11:47:57 пре подне »
Ждрал је на чешком Jeřáb (у конкретном примеру Белошиiа) :) На мостарском старом (православном) гробљу има споменика старих по 300 година -и међу њима има и од Ждраловића. Такође постоiи и беговска породица Ждраловића.

Приликом претраге приметих да на чешком "bělošíjí" има значење "белошиiа/бјелошиiа" а пошто сам се одувек питао о ономастичком значењу старог и ретког имена "Белош/Бiелош", - мислим да iе тиме добивен одговор. 

за размишљање: Кривошиiа
                          Тврдош-иiа?


 


       Ждраловић                  Билошевић               



https://cs.wikipedia.org/wiki/Jeřáb_bělošíjí



Jeřáb bělošíjí

А шта мислиш Сол, да су Ждраловићи и Билошевићи можда неки род?



Ван мреже Сол

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1310
Одг: Средњовековно српско племство
« Одговор #39 послато: Новембар 02, 2016, 11:59:07 пре подне »
А шта мислиш Сол, да су Ждраловићи и Билошевићи можда неки род?

Не, чиста случаiност Amicus-e. Навео сам Билошевиће iер сматрам , да би се "Билош/Бјелош/Белош" због чешког "bělošíjí" дало разгонетнути. Иначе разних врста чешких ждралова, осим белошиiе рецимо jeřáb červenolící
https://cs.wikipedia.org/wiki/Jeřáb
СОКО БАIО СА ТРИЕС ЗМАIEВАХ МРѢЕТ НЕЋЕ ДОК СВѢЕТА ТРАIЕ