Ево једног веома занимљивог прегледног чланка, не сећам се да је до сада помињан:
Joseph Pickrell, David Reich, Towards a new history and geography of human genes informed by ancient DNA, bioRxiv first posted online March 21, 2014, the most recent version: doi: http://dx.doi.org/10.1101/003517
Има пуно занимљивих закључака, ево неколико њих који се тичу Европе:
"Ancient DNA studies have also revealed population turnover over shorter timescales (Bramanti et al., 2009; Brandt et al., 2013; Haak et al., 2005, 2010; Keller et al., 2012; Lazaridis et al., 2013; Malmström et al., 2009; Skoglund et al., 2012). A major debate in the last few decades among archaeologists and geneticists has been about whether the arrival of agriculture in Europe involved the spread of people or culture. Skoglund et al. (2012) addressed this controversy by analyzing genome-‐ wide genetic data from Swedish hunter-‐gatherer and agriculturalist populations that lived around 5,000 years ago. The farmer population appears most genetically similar to southern Europeans today, while the hunter-‐gatherers are more similar to northern Europeans. Thus, at least in Scandinavia, the spread of agriculture was accompanied by the spread of people. Mitochondrial DNA studies have shown that such population turnovers accompanied the arrival of agriculture throughout Europe (Bramanti et al., 2009; Brandt et al., 2013; Haak et al., 2005, 2010).
The arrival of farmers was not the end of pre-‐historic population turnover in Europe (and we do not even discuss here the turnovers that occurred in the few thousand years in Europe since the invention of writing; see Davies, 1998; Hellenthal et al., 2014; Moorjani et al., 2011; Ralph and Coop, 2013). The most notable study in this regard is the one of Brandt et al. (2013), which assembled mtDNA data from 364 human samples from archaeological cultures ranging from the early Neolithic to the Bronze Age from the same geographic area in Germany. This study documented discontinuity between people of early and late Neolithic cultures, with people of late Neolithic cultures bearing more relatedness to the present-‐day populations of Eastern Europe and Russia than do people of early Neolithic cultures. Thus, major demographic turnover has happened at least twice over the course of the last eight thousand years of European prehistory. This makes inferences about the inhabitants of Europe tens of thousands of years ago based on the locations of people today unreliable."
http://www.nature.com/ncomms/2014/141021/ncomms6257/fig_tab/ncomms6257_T1.html
Колико видим пронађене су Y хаплогрупе I2a, J2a1, N и C6.
Ј2а1- први налаз хаплогрупе Ј у старој ДНК у Европи, међутим прилично касно у Бронзаном добу 1200 пне у Кјатице култури у Словачкој. Треба провјерити везе ове културе па видјети да ли је ова Ј2а могла да дође са Р1а или Р1б популацијом.
Ј2а1- први налаз хаплогрупе Ј у старој ДНК у Европи, међутим прилично касно у Бронзаном добу 1200 пне у Кјатице култури у Словачкој. Треба провјерити везе ове културе па видјети да ли је ова Ј2а могла да дође са Р1а или Р1б популацијом.
N- нађена као дио Mezőcsát Culture. Колико сма видио ова култура је култура неке групе степских дошљака са истока (800 пне). Дали је међу њима било и неких уралских народа. Сасвим могуће. Било би добро да знамо детаљнији СНП овог N. Грана N P189 присутна код нас је такође карактеристична само за Европу и удаљена је од свих осталих N. Питам се да ли постоји каква веза између N P189 и овог налаза у Мађарској.
Култура Kјатице у западној Словачкој регионална је варијанта културе Урнфилд или културе поља урни Централна Европе. Ову културу неки истраживачи дефинишу као прото Келтску. Ако узмемо у обзир да је анализирани Ј2a1 у Мађарској аутосомално близак данашњој популацији Француске, мислим да је реално претпоставити да је Ј2а1 дошла у Европу заједно са R1b Бел Беакер.
Сад читам неке коментаре који сматрају да је за овај налаз пермутована y i mtdna хаплогрупа, односно да тестирани није N већ G2a1 по y хромозому. Наиме у додатном материјалу наведено је да му је МТДНА=G2a1, а Y dnk= N. Са друге стране у текстуалном дијелу се каже:
"This result, supported by mtDNA and Y-chromosome haplogroups (N and G2a1, respectively, both with Asian affinities) suggests genomic influences from the East. "
Исто тако аутосомални резултати показују да се овај узорак поклапа најбоље са данашњом популацијом Јерменије и Грузије, што би опет боље одговарало хаплогрупи G2a1 за хаплогрупе на Y хромозому него N.
Видјећемо, ваљда ће се разјаснити.
Изгледа да је ипак N.na eupedijinom forumu neki čovek je napisao :
BR2 касно бронзано доба J2a1- данашње становништво Француске- тамно до свјетло смеђа коса, смеђе очи
Мој прилог:)
Очекивао сам мало више Атлантик-Балтик од Викинга :)
Невски, да ли би могли групе унутар К7б да повежемо са три таласа насељавања Европе о којем се у скорије вријеме говори:tako ispada, ali to je meni protivrečno, ne znam kako vama
палеолитски ловци сакупљачи= Atlantic Baltic
неолитски земљорадници= Southern
Индоевропљани= West Asien
Иначе видим да се у аутосомалним прорачунима за поменуте популације спомињу Литванци као најизразитији представници палолитских ловаца сакупљача, а Сардињани као најтипичнији представници неолитских земљорадника.
Ако је ово горе тачно, онда би то значило да, без обзира што хаплогрупе R1a i R1b доминирају у данашњим европским очинским линијама, у аутосомалној днк представљају мањину.
Невски, да ли би могли групе унутар К7б да повежемо са три таласа насељавања Европе о којем се у скорије вријеме говори:
палеолитски ловци сакупљачи= Atlantic Baltic
неолитски земљорадници= Southern
Индоевропљани= West Asien
Иначе видим да се у аутосомалним прорачунима за поменуте популације спомињу Литванци као најизразитији представници палолитских ловаца сакупљача, а Сардињани као најтипичнији представници неолитских земљорадника.
Ако је ово горе тачно, онда би то значило да, без обзира што хаплогрупе R1a i R1b доминирају у данашњим европским очинским линијама, у аутосомалној днк представљају мањину.
Ако су дошљаци R1 "истребили" староседеоце I и E групе, а потом се и мешали са њиховим женама, ово има логике. Зато у Италији и Шпанији имамо пуно R1b, али сам сигуран да би у аутосомалном прорачуну видели значајно присуство југа.
Слично је у централној и западној Европи. Најзаступљенија хаплогрупа је R1, а видимо да аутосомални рез. показују да доминира генетика ловаца сакупљача, док је генетика западне Азије присутна у веома малом проценту.
чини ми се да нико није помињао који су СТР-ови нађени код неких од 12 мађарских узорака са линка http://www.nature.com/ncomms/2014/141021/ncomms6257/fig_tab/ncomms6257_T1.html.
Нашао сам један сајт, извјесни Феликс (http://www.fi.id.au/2014/10/ancient-hungarian-genome-br2-y-dna-and.html), гдје он даје вриједност СТР-ова за налаз Ј2а1 (око 1100пне), као и то да осим што је био Ј2а1 (Л26+) био је и М67+. Ми на пореклу имамо М92 (Перуновић, Биџевић и претпостављам и други). М92 је низводно од М67. Мало сам гледао ове стр-ове и чини ми се да је најближи његовим резултатима Јаблић - Александровац (додуше тестиран само на 17 маркера). Највеће промјене (за 4) је доживио маркер 389и.
Као што се да видети из литературе на којој је текст заснован да су све у питању званични (еволуционистички) научни часописи (означено плавим словима).
Према томе, ако имаш нешто да приговориш што се тиче садржине текста, изволи, а ако хоћеш да вртиш празне приче као и до сада, замолио би те да то не радиш.
Novi češki rad. Analiza skeleta starog 700 godina.
http://omicsonline.org/open-access/complex-analysis-of-700yearold-skeletal-remains-found-in-an-unusualgravecase-report-2332-0915-1000138.pdf (http://omicsonline.org/open-access/complex-analysis-of-700yearold-skeletal-remains-found-in-an-unusualgravecase-report-2332-0915-1000138.pdf)
Више личи на вампира него на Јевреја.
http://polishgenes.blogspot.com/2015/05/r1a1a-from-early-bronze-age-warrior.html
Р1а1а из бронзаног доба из Пољске
Прилично очекивано. Има ли негдје линк на научни рад из којег је ово?покушао сам да нађем линк за научни рад али нисам успео, нико није поставио линк ка њ(на форуму еупедије), има пар линкова ка пољским страницама али колико сам видео на њима нигде нема помена о ДНК
http://novostink.ru/science-technology/111924-sovremennye-armyane-yavlyayutsya-potomkami-lyudey-naselyavshih-territoriyu-armenii-5-tys-let-nazad.htmlУ случају да нисте читали горепоменути чланак на руском, између осталог, каже се да ће у наредним данима бити објављени резултати 101 древне ДНК из Еуразије
Samples I didn't know where going to be in this study....Тако да ће бити и један Црногорац из позног гвозденог доба
>Remedello culture from Italy. The oldest is from 2908-2578 BC and the youngest is from 2134-1773 BC. SOme are male, so we'll get Y DNA.
>Late Bronze age Montenegro.
The rest are Armenian, a shit load of samples from Russia ranging Yamnya-Iron age, Corded Ware, Bell Beaker, Unetice, LN/BA Scandinavia, LN/BA Hungary. Stuff we've mostly already seen or have a good idea what the results will be.
The Remedello in Italy were chosen because they're suppose to be the earliest IEs of Italy, who gave rise to Italics(got that from Wikipedia), etc. I would rather have Pre-IE DNA from deep in Italy. A good guess is the males will turn out R1b-U152.
У случају да нисте читали горепоменути чланак на руском, између осталог, каже се да ће у наредним данима бити објављени резултати 101 древне ДНК из Еуразије
Данас један од форумаша на Еупедиа форуму окачи и следећу поруку:Тако да ће бити и један Црногорац из позног гвозденог доба
П.С. Сад сам нашао да су геноми су јавно објављени, али неће бити речено који је са којег локалитета док се званично не објави научни рад (у наредним данима)
http://www.ebi.ac.uk/ena/data/view/PRJEB9021
Биће интересантно видјети ове резултате. Можда се у њима нађе и неких наших грана за које нисмо знали одакле су...Сад сам поново погледао, може се видети одакле је који узорак, уђе се на онај линк из моје претходне поруке, па се доле изабере реад филес па се иде на сампле ассецион па на атрибутес. Има два узорка из ЦГ али женска а не мушка, тако да ништа од мушке ДНК
Сад сам поново погледао, може се видети одакле је који узорак, уђе се на онај линк из моје претходне поруке, па се доле изабере реад филес па се иде на сампле ассецион па на атрибутес. Има два узорка из ЦГ али женска а не мушка, тако да ништа од мушке ДНК
http://www.ebi.ac.uk/ena/data/view/SAMEA3325429
DNA sex F
Age class Adult
Country Montenegro
Site Velika Gruda
Culture or Age LBA
Sample infoGrave 3
http://www.ebi.ac.uk/ena/data/view/SAMEA3325430
DNA sex F
Age class Adult
Country Montenegro
Site Velika Gruda
Culture or AgeIron Age
Sample infoGrave 36
Остали узорци су из следећих земаља: Шведска, Данска, Естонија, Пољска, Русија, Мађарска, Казахстан, Јерменија, Италија, Немачка, Чешка и један из Литваније
Штета што неће бити y-dnk за ова два узорка из Црне Горе, али надам се да ће Гедмеч уврстити аутосомалну днк у своју базу, ап ће се бар нека врста информације моћи извући. Не знам да ли Невски може да искористи ове податке за своје аутосомалне рачуначе...
Interesantno vec 4-5 ancient dna rezultat I2a u Mađarskoj. Što se tiče ovih gore snipova to sam nasao na nekom linku sa eurogenes bloga, odnosno sa komentara na blogu. Koliko su relevantni ne znam, ali navodno su dobijeni analizom bam fajla iz pomenutog rada. Interesuje me u vezi ovih i2a sniooca, u kom odnosu stoje prema i2a dinariku?
Занимљиво је у резултатима Y-днк да се хаплогрупа Ј2 појављује тек у узорцима из жељезног доба (у Јерменији се појављује чак грана Ј2б у жељезном, а у бронзаном добу у Јерменији је нема). Слично је и за жељезно доба у Русији и на Алтају гдје се појављује Ј2а хаплогрупа. Не знам како се ова појава Ј2 хаплогрупе у каснијем периоду може објаснити. Једино као каснија инфилтрација неког Ј2 слоја у индоевропску масу. Овај Ј2б налаз у Јерменији жељезног доба је колико знам први налаз Ј2б у древној днк. Такође треба видјети какво је то кретање у жељезном добу могло да избаци Ј2 хаплогрупу на површину.
Зна ли неко постоји ли узорак неког припадника "Јамнаја" културе који припада Р1а или некој другој хаплогрупи осим Р1б?
Сви узорци које сам ја до сада видео су Р1б.
Mogli bismo da napravimo kladionicu :)
Ja predviđam C haplogrupu.
Kako je to 5.vijek bc moze biti da su neolitski stocari i farmeri vec dosli do ovog podrucja, te je lako moguce da je bas G2a. Pokusavao sam da saznam nesto vise o ovom lokalitetu u neolitu, ali uglavnom se nailazi na podatke o lokalitetu iz bronzanog doba. Nisam uspio naci nesto vise podstaka o privredi ove zajednice u doba neolita, osim da se smatra dijelom vincanske kulture.hocu reci 5.milenijum
Šteta sto je nalaz iz okoline Istanbula zenski. Bilo bi vrlo interes.vidjeti koja bi tu bila hg
Nevski, gdje si našao podatak da je muški uzorak kod Hrtkovaca CT hg? Ja sam dobio informaciju da je F, tj. da se nalazi nizvodno od F, što ipak isključuje C i E, ali može biti i I2a i G2a (što je vrlo vjerovatno ako su tada, prije 6600g, rani neolitski farmeri došli do ovdje).
A šta kažeš na ovo da je y hg nizvodno od F?
http://www.oslobodjenje.ba/vijesti/bih/nekropola-koposici-kod-ilijasa-pronadjene-kosti-u-knezevskoj-grobnici
Kazu u tekstu da ce raditi dnk analizu, ukoliko budu "našli koštanih ostataka". Bilo bi interesantno vidjeti ima li živih potomaka, ilu srodnika.
RESEARCH ON DNA 5.500 YEARS
Farmers of Macedonia before 5500 years
Lactose intolerance were the village residents of the Bronze Age (2500 BC-1850 BC) to position Xeropigado Valley Kozani and therefore could not digest milk.
Terracotta figurine from Stavroupolis Thessaloniki
Terracotta figurine from Stavroupolis Thessaloniki
Moreover they had brown eyes and dark skin. The new data revealed DNA analysis of skeletal remains found in the cemetery of the Bronze Age, one of the few such periods were investigated systematically in the area of Macedonia.
The ancient DNA opens a new window on archaeological research and analysis provides valuable data, such as those in the cemetery Xeropigado spanning 1,500 square meters, retained 214 graves and "hosted" 22 dead. More will be known at a workshop organized in the Archaeological Museum of Thessaloniki, on Thursday (30/7), at the exhibition entitled "Ancient DNA. Window to the past and the future ", which will last until May 2016.
Data
Distinguished palaiogenetistes from around the world will give complementary information and details on the collection of data and the responses to the DNA in a series issues.
Clay female figurine from Pontokomi and lower bottle Paliambela Pieria (both objects date back to the Middle Neolithic Period)
Clay female figurine from Pontokomi and lower bottle Paliambela Pieria (both objects date back to the Middle Neolithic Period)
"The analysis of ancient DNA gives us the morphological characteristics, pathologies, the functioning of the body and movements of the population of ancient human," explains the "Nation", the assistant professor of Physical Anthropology at the Department of History and Ethnology, Democritus University of Thrace scientific responsible of the workshop, Christina Papageorgopoulou. An equally important finding for Greece is the recovery of entire genomes of three prehistoric farmers who lived in northern Greece 7500-5500 thousand years ago. These farmers from Neolithic settlements in Paliampela Kolindrou and Revenia Korinou Pieria and the Kleitos Kozanis so scientists have now concentrated their whole DNA.
"These data are analyzed and will certainly shed light on the ancestral relationships of the first Europeans and provide a wealth of information related to functional and morphological characteristics," noted Ms. Papageorgopoulou. The ancient DNA is any amount of DNA that can be recovered from dead organisms skeletons, mummies, prehistoric remains and extinct animals. Through complex and time-consuming laboratory analyzes reconstructed biological history and evolution of ancient and modern populations, humans and animals.
By studying the scientists can now understand the genetic relationship of modern humans with extinct species of the genus Homo, such as Neanderthals, seek answers to questions such as the introduction of the Neolithic way of production, to study the evolution of morphological characteristics, to determine the degree of relatedness among ancient skeletons to certify the existence of pathologies and longitudinal study on the development of diseases.
"We can reconstruct a real biography of prehistoric people," say the scientists.
RICH VISUAL MATERIAL
The exhibition "Ancient DNA. Window on the Past and Future "introduces the visitor in a simple and concise manner, without compromising the scientific validity, the study of ancient DNA and its results. With concise way shows all successive stages of palaiogenetikis investigation, ie the collection and sampling of the material, the laboratory analysis, processing and interpretation of data, as well as all categories of results that may be offered.
It also includes rich visual material, film projection and display of objects used in the laboratory in the process of analysis of ancient DNA. The material is framed by ancient objects discovered during archaeological investigations in the same places in northern Greece from which comes the skeletal material underlying the research of the Democritus University of Thrace.
MARIA RITZALEOU [email protected]
Čini se da je tehnologija u pretjodnoj godini značajno napredovala, te da je moguće ispitati uzorke dnk u mnogo lošijem stanju nego do sada. Da li ima kakvih indicija da će se ponovo pokušati sa uzimanjem uzorka Despota Stefana? Da li su nove tehnologije dostupne manjim istraživačkim centrima (kao što je našu BG)?
Ево како су изгледали неолитски фармери (E1b + G2?) са простора северне Грчке:
How Europeans evolved white skin
By Ann Gibbons
Common European traits like pale skin evolved relatively recently in central and southern Europe
ST. LOUIS, MISSOURI - Most of us think of Europe as the ancestral home of white people. But a new study shows that pale skin, as well as other traits such as tallness and the ability to digest milk as adults, arrived in most of the continent relatively recently. The work, presented here last week at the 84th annual meeting of the American Association of Physical Anthropologists, offers dramatic evidence of recent evolution in Europe and shows that most modern Europeans don’t look much like those of 8000 years ago.
The origins of Europeans have come into sharp focus in the past year as researchers have sequenced the genomes of ancient populations, rather than only a few individuals. By comparing key parts of the DNA across the genomes of 83 ancient individuals from archaeological sites throughout Europe, the international team of researchers reported earlier this year that Europeans today are a mix of the blending of at least three ancient populations of hunter-gatherers and farmers who moved into Europe in separate migrations over the past 8000 years. The study revealed that a massive migration of Yamnaya herders from the steppes north of the Black Sea may have brought Indo-European languages to Europe about 4500 years ago.
Now, a new study from the same team drills down further into that remarkable data to search for genes that were under strong natural selection - including traits so favorable that they spread rapidly throughout Europe in the past 8000 years. By comparing the ancient European genomes with those of recent ones from the 1000 Genomes Project, population geneticist Iain Mathieson, a postdoc in the Harvard University lab of population geneticist David Reich, found five genes associated with changes in diet and skin pigmentation that underwent strong natural selection.
First, the scientists confirmed an earlier report that the hunter-gatherers in Europe could not digest the sugars in milk 8000 years ago, according to a poster. They also noted an interesting twist: The first farmers also couldn’t digest milk. The farmers who came from the Near East about 7800 years ago and the Yamnaya pastoralists who came from the steppes 4800 years ago lacked the version of the LCT gene that allows adults to digest sugars in milk. It wasn’t until about 4300 years ago that lactose tolerance swept through Europe.
When it comes to skin color, the team found a patchwork of evolution in different places, and three separate genes that produce light skin, telling a complex story for how European’s skin evolved to be much lighter during the past 8000 years. The modern humans who came out of Africa to originally settle Europe about 40,000 years are presumed to have had dark skin, which is advantageous in sunny latitudes. And the new data confirm that about 8500 years ago, early hunter-gatherers in Spain, Luxembourg, and Hungary also had darker skin: They lacked versions of two genes—SLC24A5 and SLC45A2—that lead to depigmentation and, therefore, pale skin in Europeans today.
But in the far north—where low light levels would favor pale skin—the team found a different picture in hunter-gatherers: Seven people from the 7700-year-old Motala archaeological site in southern Sweden had both light skin gene variants, SLC24A5 and SLC45A2. They also had a third gene, HERC2/OCA2, which causes blue eyes and may also contribute to light skin and blond hair. Thus ancient hunter-gatherers of the far north were already pale and blue-eyed, but those of central and southern Europe had darker skin.
Then, the first farmers from the Near East arrived in Europe; they carried both genes for light skin. As they interbred with the indigenous hunter-gatherers, one of their light-skin genes swept through Europe, so that central and southern Europeans also began to have lighter skin. The other gene variant, SLC45A2, was at low levels until about 5800 years ago when it swept up to high frequency.
The team also tracked complex traits, such as height, which are the result of the interaction of many genes. They found that selection strongly favored several gene variants for tallness in northern and central Europeans, starting 8000 years ago, with a boost coming from the Yamnaya migration, starting 4800 years ago. The Yamnaya have the greatest genetic potential for being tall of any of the populations, which is consistent with measurements of their ancient skeletons. In contrast, selection favored shorter people in Italy and Spain starting 8000 years ago, according to the paper now posted on the bioRxiv preprint server. Spaniards, in particular, shrank in stature 6000 years ago, perhaps as a result of adapting to colder temperatures and a poor diet.
Surprisingly, the team found no immune genes under intense selection, which is counter to hypotheses that diseases would have increased after the development of agriculture.
The paper doesn’t specify why these genes might have been under such strong selection. But the likely explanation for the pigmentation genes is to maximize vitamin D synthesis, said paleoanthropologist Nina Jablonski of Pennsylvania State University (Penn State), University Park, as she looked at the poster’s results at the meeting. People living in northern latitudes often don’t get enough UV to synthesize vitamin D in their skin so natural selection has favored two genetic solutions to that problem - evolving pale skin that absorbs UV more efficiently or favoring lactose tolerance to be able to digest the sugars and vitamin D naturally found in milk. “What we thought was a fairly simple picture of the emergence of depigmented skin in Europe is an exciting patchwork of selection as populations disperse into northern latitudes,” Jablonski says. “This data is fun because it shows how much recent evolution has taken place.”
Anthropological geneticist George Perry, also of Penn State, notes that the work reveals how an individual’s genetic potential is shaped by their diet and adaptation to their habitat. “We’re getting a much more detailed picture now of how selection works.”
More Y-SNP calls from Iron and Bronze Age Bulgaria
https://genetiker.wordpress.com/2015/09/01/more-y-snp-calls-from-iron-and-bronze-age-bulgaria/
Колико видим, углавном се ради о трачанским гробовима, четири мушка скелета, од којих је један Е1б, други Ј2а , за трећег Генетикер вјерује да је Р1б источни, а за четвртог ништа није написано.
Skoro 14000 godina stara I2a u Svajcarskoj i preko 13000 godina stara J2a u Gruziji, Upper Palaeolithic genomes reveal deep roots of modern Eurasians: http://www.nature.com/ncomms/2015/151116/ncomms9912/full/ncomms9912.html (http://www.nature.com/ncomms/2015/151116/ncomms9912/full/ncomms9912.html)
Supplementary Information: http://www.nature.com/ncomms/2015/151116/ncomms9912/extref/ncomms9912-s1.pdf (http://www.nature.com/ncomms/2015/151116/ncomms9912/extref/ncomms9912-s1.pdf)
Аутори студије сматрају да је ову популацију покренула заправо Јамнаја култура.
Уосталом и досад се вјеровало да је Кавказ колијевка за хаплогрупу Ј (тамо је и највећа разноврсост хаплотипова), сада је то прилично потврђено.
Na eupediji je jedan clan foruma napisao da je na osnovu BAM fajla za "Grotte du Bichon" I2a dobio da je uzorak:
I-P37+L1286+(xM423xM26)
Изгледа да нас у 2016 чека права поплава резултата древне днк. Према објавам на форуму антрогеника, у 2016 ћемо између осталог имати древну днк:
Хаплогрупа R1b, древна днк
(http://i1295.photobucket.com/albums/b627/ness50/R1b_zpspkhpvoga.jpg)
Хаплогрупа J, древна днк
(http://i1295.photobucket.com/albums/b627/ness50/J_zpst6dukghi.jpg)
Puno G2a u Anatoliji pre 8300 god, Genome-wide data on 34 ancient Anatolians identifies the founding population of the European Neolithic: http://www.unz.com/gnxp/ashg-2015-abstracts-of-interest/ (http://www.unz.com/gnxp/ashg-2015-abstracts-of-interest/)
I nijedna E haplogrupa.
Коначно је стигао нови велики рад о древној ДНК, обрађен је 51 нови узорак са простора Евроазије из периода од пре 45000-7000 година. Неки од занимљивијих узорака су 14000 година стар Р1б из Италије и 7000 година стар Р1б фармер из Шпаније. Опширније на:
http://www.nature.com/nature/journal/vaop/ncurrent/full/nature17993.html#access (http://www.nature.com/nature/journal/vaop/ncurrent/full/nature17993.html#access)
http://www.nature.com/nature/journal/vaop/ncurrent/extref/nature17993-s1.pdf (http://www.nature.com/nature/journal/vaop/ncurrent/extref/nature17993-s1.pdf)
Коначно је стигао нови велики рад о древној ДНК, обрађен је 51 нови узорак са простора Евроазије из периода од пре 45000-7000 година. Неки од занимљивијих узорака су 14000 година стар Р1б из Италије и 7000 година стар Р1б фармер из Шпаније. Опширније на:
http://www.nature.com/nature/journal/vaop/ncurrent/full/nature17993.html#access (http://www.nature.com/nature/journal/vaop/ncurrent/full/nature17993.html#access)
http://www.nature.com/nature/journal/vaop/ncurrent/extref/nature17993-s1.pdf (http://www.nature.com/nature/journal/vaop/ncurrent/extref/nature17993-s1.pdf)
Неки од занимљивијих узорака су 14000 година стар Р1б из Италије и 7000 година стар Р1б фармер из Шпаније. Опширније на:
Значи ипак није немогуће да се један део R1b ширио још у време неолита.
(http://s32.postimg.org/fonuq2t79/rrr.jpg)
Небојша, ови налази у новообјављеном раду су из периода прије неолита, дубока палеолитска прошлост Европе.
Колико сам видио уопште нису пронађене класичне неолитске хаплогрупе. Доминирају I и C хаплогрупа. Свакако је изненађење R1b тако западно, али је и ранније било познато да је је R1 хаплогрупа била присутна прилично давно у Источној Европи. Видим да у овим налазима има доста R1 хаплогрупе која није ни R1a ни R1b.
Небојша, ови налази у новообјављеном раду су из периода прије неолита, дубока палеолитска прошлост Европе.ово са древном днк је врзино коло, јер ми не знамо ни генетску слику Европе ни пре 2000 година а камоли пре 20 000 да бисмо могли нешто да покушамо да реконструишемо (не само ми него ни врхунски светски научници из те области)... Интересантно свакако јесте, али само доноси главобољу што се више размишља о томе
Колико сам видио уопште нису пронађене класичне неолитске хаплогрупе. Доминирају I и C хаплогрупа. Свакако је изненађење R1b тако западно, али је и ранније било познато да је је R1 хаплогрупа била присутна прилично давно у Источној Европи. Видим да у овим налазима има доста R1 хаплогрупе која није ни R1a ни R1b.
ово са древном днк је врзино коло, јер ми не знамо ни генетску слику Европе ни пре 2000 година а камоли пре 20 000 да бисмо могли нешто да покушамо да реконструишемо (не само ми него ни врхунски светски научници из те области)... Интересантно свакако јесте, али само доноси главобољу што се више размишља о томе
Налази аутосомалне днк су још интересантнији. Поређењем аутосомалне днк ових 5 узорака и аутосомалне днк савременог становништва као и рнаије тестираних древних узорака, аутори студије су закључили да је у данашњој популацији Грчке и Турске дошло до дисконтинуитета у вези са овим неолитским земљорадницима, тј. да им нису аутосомално блиски. са друге стране ови узорци су веома блиски западномедитеранском савременом становништву као и другим неолитским тестираним у Европи. данашња популација која је најближа овим старим неолићанима јесу Сардинијци (што се додуше знало и раније). Треба рећи да и српски узорци који су радили аутосомалну днк, показују значајан удио ове неолитске генетике и она аутосомална днк која код нас није словенска углавном је западномедитеранска, а не источномедитеранска тј. приближава се овим неолитским узорцима.
Позитиван је на 31 мутацију на М102 (Ј2б) нивоу, негативан на све мутације на нивоима М205 и Z1825(>М241), тако да је највероватније припадао некој изумрлој грани, јер колико сам видео не постоји ни један М102* на Ј2 ФТДНА пројекту. У сваком случају радује што је овако стар Ј2б узорак пронађен, и он потврђује да је матица хаплогрупа Ј1 и Ј2 подручје источне Анадолије, јужног Кавказа и западног Ирана, где су пронађени и остали најстарији Ј узорци (Satsurblia-J1b и Kotias-J2a из Грузије, HotuIIIb-J2a и сад AH2-Ј2b у Ирану). До краја године би требало да стигне и ДНК из Харапе и још неких локалитета из долине Инда, биће занимљиво видети да ли ће се и тамо појавити који Ј узорак.
Нови рад који доноси неколико древних узорака са подручја западног Ирана: http://science.sciencemag.org/content/early/2016/07/13/science.aaf7943 (http://science.sciencemag.org/content/early/2016/07/13/science.aaf7943). Сам рад се не може видети у целини, али је доступан обиман додатни материјал:
Узорак је из периода средњег неолита (4600 п.н.е.), и потиче са налазишта Гомоглава код Руме.
Потпуно невероватно, прешао сам преко овог чланка више пута, и тек сада на твоју интервенцију сам уочио да је Гомолава, а не Гомоглава. :D Што се тиче неолитске хронологије, ту нисам експерт, само сам пренео како је наведено у чланку.
Ово би требало да буде презентовано на некој конференцији у другој половини октобра: Genome-wide ancient DNA from Europe’s first encounter of farmers and hunter-gatherers (https://ep70.eventpilot.us/web/page.php?page=IntHtml&project=ASHG16&id=160122024)
Бане, ово дјелује интересантно. Надам се да ће бити и Y-днк резултата. Пошто видим да учествују углавном бугарске институције, претпостављам да је главнина узорака са подручја Бугарске.
Бане, мало је вероватно, да не кажем немогуће, да је источна R1b стигла на Балкан пре E-V13, на основу чега си извео такав закључак?
Бане, мало је вероватно, да не кажем немогуће, да је источна R1b стигла на Балкан пре E-V13, на основу чега си извео такав закључак?
Зашто ти мислиш да је то мало вероватно, тј немогуће.E-V13 je нeoлитcкa, штo cу пoкaзaлa и нeкa apxeoгeнeтcкa иcтpaживaњa, дoк je R1b вeзaнa зa ceoбу Индoeвpoпљaнa, у нajбoљeм cлучajу у бpoнзaнo дoбa.
E-V13 je нeoлитcкa, штo cу пoкaзaлa и нeкa apxeoгeнeтcкa иcтpaживaњa, дoк je R1b вeзaнa зa ceoбу Индoeвpoпљaнa, у нajбoљeм cлучajу у бpoнзaнo дoбa.
То је тачно ако се односи на подручје Европе, али тренуна дискусија се бави Балканом (тј само делом Европе).И штo ce тичe Бaлкaнa, иcтo je. R1b и њeнa иcтoчнa гpaнa je нajвepoвaтниje дoнeшeнa ca Tpaчaнимa, дoк je E-V13 paшиpeнa пo читaвoм Бaлкaну и мoжe ce вeзaти зa paзнe нeoлитcкe култуpe нa Бaлкaну. Нa Eupedia пишe дa cу нa Бaлкaн дoшли пpeкo Aпeнинcкoг пoлуocтpвa, кao лoвци-caкупљaчи. Кacниje cу oд cтapoceдeлaчкoг cтaнoвништвa (J2b) кoje je дoнeлo зeмљopaдњу, пpeшao нa ceдeлaчки нaчин живoтa.
Зашто ти мислиш да је то мало вероватно, тј немогуће.
И штo ce тичe Бaлкaнa, иcтo je. R1b и њeнa иcтoчнa гpaнa je нajвepoвaтниje дoнeшeнa ca Tpaчaнимa, дoк je E-V13 paшиpeнa пo читaвoм Бaлкaну и мoжe ce вeзaти зa paзнe нeoлитcкe култуpe нa Бaлкaну. Нa Eupedia пишe дa cу нa Бaлкaн дoшли пpeкo Aпeнинcкoг пoлуocтpвa, кao лoвци-caкупљaчи. Кacниje cу oд cтapoceдeлaчкoг cтaнoвништвa (J2b) кoje je дoнeлo зeмљopaдњу, пpeшao нa ceдeлaчки нaчин живoтa.
Teк дoлacкoм Индoeвpoпљaнa и Tpaчaнa (R1b) пpeлaзe и нa тpaнcxумaнтнo cтoчapeњe, чимe ce шиpe пo читaвoм Бaлкaну.
Ово би требало да буде презентовано на некој конференцији у другој половини октобра: Genome-wide ancient DNA from Europe’s first encounter of farmers and hunter-gatherers (https://ep70.eventpilot.us/web/page.php?page=IntHtml&project=ASHG16&id=160122024)
Урађена је раномађарска древна днк, испале су хаплогрупе R1b и I2а
http://link.springer.com/article/10.1007%2Fs00438-016-1267-z
Преглед у форми мапе са детаљима:
http://umap.openstreetmap.fr/en/map/ancient-human-dna_41837#11/52.4385/51.1408
Another genetic layer of the early Hungarians was obtained during their westward migrations by admixing with various populations of European origin, and an important component of these was derived from the Caucasus region.
Y-chromosomal DNA analyzed for four prehistoric cemeteries from Cis-Baikal, Siberiahttp://www.sciencedirect.com/science/article/pii/S2352409X16306927 (http://www.sciencedirect.com/science/article/pii/S2352409X16306927)
http://haplogroup.org/sources/y-chromosomal-dna-analyzed-for-four-prehistoric-cemeteries-from-cis-baikal-siberia/ (http://haplogroup.org/sources/y-chromosomal-dna-analyzed-for-four-prehistoric-cemeteries-from-cis-baikal-siberia/)
http://www.sciencedirect.com/science/article/pii/S2352409X16306927 (http://www.sciencedirect.com/science/article/pii/S2352409X16306927)
Results have been obtained from 16 males from the EN cemeteries Lokomotiv and Shamanka II representing haplogroups K, R1a1 and C3, and 20 males from the LN-EBA Ust'-Ida and Kurma XI cemeteries representing haplogroups Q, K and unidentified SNP (L914). For those males belonging to haplogroup Q, further experiments were obtained to examine sub-haplogroups of Q, and the results showed that those males belong to sub-haplogroup Q1a3.
Excavated DNA from Two Khazar Burials
http://file.scirp.org/pdf/AA_2017011815275855.pdf (http://file.scirp.org/pdf/AA_2017011815275855.pdf)
The DNA in both cases was extracted from teeth of the ancient skeletons. The
teeth were cleaned and ground in a vibration mill, the DNA was isolated by
phenol extraction, and other routine procedures were employed for quantitation
of the isolated DNA, such as the polymerase chain reaction. In both cases the
Y-chromosomal haplogroup of the ancient Khazars was identified as R1a, and
the primers specific to SNP mutations R1a-Z280 and R1a-Z93 revealed that the
both samples showed negative Z280 and positive Z93 mutations. Thus, both ancient
Khazars’ DNA was interpreted to be of the R1a-Z93 “signature”.
Владимир Таганкин, један од ко-администратора FTDNA R1a пројекта, је анализирао узорак древне ДНК из Пољске, чији "сиров" резултат је објављен пре пар дана на ENA (http://www.ebi.ac.uk/ena/data/view/SAMN04633627):
PL_N17; Gustorzyn; Early Bronze Age; C14 dating: 1953 BC - 1880 BC (68.2% probability); age: 40-50 years; sex: male
Узорак је потврђен као R1a-Z280>S24902 (https://www.yfull.com/tree/R-S24902/), дакле припада једној од мањих грана испод Z280 која данас није значајније заступљена код словенских и балтичких народа, већ се углавном јавља у Западној и Северној Европи (Британија, Француска, Шпанија, Немачка, Шведска).
Занимљив налаз, Гујо. Не знам да ли се у раду помиње конкретна култура којој је тестирани припадао, али видим да у том периоду на том простору има неколико култура које су проистекле из Corded Ware, па је у складу са тим очекиван и резултат.
Географски налаз највише одговара тзв. Mierzanowice culture
За њу се на Википедији каже сљедеће:
East of the Unetice culture, in Lesser Poland and further north to the Masovia region, during roughly the same span of time, lay the territory of the Mierzanowice culture, named after the type-site village near Opatów. These people, culturally also descendants of the Corded Ware culture, at first lived as mobile cattle breeders, but around 2200 BC started building permanent settlements and engaged in agriculture as well. Mierzanowice culture was a conservative society, frequently still using stone tools and reserving copper for decorations.
Значи, вјероватно се ради о сточарима који су временом почели да се баве земљорадњом и почели да живе у сталним насељима.
Занимљива грана, јер се чини да излази ван подручја балто-словенске етногенезе, а опет је најближа R1a балтичкој и словенској Z280 (Z92 и CTS1211). Мислим да је у неком каснијем историјском периоду ушла у етногенезу германске популације.
И временска процјена на Y Fullu се поклапа са овом из истраживања 4600-4300 година старости.
February 02, 2017
The Neolithic Transition in the Baltic Was Not Driven by Admixture with Early European Farmers
http://www.cell.com/current-biology/fulltext/S0960-9822(16)31542-1 (http://www.cell.com/current-biology/fulltext/S0960-9822(16)31542-1)
Y-SNP calls from Mesolithic and Neolithic Latvia and Ukraine (https://genetiker.wordpress.com/2017/02/04/y-snp-calls-from-mesolithic-and-neolithic-latvia-and-ukraine/)
Y-SNP calls from Mesolithic and Neolithic Latvia and Ukraine (https://genetiker.wordpress.com/2017/02/04/y-snp-calls-from-mesolithic-and-neolithic-latvia-and-ukraine/)
Мала семантичка исправка, на српском је Летонија. :)
Вјерујем да ће овај налаз R1b-M73 у Латвији нарочито обрадовати Кљосова. :)
Мала семантичка исправка, на српском је Летонија. :)
Велики поздрав
Да ли неко зна о каквим је ДНК анализама реч и која лабораторија ће да их ради? Видим да ће се тешко доћи до ДНК материјала деспота Ђурђа, уколико је о њему реч...99% ће радити анализе где ће покушати да утврде ко је са ким у сродству, када већ скрнаве кости могли би да одраде и тестирање Y-dna, али ово је ипак Србија, можда се за 50 година одлуче за тако нешто. ::)
http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/reportaze/aktuelno.293.html:650718-Sarkofag-otkriva-tajnu-grobnice-despota-Djurdja
Uporedice DNK sa drugim clanovima porodice ili predaka za koje se zna gde su im posmrtni ostaci. Ostatke Lazara Brankovica ce uporediti sa Despotom Stefanom Lazarevicem. Ako se pojave slicnosti izmedju dva DNK, znace da su u krvnom srodstvu bili. Ako su sarkofagi sakriveni, bilo je razloga da tako bude. Neko koga su krili od Turaka.
Parallel ancient genomic transects reveal complex population history of early European farmers
http://biorxiv.org/content/early/2017/03/06/114488
Шта рећи, дуго је трајала суша, а сад одједном сва ова силна стара ДНК. Колико видим има 127 нових узорака (од којих добар дио и са Y хромозомом) позног неолита и раног бронзаног доба у Европи. Реако бих да је то још увијек генетика "старе Европе" , G2a убједљиво влада, ту је и I2a, H2...
Колико сам успео да приметим док сам летимично прегледао чланак, само један E1b1b, а ови I2a су углавном I2a2 M436, мада има и неколико I2a1a, и колико сам разумео већина њих је L1286. Изгледа да су I2a1b у то време били северније, тј. да су слободно крстарили од Северног мора до Балтика у потрази за ловином... ;)
Y-ДНК: R1b-U106/M269Има неких нелогичности, Невген му на основу 15 маркера даје.
Цитат из рада
''The predicted Y-haplogroup I-M223 is equivalent to I2a2a, previously known
as I2b1 of haplogroup I [8]. In fact one of us (G.L.) established that this haplogroup
corresponds to the sub-clade S21/U106 of the major haplogroup R1bM269''
Па ови који су радили анализу везе с' везом немају. ;D
Farming was first introduced to southeastern Europe in the mid-7th millennium BCE - brought by migrants from Anatolia who settled in the region before spreading throughout Europe. However, the dynamics of the interaction between the first farmers and the indigenous hunter-gatherers remain poorly understood because of the near absence of ancient DNA from the region. We report new genome-wide ancient DNA data from 204 individuals-65 Paleolithic and Mesolithic, 93 Neolithic, and 46 Copper, Bronze and Iron Age-who lived in southeastern Europe and surrounding regions between about 12,000 and 500 BCE. We document that the hunter-gatherer populations of southeastern Europe, the Baltic, and the North Pontic Steppe were distinctive from those of western Europe, with a West-East cline of ancestry. We show that the people who brought farming to Europe were not part of a single population, as early farmers from southern Greece are not descended from the Neolithic population of northwestern Anatolia that was ancestral to all other European farmers. The ancestors of the first farmers of northern and western Europe passed through southeastern Europe with limited admixture with local hunter-gatherers, but we show that some groups that remained in the region mixed extensively with local hunter-gatherers, with relatively sex-balanced admixture compared to the male-biased hunter-gatherer admixture that we show prevailed later in the North and West. After the spread of farming, southeastern Europe continued to be a nexus between East and West, with intermittent steppe ancestry, including in individuals from the Varna I cemetery and associated with the Cucuteni-Trypillian archaeological complex, up to 2,000 years before the Steppe migration that replaced much of northern Europe's population.
Ово би требало да буде објављено врло ускоро (мерено данима): The Genomic History Of Southeastern Europe (http://biorxiv.org/content/early/2017/05/09/135616)
Биће весело. :)
Ово би требало да буде објављено врло ускоро (мерено данима): The Genomic History Of Southeastern Europe (http://biorxiv.org/content/early/2017/05/09/135616)
Биће весело. :)
Ово би требало да буде објављено врло ускоро (мерено данима): The Genomic History Of Southeastern Europe (http://biorxiv.org/content/early/2017/05/09/135616)Дакле ипак ће бити нешто од овог рада. Поменух га на некој теми пре нека 2 месеца, баш сам се ових дана питао шта ће бити од тога. Већина ових неолитских узорака су из БЈРМ и Бугарске, тако да мислим да су Србију опет заобишли. За разлику од Светског ДНК дана, овде не стрепим за резултате, ту ће G2a бити доминантна. :)
Биће весело. :)
Видим да најављују истовремено The Beaker Phenomenon And The Genomic Transformation Of Northwest EuropeLargest study of Bell Beaker aDNA coming (http://www.anthrogenica.com/showthread.php?10492-Largest-study-of-Bell-Beaker-aDNA-coming)
Значи имаћемо Југоисток и Сјеверозапад Европе у једном дану.
Ово би требало да буде објављено врло ускоро (мерено данима): The Genomic History Of Southeastern Europe (http://biorxiv.org/content/early/2017/05/09/135616)
Биће весело. :)
"We document that the hunter-gatherer populations of southeastern Europe, the Baltic, and the North Pontic Steppe were distinctive from those of western Europe, with a West-East cline of ancestry."
Мене ово највише интересује.
То јесте интересантно, а мене такође занима и шта ће испасти из овога:
"We show that the people who brought farming to Europe were not part of a single population, as early farmers from southern Greece are not descended from the Neolithic population of northwestern Anatolia that was ancestral to all other European farmers."
Да ли овај навод открива могуће поријекло E-V13?
Значи имаћемо Југоисток и Сјеверозапад Европе у једном дану.
А тај дан је изгледа данашњи. :D Не могу ишчекати.This paper is still processing; please check again shortly.
This paper is still processing; please check again shortly.
;D ;D
На свака два минута. ;DТај рад!
Тај рад!
(http://i.imgur.com/6iKKG14.png)
Ево га!И наши су изгледа узели учешће.
The Genomic History Of Southeastern Europe (http://biorxiv.org/content/early/2017/05/09/135616)
I3948 5600-5470 BCE Balkans_Neolithic E1b1b1a1b1
"по сељачки"
Лепенски вир Р1б, И2а
"по сељачки"Лепенски Вир I2a ;D.
Лепенски вир Р1б, И2а
Кордед вер - Р1а
Бел бикер - Р1б
Глобурал амфора И2 разни
Вучедол Р1б Г2а
Анатолија неолит Г2а Х2 И2ц Ц1а И
балкан неолит Г2а И2а
Значајан налаз.
Култура пресоване керамике у Хрватској, пећина Земуница, 5500 пне, E-L618, очинска за E-V13
Лепенски Вир I2a ;D.
Значи да већина Срба има дубље корене на Балкану од већине Албанаца! ;D
Арнаути на апаратима!!! ;D
Не ради се о истој грани I2a.Нема везе али та грана и ова коју Срби имају, имају заједничко порекло у прошлости, без обзира кад су се раздвојиле.
Пре ће бити рођак него предак.
А да је значајан налаз то јесте.
Сви који су E-V13 позитивни су на E-L618, дакле је предачка.
Зачуђујуће присуство хаплогрупе R1b у најстаријим палеолитским слојевима Лепенског Вира (тј. Ђердапске клисуре).
Како бре зачућујуће? Како бих иначе оправдао ник на форуму? :D
Ваљда ће сад неко знати ово да растумачи, баш је да заболи глава колико је компликовано.
Арбини узвраћају ударац. Кљосов неће бити најсретнији... ;)
Вучедолска култура R1b-Z2103 и G2a-L91.
Зачуђујуће присуство хаплогрупе R1b у најстаријим палеолитским слојевима Лепенског Вира (тј. Ђердапске клисуре).
Као да R1b1 и I2-M223 представљају енку посебну комбинацију, старо преднеолитско становништво југоисточне Европе и црноморских степа.
Зaиcтa зaчуђуjући peзултaт, кojи мeњa мнoгo тoгa, a пpe cвeгa вpeмe индoeвpoпeизaциje Бaлкaнa. C дpугe cтpaнe нeкa I2a je мopaлa бити пpиcутнa, кao xг лoвaцa-caкупљaчa.
Je л' oвa R1b-Z2103 пpeдaчкa BY611?
Колико сам разумео, Е пронађена у Трипољу није рашчлањена на подгране, тако да се не зна да ли је у питању E-V13, док је Е из Хрватске L618, надграна одмах изнад V13, тако да је много већа вероватноћа да је овај налаз из Хрватске заиста E-V13, што се не може са великом сигурношћу рећи и за налаз из Трипоља.
Зaиcтa зaчуђуjући peзултaт, кojи мeњa мнoгo тoгa, a пpe cвeгa вpeмe индoeвpoпeизaциje Бaлкaнa. C дpугe cтpaнe нeкa I2a je мopaлa бити пpиcутнa, кao xг лoвaцa-caкупљaчa.
Je л' oвa R1b-Z2103 пpeдaчкa BY611?
Да, управо тако. Сем тога је трипољска и млађа. У Трипољу доминира G2a-P303, при чему један трипољац одређен као G2a-P303>L497>L43 што је само једна мутација изнад наше G2a-L42.То је овај друшкан. :)
Приметио сам велику распрострањеност I2a2 М223 по Европи у свим периодима, од мезолита па до бронзаног доба, буквално нема где их нема. :) Можда би наши балкански I2a2 пре могли да се повежу са неолитским становништвом Балкана него са келтским или германским дошљацима?
Хаплогрупе из рада са Бел Бикерима.
http://biorxiv.org/highwire/filestream/40100/field_highwire_adjunct_files/1/135962-2.xlsx (http://biorxiv.org/highwire/filestream/40100/field_highwire_adjunct_files/1/135962-2.xlsx)
Потребно је ући у прву табелу и потом провући линију скроз лево.
(http://i.imgur.com/LCAEj6M.png)
Зачуђујуће одсуство J хаплогрупе у Бел Бикеру, а и у овом раду за Југоисточну Европу.Овај налаз и онај R1b Z2103 (изнад BY611) из Вучедола би се могли повезати са прото-Илирима односно том индоевропском заједницом која је била предачка данашњим Албанцима.
Приметио сам велику распрострањеност I2a2 М223 по Европи у свим периодима, од мезолита па до бронзаног доба, буквално нема где их нема. :) Можда би наши балкански I2a2 пре могли да се повежу са неолитским становништвом Балкана него са келтским или германским дошљацима?Судећи по данашњој географској распрострањености I2a2 и древној ДНК источне Европе, њихово веома рано уклапање у Индоевропљане је заслужно за велику распрострањеност по Европи.
У табели из рада ”The Beaker Phenomenon And The Genomic Transformation Of Northwest Europe” је узорак Motala12 са хаплогрупом I2a1b2a1.
Јел то I-CTS10228???
Судећи по данашњој географској распрострањености I2a2 и древној ДНК источне Европе, њихово веома рано уклапање у Индоевропљане је заслужно за велику распрострањеност по Европи.Слично размишљате! ;)
П.С. сад примијетих да су узорак Мотала12, за разлику од ранијих студија, означили као сигуран динарик:
(http://i.imgur.com/SPXjt2y.png)
У табели из рада ”The Beaker Phenomenon And The Genomic Transformation Of Northwest Europe” је узорак Motala12 са хаплогрупом I2a1b2a1.
Јел то I-CTS10228???
Зaиcтa зaчуђуjући peзултaт, кojи мeњa мнoгo тoгa, a пpe cвeгa вpeмe индoeвpoпeизaциje Бaлкaнa. C дpугe cтpaнe нeкa I2a je мopaлa бити пpиcутнa, кao xг лoвaцa-caкупљaчa.Можда управо ово објашњава процес "динаризације"...
Пpимeтиx и R1a1a1b2 у Бугapcкoj, бpoнзaнo дoбa. Дa ли je тo R1a-Z93?Јесте.
Овај налаз и онај R1b Z2103 (изнад BY611) из Вучедола би се могли повезати са прото-Илирима односно том индоевропском заједницом која је била предачка данашњим Албанцима.
J2b2a-L283 from Bronze Age Croatia 1500-1700 BCE
J2b2-L283 се на филогенетском стаблу налази изнад типичне албанске Z1296.
Овај је такође занимљив.
I5068 5500-4775 BCE LBK_Austria J2
У табели из рада ”The Beaker Phenomenon And The Genomic Transformation Of Northwest Europe” је узорак Motala12 са хаплогрупом I2a1b2a1.
Јел то I-CTS10228???
J2b2 L283 је општеевропска грана ове хаплогрупе, предачка је и од PH1602 коју имају неки Крајишници исто колико и од Z1296, тако да без дубљих подграна никакве сигурне закључке не можемо да извлачимо. Исто тако, Z2103 је сувише широк појам, без дубљих подграна је беспредметно говорити о некој вези са садашњим европским народима. Хоћу рећи, ова вучедолска Z2103 би могла бити BY611, али исто тако и BY250, L584 (био је један овакав хаплотип у херцеговачком подухвату), или било која друга подграна која се налази испод Z2103 а има их много, да не рачунамо могућност да је овде у питању нека изумрла подграна. Највећа разноврсност BY611 и њених сродних, паралелних грана је на истоку Балкана, док на западном делу имамо само ону која је повезана са Албанцима и босанско-крајишничку, која је вероватно исто дошла из источнијих крајева током раног модерног периода; с друге стране, чини ми се да се на западу Балкана, иако је има мало (за сад), U152 истиче својом разноврсношћу, што би је по мени чинило бољим кандидатом за основни R1b хаплотип Илира (јер није могла да дође на Балкан само посредством Келта и Римљана). Надам се да ће ускоро неко да обрађује скелете из гвозденог доба Балкана и античког периода, јер само на тај начин ћемо доћи до дефинитивног одговора о Y-ДНК генетској структури Илира, Трачана и осталих балканских староседелаца.Aпсолутно се слажем, али хоћу рећи да имамо 2 хаплогрупе које са обе своје гране које су пронађене (J2b2-L283> + R1b-Z2103) могу чинити потенцијалне прото-Илире, или пак неке пра-прото-албанце, пре свега јер су пронађенe на међусобно веома блиским географским локацијама и обе чине (потенцијално) предачке гране данашњих Албанаца. Код Албанаца су данас заступљене и једна и друга грана ''испод'' пронађених, иако су потомци људи над чијим скелетима је вршена анализа можда припадали некој другој подграни која је мутирала кад и ове типично албанске. А одавно смо причали о тој вези J2b2-L283>Z1296 + R1b-Z2103>BY611.
Aпсолутно се слажем, али хоћу рећи да имамо 2 хаплогрупе које са обе своје гране које су пронађене (J2b2-L283> + R1b-Z2103) могу чинити потенцијалне прото-Илире, или пак неке пра-прото-албанце, пре свега јер су пронађенe на међусобно веома блиским географским локацијама и обе чине (потенцијално) предачке гране данашњих Албанаца. Код Албанаца су данас заступљене и једна и друга грана ''испод'' пронађених, иако су потомци људи над чијим скелетима је вршена анализа можда припадали некој другој подграни која је мутирала кад и ове типично албанске. А одавно смо причали о тој вези J2b2-L283>Z1296 + R1b-Z2103>BY611.
Да, управо тако. Сем тога је трипољска и млађа. У Трипољу доминира G2a-P303, при чему један трипољац одређен као G2a-P303>L497>L43 што је само једна мутација изнад наше G2a-L42.Синиша, још једном сам проверио овај узорак, када се копира тај део документа и пејстује у Ворду добије се ово:
Значајан налаз.
Култура пресоване керамике у Хрватској, пећина Земуница, 5500 пне, E-L618, очинска за E-V13
Мислим да је велика грешка археогенетичара и археолога уопште што се у узимању узорака фокусирају на средњу и нарочито северну Европу, а потпуно заобилазе Балкан. По мом мишљењу, Балкан је кључ за целу Европу што се тиче неолитских и каснијих енеолитских и бронзанодопских миграција. Преко њега су прешли сви они који су накнадно "подарили" неолит централној, западној и северној Европи, а по свему судећи је Балкан био и једна од главних "неуралгичних" тачака индоевропске експанзије. Што се тиче E-V13, мислим да је неолитска бутмирска култура, раширена на простору БиХ, ЦГ и Хрватске, била један од главних "резервоара" ове хаплогрупе, али да су њени припадници остали на неки начин изоловани од главних неолитских миграторних токова (хаплогрупе G2a, H2 и остале); накнадна нагла експанзија E-V13 је вероватно последица асимилације њених носилаца са ИЕ. Тако да, сада када уопштено знамо генетску слику "неолићана" на подручју Паноније и централне Европе, требало би се позабавити унутрашњошћу ЈИ Европе.
Peкao биx дa je Никoлa биo кopaк иcпpeд oвиx peзултaтa... :)
Troc 3 је дефинитивно V88, али мислим да је мало вероватно да је у Иберију прешао из Северне Африке, пре ће бити да је обратно, јер се све старије гране налазе у Европи, висока фреквенција међу појединим афричким народима је последица founder effecta у задњих 4000-5000 година. Древни узорци пронађени до сада упућују да је Р1б1 по свој прилици у позном палеолиту и мезолиту боравила негде на простору Источне Европе, вероватно у степама северно од Црног Мора (тада језера), и врло могуће на Балкану. Оваквим положајем Р1б1 би се по мом мишљењу најбоље објаснили Вилабруна L754 и Els Trosc V88 који су кренули ка западу, док су M73 и M269 вероватно обитавали нешто источније где за сада имамо (пре)М73 међу летонским ловцима сакупљачима и врло вероватно код ловца-сакупљача из Самаре.
A Бoгa ми и Гуja...Слажем се, што омладина каже ''обрнули игрицу''. :)
Дакле, неспорни факт је да су рани неолитски становници грчког Пелопонеза били другачијег порекла од осталих неолитских становника Европе, чији су већину тада чинили земљорадници који су мигрирали са подручја Анадолије, кроз Балкан до низија централне Европе.
Е-V13, директна миграција морем се севера Африке? :)
Могуће, а могуће и са Леванта, и тамо је пронађен један М78, додуше са звјездицом.Управо. Е сада, пошто имамо онај E1b1b1a1b1 који је врло вероватно предачки грани Е-V13 из околине Сплита датиран 7600-7470 пне, ту би се, као што је НиколаВук пре извесног времена навео, дефинитивно могло рећи да је некада био ''хотспот'' Е-V13 након касномезолитских/ранонеолитских миграција са југа Балкана, одакле се она ширила даље у Европи, ''стидљиво'' неолитом (Трипољска култура (Verteba Cave E 6000-5600 ybp)), Сопот Ленгел култура (E-M78 (7200-5800 ybp) E-M78 (7000-6300 ybp)) али и након тога ''бумом'' након доласка Индоевропљана и успостављања Вучедолске и сродних култура (географска блискост са J2b2-L283). Ово је наравно само претпоставка мене као лаика и љубитеља ове области под условом да се даљим археогенетским налазима докаже да је E-V13 била присутна у млађим културама и локалитетима од оног из околине Сплита. Такође је занимљиво да је овај E-V13 из Далмације за минимум 470 година старији од оног из Каталоније.
Пре-керамички неолитик Б (8700 - 6000 п.н.е.): I1710 7733-7526 п.н.е. M78* (CTS675+, L618-, V22-, V65-, V12-)
Управо. Е сада, пошто имамо онај E1b1b1a1b1 који је врло вероватно предачки грани Е-V13 из околине Сплита датиран 5600-5470 пне, ту би се, као што је НиколаВук пре извесног времена навео, дефинитивно могло рећи да је некада био ''хотспот'' Е-V13 након касномезолитских/ранонеолитских миграција са југа Балкана, одакле се она ширила даље у Европи, ''стидљиво'' неолитом (Трипољска култура (Verteba Cave E 6000-5600 ybp)), Сопот Ленгел култура (E-M78 (7200-5800 ybp) E-M78 (7000-6300 ybp)) али и након тога ''бумом'' након доласка Индоевропљана и успостављања Вучедолске и сродних култура (географска блискост са J2b2-L283). Ово је наравно само претпоставка мене као лаика и љубитеља ове области под условом да се даљим археогенетским налазима докаже да је E-V13 била присутна у млађим културама и локалитетима од оног из околине Сплита. Такође је занимљиво да је овај E-V13 из Далмације за минимум 470 година старији од оног из Каталоније.
Мислим да једну тему треба посветити само R1b Z2103. Чињеница да је у Европи присутна још од Мезолита мијења много ствари. Мислим да је и на Еупедији Маћамо доста конфузан по том питању. Он је, чини ми се, повезује са Хетитима. Свакако сматра да је она најзаступљенија R1b код Грка. Али не говори о којим подгранама се ради, нити је то извео у стаблу.
Да ли се подграна CTS9219 може повезати, тј. успоставити континуитет са присуством R1b Z2103 у Лепенском виру? Колико је она сложена, тј. да ли она укључује више индоевропских инвазија?
Овдје стварно нисам на свом терену, у смислу у шта би мутирала та R1b Z2103 из Лепенског Вира, тј. шта су њени насљедници. Видим да има и недоумица и код V-13.
Мислим да би прво требало добро претрести ове радове и гране R1b које се налазе у њему. Уколико је мезолитска R1b заправо V88 то доста мијења на ствари.
Aкo je у питaњу V88, oндa je вepoвaтнo њиxoв дoлaзaк нa Бaлкaн из пpaвцa jугa, a нe ceвepa. Пpиcуcтвo G2a уз њиx, мoглo би дa укaзуje дa cу нa пpocтop Бaлкaнa дoшли "у пaкeту", ca пpocтopa "плoднoг пoлумeceцa", дoнeвши ca coбoм нoви нaчин пpивpeђивaњa-зeмљopaдњу.
Заправо је ова R1b1 у Ђердапској клисури из слоја који је претходио неолитској фази и који није повезан са G2a земљорадницима, већ са I2a2 ловцима сакупљачима. Дакле, они нису дошли са земљорадницима с југа, већ су били ту кад су G2a дошли.
Аутосомална узорака из Лепенског Вира показује и примесе Источног ловца сакупљача, што може бити одговарајуће R1b1 хаплогрупи, тј. она је могла бити донета непосредно Источним ловцем сакупљачем (EHG).
Гледам овај други рад везан за Бел Бикер и сјеверозападну Европу. Грана I2-M423 по сада доступним налазима изгледа да је доминантна хаплогрупа неолитске Британије. Колико ми је познато досад ниједна друга грана из неолитске или палеолитске Британије није пронађена. Бел Бикеровци на британско тло долазе око 2500 г пне и доносе западну R1b1, гдје већ има R1b-L21 хаплогрупе.
Ово би значило да је Стоунхенџ највјероватније наслеђе I2-M423 популације. Није баш Лепенски Вир, али требало је оно камење подићи :)
Занимљиво је да се најстарији налази М423 срећу управо око Догерланда, у Британији, Шведској, Луксембургу, мада видимо да допиру и до Иберије и до Летоније, тако да вјерујем да је доминантно становништво Догерланда могло припадати I2-M423 грани.
Јесте најбројнија, али колико видех није једина. Ја пребројах 12 неолитских узорака који су М423 (I2a1b), 10 који су М436 (I2a2), два I и један I2. Скоро сви дубље тестирани I2a2 припадају грани Y3721>M284>L1195 (https://www.yfull.com/tree/I-L1195/), која је и данас заступљена скоро искључиво у Британији.
Занимљив је и проналазак I2a2 CTS616>Y3721>Y3670>L1229 у оквиру бронзанодопске Ваћа (Vatya) културе у Мађарској (2000-1500. п.н.е.). На Еупедији су ову грану I2a2 сврстали у мезолитско-неолитске староседеоце Западне Европе (Megalith Builders), а овај налаз то оповргава и говори да је та грана у Западну Европу вероватно дошла са Индоевропљанима.Да, изгледа да већина данашње I2a2 на сјеверозападу нема везе са старосједилачком гранама I2a2 на том простору, већ да је дошла из степа.
Јесте најбројнија, али колико видех није једина. Ја пребројах 12 неолитских узорака који су М423 (I2a1b), 10 који су М436 (I2a2), два I и један I2. Скоро сви дубље тестирани I2a2 припадају грани Y3721>M284>L1195 (https://www.yfull.com/tree/I-L1195/), која је и данас заступљена скоро искључиво у Британији.
Црна Гуйо, можеш ли окачити везу ка хапловрстам рада?
Изволи Невски, подаци за ипсилон хаплогрупе су у трећој табели документа:
http://biorxiv.org/highwire/filestream/40100/field_highwire_adjunct_files/1/135962-2.xlsx (http://biorxiv.org/highwire/filestream/40100/field_highwire_adjunct_files/1/135962-2.xlsx)
Треба напоменути да је J2b2 L283 из бронзаног доба (1700-1500. п.н.е.) пронађен у тумулу Велики Ваник код Вргорца у Далмацији, док је R1b Z2103 из вучедолске културе пронађен у Белом Манастиру у Барањи (2800-2500. п.н.е.). R1b1a који су пронађени на лепенским локалитетима су вероватно L754 (то је СНП који на Еупедијином стаблу додељују за R1b1a), а то је предачки снип од V88 и од L388 (од кога је настало 99% садашњег R1b). Дакле могуће је да су лепенски R1b или V88 или нека изумрла линија паралелна са V88. Као што је већ напоменуто, Z2103 се везује тек за рано бронзано доба, тако да она у доба мезолита није ни постојала.
Можда налаз L283 из близине Вргорца у Далмацији подупире ону претпоставку да су J2b2 дошли морским путем до Балкана, негде током енеолита или бронзаног доба? Очигледно је, за сада, њихово неприсуство у балканском неолиту...
Колико су ова најновија истраживања потврдила, а колико оповргла ранија истраживања на сличну или исту тeму?!!Ове мапе дјелују прилично непрецизно.
Сeргио јe 13.11.2016.годинe поставио одличнe картe - мапе распрострањености хаплогрупа на другој тeми на овом форуму.
Кретање Y-DNK хаплогрупа у Европи током историје (http://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=1643.0)
At the Y chromosome level, all of our three male samples, SC1_Meso, SC2_Meso, and OC1_Meso, were assigned to the R1 and R1b haplogroups, both common in modern Europeans"Изгледа да је у јужној Европи све од касног палеолита R1b била честа међу ловцима-сакупљачима, међутим, била је ближа афричкој V88 него данашњoj европскoj, те тако данас немамо њихових потомака.
Такође занимљиво, наслањају се, барем што се тиче Y-ДНК на узорке из Лепенског Вира.
Ове мапе дјелују прилично непрецизно.
На првој на сјеверу и западу треба доминирати I2a1 (I2a1b и сјеверна I2a1a), а не недиференцирана I*. I1 треба бити више југозападније, не знам по којој основи је стављен у источну Европу (такође, најскорији заједнички предак свеукупне I1 је живио пар хиљада гоина касније). Већина I2a2 такође треба бити источније (јер је већина дошла из степа са Индоевропљанима).
На другој карти нема основа за присуство I2a1 на Балкану.Изгледа да је у јужној Европи све од касног палеолита R1b била честа међу ловцима-сакупљачима, међутим, била је ближа афричкој V88 него данашњoj европскoj, те тако данас немамо њихових потомака.
Continuity and admixture in the last five millennia of Levantine history from ancient Canaanite and present-day Lebanese genome sequencesЕто и занимљивог резултата за P56 и остале Криче! :)
http://biorxiv.org/content/early/2017/05/26/142448 (http://biorxiv.org/content/early/2017/05/26/142448)
Тестирано пет бронзанодопских (~1700 п.н.е.) скелета из Сидона, од тога су два мушка Ј1-P58 и Ј2b-М102.
Ето и занимљивог резултата за P56 и остале Криче! :)Изгледа да се ипак ради о J2b2, штета, али не сумњам да ће убудуће у даљим истраживањима бронзаног доба и млађих периода историје Леванта испливати и неки J2b1-M205 (поред оног из Јордана). Ј1 је J1-L818.
Kолике су шансе да је овај J2b уствари J2b1? По коментарима које видех на Антрогеници особа која је направила тему верује да је у питању J2b1.
Изгледа да се ипак ради о J2b2, штета, али не сумњам да ће убудуће у даљим истраживањима бронзаног доба и млађих периода историје Леванта испливати и неки J2b1-M205 (поред оног из Јордана). Ј1 је J1-L818.
Негативан је на Ј2б2 и све испод, па је 100% Ј2б1 у питању. :) Овај други је само Р58 за сад, видећемо да ли ће се открити нека дубља грана када се објаве сирови подаци.Yeah, checked the table again, I misread. So I probably didn't speak too fast after all. Thanks for making me notice!
Continuity and admixture in the last five millennia of Levantine history from ancient Canaanite and present-day Lebanese genome sequences
http://biorxiv.org/content/early/2017/05/26/142448 (http://biorxiv.org/content/early/2017/05/26/142448)
Тестирано пет бронзанодопских (~1700 п.н.е.) скелета из Сидона, од тога су два мушка Ј1-P58 и Ј2b-М102.
АНТИЧКИ НАЛАЗИ
Почетком 2016. године добили смо први антички налаз хаплогрупе J2b-M205.
Ријеч је о налазу из Јорка (Енглеска), који је датиран у вријеме Римског царства (100-300 године након Христа).
http://j2-m172.info/2016/01/exogenous-roman-era-york-3drif-26-is-j2b1-m205-and-likely-middle-eastener/
Крајем јуна мјесеца 2016. године добили смо и нови антички налаз.
Ријеч је о налазу из Аин Газала (Јордан), који је датиран у вријеме раног бронзаног доба (2489-2299 године прије Христа).
http://j2-m172.info/2016/06/first-ancient-j2-from-iran-mesolithic-copper-age-and-levant-bronze-age-lazaridis-et-al-first-farmers/
Милане, какво је твоје мишљење о ширењу хаплогрупе J2b1-M205 на основу ових налаза?
Подсјетићу да је према ономе што имамо (11 људи са 67 маркера) старост кричког рода процјењена на неких 1290 година (са могућношћу да иде и према 1500 година).
Да ли би било превише смјело претпоставити да су припадници кричког рода на Балкан дошли са Истока у вријеме касног Рима или ране Византије и како ти дјелује тај сценарио?
Раније је већ доста говорено о овој теми, и мислим да смо се сви сложили да је даље порекло гране М205 са подручја Блиског Истока, највероватније Леванта. Што се тиче временског периода када је она могла стићи на Балкан у оптицају су биле разне варијанте, од Феничана и Грка до Римљана и Византије. Мени се управо због релативно мале старости кричке гране највероватнијим чинио период касне антике/раног средњег века, а и даље сматрам да је тај сценарио најизвеснији. Мислим да сада баратамо већ једним прилично великим узорком, и због тога сматрам да се старост кричке гране неће значајно повећати у будућности. Што се тиче гране М205 у целини, занимљиво је да су оба М205 бронзандопска узорка (рачунам да је и овај нови М205) пронађена уз Ј1-Р58, што можда може указивати да су се ове две гране заједно кретале у далекој прошлости, и да су заједно учествовале у формирању семитских народа, с тим што је Ј1-Р58 доживела наглу експанзију у енеолиту па је данас значајно више заступљена.
Ето и занимљивог резултата за P56 и остале Криче! :)
Kолике су шансе да је овај J2b уствари J2b1? По коментарима које видех на Антрогеници особа која је направила тему верује да је у питању J2b1.
Ето и занимљивог резултата за P56 и остале Криче! :)
Kолике су шансе да је овај J2b уствари J2b1? По коментарима које видех на Антрогеници особа која је направила тему верује да је у питању J2b1.
At the Y chromosome level, all of our three male samples, SC1_Meso, SC2_Meso, and OC1_Meso, were assigned to the R1 and R1b haplogroups, both common in modern Europeans"
Такође занимљиво, наслањају се, барем што се тиче Y-ДНК на узорке из Лепенског Вира.
R1a у време Лепенског Вира?
At the Y chromosome level, all of our three male samples, SC1_Meso, SC2_Meso, and OC1_Meso, were assigned to the R1 and R1b haplogroups, both common in modern Europeans"
Такође занимљиво, наслањају се, барем што се тиче Y-ДНК на узорке из Лепенског Вира.
R1a у време Лепенског Вира?Ако Кљосов прочита ово :D :D.
Стара днк (мапа)Ево и Гуглове мапе на тај фазон, некако ми је прегледније од ове прве, па ко шта воли. :)
http://umap.openstreetmap.fr/en/map/ancient-human-dna_41837#4/40.91/30.59
Continuity and admixture in the last five millennia of Levantine history from ancient Canaanite and present-day Lebanese genome sequences
http://biorxiv.org/content/early/2017/05/26/142448 (http://biorxiv.org/content/early/2017/05/26/142448)
Тестирано пет бронзанодопских (~1700 п.н.е.) скелета из Сидона, од тога су два мушка Ј1-P58 и Ј2b-М102.
Izgleda da su stigli SNP rezultati za ovaj rad. Jedan je u svakom slučaju M205 PF7314 :)
https://genetiker.wordpress.com/2017/06/01/y-snp-calls-from-ancient-egypt/
Izgleda da su stigli SNP rezultati za ovaj rad. Jedan je u svakom slučaju M205 PF7314 :)
https://genetiker.wordpress.com/2017/06/01/y-snp-calls-from-ancient-egypt/
Ови резултати се односе на други рад од пре неки дан у коме су тестиране египатске мумије. Дакле, још нема дефинитивне потврде за Сидонца, али добили смо новог древног Ј2б1-М205 из Египта.
Izgleda da su stigli SNP rezultati za ovaj rad. Jedan je u svakom slučaju M205 PF7314 :)
https://genetiker.wordpress.com/2017/06/01/y-snp-calls-from-ancient-egypt/
https://www.youtube.com/v/ZEeUitEhonQ
Значи, мумија J2b1-M205. :) Качио сам баш пре неки дан овај J налаз.
И било ми је чудно ово кад је радон окачио:
Below are Y-SNP calls for JK2911, a sample from Pre-Ptolemaic Egypt. Positive calls are in bold, and negative calls are in non-bold
https://genetiker.wordpress.com/y-snp-calls-for-jk2911/
Izvinjavamo se, mnogo se izvinjavamo ;D
Meni je bilo važno da prenesem dobre vesti, a koji je rad u pitanju je bilo manje bitno ;)
Da li se zna možda kad bi mogao biti objavljen ovaj Kingov rad? Ova karta je zaista zanimljiva
Хвала ти још једном, радоне. ;) Мапа је из рада који је изашао прошле године: Y-chromosome phylogeographic analysis of the Greek-Cypriot population reveals elements consistent with Neolithic and Bronze Age settlements
https://investigativegenetics.biomedcentral.com/articles/10.1186/s13323-016-0032-8
Овај рад о Сирији тек треба да изађе, или сам ја бар тако схватио. Можда су у питању неки старији резултати, који не смеју бити објављени и сл.
Ево те реченице:
"Both genetic data from the literature and Syria (Chiaroni J, unpublished results) show a frequency peak of J2b-M205 in the Southern Levant in which the frequency decreases northwards with latitude (Pearson’s R 2 = 0.282, p value = 0.011)."
Оно што јесте интересантно, јесте да се J2b1 за сада јавља уз J1 на истоку. Питам се да ли су се и наши J2b-M205 и J1-PF7263 могли кретати заједно?
Обе групације су бројне на простору Крајине, где се "преплићу" (Јањатовићи, па затим Тинтори који су "требали бити" ваши, итд.). Ви имате македонског Грка, ми анадолског Грка.
Једино се у старој Херцеговини распоред коси. Вас за сада нема у Потарју и Полимљу, али може се и то променити (постоје назнаке да вас има у Полимљу). Нас нема превише у источној Херцеговини, али нас има у западној Херцеговини у слабом проценту.
Наравно, из овог угла звучи као научна фантастика да су се две групе толико дуго заједно кретале, али с обзиром да су специфичне хг у питању, ко зна.
Доступна је древна ДНК из касноантичке (100-400) и средњовјековне (900-1200) Пољске: http://www.anthrogenica.com/showthread.php?6522-Early-Medieval-aDNA-from-Poland-coming-soon&p=251005&viewfull=1#post251005
Проблем је у томе што су доступни само "сирови" подаци, и тренутно ни један од узорака није обрађен... ко зна, нека покуша.
Најзад! Још само да неко протумачи ове сирове податке. :)Изгледа да су се аутори студије завалили у столице и чекају да интернет хоби-генетичари обраде макар дио. :)
I sent a link to Vladimir T. from Yfull. He promised to analyse Y-haplogroups by the next Monday.
So far he said that Kow_55 is I1, Kow_22 - G-P303, Kow_57 - G-L30 and Mar_7 - I1, probably I-Y3603.
Kow_45 - I2, I2: Z2631/PF3623+ Z2673/CTS12003/PF3846+,I-M436: L35/S150/PF3862+ S5818/FGC3530+I-L801: S12350/FGC3570+
The Y-chromosome is passed down only from father to son and it contains the longest nonrecombining portion of DNA in the human genome. This feature makes it a perfect object for studying patterns of human migrations and genealogical reconstruction. Here, we present the analysis of Y-chromosome obtained from seventeen, not yet reported, ancient male samples excavated from different burial sites in Poland: Kowalewko (Roman Iron Age), Maslomecz (Roman Iron Age), Legowo (early Middle Ages) and Niemcza (early Middle Ages). We used a custom-design approach for target enrichment of over 5K Y-chromosome SNPs which were selected from the International Society of Genetic Genealogy (ISOGG, https:// www.isogg.org) database. Enriched libraries were sequenced on lllumina Genome Analyzer I lx. Raw reads were mapped with BWA against the hgl9 reference genome. The Genome Analysis Tool Kit (GATK) was utilized to recalibrate base quality scores and call genotypes. To determine haplogroups we used sites that overlap 9.99-Mb of the non-recombining region of the Y-chromosome as proposed by Poznik et al. (Science, 2013) where alleles were observed in the derived state and MAPQ > 30. We successfully assigned haplogroups to sixteen individuals. Eight belonged to haplogroup I1 (I-M253). Three of them belonged to the sub-branch Ila3alala (I-L1237) and one to I1a2a (I-Z59). I1 is the most common haplogroup in present day Scandinavia, and it is found in all places invaded by ancient Germanic tribes and Vikings. Four samples belonged to haplogroup G2a (G-P15) which is spread uniformly throughout Europe. Other individuals were assigned to I2a2 (I-M436), R1a (R-M420), R1bl (R-L278), E1b1 (E-P2). The next portion of samples is under investigation. With this study we hope to shed new light into the genetic structure of populations inhabiting lands of contemporary Poland during the Roman Iron Age and the Middle Ages.
Genomics of Mesolithic Scandinavia reveal colonization routes and high-latitude adaptation
(http://www.biorxiv.org/content/early/2017/07/17/164400)
Genomics of Mesolithic Scandinavia reveal colonization routes and high-latitude adaptationSteigen
(http://www.biorxiv.org/content/early/2017/07/17/164400)
Continuity and Admixture in the Last Five Millennia of Levantine History from Ancient Canaanite and Present-Day Lebanese Genome Sequences
http://www.cell.com/ajhg/fulltext/S0002-9297(17)30276-8
http://www.cell.com/cms/attachment/2101574577/2080017559/mmc1.pdf
Р. Кинг за онај стари узорак M205 из Сидона каже да највероватније припада подграни J-CTS1969. Ова грана је стара 6100 година. Толико је процењена и старост PH4306, односно оне подгране којој припадају и Кричи. Проблем је што је на FTDNA PH4306 низводно од CTS1969, док су на YFull-у ове подгране паралелене. Вероватно је процена на основу Yfull-a тачнија.
Иначе су опет мало променили TMRCA за неке гране (што значи да се нешто ипак ради). Тако је сада TMRCA J-CTS1969 и Y22059/PH4306 процењен на 6100 год. До недавно је било 6200, а пре тога испод 6000 година.
Genetiker је такође данас објавио SNP-ове (https://genetiker.wordpress.com/y-snp-calls-for-ers1790732/) за овај узорак, и судећи по њима је М205*. Позитиван је на 55 SNP-ова на М205 нивоу, а само један низводни позитиван SNP (CTS1969-YP13-PF7300-YP20) је највероватније последица оштећења која се јављају код древне ДНК, јер је негативан на све остале SNP-ове на том нивоу.
Genetiker је такође данас објавио SNP-ове (https://genetiker.wordpress.com/y-snp-calls-for-ers1790732/) за овај узорак, и судећи по њима је М205*. Позитиван је на 55 SNP-ова на М205 нивоу, а само један низводни позитиван SNP (CTS1969-YP13-PF7300-YP20) је највероватније последица оштећења која се јављају код древне ДНК, јер је негативан на све остале SNP-ове на том нивоу.
Дуго очекивани рад је коначно објављен.
Genetic origins of the Minoans and Mycenaeans
(http://www.nature.com/nature/journal/vaop/ncurrent/full/nature23310.html?foxtrotcallback=true)
Дуго очекивани рад је коначно објављен.
Genetic origins of the Minoans and Mycenaeans
(http://www.nature.com/nature/journal/vaop/ncurrent/full/nature23310.html?foxtrotcallback=true)
Дуго очекивани рад је коначно објављен.B92: Otkrivena velika misterija porekla drevnih Grka http://www.b92.net/zivot/vesti.php?yyyy=2017&mm=08&dd=02&nav_id=1289240
Genetic origins of the Minoans and Mycenaeans
(http://www.nature.com/nature/journal/vaop/ncurrent/full/nature23310.html?foxtrotcallback=true)
Рекло би се, без већих изненађења.
Не знам да ли под овим J2a1d подразумјевају J2a-M319, који је и данас присутна на Криту.
Спомињу неки мањи утицај степске источноевропске компоненете у Микењанима, али очигледно се то односи на аутосомалну днк.
Узорак I0070 (Minoan, Lasithi) је J2a-M319. Ова подграна је на Криту данас присутна са 8.8%.
Рекло би се, без већих изненађења.
Не знам да ли под овим J2a1d подразумјевају J2a-M319, који је и данас присутна на Криту.
Спомињу неки мањи утицај степске источноевропске компоненете у Микењанима, али очигледно се то односи на аутосомалну днк.
(http://www.nature.com/nature/journal/vaop/ncurrent/images/nature23310-st2.jpg)
Јесте мали узорак, али нема трагова Индоевропљана (Y-DNA), а могло би се то очекивати код Микенаца? Вероватно је и код њих превладао тај медитерански слој становништва.Сувише је мали број узорака којима је успешно извучен Y-ДНК, свега пет, од тога 4 из минојског и 1 из микенског периода.
Узорак I0070 (Minoan, Lasithi) је J2a-M319. Ова подграна је на Криту данас присутна са 8.8%.
Узорак I0073 је J2a-L26 (Minoan, Lasithi), исто као и узорак I9041 (Mycenaean, Peloponesse).
Кинг је писао 2008. године, да се линије М319 и М92 повезују са Минојом. 8)
Сетих се оних прича да су Стари Грци били плави нордијци и сл. На основу овога, видимо да су изгледали исто као и данас. :)
Ипак су и I0070 и I0073 (Minoan) J2a-M319*.
https://genetiker.wordpress.com/2017/08/03/y-snp-calls-for-minoans-and-mycenaeans/
Као што рекосмо, ова подграна је на Криту данас присутна са 6-9%.
Што се тиче Минојаца посебно је интересантан начин облачења њихових жена, јелек са обнаженим грудима.
Још је Артур Еванс Минојску културу назвао "Саманта Фокс" култура ;)
(http://www.ancientgreece.com/media/img/Minoan_Queens_Fresco.jpg)
(https://i.pinimg.com/736x/e5/67/5a/e5675a37579425da8c62d2f95a4cfc2a--minoan-mycenaean.jpg)
(http://www.veniceclayartists.com/wp-content/uploads/2013/09/2669630579_5b11d7d41e.jpg)
(http://ancient-greece.org/images/museums/heraklion-mus/images/154_5465b_jpg.jpg)
(https://s-media-cache-ak0.pinimg.com/736x/0a/84/97/0a8497141228cdce4380f035b9512a11--creta-minoan.jpg)
Ко зна, како је почело, можда се ово опет врати у моду једног дана. :)
На општу радост мушке популације. ;)
Много југоисточно
I2-L621 у Португалији пре око 5000 година: Y-SNP calls from prehistoric Portugal (https://genetiker.wordpress.com/2017/08/04/y-snp-calls-from-prehistoric-portugal/)
Претпостављам да си хтео да напишеш - југозападно. :)
Има ли наговештаја одакле ИЕ језик и митологија код Микењана и Минојаца?
Микенци доносе свој језик на Крит тек након велике природне катастрофе која је задесила острво Теру (Санторини) , ерупцијом подземног вулкана који је пола острва потопио (17-16. век п.н.е.) и изазвао велике цунамије који су допринели свеопштој катастрофи и постепеном слабљењу минојске цивилизације које је од тад наступило; неки историчари верују да је историјско сећање на ове катастрофичне догађаје било основа Платону за његов наратив о изгубљеном континенту Атлантиди.
Нисам нашао на коментаре на ову вест
http://www.pravda.rs/2017/05/15/ispitan-dnk-lepenskog-vira-vince-i-starceva-stigli-rezultati-srbi-su-starosedeoci-balkana/
Нисам нашао на коментаре на ову вест
http://www.pravda.rs/2017/05/15/ispitan-dnk-lepenskog-vira-vince-i-starceva-stigli-rezultati-srbi-su-starosedeoci-balkana/
Female exogamy and gene pool diversification at the transition from the Final Neolithic to the Early Bronze Age in central Europe
(http://www.pnas.org/content/early/2017/08/29/1706355114)
Текст на B92 о овој студији, додуше са таблоидном подлогом.
Zapanjujuća saznanja naučnika o bronzanom dobu (http://www.b92.net/zivot/nauka.php?yyyy=2017&mm=09&dd=05&nav_id=1300319)
A female Viking warrior confirmed by genomics
(http://onlinelibrary.wiley.com/doi/10.1002/ajpa.23308/full)
Spektakularno otkriće u oklopu vikinškog ratnika
(http://www.b92.net/zivot/vesti.php?yyyy=2017&mm=09&dd=10&nav_id=1302149)
Naučnici sa Univerziteta u Stokholmu otkrili su da je skelet velikog i snažnog vikinškog ratnika iz 10. veka pripadao ženi, a ne muškarcu.
Довољно је погледати аутосомални уплив код M417 узорка и видети да се теорија по којој су на подручју Средњег Стога живели људи мешаног порекла (фармерско-сточарског) односно Трипољци и придошли Индоевропски сточари може уважити.Која друга хаплогрупа би могла да учествује у овој генези, с обзиром на аутосомални резултат?
Која друга хаплогрупа би могла да учествује у овој генези, с обзиром на аутосомални резултат?Имамо из прве верзије овог рада изашле у мају неколико G2a (један L43+) један Е1b1b и чини ми се неколицину I2a2 . Углавном у питању је становништво истока тадашње "старе Европе". С' обзиром на јачину NW Anatolian Neolithic-а свакако је у питању доминантна Ј/G Y-ДНК комбинација.
Немам приступ раду: http://science.sciencemag.org/content/early/2017/10/04/science.aao1807/tab-article-info
По форумима се помиње случајан промалазак И2а1б из 12. века
Немам приступ раду: http://science.sciencemag.org/content/early/2017/10/04/science.aao1807/tab-article-info
По форумима се помиње случајан промалазак И2а1б из 12. века
Индивидуум Покрытие Пол мтДНК Y-ДНК Возраст
Sunghir 1 1.11 M U8c C1a2 33,875-31,770
Sunghir 2 4.08 M U2 C1a2 35,283-33,185
Sunghir 3 10.75 M U2 C1a2 35,154-33,031
Sunghir 4 3.87 M U2 C1a2 34,485-33,499
Sunghir 5 0.001 - - - 30,780-29,746*
Sunghir 6 4.19 M W3a1 I2a1b2 730-850*
Средњевековни (12. век) I2a1b2 из Владимирске области у Русији припада подграни:
S17250-->Z16971-->>A16681
На ФТдна постоје три припадника ове гране, двоје су из Украјине, трећи је навео само порекло из Аустро-Угарске.
Извор: https://genetiker.wordpress.com/y-snp-calls-for-sungir-6/
Groundwater cemetery Sungirsky, X-XII centuries. The right bank of the river. Klyazma, to the north-east of the Sungir fort.
Investigations (NN Moshenina, 1972-1973) 33 burials performed according to the rituals of inhumation (predominate) and cremations (cremation) on the side, in shallow burial pits subtriangular and oval in shape. Orientation of the buried - north-west and west (typical for the most recent burials).
The burial ground was in the X-XII centuries. and attributed by researchers to a mixed, Slavonic-Meryan population. P.N. Tretyakov rightly notes that cremations, which are not peculiar to the Finno-Ugric population of the Volga-Oka interfluve, are brought here by the Slavs from the Dnieper region. The appearance of the rite of cremation was accompanied by the appearance of Slavic imports from the Dnieper. Consequently, we can note that on the materials of the cemetery there is an ethnic picture of the settlement population. It can not be said that for Finno-Ugric culture there is no burning at all. On the monuments of Anani culture (traditionally considered the ancestors of the Finno-Ugrians), the burning was recorded, but they did not prevail. It should also be noted that cremations are absent on the monuments of the Finno-Ugrians, who later became acquainted with the Slavic culture. On the contrary, the materials of Malyshevsky, Podbolotievsky and Sungirsky burial ground show that cremation occupies 1/3 of all burials. During the period of the rite of cremation, the ritual of inhumation on these cemeteries passes to the non-intrusive burial, which, in turn, allows one to trace the shift of religious views of the population of Sungir (Tretyakov, 1957).
Занимљиви нови постови на Молгену.
http://forum.molgen.org/index.php/topic,10359.105.html?PHPSESSID=fdad4dc1141b482a8704180d62d21e36 (http://forum.molgen.org/index.php/topic,10359.105.html?PHPSESSID=fdad4dc1141b482a8704180d62d21e36)
Превод Јарославовог цитата:
Значи 1/3 се кремирала за коју археолози мисле да су Словени (уствари нису ништа погрешили), међутим овај Динарик није кремиран. :o
Руси се чуде како на Eurogenes K36 има мало Феноскандије у односу на њих који су се касније измешали са N1. ::) Сунгир 6 истовремено нема никакве монголоидне карактеристике, дакле практично потпуно исти случај као са Динарицима и R1b-U106 Мађарске елите са налазишта Карос-Еперјешег из 9. века.
И то није све.
https://genetiker.wordpress.com/2017/10/08/phenotype-snps-from-sungir/ (https://genetiker.wordpress.com/2017/10/08/phenotype-snps-from-sungir/)
Генетикер је провукао податке везане за фенотип кроз рачунач. Сунгир 6 (Динарик) је кавказоид светлог тена, светле косе и очију док су сви остали палеолитски узорци потпуно супротно - дравидоидног тена, тамне косе и очију.
Можда је неки асимилован Словен?
Хвала на значајним информацијама Србине,
Најсличнији је савременим Пољацима и Украјинцима, југозападним Русима. Упоредио сам свој резултат и солидно се уклапам, очекивано одударам у постоцима Италије, Источног Медитерана и Иберије.
Да, имаш и IBD сегменте. Црногорци, Срби и Словенци међу првих 10:
http://forum.molgen.org/index.php/topic,10359.135.html (http://forum.molgen.org/index.php/topic,10359.135.html)
Мапа:
http://s018.radikal.ru/i500/1710/53/89ca399a974e.png (http://s018.radikal.ru/i500/1710/53/89ca399a974e.png)
Да, имаш и IBD сегменте. Црногорци, Срби и Словенци међу првих 10:
http://forum.molgen.org/index.php/topic,10359.135.html (http://forum.molgen.org/index.php/topic,10359.135.html)
Мапа:
http://s018.radikal.ru/i500/1710/53/89ca399a974e.png (http://s018.radikal.ru/i500/1710/53/89ca399a974e.png)
I2-L621 у Португалији пре око 5000 година: Y-SNP calls from prehistoric Portugal (https://genetiker.wordpress.com/2017/08/04/y-snp-calls-from-prehistoric-portugal/)
https://genetiker.wordpress.com/2017/10/25/phenotype-snps-for-bronze-age-german-warriors/Овде се конкретно ради о генима који имају утицај на пигмент тена, косе и очију.
Ваљда је то - то.
Послао ми Божа Остојић.
Зна ли неко ово да растумачи?
Занимљиви су описи фенотипа.
Да, видим да то није У-ДНК. Занимљив је састав према фенотипу. Има ту свега и свачега.
У ишчекивању Y-ДНК резултата, занимљив чланак са Еурогена о аутосомалној компоненти анализираних скелета.
Tollense Valley Bronze Age warriors were very close relatives of modern-day Slavs
(http://eurogenes.blogspot.rs/2017/10/tollense-valley-bronze-age-warriors.html)
So what's going on? Did the proto-Slavs come into existence during the Bronze Age, as opposed to the more generally accepted early Medieval Period? And did they expand from what is now Hungary? Or did they migrate there from the Baltic region?
Верујем да овај рад може имати утицаја на решавање проблема порекла I2a-CTS10228-Y3120, односно Динарика.
Поред очекиваних хаплогрупа, R1a, R1b, G2a, I2a можда би требало очекивати и N2?Спортским речником, лаички, овако на ''прву'', када би сви узорци били идеално обрађени и када би био доступан већи број Y-ДНК узорака бих ''играо'' на следеће хаплогрупе присутне међу учесницима те битке: R1a-CTS4385, R1b-U106, I2a2-M223>CTS616, I2a1b>L621 и L161, I1 (све гране), G2a>L497>CTS2230 и N1c1>L392.
Да ли ће бити у скорашње време неких прецизнијих снипова за недавне узорке из гвозденог доба и раног средњег века Пољске?
Нови рад на ову тему (Parallel palaeogenomic transects reveal complex genetic history of early European farmers)
https://www.nature.com/articles/nature24476#supplementary-information
https://www.ebi.ac.uk/ena/data/view/PRJEB22629
Посао за наше стручњаке за стару ДНК. :)
Исцима ме Небојша, помислих да је заиста нови рад у питању. :D Ово је коначна верзија рада који је објављен пролетос, додуше сада су доступни и сирови подаци, па се може анализирати. Рад се може видети у целини на следећој адреси:
https://sci-hub.ac/10.1038/nature24476 (https://sci-hub.ac/10.1038/nature24476)
А Генетикер је већ урадио неке анализе узорака:
https://genetiker.wordpress.com/2017/11/08/y-snp-calls-from-neolithic-europe/ (https://genetiker.wordpress.com/2017/11/08/y-snp-calls-from-neolithic-europe/)
https://genetiker.wordpress.com/2017/11/09/phenotype-snps-from-neolithic-europe/ (https://genetiker.wordpress.com/2017/11/09/phenotype-snps-from-neolithic-europe/)
https://genetiker.wordpress.com/2017/11/12/k-14-admixture-analysis-of-neolithic-european-genomes/ (https://genetiker.wordpress.com/2017/11/12/k-14-admixture-analysis-of-neolithic-european-genomes/)
Јесам ли ја преспавао нешто или је узорак I4185 из Мађарске (Сопот) раније био означен као J2a1?
Сада је означен као J2~M172(xJ2b).
Колико је мени познато није никада ни био Ј2а1. Можда си мислио на I5078, он је Ј2а1, исто из Сопотске културе?
Нешто сам се ја пребацио, мислио сам да су оба узорка са подручја Мађарске J2a1.
Да ли је овај позитиван на J2b?
(https://s7.postimg.org/5xnxjm8gb/Untitled.png)
Нешто сам се ја пребацио, мислио сам да су оба узорка са подручја Мађарске J2a1.
Да ли је овај позитиван на J2b?
То значи да је негативан на J2b. :)
Није, х у загради значи да је негативан.
Извини Гујо, "моша". Видех после да је само допуна у питању.
Нешто сам се ја пребацио, мислио сам да су оба узорка са подручја Мађарске J2a1.
Ко зна руски, не би било лоше да погледа ово. Колико сам разумео, у вези је са средњовековним налазом I2a-YP196 у владимирској области:
http://xn--c1acc6aafa1c.xn--p1ai/?page_id=29377
IBD (Једнакост по пореклу) анализа најближих народа:
Ukrainian-West-and-Center 95,77
Belarusian 95,5
Polish 90,57
Balt 90,4
Montenegrian 88,66
Russian-West 87,97
Serbian 87,8
Estonian 87,17
Slovenian 86,42
Russian-South 86,29
Занимљиво да смо у врху народа који деле највише заједничких сегмената са Сунгирцем. Присуство јужнословенских народа у првих десет најсроднијих народа, аутор, ако сам га добро схватио, објашњава релативном блискошћу Сунгирца са временом словенског ширења:
Отдельно стоит отметить присутствие в первой десятке трех славянских выборок с Балкан — черногорцев, сербов и словенцев. К сожалению, на карте их «пятнышки» плохо видны из-за небольшого размера. Думаю, объяснять их наличие следует в первую очередь тем, что время жизни «сунгирца» гораздо ближе к эпохе экспансии славян, чем наши дни, поэтому в его геноме сохранилось большее число относительно длинных IBD-сегментов, связанных именно с этим событием.
Али додаје да за поткрепљење ове анализе треба више узорака одличног квалитета (Сунгирац није баш најбољег квалитета јер је контаминиран):
По моему опыту, для твердой уверенности в итогах IBD-анализа следует сформировать выборку из 4-5 геномов отличного качества прочтения. Пока же у нас в наличии один геном среднего качества прочтения, поэтому к результатам следует относиться, как к предварительным.
Интервју са Дејвидом Рајхом, шефом Харвардске лабораторије која је до сада у радовима обрадила преко 900 древних узорака, а још преко 3000 узорака је "ускладиштено" и чека на анализу:
David Reich Unearths Human History Etched in Bone (https://www.nytimes.com/2018/03/20/science/david-reich-human-migrations.html)
95 Y хромозома из древне Евроазијске Степе!
55 хаплогрупа
https://docs.google.com/spreadsheets/d/1Rja6ZyjQrz3UK7_HTagkzczoOFjwcXOGdNOm9FC3Rik/edit#gid=0
Од 55 примерака, нема ниједан R1b источни, само 2-3 западна.
???
www.rts.rs/page/magazine/ci/story/2520/nauka/3107035/srednjovekovne-neveste-sa-vanzemaljskim-glavama.html
вест која се тиче везе наших простора и Баварске у раном средњем веку
Извињавам се ако је неко ово већ поделио раније, налетео сам на веома занимљив сајт где се могу пронаћи разни узорци из различитих историјских временских периода.Одличан, али мислим да се више не ажурира и да нема радове који су изашли у задњих годину и нешто.
https://web.archive.org/web/20171028022010/http://www.ancestraljourneys.org:80/ancientdna.shtml (https://web.archive.org/web/20171028022010/http://www.ancestraljourneys.org:80/ancientdna.shtml)
Извињавам се ако је неко ово већ поделио раније, налетео сам на веома занимљив сајт где се могу пронаћи разни узорци из различитих историјских временских периода.
https://web.archive.org/web/20171028022010/http://www.ancestraljourneys.org:80/ancientdna.shtml (https://web.archive.org/web/20171028022010/http://www.ancestraljourneys.org:80/ancientdna.shtml)
То је био свакако најбоље уређен сајт старе ДНК на интернету. Колико сам видио, задњи уноси су били крајем 2017. године (октобар-новембар). Мислим да је 90% свих старих налаза унесено у њене табеле.Имаш Excel?
Драго ми је што је сајт бар у архивском облику опстао, иако се даље неће допуњавати.
За сваки случај сам прекопирао све важне информације које су се тамо налазиле.
Имаш Excel?
was assigned to a rare I2a2 haplogroup, previously identified among Scandinavian hunter-gatherers [37]
Да није ово "бивша" I2c, која се сада означава управо као I2a2? Томе у прилог иде и ово што се помиње да је нађена код ловаца-сакупљача из Скандинавије, а заиста јесте пронађена у Мотали.
Добро си приметио, биће вероватно да је то у питању, јер су у раду коришћене ознаке претходног ISOGG стабла.
The nomenclature used includes both branch names as defined in PhyloTreeY and nomenclature according to International Society of Genetic Genealogy (ISOGG) Y-DNA haplogroup tree 2017 version 12.29.
Добро си приметио, биће вероватно да је то у питању, јер су у раду коришћене ознаке претходног ISOGG стабла.
The nomenclature used includes both branch names as defined in PhyloTreeY and nomenclature according to International Society of Genetic Genealogy (ISOGG) Y-DNA haplogroup tree 2017 version 12.29.
Да није ово "бивша" I2c, која се сада означава управо као I2a2? Томе у прилог иде и ово што се помиње да је нађена код ловаца-сакупљача из Скандинавије, а заиста јесте пронађена у Мотали.
Није I2c, већ I2-M436, узводно од I2-M223, дати су СНП-ови у раду.
R1-M173
Штета што нису пронађени неки низводнији, млађи SNP-ови.
https://www.b92.net/zivot/vesti.php?yyyy=2018&mm=08&dd=26&nav_id=1435521
На Антхрогеници се коментаришу сирови резултати налаза древне днк са алеманског налазишта у Западној Њемачкој из 7. вијека. Чини се да је на једном од узорака нађена R1b-U106>Z331 ( то је између осталог и грана на коју је СНП-ом потврђен Великић из Сопота).
https://www.yfull.com/tree/R-Z331/
Дати су прегледи аутосомалних резултата у K36 рачуначу. Доста изражена компонента North Sea код алеманског узорка. На брзину сам упоредио своје К36 резултате са овим алеманским. У односу на древног Алемана, ја сам прави Медитеранац. :)
https://www.ebi.ac.uk/ena/data/view/PRJEB26982
https://anthrogenica.com/showthread.php?15049-Two-Alemanni-samples-in-K36-and-PCA/page3
Ancient genomes from the Lech Valley, Bavaria, suggest socially stratified households in the European Bronze Age
Tracing the origin and expansion of the Turkic and Hunnic confederations
Народе, ево новога рада о узорцих шестога вѣка. Мађарска и Сѣверна Италия. Йош га не погледах људски.
https://www.nature.com/articles/s41467-018-06024-4
Анадолски ловац-сакупљач (C1a2-V20) и рани земљорадници Анадолије (C, G2a2b2b-PF3359) и Леванта:
Late Pleistocene human genome suggests a local origin for the first farmers of central Anatolia (https://www.biorxiv.org/content/biorxiv/early/2018/09/20/422295.full.pdf)
Два палеолитска (~24000 п.н.е.) узорка из Грузије:
https://www.biorxiv.org/content/biorxiv/early/2018/09/20/423079.full.pdf (https://www.biorxiv.org/content/biorxiv/early/2018/09/20/423079.full.pdf)
Анализирали су узорке из касног бронзаног доба и раног гвозденог доба који су повезани са номадским степским културама тог периода (уопштено говорећи су их означили као "Ските" и "Кимерце"), са локалитета у југоисточном делу данашње Молдавије, черкаске области у централној Украјини и оренбуршке и башкирске области у Русији (јужни обод Урала). Што се тиче Y-ДНК, углавном су у питању варијанте R1a (код узорака касног бронзаног доба) и R1b (код узорака раног гвозденог доба); један узорак (cim358) раног гвозденог доба припада Q1 хаплогрупи и он је са локалитета Черногоровка културе у ЈИ Молдавији, која се везује за народ Кимераца споменут код Херодота. Подсетићу на IR1 налаз у североисточној Мађарској који припада N2 хаплогрупи (у оквиру културе која се везује за Кимерце), и то грани која је ближа анонимном тестираном N2 Алтајцу него P189.2; очигледно је код Кимераца дошло до извесног источноазијског уплива, што се још боље очитава на мтДНК хаплогрупама које су пронађене у оквиру ове студије (A, C, D и M), поред западно-евроазијских које су биле присутне и код популације касног бронзаног доба (H, J1, K1, T2, U2, U4, и U5).
Уколико у студији под Hungary_IA подразумјевају IR1 (Мезочат), онда и један од Кимераца Cim357 не стоји далеко од њега.
(https://i.imgur.com/Ie1umq2.png)
Мени ове компоненте нису јасне, утисак је да су прилично рђаво одређене. Нисам сигуран да је WHG компонента превише битна за степске номаде. Такође, нејасан је и неразрешен њен однос према EHG компоненти, тако да ми се чини прилично лошом идејом модел са WHG, а без EHG, ANE или степске компоненте, јер ће се у WHG компоненту слити гени наслеђени од EHG или сличне (Јамна) популације, што може утицати на тумачење историјских процеса и односа.
(https://i.imgur.com/Ie1umq2.png)Мени најрационалније објашњење недостатка ANE/EHG компоненте у овој студији јесте тај да су аутори хтели да виде да ли су компоненте географски удаљеније од тог подручја (попут SA и NEA) имале и у којој мери утицај на аутосомалну слику тестираних популација. Јер је логично да би скитски и сарматски узорци били доминантно ANE/EHG, што би аутосомалну слику прилично поједноставило.
Мени ове компоненте нису јасне, утисак је да су прилично рђаво одређене. Нисам сигуран да је WHG компонента превише битна за степске номаде. Такође, нејасан је и неразрешен њен однос према EHG компоненти, тако да ми се чини прилично лошом идејом модел са WHG, а без EHG, ANE или степске компоненте, јер ће се у WHG компоненту слити гени наслеђени од EHG или сличне (Јамна) популације, што може утицати на тумачење историјских процеса и односа.
И ја сам то примјетио. Имам осјећај као да су кроз компоненте хтјели да направе неку подјелу Европа/Азија али у савременом смислу.
Мени најрационалније објашњење недостатка ANE/EHG компоненте у овој студији јесте тај да су аутори хтели да виде да ли су компоненте географски удаљеније од тог подручја (попут SA и NEA) имале и у којој мери утицај на аутосомалну слику тестираних популација. Јер је логично да би скитски и сарматски узорци били доминантно ANE/EHG, што би аутосомалну слику прилично поједноставило.
али се не бих сложио да би слика била поједностављена, мислим да би била информативнија и прецизнија, не само у оквиру разулучивања WHG - EHG (које је већ довољан разлог), већ би регулисала ове мале постотке посебно код Срубне и осталих узорака из Бронзаног доба, који су вероватно последица изостанка EHG компоненте, које се не би смела занемарити у контексту степских популација.Да, у том случају имаш право. Рецимо, види се да WHG доминира управо због недостатка EHG и ANE категорија, а ове слабије категорије долазе више до изражаја (изузев можда код Кимеријаца, који дефинитивно имају јачи уплив источноазијских популација). Сигуран сам да би прилично опао тај проценат када би постојале те две категорије. Колико се сећам из неких пређашњих студија EHG би био ловац-сакупљач присутан на широком подручју од Балтика до Степе? Делује ми да недостатак EHG и ANE код ових узорака представља те резултате (говорећи као да се ради о резултатима данашњих људи) као када би особа са ових простора због недостатка балканске категорије неког рачунача имала нпр. 70% северозападно европске и 30% блискоисточне мешавине.
Колико се сећам из неких пређашњих студија EHG би био ловац-сакупљач присутан на широком подручју од Балтика до Степе?
Иначе, занимљиво је где се на PCA анализи налазе поједини скитски узорци.
A group of three Scythians (scy301, scy304, and scy311) formed a discrete group between the SC and SE and had genetic affinities to present-day Bulgarian, Greek, Croatian, and Turkish populations, hereafter referred to as a central cluster (CC).
Мада, колико видим узорак scy010 је најближи овим просторима.
Такође, скитски узорци имају највише ANF (блискоисточног уплива). Претпостављам да је то објашњиво њиховим продорима и контактима са тамошњим популацијама?
(https://i.imgur.com/haYo3Nm.png)
Изгледа да су Скити у великој мери упијали друге народе тј. домороце на које су наилазили. Можда се овај ANF може објаснити грчким упливом са Црног мора.
Иначе у раду 137 ancient human genomes from across the Eurasian steppes обрађено је неколико скитских узорака из Мађарске и колико сам видео више личе на локалце него на степске народе укључујући и Ските са осталих налазишта. Такође, мање више сви су различити, неки су најближи савременим средњеевропским, неки балканским, а неки западноевропским популацијама.
Мени најрационалније објашњење недостатка ANE/EHG компоненте у овој студији јесте тај да су аутори хтели да виде да ли су компоненте географски удаљеније од тог подручја (попут SA и NEA)
Компоненте у овој као и свакој другој студији немају подударања са комерцијалним аутосомалним компонентама, неко ће их прерачунати у ове "уобичајене". Нпр. CHG је моделиран као доминантно "CHG" + нешто NEN, SA али и мало WHG. Мађарски рани неолит који је код генетикера доминантно EEF + мало WHG овдје је 48 % NEN + 45 WHG + 7 % CHG. Ту се јавља још компоненти за које није појашњено шта су (јер су мање учестале).
Које су то комерцијалне компоненте, а које уобичајене?
Како год, прилично је неуобичајено, а помало и комично да степски узорци буде више од половине WHG.
Компоненте у овој као и свакој другој студији немају подударања са комерцијалним аутосомалним компонентама, неко ће их прерачунати у ове "уобичајене". Нпр. CHG је моделиран као доминантно "CHG" + нешто NEN, SA али и мало WHG. Мађарски рани неолит који је код генетикера доминантно EEF + мало WHG овдје је 48 % NEN + 45 WHG + 7 % CHG. Ту се јавља још компоненти за које није појашњено шта су (јер су мање учестале).Хвала на информацијама. Јасно ми је да рачуначи који се користе у студијама и које користи Давидски немају везе са комерцијалним, да су у питању потпуно другачији алгоритми и референтне популације.
То су моји "склепани" називи за ове компоненте које се иначе врте код комерцијално тестираних..
Наравно да то доминантно није "прави" WHG.
https://www.nature.com/articles/s41598-018-33067-w
Јасно ми је како су подијелили компоненте, кренувши од четири основне WHG, EHG, Левантски неолитик и Ирански неолитик. Једино ми је изненађење да је већ Анадолски неолитик имао солидан проценат WHG-a 26%. А колико видим и први ЛБК су били мање више "чисти" Анадолски неолитик, при чему и већи дио WHG потиче од Анадолаца. То ми је мало чудно.
Колико видим успјели су издвојити само 4 Y-DNK резултата и то из Кордеда и раног Бронзаног доба: I2-M223 и R1a.
Да и мени је било чудно, изгледа да још увек нису рашчивијане многе везе, с обзиром на сложеност историјских и етногенетских процеса. Вероватно је постојала нека изворна популација која спаја WHG и Анадолског земљорадника различита од Левантског. У моделима са старијим узорцима са Леванта, обично Анадолци падају између WHG и Леванта.
Могуће, али на основу шеме/модела из најновијег рада испада као да су Анадолци мјешавина WHG, Левант неолитик и Иран неолитик, тј. да нису изворна већ мјешана популација.
Мада по овој шеми коју си посљедњу поставио Анадолци стоје прилично далеко од WHG.
Такође, питање је и како је постављен сам WHG у раду. Морам признати да нисам у скорије вријеме детаљно гледао радове и не знам да ли су у WHG убачени и узорци са Ђердапа и како они стоје у односу на Лошбур, који је најчешће служио као референтан узорак за WHG.
Ђердапски узорци нагињу мало ка EHG и ово болдовано би могло бити занимљиво у контексту односа WHG и Анадолских земљорадника, пре европског контакта:
Modeling Iron Gates hunter-gatherers as a mixture of WHG and EHG (Supplementary Table 3) shows that they are
– as expected given their geographic location and the hunter-gatherer ancestry cline –
intermediate between WHG (87%) and EHG (13%). However, this qpAdm model does not fit
well (p=0.0003, Supplementary table 3) and we note that the Iron Gates hunter-gatherers
carry mitochondrial haplogroups K1 (8/36) as well as other subclades of haplogroup U
(27/36) and haplogroup H (1/36). This contrasts with WHG, EHG and Scandinavian hunter
gatherers who almost all carry haplogroup U5 or U2. Therefore the Iron Gates hunter
gatherers have ancestry that is not present in WHG or EHG. This suggests either genetic
contact between the ancestors of the Iron Gates population and hunter-gatherers from
Anatolia, or that the Iron Gates population is related to the source population from which the
WHG split off during a post-LGM re-expansion into Europe.
The Genomic History of Southeastern Europe
Хвала, Сремче, на овом цитату, доста ми је тога разјаснио тј. схватио сам да ни само моделовање популација није тако једноставно ( можда га ја превише поједностављено схватам). Мислим да је кључна ова реченица: "Therefore the Iron Gates hunter gatherers have ancestry that is not present in WHG or EHG"
https://www.nature.com/articles/s41598-018-33067-w#Sec21
A genomic Neolithic time transect of hunter-farmer admixture in central Poland
Значи ли то да је I2a1 у Неолиту био испод Карпата?Neolit na Balkanu se pojavljuje prije oko 5500 godina prije nove ere.Nas M423—L621 i L161 se tada a i unazad hiljadama godina nalazi od centralne Evrope,zapadne Evrope,Britanskih ostrva pa do nalaza L621 kod Bjelorusije i Poljske (CTS4002).Ne postoji nijedan nalaz M423 ispod Karpata, a jasno je poslije svih ovih godina istrazivanja da ga nece ni biti osim kroz mutaciju L621—CTS10228—YP196 koja je relativno mlada TMRCA oko 2300 godina i koja dolazi sa istoka Evrope preko svojih podgrana.
Analysis of male specific region of the human Y chromosome sheds light on historical events in Nazi occupied eastern Poland (https://link.springer.com/article/10.1007/s00414-018-1943-0)
Прилично занимљив рад. Није у питању нешто што се може сматрати “древном” днк, али се свакако ради о анализираним скелетним остацима људи из ближе прошлости у односу на неке друге историјске периоде.
Одлично је и што су доступни 23 маркерни хаплотипови, а и Невген је имао значајно учешће у студији.
У краћем филму AlJazeere о обнови и ископавањима око средњовјековног града Дубровника, сјеверно од Сарајева, споменут је и проналазак гроба великог кнеза босанског Мирка Радојевића. Да се ради управо о овом властелину закључили су уз помоћ генетике, а на основу претходно нађених остататка његовог сина војводе Батића.
https://bs.wikipedia.org/wiki/Bati%C4%87_Mirkovi%C4%87
Археолози су од Института за генетички инжињеринг и биотехнологију Универзитета у Сарајеву добили потврду да се ради о оцу Батићевом. Могуће да се ради и о Y-днк резултатима. И раније је, чини ми се, било приче о томе да су са неких средњовјековних некропола у Босни узимани узорци, па између осталих и за неке од Котроманића. Штета што досад од тога ништа није публиковано.
Од 11:50
https://www.youtube.com/v/aXzzCacVGxA
The new Ancient Iberian Genomes unpublished study, PRJEB29189, has three whole genomes that have high-coverage Y-DNA sequences from 4500-3500 ybp. Vadim, can you add these to the YFull tree?
No "Steppe" / "Bell Beaker" ancestry in Iberia yet.
The haplogroups are as follows.
Who are the "lucky winners" here who match them on the YFull tree?
A spreadsheet of all the Y SNPs for these ancient Iberian individuals:
https://docs.google.com/…/1thcQUVLKga7YPtv1mj0d9fakXD…/edit…
https://www.ebi.ac.uk/ena/data/view/PRJEB29189
LU339 "partial" I-Y3749:
https://yfull.com/tree/I-Y3749/
AMM080/Y4661/FGC7133+
FGC7139/Y3749-
COV20126 I-Y34539*:
https://yfull.com/tree/I-Y34539/
LD270 "partial" H-Y20838:
https://yfull.com/tree/H-Y20838/
Z19077+
Z19083+
Z19118+
Y21665-
Y21636-
Y20840-
Y20836-
Y21673-
Y21633-
Y21635-
Y21640-
Видех ову објаву Теда Кандела, не знам колико је значајно (обраће се и Вадиму Урасину):
https://docs.google.com/spreadsheets/d/1thcQUVLKga7YPtv1mj0d9fakXDmUhAr5EjK9GU1_pK4/edit?fbclid=IwAR2SJMWVU9F2vgrvh09G-yqBjf8gMBHdAKzO7qjfGdIjJXMOngCoMjpsvyk#gid=477864761
Изгледа да имамо новог члана наше људске породице - Homo luzonensisБаш сам данас читала о томе.
https://www.nationalgeographic.com/science/2019/04/new-species-ancient-human-discovered-luzon-philippines-homo-luzonensis/ (https://www.nationalgeographic.com/science/2019/04/new-species-ancient-human-discovered-luzon-philippines-homo-luzonensis/)
Just came across Wang et al. Fascinating results obscured as usual by a lot of quasi-analysis. Confusing they have several different 'cultures' within the one kurgan.
If you look at the data through the lens of Y and my paper, you see the following instead
- 'Steppe Maykop' was not Maykop at all, it was post Event 'Poltavka R1b' that had taken on some of the cultural trappings of the now-vanished Maykop.
- 'Catacomb' near the Caucasus was not R1a-Z93 as you might have expected; instead it was R1b-V88 of all things. Including two 'late' early 2nd millennium samples. A couple of these samples (perhaps all) were the now very rare M18! It looks possible that a lot of that Balkans R1b was in fact V88.
- There seem to be a lot more J than G in the Maykop, and even some L.
Will have to rewrite this into my paper. Anyone knows of any other recent papers with steppe or Balkans ancient DNA, I would appreciate.
https://www.nature.com/articles/s41467-018-08220-8
Милане, одакле си ископирао овај коментар?https://www.facebook.com/groups/249055928471080/
https://www.facebook.com/groups/249055928471080/
Пошто су ме примили у групу, само да напоменем да је горњи коментар написао неки Joe Flood. Не знам колико је компетентан да коментарише научне радове из области археогенетике. Не судим унапред, само изражавам сумњу.Не знам ни ја колимо је компетентан, али деловало ми је занимљиво, па сам поделио овде да ви погледате.
Не знам ни ја колимо је компетентан, али деловало ми је занимљиво, па сам поделио овде да ви погледате.
Nature је свакако озбиљан часопис.
Онда то нису преци наших R1b?
https://indo-european.eu/2019/04/magyar-tribes-brought-r1a-z280xz92-and-n1a-l392xb197-to-the-carpathian-basin/Дискутовано је о томе овде (https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=1791.msg112390#msg112390).
Да ли сте видели ове налазе и теорију? Изгледа да су поглавице биле I2-L621.
Дискутовано је о томе овде (https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=1791.msg112390#msg112390).Промакло ми је. Хвала!
Интересантан налаз за Динарик Југ у налазима мађарских освајача из Х вијека:Мислим да се овде ради о становницима панонског басена у разним периодима:
https://www.biorxiv.org/content/biorxiv/early/2019/04/03/597997.full.pdf (https://www.biorxiv.org/content/biorxiv/early/2019/04/03/597997.full.pdf)
Претпостављам да су њих двојица поглавице Склавина који су се борили на страни Мађара.Није немогуће да су се неки "динарици" придружили Мађарима приликом доласка у Панонију (то ми је само "шпекулација", јер се долазак десио брзо, ипак верујем да су ови налази "динарика" од "старинаца" на тим локалитетима, али можда је и прва опција могућа у неким околностима)
Значи ово је најстарији Динарик пронађен овако јужно?Није, најстарија најјужнија је она"динарик" грана из Грчке, око 200 ПНЕ ;) ( I2-Y18331) ...а и ми смо забележени на Балкану пре ових панонских налаза из деветог века (иако су по свој логици "динарици" боравили у Панонији и пре доласка Мађара)
Није, најстарија и најјужнија је она"динарик" грана из Грчке, око 200 ПНЕ ;) ( I2-Y18331) ...а и ми смо забележени на Балкану пре ових панонских налаза из деветог века (иако су по свој логици "динарици" боравили у Панонији и пре доласка Мађара)Онда су Мађари могли да их "покупе" било где од Понта до Паноније.
Онда су Мађари могли да их "покупе" било где од Понта до Паноније.Или су их "покупили" или су их "затекли"у Панонији (верујем да се ради о локалном становништву са тих налаза)...били су заједно и ова студија је доказ о стапању словенског и мађарског живља од самог њиховог доласка
Први случај успешног изоловања Y-ДНК хаплогрупе из неандерталских узорака:
"Ted Kandell је поделио везу у групи: Ancient DNA.
6 ч. ·
A Neanderthal Y!
(The correct branch for each SNP is listed, not the haplogroup designation as of right now.)
This is what I get for derived (positive) basal Y SNPs:
The following SNPs are derived (positive) in both Neanderthals and modern humans, but ancestral (negative) in bonobos, chimpanzees, and gorillas.
They define an earlier "Homo sapiens super-haplogroup":
A21544 (NEANDERTHAL + AMH)
A8834 (NEANDERTHAL + AMH)
Мене буни што нпр. мени на Yfull-у, иако се не користе ови снпови у анализи, показују да сам позитиван на оба ова снпа.Колика је старост тих СНПова? То би значило да су сви I2 позитивни на те СНПове? Ако је по времену боравка хаплогрупе I у Европи и времену изумирања неандерталаца, период заједничког боравка у Европи неколико хиљада година, али буни што је један СНП од неандерталца, а други од денисовца)
Колика је старост тих СНПова? То би значило да су сви I2 позитивни на те СНПове? Ако је по времену боравка хаплогрупе I у Европи и времену изумирања неандерталаца, период заједничког боравка у Европи неколико хиљада година, али буни што је један СНП од неандерталца, а други од денисовца)
зна ли неко нешто подробније о налазу I2a-M26 у граду Владимиру? (Known Y-DNA haplogroups from different Old Slavic burials ; Vladimir (1100–1220) I2a-M26 (Sikora, 2017))
HAPLOGROUP ANALYSIS FOR A MEDIEVAL RUSSIAN BURIAL OF 16TH–17TH CENTURES IN RADONEZH (MOSCOW AREA)
https://dspace.spbu.ru/bitstream/11701/15445/1/09-Mustafin.pdf
Нови метод анализе гена преко кога је могуће предвидети изглед одређене индивидуе је употребљен ради реконструкције изгледа денисованске девојчице из епонимне пећине Денисове. Судећи по њеном изгледу, денисованци су се разликовали и од неандерталаца и од модерних људи, најзначајније разлике су шира вилица и лице:
https://www.sciencemag.org/news/2019/09/ancient-dna-puts-face-mysterious-denisovans-extinct-cousins-neanderthals?fbclid=IwAR1oxVqiklDutOF-FOdPy-QB__lAYsMtxcomhZmpXdk4Mi4qFrnitnLXfNQ
(https://www.sciencemag.org/sites/default/files/styles/inline__699w__no_aspect/public/ca_0920NID_Denisovan_Reconstruction_online.jpg)
А косе очи? :)
То и ја помислих, али ни речи о томе. ;)
Овде је мало боље... и очи су косе.
(https://www.nationalgeographic.rs//files/images/2019/09/denisovan_aps_EPA_Maayan_Harel__Handout_221496924.jpg)
https://www.nationalgeographic.rs/vesti/14255-naucnici-rekonstruisali-skelet-praistorijskog-coveka-denisovana.html
Очи јесу косо постављене, али је питање како је изгледао горњи очни капак код њих, и да ли су савремени Азијати ту особину спуштеног горњег капка наследили од Денисоваца. Ген је вероватно идентификован код савремених популација који доводи до формирања тог карактеристичног набора горњег очног капка, али да ли је и код Денисоваца тако?
Испада да је коришћени узорак црногорског становништва аутосомално мало сроднији Сунгирцу но узорак становништва Србије.Hvala za uput ka temi :)
Хаплогрупе и нису толико битне...Овде је реч о идентичним деловима ДНК. То би значило да Сунгирац дели више заједничких предака са становништвом Црне Горе, него са становништвом Србије...Уопште, као што и аутор примећује, присуство три јужнословенска народа међу првих десет изгледа необично...
Да ли смо знали ово?Влашки владари су имали титулу "Војвода", а резултат ако је такав , и јесте изненађење, а и није :)
https://blog.nationalgeographic.org/2013/10/30/unveiling-the-halloween-monster-dna-in-everyone/?fbclid=IwAR2XxG73YRdqSNm3RJG-Nj9CpJbtzTCQyeQwGqDLXXbhfOvNLAVMFF0ufFU
o understand Count Dracula’s DNA we travel to Transylvania, in modern Rumania. Literary historians have suggested that fictional Dracula is based on the real Vlad the Impaler, a historical figure from the 15th century who lived in Wallachia just south of Transylvania. Anthropological studies on Wallachian and modern Rumanian populations, including Genographic’s own 2012 study into Wallachian kings and their genetic lineages, suggest that haplogroup I2 is the most common paternal group there (~40%). Throughout Eastern Europe, haplogroup H dominates the maternal lineages. Dracula was likeliest paternal haplogroup I2 and maternal haplogroup H. With so many potential relatives the undead count may live-on yet.
Да ли смо знали ово?To je iz 2013 mislim.
https://blog.nationalgeographic.org/2013/10/30/unveiling-the-halloween-monster-dna-in-everyone/?fbclid=IwAR2XxG73YRdqSNm3RJG-Nj9CpJbtzTCQyeQwGqDLXXbhfOvNLAVMFF0ufFU
o understand Count Dracula’s DNA we travel to Transylvania, in modern Rumania. Literary historians have suggested that fictional Dracula is based on the real Vlad the Impaler, a historical figure from the 15th century who lived in Wallachia just south of Transylvania. Anthropological studies on Wallachian and modern Rumanian populations, including Genographic’s own 2012 study into Wallachian kings and their genetic lineages, suggest that haplogroup I2 is the most common paternal group there (~40%). Throughout Eastern Europe, haplogroup H dominates the maternal lineages. Dracula was likeliest paternal haplogroup I2 and maternal haplogroup H. With so many potential relatives the undead count may live-on yet.
Колико се сећам, на основу студије "Y-Chromosome Analysis in Individuals Bearing the Basarab Name of the First Dynasty of Wallachian Kings", закључак је да је Влад Цепеш највероватније припадао J2b-M241 или E-V13.
"The Basarab sample clusters into 11 lineages (Table 2), with six main lineages comprising 82.8% of the samples. Some lineages such as J-M241 and E-V13 are over-represented in the Basarab compared to the general Romanians."
https://journals.plos.org/plosone/article?id=10.1371/journal.pone.0041803
https://www.familytreedna.com/groups/m-241/about/background
Иначе, судећи по анализама bam фајлова по страним форумима Y-ДНК слика није уопште тако компактна како су закључили у студији. Рецимо, Владимир Семаргл са Молгена је написао да је scy197 уствари E1b-V13 a да је scy301 - I2-Y7219 (https://www.yfull.com/tree/I-Y7219/). Такође, cim357, tem002, tem003 по свему судећи R1b-.
I see 75 samples, one of which is previously published Hun/Gepid sample Vim2b from Viminacium, so 74 new samples. Of those, 52 are from Viminacium (four necropoli: Pirivoj (100-400 AD) - 19; Rit (0-300 AD) - 13; Više Grobalja (0-300 AD) - 10 and Pećine (0-300 AD) - 10) and 17 from Timacum Minus (two necropoli: Slog (300-500 AD) - 11 and Kuline (400-700 AD) - 6). There are also 1 Roman and 1 Late Medieval sample from Lepenski Vir, 2 Gepid samples (300-500 AD) from Mediana (near Niš/Naisos) and 1 Medieval (850-950 AD) sample from Gomolava (this one belongs to I2-Din, so he's most likely Slavic).
На једном страном форуму је постован teaser из рада Дејвида Рајха који тек треба да буде објављен:
Ово ће бити јако добро. Да ли се зна када ће рад бити публикован?
Ово ће бити јако добро. Да ли се зна када ће рад бити публикован?Требало би током године.
Нови рад археолога Александре Жегарац, изашао у Гласнику Српског археолошког друштва бр. 35, "ДРЕВНA ДНК У АРХЕОЛОГИЈИ: ОД АРХЕОЛОШКИХ ИСКОПАВАЊА ДО ЛАБОРАТОРИЈСКИХ АНАЛИЗА". Издвојио бих апстракт рада:
Било би добро некако доћи до резултата ових истраживања и видети које врсте испитивања су рађене (аутосомална, Y-ДНК, мтДНК).
Александра Жегарац је задужена за анализе сродства и еволуције социјалне неједнакости кроз студије древне ДНК на ранобронзанодопској некрополи у Мокрину, Србија. Конкретно њен рад подразумева изолацију и секвенцирање целог генома индивидуа из Мокрина употребом NGS методе (Илумина платформа), на Одељењу за антропологију, “Јоханнес Гутенберг” Универзитета у Мајнцу, Немачка, као и биоинформатичку обраду секвенцираних генома и основне анализе популационе генетике.
Александра Жегарац је задужена за анализе сродства и еволуције социјалне неједнакости кроз студије древне ДНК на ранобронзанодопској некрополи у Мокрину, Србија. Конкретно њен рад подразумева изолацију и секвенцирање целог генома индивидуа из Мокрина употребом NGS методе (Илумина платформа), на Одељењу за антропологију, “Јоханнес Гутенберг” Универзитета у Мајнцу, Немачка, као и биоинформатичку обраду секвенцираних генома и основне анализе популационе генетике.
Како се аналзира социјална неједнакост кроз студије древне ДНК?! :o
Вјеројатно је ријеч о стојишту мужска и женска унутар дружства.То ми је јасно. Поента је да узевши у обзир неке друге ствари које су жестоко форсиране у данашње време (родне студије, феминизам и сл, а које се пласирају и кроз неке археолошке радове, нпр. матријархат у неолиту) не изгледа немогуће да за исту ствар користе и анализе древне днк. Ово притом не говорим сматрајући то неком “теоријом завере”, већ стањем на терену.
То ми је јасно. Поента је да узевши у обзир неке друге ствари које су жестоко форсиране у данашње време (родне студије, феминизам и сл, а које се пласирају и кроз неке археолошке радове, нпр. матријархат у неолиту) не изгледа немогуће да за исту ствар користе и анализе древне днк. Ово притом не говорим сматрајући то неком “теоријом завере”, већ стањем на терену.То и слутим. Читах крајем прошле године један такав чланак у Њемачкој у којем су на основу археологије закључили, да је управо у бринзаном добу почело тзв. угњетење жена.
То ми је јасно. Поента је да узевши у обзир неке друге ствари које су жестоко форсиране у данашње време (родне студије, феминизам и сл, а које се пласирају и кроз неке археолошке радове, нпр. матријархат у неолиту) не изгледа немогуће да за исту ствар користе и анализе древне днк. Ово притом не говорим сматрајући то неком “теоријом завере”, већ стањем на терену.https://www.br.de/nachrichten/wissen/bronzezeit-vor-4000-jahren-lebte-arm-und-reich-unter-einem-dach,ReJiBhI (https://www.br.de/nachrichten/wissen/bronzezeit-vor-4000-jahren-lebte-arm-und-reich-unter-einem-dach,ReJiBhI)
Combining our results across the West African populations, we estimate that the archaic population split from the ancestor of Neanderthals and modern humans 360 thousand years (ka) to 1.02 million years (Ma) B.P. and subsequently introgressed into the ancestors of present-day Africans 0 to 124 ka B.P. contributing 2 to 19% of their ancestry. We caution that the true underlying demographic model is likely to be more complex.
Non-African populations (Han Chinese in Beijing and Utah residents with northern and western European ancestry) also show analogous patterns in the CSFS, suggesting that a component of archaic ancestry was shared before the split of African and non-African populations.
Some of these genes are at high frequency across both the YRI and MSL, including NF1, a tumor suppressor gene (83% in YRI, 85% in MSL), MTFR2, a gene involved with mitochondrial aerobic respiration in the testis (67% in YRI, 78% in MSL), HSD17B2, a gene involved with hormone regulation (74% in YRI, 68% in MSL), KCNIP4, which is a gene involved with potassium channels (73% in YRI, 69% in MSL), and TRPS1, a gene associated with trichorhinophalangeal syndrome (71% in YRI, 75% in MSL; Table 1). Three of these genes have been found in previous scans for positive selection in the YRI: NF1 (25, 26), KCNIP4 (27), and TRPS1 (28). On the other hand, we do not find elevated frequencies at MUC7, a gene previously found to harbor signatures of archaic introgression (29).
We computed the maximum frequency of archaic segments near these genes and found that the average was 15% in YRI. This is consistent with those genes harboring archaic ancestry and confirms the results of Plagnol and Wall [2006] (7).
S8.1 Results from the Luhya
Examination of the CSFS in the Luhya from Kenya (LWK) also reveals a U-shaped spectrum, similar to the other African populations examined here (Figure S5). We performed the same ABC-based parameter estimation procedure and found that a linage splitting 624,000 years ago (95% HPD: 290,100-1,137,000) with an Ne of 24,000 (95% HPD: 22,000-24,000) and introgressing 50,000 years ago (95% HPD: 11,000-113,00) is able to explain the shape of the spectrum. These parameters are similar to the other African populations. However, we find that an introgression fraction of 0.18 (95 % HPD: 0.09-0.31) is also required, which is much higher than the other populations. Inferences in the LWK could be complicated by non-African ancestry in the Luhya, resulting in increased estimates of the admixture fraction[Wall et al., 2013] (52). However, gene flow from the Neanderthals mediated through non-African ancestry into the LWK may not be enough to quantitatively explain this increase. Another possibility is other unmodeled gene flow events outside of the ones we describe here.
S8.2 Pre- versus post- Out-of-Africa
We performed additional modeling considering the YRI and CEU spectra jointly. Since the right (high frequency derived) side of the spectrum is most informative for this question, we only considered the allele frequency bins above 50. We simulated data using the same priors in Section S5.2, but computed the spectrum for both YRI and CEU. We found that the best fitting parameters were an archaic split time of 27,000 generations ago (95% HPD: 26,000-28,000), admixture fraction of 0.09 (95% HPD: 0.04-0.17), admixture time of 3,000 generations ago (95% HPD: 2,800-3,400), and an effective population size of 19,700 individuals (95% HPD: 19,300-20,200). We find that the lower bound of the admixture time is further back than the simulated split between CEU and YRI (2155 generations ago), providing some evidence in favor of a pre-Out-of-Africa event. This model suggests that many populations outside of Africa should also contain haplotypes from this introgression event, though detection is difficult because many methods use unadmixed outgroups to detect introgressed haplotypes [Browning et al., 2018, Skov et al., 2018, Durvasula and Sankararaman, 2019] (5, 53, 22). It is also possible that some of these haplotypes were lost during the Out-of-Africa bottleneck.
Za analizu kostura zadužen je bioarheolog Mario Novak iz Instituta za antropologiju u Zagrebu, gdje se sada i nalaze kosturi. Oni će biti poslani na c14 datiranje, analizu izotopa i DNA analizu. Do kraja 2020. trebali bismo znati više o detaljima nalaza i odnosima između pokopanih pojedinaca.
Анализирани су остаци 22 индивидуе са некрополе стећака Метаљица код Тарчина. У два узорка пронађена је Y-хаплогрупа I2a, а у једном R1b. При крају је и анализа mtDNA."dok jedna osoba pripada drugoj najučestalijoj Y-haplogrupi u BiH - R1b haplogrupi"
https://www.preporod.info/bs/article/17647/pojskic-geneticka-struktura-ostataka-sa-nekropole-metaljica-odgovara-nasoj
Na tom mestu su sahranjivani stanovnici Viminacijuma, prestonice Gornje Mezije, od početka II do kraja IV veka. Groblje je postavljeno uz antičku saobraćajnicu koja je spajala Viminacijum sa unutrašnjošću provincije na jugu.
Budući da je bila u upotrebi gotovo 300 godina, grobovi u nekropoli su postavljeni veoma gusto, a pronađeni su i neopljačkani sarkofazi sa arhefaktima. Do sada je otkopano više od 300 različitih predmeta (arhefakata) uglavnom nakita i delova odeće.
„Kada se govori o tako velikom uzorku, po pravilu se očekuju i otkrića koja iskaču iz uobičajenog grobnog inventara i koja zbune i oduševe arheologe. Celine koje se odlikuju specifičnim načinom pogrebnog rituala ili odskaču izborom predmeta položenim uz pokojnike, izlaze na svetlost dana na nedeljnom nivou“, kaže za Betu vođa arheološkog tima i direktor Arheološkog instituta u Beogradu Miomir Korać.
„Ono što je u ovom trenutku izvesno je da se arheološka istraživanja vrše na delu nekropole koji je koristilo imućnije stanovništvo, sa indicijama da se radi o ljudima iste etničke pripadnosti. Dobra očuvanost skeletnog materijala omogućiće interdisciplinarni pristup pomenutoj problematici, te arheolozi željno iščekuju analize drevne DNK, odnos izotopa stroncijuma i kalcijuma u zubima itd“, dodao je on.
https://www.danas.rs/kultura/nova-arheoloska-otkrica-u-viminacijumu/ (https://www.danas.rs/kultura/nova-arheoloska-otkrica-u-viminacijumu/)
Не верујем да се у свих 170 гробова налазе саркофази.
Па добро, то су само 3, остаје још 167 гробних места. ;)
Ancient DNA news from the Balkans!
With very High E-L539 (E-M78) and E-M35 lineages detected as well.
Viminacium - 28 (labeled Serbia_Roman):
E x 13 (L618 x 6; L618>V13 x 3; Z830 x 1; Z830>M123 x 1; Z1902 x 1; M96 x 1)
G x 5 (PF3148 x 1; PF3148>L91 x 1; P303 x 1; L497 x 1; L497>Z1815 x 1)
R1b x 3 (Z2103 x 1; U106 x 1; U152>L2>Z367 x 1)
R1a x 2 (Z2124>Z2122 x 1; Z2124>Z2123 x 1)
J x 2 (M304 x 1; L24 x 1)
T x 1 (M184)
I1 x 1 (M253)
I2 x 1 (L596)
Timacum Minus, Slog necropolis - 10 (labeled Serbia_Roman):
E x 3 (M35 x 1; L618 x 1; L618>V13 x 1)
J x 3 (M304 x 1; M410 x 1; M241 x 1)
R1b x 2 (Z2103 x 1; Z2103>CTS1450 x 1)
G x 1 (CTS342>FGC12126)
I1 x 1 (Z58>CTS8647)
Timacum Minus, Kuline necropolis - 5 (labeled Serbia_Early_Middle_Age):
I2 x 2 (M423 x 2)
E x 1 (L618)
J x 1 (M304)
R1b x 1 (P312>DF99)
Lepenski Vir - 2:
E x 1 (M35) - Serbia_Roman
J x 1 (M102) - Serbia_Medieval
Mediana - 2 (labeled Serbia_Gepid):
G x 1 (P287)
I1 x 1 (Z58>CTS8647)
Gomolava - 1 (labeled Serbia_Medieval):
I2 x 1 (M423>L621>CTS4002)
Timacum Minus, Slog necropolis - 10 (labeled Serbia_Roman):Ово је још једна потврда да су BY611 и њене предачке гране староседелачке на Балкану. Скелет колико видим датира из периода између I и VI века, из римског периода. Грана R-CTS1450 (https://www.yfull.com/tree/R-CTS1450/) која је пронађена код овог скелета тренутно је најближа предачка грана нашој BY611/Y10889 (https://www.yfull.com/tree/R-Y10789/) која је пронађена код неког скелета. До сада су међу тестираним скелетима из разних археолошких налазишта у Србији и региону пронађене гране Z2103, Z2109, CTS7556 (сви ови скелети датирају из периода бронзаног доба тј. стари су између 3500-5000 година).
R1b x 2 (Z2103 x 1; Z2103>CTS1450 x 1)
Ово је још једна потврда да су BY611 и њене предачке гране староседелачке на Балкану. Скелет колико видим датира из периода између I и VI века, из римског периода. Грана R-CTS1450 (https://www.yfull.com/tree/R-CTS1450/) која је пронађена код овог скелета тренутно је најближа предачка грана нашој BY611/Y10889 (https://www.yfull.com/tree/R-Y10789/) која је пронађена код неког скелета. До сада су међу тестираним скелетима из разних археолошких налазишта у Србији и региону пронађене гране Z2103, Z2109, CTS7556 (сви ови скелети датирају из периода бронзаног доба тј. стари су између 3500-5000 година).
Нисам видео да је рад изашао. Након што изађе би требало да убрзо након тога изађу и BAM фајлови, где ће моћи да се изолује још низводнија грана од CTS1450, а ја верујем да ће то бити BY611, можда чак и Z2705 али видећемо. Поменути скелети из Тимакум Минуса конкретно потичу из 4-5. века, дакле касна антика односно период Сеобе народа. Очигледно је у питању мешана некропола локалаца и федерата-варвара из предела северно од Дунава.Изгледа да си био у праву кад си ми рекао да ће на неком налазишту из римског периода да исплива BY611 ;D Постоји велика шанса да ће да испадне BY611, али не треба бити баш 100% сигуран, можда испадне и грана R-Y5587 (https://www.yfull.com/tree/R-Y5587/) која је такође присутна на Балкану тј. само у Бугарској и Румунији. На форуму Anthrogenica кажу да овај рад садржи стотине узорака из целог Римског царства тј. из Србије, Бугарске, Македоније, Мађарске, Грчке, а требало би ваљда да буде узорака и из Албаније, Хрватске, Црне Горе, Румуније и Босне, тако да ће највероватније бити још узорака са хг R1b-Z2103. Чуди ме да нико још не зна када ће рад отприлике да буде објављен, нити какав ће бити наслов рада. На том форуму је било речи да је скелет са ознаком I15552 који припада хаплогрупи R1b-CTS1450 највероватније у питању Сармат, мада ја бих ипак ово питање оставио археолозима и историчарима.
У неолитском насељу Плочник код Прокупља, пронађени су скелетни остаци "најстаријег" пса у Србији, након што је анализа потврдила да се ради о скелету који је ту најмање 6.500 година.
То откриће представља доказе о постојању различитих врста паса у периоду непосредно након леденог доба, као и да је ова животинска врста већ тада била припитомљена.
Керуша, која је на Плочник досла током неолитске сеобе народа из Мале Азије, претеча је данашњих паса, а постоји више претпоставки о њеном изгледу, потврдила је Бети археолог Јулка Кузмановић Цветковић.
Скелетни остаци пса су пронађени у "сонди 24", у оквиру пројекта "Развој металургије у Евроазији", британског УЦЛ Универзитета из Лондона , Народног музеја из Београда и Прокупља.
Археолози су том приликом, у потрази за доказима о развоју металургији, отворили сонду која је требала да открије једну неолитску кућу. Међутим, наишли су на невероватан налаз. "Пронашли смо кости, од којих је узета доња лева чељуст, а анализа је показала задивљујуће резултате. У питању је керуша из доба древног неолита и она је, за сада најстарији пас који је откривен на просторима Србије", казала је Кузмановић Цветковић
ДНК анализу скелетних остатака древног пса са Плоцника, поред још 26 паса, из других земаља, урадили су британски Франсис Крик институт, Универзитет у Оксфорду и Универзитет у Бечу.
"То нам говори, обзиром на већ познате кретања током неолитског периода из Мале Азије на Балкан пре око 8.000 година... да су људи током миграција широм света у то време највероватније водили и своје псе са собом, и да је пас већ тада био припитомљен", каже Кузмановић Цветковић
Истовремено, она сматра да пас у то време, највероватније није био кућни љубимац, као што је то данас, јер је неолитска керуша са Плочника "потпуно другачија од данашњег пса".
"Има покушаја реконструкције, на основу скелета и на основу упоредних анализа. Претпоставља се да је керуша изгледала прилично застрашујуће, са јаком чељусти, много већа од данашњег пса. У неолитско доба, пси су животиње које су још увек месождери и које у неолиту тек почињу да се привикавају на људску исхрану", каже Кузмановић Цветковић
Приликом ископавања 24. сонде на Плочнику, поред археолога из музеја Топлице у Прокупљу и Београда, и археолога са универзитета Дурхам и Јорк у Великој Британији, била су укључена и два археозоолога, Јелена Булатовић из Лабораторије за биоархеологију Универзитета у Београду, и Ивана Стојановић са Археолошког института у Београду.
Оне су прве идентификовале остатке пса са Плочника, током рада на анализи животињских остатака за потребе овог пројекта и контактирале истраживаче са британског Крик института, који су водили глобалну студију о пореклу паса.
Најстарији пас у Србији, који је откривен на Плочнику представља ексклузивно откриће, и он се нашао у светском научном часопису "Сциенце".
Истовремено, анализом је утврђено да је непосредно након леденог доба и пре него што је било која друга животиња припитомљена, у свету већ постојало најмање пет различитих типова паса, а да су се током последњих 10.000 година ове древне лозе паса мешале и кретале, какоби настали пси које познајемо данас.
Интересује ме је ли потврђен проналазак I2-L-621 гране у Бугарској прије 5000 година? Извор би требао да буде ReichLab2020(SE_Europe)
Болсингери су PH908, такође племство, такође пореклом из Пруске.
To je interesantno.Па, некада су живели на тој територији, ратовали са Саксонцима,Францима и Данцима. Мислим на период пре стварања Северне марке. Сигурно да су моћне дружине са Карпата залазиле и у те крајеве. Неки од њих постали моћни и богати, па и променили страну.
Šta misliš o tome? Od kuda PH908 među Prusima?
Па, некада су живели на тој територији, ратовали са Саксонцима,Францима и Данцима. Мислим на период пре стварања Северне марке. Сигурно да су моћне дружине са Карпата залазиле и у те крајеве. Неки од њих постали моћни и богати, па и променили страну.
Hohenzollern
Pruska dinastija/germanska?
I2a1b
Gleb Svyatosavich princ of Novgorod
I2a1b
I još tri Skitska uzorka koja su I2a1b
Verovatno je ovo već poznato?
Da li je moguće da je ova dinastija u Švabiji zapravo slovenskog porekla?
За Хоенцолерне се колико видим претпоставља да су I2-M223>P78>Y7219
Дакле, не ради се о словенској хаплогрупи.
Ne znam da li je neko već postavljao ovu listu rezultata drevne DNK.https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=23.msg132955#msg132955
https://haplogroup.info/all-ancient-dna.pdf
The DNA of 17 individuals of the 12th-15th centuries was studied. from the burial grounds of Teglitsa I and II, Ratchino I on the Izhora plateau, Velikino in the Lower Poluga. Y-chromosomal haplogroups of 12 males, mitochondrial haplogroups of 12 males and females were identified. In the genetic structure of the population of the Izhora plateau, the presence of three Y-chromosomal haplogroups, confined to certain sites, was established. Individuals from Teglitsa I belong to haplogroup E1b1b1a1b (V13), from the Teglitsa II burial ground - to R1a1a1b1a (Z282), in Velikino, individuals with haplogroup N1a1 (M46) were identified. Three haplogroups were identified in Ratchino I: N1a1 (M46), N1a1a1a1a (CTS2929), E1b1b1a1b (V13). Phylogenetic networks built on the basis of STR haplotypes of the Y chromosome for haplogroup N1a (M46) showed the genetic similarity of the medieval collectives that left the burial grounds of Ratchino I and Velikino, to the modern populations of the Baltic-Finnish peoples. A surprise was the good representation of the haplogroup E1b1b1a1b (V13), which has a predominantly Carpathian-Balkan distribution, in individuals from Teglits I and its manifestation in Ratchino I.
Почетничко питање:
Са територије којих данашњих држава је вршено више генетских истраживања древних налазишта, а на којима мање/никако?
Ко су водеће "силе" у археогенетици?
Који су најстарији узорци обрађени са данашње Украјине Русије Пољске Белорусије, и који почетнички уводни топик треба да прочитамо ми нови чланови о обиму генетских истраживања древних узорака?
Објављен је препринт рада који садржи днк палеолитске налазе са Сицилије из периода од прије 10-11.000 година. Ако сам добро на брзину видио, код једног узорка су успјели изоловати Y-днк и ради се о хаплогрупи https://www.yfull.com/tree/I-M436/. Можда је повезан са гранама ове хаплогрупе које су пронађене у Лепенском Виру.
https://www.biorxiv.org/content/10.1101/2021.12.08.471745v1
https://www.biorxiv.org/content/10.1101/2021.12.08.471745v1.full.pdf
https://www.biorxiv.org/content/10.1101/2021.12.08.471745v1.supplementary-material
The Y-chromosome haplogroup determined for San Teodoro 3 is I2a2 [M436] (Tables S5, 8 and Figure S9), a subclade of haplogroup I2 which is common among European huntergatherers, and possibly originated in southern Europe during the LGM before becoming widespread in Europe during the Neolithic15,16. This haplogroup shows high frequency in present-day populations in the Balkan peninsula, in particular within the Serbian population17.
Ево колико су поједини генетичари из једне од најпрестижнијих институција које се баве археогенетиком упућени у Y-хаплогрупе. ::)
Bone and teeth samples from Jabuka, Šajkaš, Vojlovica and Žabalj were taken in situ/in museum and sent
for ancient DNA analysis to Ron Pinhasi’s laboratory, University of Vienna, Austria and David Reich’s laboratory,
Harvard Medical School, USA. Due to bad preservation the samples from Žabalj (grave 1) and Jabuka did not yield any results, while another sample from Žabalj (grave 4) is still being processed. The molecular sex was established for the individuals from Vojlovica and Šajkaš, and both are females. More detailed genetic information on these samples will be published in a separate study in the near future.
Sinoć sam razmenio sa Gujom par poruka na Anthrogenici u vezi budućeg rada koji bi trebao da obuhvati više lokacija na Balkanu. Malo sam istraživao na internetu postoje li radovi koji bi se mogli povezati s njim i pronašao sam:"First archaeological investigations of barrows in the Bačka region and the question of the Eneolithic/Early Bronze Age barrows in Vojvodina" iz 2020 godine. U radu se analiziraju arheološki i koštani materijali koji pripadaju periodu Jamnaja kulture i napominje da su pojedini uzorci predviđeni i za DNK analizu. Ne znam da li bi se pomenuti uzorci trebali naći u radu o kom smo govorili ali je u svakom slučaju zanimljivo.
https://sci-hub.se/10.1515/pz-2020-0003
Sinoć sam razmenio sa Gujom par poruka na Anthrogenici u vezi budućeg rada koji bi trebao da obuhvati više lokacija na Balkanu. Malo sam istraživao na internetu postoje li radovi koji bi se mogli povezati s njim i pronašao sam:"First archaeological investigations of barrows in the Bačka region and the question of the Eneolithic/Early Bronze Age barrows in Vojvodina" iz 2020 godine. U radu se analiziraju arheološki i koštani materijali koji pripadaju periodu Jamnaja kulture i napominje da su pojedini uzorci predviđeni i za DNK analizu. Ne znam da li bi se pomenuti uzorci trebali naći u radu o kom smo govorili ali je u svakom slučaju zanimljivo.Bit ce oko10ak iz Srbije, 20ak iz CG, 1 iz BiH, 20ak iz Makedonije, 80ak iz Hrvatske, plus Albanija...
https://sci-hub.se/10.1515/pz-2020-0003
Видимо да су Дружићи били уско повезани са породицом тепчије Батала Шантића, такође из Лашве. Занимљиво да постоји муслиманска породица Шантића који је тестиран као припадник Ј2а цуцко-пјешивачке гране.
У сваком случају, чекамо да се објаве хаплотипови.
Да ли смо испратили ово:
https://www.pnas.org/content/119/8/e2108001119?fbclid=IwAR0-rQVUZKZJeP1G9pFwtDuj7XheqsM8pTLRMEWgBHyH-QH566v3Cx1W2NU
Y-Chromosome Variation.
There are 16 known Y-chromosome (Y-DNA) haplotypes from Neolithic Orkney, of which 14 appear to be well resolved (13, 32). All 14 belong to haplogroup I2a, of which seven are I2a1b-M423, four are I2a1b1-S185, one is I2a2-S33, one is I2a2a1b-CTS10057, and one is I2a2a1a2-Y3679 (the remaining two are poorly resolved I and I2). In BA LoN, even though the majority of genome-wide and female lineages most likely arrived in Britain and Orkney with the BBC or BA, all but one of the nine Y-DNA lineages belong to haplogroup I2a1b-M423, with just one belonging to R1b-M269 (SI Appendix, Section S6 and Dataset S1H). We found four distinct haplotypes within I2a1b: I2a1b-M423, I2a1b1-S185, and the more derived I2a1b1a1b-A1150 and I2a1b1a1b1-A8742.
This predominance of I2a1b-M423 is surprising because it is completely absent elsewhere in CA/BA Europe, where the Y-DNA landscape is heavily dominated by R1b-M269 (Figs. 2–4 and SI Appendix, Figs. S13–S15). For example, in a dataset of 21 BBC males from Britain, 20 carry the R1b-M269 lineage and only one I2a, which is on the distinct I2a2a-M223 lineage. If we include CA and EBA Britain and Ireland, 41 out of 43 males carried R1b-M269, two I2a2a-M223, and none I2a1b-M423.
I2a1b-M423 likely arrived in Orkney with the first farmers. In the Neolithic, I2a1b-M423 was largely distributed in an arc around the Atlantic façade of Europe, from the western Mediterranean to the Baltic. Outside Britain, most I2a1b-M423 lineages are from Middle/Late Neolithic Spain and France, with one from Germany and a small number from Sweden, where, at a megalithic site on Gotland, all four genotyped males belonged to I2a1b-M423
Ови I2a1b-M423 из Оркнија су били познати и раније, једино ако нису тестирали неке нове узорке. Углавном се радило о L161 Isles варијанти.А ова четворица са Готланда?
А ова четворица са Готланда?
То су узорци из ранијег рада https://www.pnas.org/content/116/19/9469?ijkey=811da0c2c1974626c6207308d15631a6e0127237&keytype2=tf_ipsecsha#T1
У овом новом раду су тестирали неких 37 нових узорака, колико сма видио од М423, ради се о грани L161
Насушно нам треба неки L621+ узорак из Бронзаног доба.
I2-Y4882* iz "12 vijeka" Češka-Jihomoravsky region.Толико је стар. Видети https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=1058.msg155951#msg155951 , https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=5944.msg161549#msg161549 , https://www.yfull.com/samples-from-paper/516/ .
https://www.yfull.com/tree/I-Y4882*/
Archeological and genetic evidence suggest that all domestic cats derived from the Near Eastern wildcat (Felis silvestris lybica) and were first domesticated in the Near East around 10,000 years ago. The spread of the domesticated form in Europe occurred much later, primarily mediated by Greek and Phoenician traders and afterward by Romans who introduced cats to Western and Central Europe around 2000 years ago. We investigated mtDNA of Holocene Felis remains and provide evidence of an unexpectedly early presence of cats bearing the Near Eastern wildcat mtDNA haplotypes in Central Europe, being ahead of Roman period by over 2000 years. The appearance of the Near Eastern wildcats in Central Europe coincides with the peak of Neolithic settlement density, moreover most of those cats belonged to the same mtDNA lineages as those domesticated in the Near East. Thus, although we cannot fully exclude that the Near Eastern wildcats appeared in Central Europe as a result of introgression with European wildcat, our findings support the hypothesis that the Near Eastern wildcats spread across Europe together with the first farmers, perhaps as commensal animals. We also found that cats dated to the Neolithic period belonged to different mtDNA lineages than those brought to Central Europe in Roman times, this supports the hypothesis that the gene pool of contemporary European domestic cats might have been established from two different source populations that contributed in different periods.(https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/instance/6221894/bin/41437_2018_71_Fig1_HTML.jpg)
Fig. 1 Phylogeny of Holocene and recent cats. Bayesian phylogeny based on 160 mtDNA haplotypes of Holocene and recent cats. Haplotypes of studied samples are given in bold. Numbers at nodes indicate posterior probability and SH support values obtained with Bayesian and maximum likelihood approaches, respectively. The tree was rooted with sequence of Felis margarita (data not shown)(https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/instance/6221894/bin/41437_2018_71_Fig2_HTML.jpg)
Calibrated radiocarbon ages of the Holocene cat remains. Calibration and δ18O curves are given according to Bronk Ramsey (2009). The climatic proxies set in the same scale are given after Starkel et al. (2006, 2013). Information about excavation context and mtDNA lineage of F.s. lybica/catus specimens are given next to age probability distribution
MEĐUNARODNI ZNANSTVENI PROJEKTI
BIOLOŠKA ANTROPOLOGIJA I BIOMEDICINA:
Austrijska zaklada za znanost:
RECONSTRUCTION OF GENETIC DIVERSITY AND MIGRATORY PATTERNS OF LATE AVAR POPULATION USING ANCIENT DNA ANALYSIS / 2021.-2022., Austrijska zaklada za znanost, Joint Excellence in Science and Humanities (JESH), voditeljica projekta: dr. sc. Dubravka Havaš Auguštin
Naslov: Rekonstrukcija genetičke raznolikosti i migracijskih obrazaca kasne avarske populacije pomoću analize drevne DNA
Trajanje: 2021. – 2022.
Financiranje: program Joint Excellence in Science and Humanities (JESH)
Voditeljica: dr. sc. Dubravka Havaš Auguštin, Centar za primijenjenu bioantropologiju, Institut za antropologiju, Zagreb, Hrvatska
Suradnici:
sc. Jelena Šarac, Centar za primijenjenu bioantropologiju, Institut za antropologiju, Zagreb, Hrvatska
sc. Mario Novak, Centar za primijenjenu bioantropologiju, Institut za antropologiju, Zagreb, Hrvatska
prof. dr. sc. Ron Pinhasi, Odjel za evolucijsku antropologiju, Sveučilište u Beču, Beč, Austrija
Sažetak:
Prema povijesnim i arheološkim nalazima, Avari su u srednju Europu stigli iz srednjih euroazijskih stepa u 6. stoljeću. Tijekom 200 godina njihove vladavine sve do propasti Avarskog kaganata ostavili su značajan trag, kako u materijalnim dobrima, tako i u arheološkim nalazima koji se mogu vidjeti na mnogim mjestima iskopavanja u Panonskom bazenu. Ipak, vrlo je malo poznato o njihovim migracijskim obrascima, genetičkoj povijesti i utjecaju na genetičku strukturu suvremenih Europljana. Svega nekoliko nedavnih genetičkih studija različitih avarskih skupina iz srednje Europe potvrdilo je kako je njihovo podrijetlo najvjerojatnije azijsko, što je vidljivo iz veće zastupljenosti haplogrupa mtDNA i Y kromosoma specifičnih za azijske populacije. Međutim, stupanj miješanja s različitim avarskim i drugim populacijama ostao je uglavnom neriješen. Nadalje, podaci o genetičkom podrijetlu Avara s područja Hrvatske u potpunosti nedostaju te je njihova povezanost s drugim avarskim ili slavenskim populacijama još uvijek nepoznata. Cilj ovog projekta je istražiti genetičku raznolikost populacije Avara s groblja Šarengrad iz kasnog avarskog razdoblja (8. stoljeće), korištenjem tehnologije sekvenciranja sljedeće generacije (engl. next generation sequencing, NGS) koja je nedavno omogućila značajne iskorake u proučavanju drevne DNA. Kompletna obrada uzoraka i analiza podataka obavit će se u jednom od najboljih europskih laboratorija za drevnu DNA analizu na Odjelu za evolucijsku antropologiju Sveučilišta u Beču kod prof. Rona Pinhasija. Dobiveni rezultati drevnih genoma Avara pružit će uvid u njihovo matrilinealno i patrilinealno nasljeđe te će biti povezani s podacima (bio)arheologije (kontekstualna analiza grobnih dobara, spola, starenja, patologije). Rezultati ovog projekta dat će odgovore na složena pitanja o avarskom načinu života, društvenoj organizaciji i njihovim migracijskim putevima na širem europskom području koja su stoljećima bila nerazriješena.
TRACING THE SLAVIC ORIGINS OF CROATIANS USING ANCIENT GENOMES / 2021.-2022., Austrijska zaklada za znanost, Joint Excellence in Science and Humanities (JESH) voditeljica projekta: dr. sc. Jelena Šarac
NAZIV PROJEKTA: Tragajući za slavenskim korijenima hrvatske populacije pomoću analize drevnih genoma
TRAJANJE PROJEKTA: 2021. – 2022.
FINANCIRANJE PROJEKTA: Austrijska akademija znanosti, JESH program
VODITELJ PROJEKTA: dr. sc. Jelena Šarac
SURADNICI:
sc. Dubravka Havaš Auguštin, Centar za primijenjenu bioantropologiju, Institut za antropologiju, Zagreb, Hrvatska
sc. Mario Novak, Centar za primijenjenu bioantropologiju, Institut za antropologiju, Zagreb, Hrvatska
prof. dr. sc. Ron Pinhasi, Departmen of Evolutionary Anthropology, University of Vienna, Vienna, Austria
SAŽETAK:
Razvoj tehnologije sekvenciranja sljedeće generacije i prepoznavanje koštanih ostataka kao bogatog izvora očuvane DNK, pretvorile su analize drevne DNK u revolucionarno novo oruđe za istraživanje prošlosti. Budući da se još uvijek malo zna o utjecaju različitih skupina stanovništva u srednjovjekovno doba (Slaveni, Avari, Huni, Mađari itd.) na genetički krajolik jugoistočne Europe i same Hrvatske, postalo je moguće analize drevne DNK iskoristiti za stjecanje novih spoznaja. Iako je fenomen „slavizacije“ Europe opisan u pisanim izvorima, pitanje materijalnih ostataka i dokaza o širenju Slavena u Hrvatsku i dalje je predmet rasprava i nejasno je u kojoj je mjeri ta srednjovjekovna kulturna transformacija utjecala na genetički krajolik Hrvatske. Stoga će ovaj projekt analizirati drevnu DNK jedinki s arheološkog nalazišta Jagodnjak-Krčevine u istočnoj Hrvatskoj koristeći tehnologiju sekvenciranja sljedeće generacije (NGS) kako bi se proširilo i produbilo znanje o 1000-godišnjem srednjovjekovnom razdoblju današnjeg hrvatskog teritorija. Obrada uzoraka i analiza podataka provest će se u specijaliziranom laboratoriju za analize drevne DNK na Sveučilištu u Beču, u suradnji s prof. dr. sc. Ronom Pinhasijem. Projektne aktivnosti uključivat će pripremu biblioteka drevne DNK, sekvenciranje uzoraka drevne DNK na Illumina platformi, bioinformatičku i biostatističku analizu podataka te izradu znanstvene publikacije na temelju rezultata projekta. Dobiveni rezultati pomoći će rasvijetliti utjecaj slavenskih migracija u ranom srednjem vijeku na hrvatski genetički krajolik, utvrditi stupanj miješanja između autohtone hrvatske populacije i pridošlica iz istočne/srednje Europe te omogućiti dublju karakterizaciju glavnih sastavnica genskog bazena srednjovjekovne Hrvatske na temelju sinteze podataka o drevnim autosomima, mitohondrijskoj DNK i kromosomima Y. Projekt će također omogućiti uvid u opće zdravstveno stanje istraživanje populacije i spolno uvjetovane migracijske događaje u testiranom ruralnom stanovništvu iz istočne Hrvatske.
BIOARHEOLGIJA I ARHEOLOGIJA:http://pastlives.inantro.hr/
HORIZON 2020:
SMART INTEGRATION OF GENETICS WITH SCIENCES OF THE PAST IN CORATIA: MINDING AND MENDING THE GAP (MendTheGap) (2016. – 2019., European Commission, HORIZON 2020, voditelj: prof. dr. sc. Stašo Forenbaher)
Horizon 2020 (H2020-TWINN-2015)
Web: http://mendthegap.agr.hr/
Smart Integration of Genetics with Sciences of the Past in Croatia: Minding and Mending the Gap (MendTheGap)
(692249 – MendTheGap)
Project duration: 1 February 2016 – 31 January 2019
Coordinator: CrEAMA (Croatian Eastern-Adriatic MIT disciplinary Archaeology Initiative)
(University of Zagreb Faculty of Agronomy, Croatian Academy of Sciences and Arts, Institute for Anthropological Research, University of Zagreb Faculty of Science, Croatian Natural History Museum, Cultural Centre Vela Luka)
Partners:
University of Cambridge (Cambridge, Great Britain)
University of Pisa (Pisa, Italy)
Summary of the project:
The first goal is to establish and integrate the existing MIT disciplinary scientific research community in Croatia. The second goal is to upgrade and intensify scientific research of CrEAMA Initiative by utilising recent methodological achievements in genetics (NGS) and other biological disciplines (GMM). The third goal is to foster integration of the CrEAMA Initiative into ERA. Our last goal is to commercialise and integrate the CrEAMA Initiative research with the needs of society (local community) at the local (Korčula Island), regional (Dalmatia), national, European (web) and global (web) level.
Bilateralni projekt Znanstveno –tehnološke suradnje s Mađarskom uz Ministarstvo znanosti i obrazovanja:
NAKON PROPASTI DREVNIH SVJETOVA – ŽIVOT I SMRT NA GRANICAMA GEPIDSKOG KRALJEVSTVA (2021. – 2023., Bilateralni projekt Znanstveno –tehnološke suradnje s Mađarskom, Ministarstvo znanosti i obrazovanja,voditelj projekta s Hrvatske strane: Dr. sc. Ivor Janković, Institut za antropologiju;voditelj projekta s Mađarske strane: Dr. sc. Tamás Szeczey, Hungarian Natural History Musem)
Projektni tim:
Dr. sc. Mario Novak, Institut za antropologiju
Mario Carić, Instsitut za antropologiju
Dr. sc. Željka Bedić, Hrvatska akademija znanosti i umjetnosti
Anita Rapan Papeša, Gradski muzej Vinkovci
Dr. sc. Zsófia Rácz, Eötvös Loránd University, Institute for Archaeological Sciences
Dr. sc. Tamás Hajdu, Hungarian Natural History Musem
Krisztián Kiss, Hungarian Natural History Musem
Orsolya László, Hungarian Natural History Musem
Opis projekta:
Prelazak iz kasne antike u rani srednji vijek u Karpatskoj kotlini je razdoblje brojnih političkih i društvenih promjena koje su rezultat propasti Zapadnog Rimskog Carstva i Hunske države. Stanovništvo ovog područja bilo je vrlo heterogeno što je posljedica uzastopnih migracijskih valova, a multietničku strukturu čine zajednice germanskih plemena iz stepskih područja i lokalni kasnoantički elementi. U borbama za vlast koje su uslijedile nakon propasti hunske hegemonije kao pobjednici izašli su Gepidi, germanska skupina nastanjena na istočnim i južnim dijelovima Karpatske kotline, koji su na tom području utemeljili svoje kraljevstvo (452.-568. god.). Gepidsko kraljevstvo je svoje političke temelje baziralo na zapadnoeuropskim tradicijama ranog srednjeg vijeka za razliku od države Huna koja se temeljila na nomadskim tradicijama iz Azije. Društvene i političke transformacije imale su za posljedicu značajne promjene u strukturi stanovništva, načinu života i općem zdravlju zajednica koje su tvorile novoustanovljeno kraljevstvo.
Predloženi projekt će pokušati steći bolji uvid u: (i) populacijsku homogenost / heterogenost tijekom gepidskog razdoblja; (ii) obilježja strukture stanovništva gepidskog doba u svjetlu političkih i kulturnih promjena; (iii) zdravstveni status populacija gepidskog razdoblja i promjene u načinu života i prehrani. Transformacija društveno-političkih sustava tijekom 5. stoljeća utjecala je i na živote tadašnjih ljudi. Promjene u načinu života kao i promjene gustoće stanovništva i mobilnosti su čimbenici koji imali značajan utjecaj na zdravstveni status. Kako bi bolje razumjeli epidemiološku situaciju potrebno je istražiti starosnu i spolnu učestalost određenih bolesti, njihovo prostornu raširenost te moguće spolne i dobne razlike razlike u prehrani.
Max Planck Institute for Evolutionary Anthropology:
THE NEANDERTAL GENOME PROJECT (2008. – 2011., Max Planck Institute for Evolutionary Anthropology, Njemačka, voditelj: akademik Pavao Rudan)
Voditelj projekta: Prof. Svante Paabo, Max Planck Institut za evolucijsku antropologiju, Leipzig, Njemačka
Voditelj hrvatskog istraživačkog tima: Akademik Pavao Rudan
Partneri:
Institut za antropologiju, Zagreb
Hrvatska akademija znanosti i umjetnosti
Berlin-Brandenburška akademija
An international consortium of researchers has sequenced the genome of our closest relative, the Neandertal.
In a paper released in Science on May 7, 2010 the team reports the sequencing of an initial draft of the genome. The sequence was generated from several Neandertal fossils from Croatia, Germany, Spain and Russia using high-throughput sequencing technologies.
Results indicate that Neandertals are slightly more closely related to modern humans outside Africa. The team also identified several genomic regions that appear to have played an important role during human evolution.
ENA abstracthttps://www.ebi.ac.uk/ena/browser/view/PRJEB51862
Paleogenomics of Upper Paleolithic to Neolithic European hunter-gatherers
Max Planck Institute for Evolutionary Anthropology
19.12.2022
Eurasia has been populated by modern humans for over 45,000 years and for the vast majority of their time they relied on a foraging lifestyle. Our knowledge of the genetic relatedness and structure of European hunter-gatherers is, however, still limited, because dedicated studies are challenged by the scarce availability and poor molecular preservation of human remains from that period. Here we analyze 356 ancient hunter-gatherer genomes including new genomic data of 116 individuals from 14 countries in western and central Eurasia, dating between 35,000 and 5,000 years ago (35-5 ka). We identify a new genetic ancestry profile in individuals associated with the Upper Paleolithic Gravettian from western Europe, which is distinct from contemporaneous groups related to this archeological culture in central and southern Europe. However, it resembles that of preceding individuals associated with the Aurignacian and survives during the Last Glacial Maximum (LGM, ~25-19 ka) in human populations from southwestern Europe, associated with the Solutrean and later Magdalenian, which re-expanded northward and northeastward after the LGM. Conversely, we reveal a genetic turnover in southern Europe suggesting a local replacement of human groups during the LGM, alongside a north-to-south expansion of Epigravettian-associated populations. From at least 14 ka, a lineage related to this culture expands from the south across the rest of Europe largely replacing the Magdalenian-associated gene pool. After a period of limited admixture across the beginning of the Mesolithic, we find genetic interactions between western and eastern European hunter-gatherers, also characterized by marked differences in inherited phenotypic traits.
https://www.novosti.rs/reportaze/vesti/1246259/harvard-otkriva-proslost-sveta-viminacijumu-srpski-arheoloski-institut-vodeci-americki-univerzitet-pocinju-svetski-dnk-projekat
https://www.novosti.rs/reportaze/vesti/1246259/harvard-otkriva-proslost-sveta-viminacijumu-srpski-arheoloski-institut-vodeci-americki-univerzitet-pocinju-svetski-dnk-projekat
- Na ovaj način dobićemo jasniju sliku o stanovništvu Balkana tokom prvog milenijuma naše ere - kaže prof. dr Miomir Korać, dugogodišnji direktor Arheološkog instituta i rukovodilac projekta "Viminacijum - rimski grad i vojni logor". - Ovi rezultati se mogu dobiti samo istraživanjem velikog broja uzoraka, oko 1.000 skeleta, a tako veliku nekropolu ima samo Viminacijum.
https://www.novosti.rs/reportaze/vesti/1246259/harvard-otkriva-proslost-sveta-viminacijumu-srpski-arheoloski-institut-vodeci-americki-univerzitet-pocinju-svetski-dnk-projekat
О овоме ће професор Харпер да говори сутра у 18 часова у свечаној сали САНУ.
О овоме ће професор Харпер да говори сутра у 18 часова у свечаној сали САНУ.
Да ли ће Порекло да сними ово предавање и постави на свој YT канал? Видим да ће бити директан пренос преко сајта САНУ али не ни било лоше и да буде на YT.
Надамо се да ћеш нам овде написати барем сажети извештај са предавања :)
Necu se radovati dok rezultati ne budu na Yfull ili ftDNA. Tako sam se radovao i za proslo istrazivanje, eno ga jos u preprintu. Normalno ocekujem gomilu L70, i to je tako.Потписујем :D ; очекујем и Криче, М67 свих могућих грана, Ј1 и навијам за неког мог S8230.
Ako se neko nađe na samom predavanju, da li može postaviti pitanje oko uzorka I18719 iz Bezdanjače, da li bi bilo moguće uraditi njegovu dataciju uz pomoć C14 ili sličnog metoda?
Нисам сигуран да ли ће о Бездањачи бити речи јер је у питању предавање о генетском наслеђу римског подунавског лимеса.
Не знам да ли сте примјетили, али у овом раду о Албанцима су споменули и узорке из Бездањаче. Ево њиховог коментара.
"We mention here naming differences based on a re-interpretation of the samples in question. Individuals I18723, I18721, I18719 from Bezdanjača Cave in Croatia, which were archaeologically dated to the Bronze Age (1500-800 BCE), were interpreted in previous studies as outliers compared to the contemporary population of Croatia (5, 6). We argue that based on insights from the PCA and their uniparental markers, these outlying individuals likely date to post- Medieval times. Individuals I18721 and I18719 are assigned to haplogroup I2-M423>I-Y3120 (Table S23), which is associated with the Slavic expansion toward southern Europe during the Migration Period, and has experienced major founder effects in the South Slavic population of the Balkans (48, 68, 82). This haplogroup is extremely unlikely to have entered the Western Balkans in the Bronze Age, as our extensive haplogroup dataset shows that subclades downstream of I2-M423 appear in the region primarily during the Migration Period (Fig. 8), as expected. Occasional migrants from the Balto-Slavic world to southern Europe are known in the Iron Age, such as two mercenaries from the Battle of Himera in Sicily (58). However, the Bezdanjača Cave outliers are unlikely to represent BA migrants from northern Europe, as the mitochondrial haplogroup of individual I18719 (HV0a1a1b), has a TMRCA of 225 years before present with a person from modern Germany (77). Furthermore, previous archaeological studies in Bezdanjača Cave radiocarbon-dated an ancient individual to the 17th century CE, and also reported the remains of two skeletons which date to World War II (86). Another sample that might be misdated is I13170 from Velika Gruda in Montenegro, attributed to the Iron Age (800-400 BCE) (6). This individual, which was not radiocarbon dated, clustered with modern South Slavs (6), and was therefore excluded from our analyses."
Добро је да је неко то поменуо у научном раду, било је крајње време да се каже оно што је нама мање-више од почетка било очигледно.
Добро је да је неко то поменуо у научном раду, било је крајње време да се каже оно што је нама мање-више од почетка било очигледно.
The authors thank Ted Kandell (Open Genomes)and Milan Rajevac (Open Genomes, the Society of Serbian Genealogists "Poreklo")for providing detailed Y-chromosome haplogroup determinations for part of the examined dataset.
Ево и признања из рада на страни 38:
These analyses estimate the Indo-European family to be approximately 8,100 years old, with five main branches already split off by around 7,000 years ago.(https://scx1.b-cdn.net/csz/news/800a/2023/new-insights-into-the-13.jpg)
These results are not entirely consistent with either the Steppe or the farming hypotheses. The first author of the study, Paul Heggarty, observed that, "Recent ancient DNA data suggest that the Anatolian branch of Indo-European did not emerge from the Steppe, but from further south, in or near the northern arc of the Fertile Crescent—as the earliest source of the Indo-European family. Our language family tree topology, and our lineage split dates, point to other early branches that may also have spread directly from there, not through the Steppe."
New insights from genetics and linguistics
The authors of the study therefore proposed a new hybrid hypothesis for the origin of the Indo-European languages, with an ultimate homeland south of the Caucasus and a subsequent branch northwards onto the Steppe, as a secondary homeland for some branches of Indo-European entering Europe with the later Yamnaya and Corded Ware-associated expansions.
"Ancient DNA and language phylogenetics thus combine to suggest that the resolution to the 200-year-old Indo-European enigma lies in a hybrid of the farming and Steppe hypotheses," said Gray.
Wolfgang Haak, a Group Leader in the Department of Archaeogenetics at the Max Planck Institute for Evolutionary Anthropology, says, "Aside from a refined time estimate for the overall language tree, the tree topology and branching order are most critical for the alignment with key archaeological events and shifting ancestry patterns seen in the ancient human genome data. This is a huge step forward from the mutually exclusive, previous scenarios, towards a more plausible model that integrates archaeological, anthropological and genetic findings."
It remains unclear, however, where this family’s common ancestral language (Proto-Indo-European) was initially spoken and when and why it spread through Eurasia. The “Steppe” hypothesis posits an expansion out of the Pontic-Caspian Steppe, no earlier than 6500 years before present (yr B.P.), and mostly with horse-based pastoralism from ~5000 yr B.P. An alternative “Anatolian” or “farming” hypothesis posits that Indo-European dispersed with agriculture out of parts of the Fertile Crescent, beginning as early as ~9500 to 8500 yr B.P.(https://www.science.org/cms/10.1126/science.abg0818/asset/289d8006-e849-4201-b0f6-69174a873320/assets/images/large/science.abg0818-fa.jpg)
Editor’s summary
Languages of the Indo-European family are spoken by almost half of the world’s population, but their origins and patterns of spread are disputed. Heggarty et al. present a database of 109 modern and 52 time-calibrated historical Indo-European languages, which they analyzed with models of Bayesian phylogenetic inference. Their results suggest an emergence of Indo-European languages around 8000 years before present. This is a deeper root date than previously thought, and it fits with an initial origin south of the Caucasus followed by a branch northward into the Steppe region. These findings lead to a “hybrid hypothesis” that reconciles current linguistic and ancient DNA evidence from both the eastern Fertile Crescent (as a primary source) and the steppe (as a secondary homeland). —Sacha Vignieri
Our results are not entirely consistent with either the Steppe hypothesis or the farming hypothesis. Recent aDNA evidence suggests that the Anatolian branch cannot be sourced to the steppe but rather to south of the Caucasus. For other branches, potential candidate expansion(s) out of the Yamnaya culture are detectable in aDNA, but some had only limited genetic impact. Our results reveal that these expansions from ~5000 yr B.P. onward also came too late for the language chronology of Indo-European divergence. They are consistent, however, with an ultimate homeland south of the Caucasus and a subsequent branch northward onto the steppe, as a secondary homeland for some branches of Indo-European entering Europe with the later Corded Ware–associated expansions.
2.1.4 LATEST ADNA RESULTS AND ALTERNATIVES TO THE STEPPE HYPOTHESIS
Recently published aDNA findings in Europe significantly update and refine the first major results (16). Notably,
populations of the Yamnaya culture on the Pontic-Caspian Steppe no longer appear as the whole or even main
source of the new ancestry component that spread into Central Europe from c. 5000 BP, from further to the east.
The ancestry predominant in aDNA samples from early Corded Ware contexts has recently been reported (39) to
have originated not on the Pontic-Caspian grassland steppe, but further to the north in the ‘forest steppe’ of the
Middle Dnepr region, and towards the Baltic (85). The ancestry predominant in Yamnaya samples entered Central
Europe via the Danubian corridor in a separate expansion further to the south. This conclusion has been challenged
in (23), arguing that the Yamnaya culture on the Pontic-Caspian cannot be excluded as a primary source for Corded
Ware samples, within the limits of the statistical resolution of their analysis. That inference, however, is a function
of the low resolution of their chosen analysis, and of the fact that both Yamnaya and Corded Ware ultimately derive
from a very similar Eneolithic ancestry background that formed c. 7000 BP once CHG ancestry spread north across
the Caucasus.
Recent aDNA results have also more clearly identified an additional, earlier east-to-west expansion, which brought
into the Eastern Mediterranean and the Balkans a quite different ancestry component, predominantly CHG/Iranian
(86, 44, 87). The homogenization of Anatolian and Iranian Neolithic ancestry is attested in Anatolia and the Near
East around 8500 BP (22), from where the mixed ancestry spread westward c. 7000 BP, which is best explained by
continued contacts with the eastern Mediterranean during the Chalcolithic and early Bronze Age (86, 44, 87).
Notably, the westward dissemination of CHG/Iranian, albeit in mixed form and not as a distinct migration event,
predated the expansions from the forest and grassland Steppe by approximately two millennia.
These updated aDNA findings open up potential correlations with processes of expansion and divergence attested
in the topology of the Indo-European language family. By the time that distinct forest vs. grassland steppe
ancestries were expanding westwards deeper into Europe (after c. 5000 BP, by the radiocarbon dating of the aDNA
samples), the linguistic chronology we report here has one already existing split, estimated around 6370 BP (4940-
7860 BP), between branches that make for at least a prima facie rough geographical and chronological fit: the BaltoSlavic clade as opposed to the joint clade of Germanic+Celtic+Italic. Further south, the expansion of CHG/Iranian
ancestry into the eastern Mediterranean and Balkans, without passing through the Steppe (48) and thus without
major admixture with EHG ancestry, presents a closer chronological and geographical match with the remaining,
deeper European branches in our topology, namely Albanian, Greek and Armenian. (To these might be added other
‘Paleo-Balkan’ branches, known of and identifiable as some form of Indo-European, but long since extinct and too
scantily documented to be placed reliably within the Indo-European topology.)
Ancient DNA evidence from the Fertile Crescent (46, 47) has already pointed to a scenario for the origins and
spread of agriculture that is more complex than the original farming hypothesis in which Indo-European languages
spread with the first farmers both westwards into Balkan Europe and eastwards to the Indus. The hybrid
hypothesis, in which some branches of Indo-European reach (Northern) Europe via the steppe as a secondary
homeland, fits with aDNA evidence that starting from c. 7000 BP, populations of the Pontic-Caspian steppe derived
approximately half of their ancestry from a source first found from the southern Caucasus to north-western Iran
(48). On the route by which this CHG/Iranian ancestry reached the Steppe, aDNA evidence is not yet sufficient to
exclude a route via Central Asia, i.e. first eastwards and then north and westwards, counter-clockwise around the
Caspian, as hypothesized in (54). Nonetheless, the more parsimonious explanation, also given the aDNA record for
time-transects through the Caucasus (48), would be a far shorter route directly northwards through the Caucasus,
in line with corresponding expansions in material culture in the archaeological record (48, 88).
Recent aDNA results from the Fertile Crescent and Western Asia more widely (21, 22, 23) find no intrusion of
Steppe ancestry into the region that spoke the Anatolian branch of Indo-European, as entailed by the Steppe
hypothesis. They do detect, however, “an admixture event that biologically connected” regions from Western
Anatolia to the Zagros in northern Iran, admixed into a common “Anatolian/Iranian ancestry cline” (22). Possible
scenarios include population movements westwards and eastwards out of the northern Fertile Crescent, which
could correlate with the early splits to the Anatolian and Indo-Iranic branches in a hybrid hypothesis for IndoEuropean origins.
This admixture event has been dated to c. 8500 BP (22).
Све указује на то да се R1a-Z93 из Источне Европе преко евроазијске степе ( дакле морали су бити у суседству језика којима је признат "степски" карактер) проширила до Блиског Истока и Индије и да су њени носиоци вероватно били говорници иранског или можда индоиранског језика. Треба одговорити на питање када су се везе између појединих индоевропских језика прекинуле, јер то указује на то да њихови говорници више нису живели у близини.
(https://th.bing.com/th/id/OIF.Q3gCiPxQvyuBFpyNUr8Egg?pid=ImgDet&rs=1)
Сличан прорачун из 2003, пре археогенетике.
https://www.science.org/content/article/earlier-birth-indo-european-languages
(https://www.science.org/do/10.1126/article.35664/full/2003112611-1644938338943.jpg)
Све указује на то да се R1a-Z93 из Источне Европе преко евроазијске степе ( дакле морали су бити у суседству језика којима је признат "степски" карактер) проширила до Блиског Истока и Индије и да су њени носиоци вероватно били говорници иранског или можда индоиранског језика. Треба одговорити на питање када су се везе између појединих индоевропских језика прекинуле, јер то указује на то да њихови говорници више нису живели у близини.
(https://th.bing.com/th/id/OIF.Q3gCiPxQvyuBFpyNUr8Egg?pid=ImgDet&rs=1)
Сличан прорачун из 2003, пре археогенетике.
https://www.science.org/content/article/earlier-birth-indo-european-languages
(https://www.science.org/do/10.1126/article.35664/full/2003112611-1644938338943.jpg)
Postoji četvrti scenario za koji znamo već nekoliko godina pomoću drevne DNK, a ovdje ga nisu prikazali.
Populacija vrpčaste keramike (corded ware) migrira sa stepe u Njemačko-Poljsku niziju, i odavdje se šire balto-slovenski , germanski i italo-keltski. R1a-Z93, tj. Indo-Iranci su takođe živjeli ovdje (npr. brojni uzorci Fatjanovo kulture iz današnje sjeverne Rusije) pa se krajem bronzanog doba opet vraćaju na stepu.
Postoji četvrti scenario za koji znamo već nekoliko godina pomoću drevne DNK, a ovdje ga nisu prikazali.
Populacija vrpčaste keramike (corded ware) migrira sa stepe u Njemačko-Poljsku niziju, i odavdje se šire balto-slovenski , germanski i italo-keltski. R1a-Z93, tj. Indo-Iranci su takođe živjeli ovdje (npr. brojni uzorci Fatjanovo kulture iz današnje sjeverne Rusije) pa se krajem bronzanog doba opet vraćaju na stepu.
Дискутовали смо већ о овој хипотези на теми о Грцима. Видим да сад овде и Грчки и Албански смештају у групу која се из предложене прото-Индо-Анадолске прапостојбине јужно од Кавказа сели на Балкан јужном рутом преко Анадолије, а не северном, преко Кавказа, југа Русије и Украјине, па даље на Балкан. Врло смела хипотеза рекао бих. Биће доста полемике око ње између генетичара и лингвиста.
Мислим да за ово немају буквално никаквих доказа. Анадолска грана индоевропских језика је подједнако удаљена од предака грчког и албанског као што је удаљена и од келтских, германских, индоиранских и осталих језика. Штавише, знам да сам на више места читао да претка грчког доводе у везу са индоиранским језицима, у смислу ареалног контакта у прадомовини. Такође не треба трошити речи на то да археолошки нису присутни никакви трагови некаквог анадолског досељавања на Балкан током енеолита и бронзаног доба, док насупрот томе има више доказа о утицају и досељавањима са подручја степе, и то у више таласа.