Постоји ли неки научни рад који говори о фонетичком афинитету становништва Динарског појаса? Није тајна да постоји специфични акцент који је присутан код практично свог становништва које настањује појас са високом концентрацијом I2a1b3 а тај појас је истовремено могуће окарактерисати и као "влашки појас".
Јоште не видех такога научнога рада.
Постоји одређена склоност (аффинитет) говорника динарскога подручја и Далмације ка тоналном нагласку нетипичном за Словене, но типичном за Италијане.
Постоји и склоност ка некој романској граматичкој грађи као, употреба инфинитива као герунда или глаголске именице.
На пример:
Хтио бих пицу за понети.
У словенским језицима не може се рећи
за одморити се, за понети, за појести
него предлог захтева именицу, а глаголска именица су облици на -ње, -ћ.
Дакле, по словенски се каже
за одмарање, за ношење са собом, за једење
У романских језика, напротив латинскому, герунд се образовао поименичавањем (субстантивацијом) инфинитива.
Тако да ће Италијани рећи
Voglio una pizza per portare con se
Осим тога, постоји склоност ка спором, тежком и леном причању, но мислим, да је висок чловек који се вуче по оним камењарима и не може другачије, јере га дефинирају тако његови гени, хормони, клима, околина. На сличан начин Руси су услед хладне климе и укочености чељусти почели изговарати самогласнике веома затворено и полугласно као када говориш стиснутих зуба. Тек се самогласник у наглашеном слогу чује јасно, а сви остали су редуковни.
Когда он начал говорить, никто в городе не понимал его говор.
/къкда он начьл гъваритј, њиктоа ф горъди њи пъњимал јивоа говър.
Но осим понеких утицаја из Далмације, дужења самогласника и товарења нагласка на први слог уместо типичнословенскога задњега или предзадњега говор житеља динарских планина у фонетском смислу веома је словенски, дапаче и архаичан словенски и дели многе карактеристике с кајкавцима укључујући ту и словеначске, те на даљем путу дивергенције и неке карактеристике и с чесшким и словачским.
Но добар пример тога, да када народи прелазе на нове језике ипак бар деломице задрже нагласак и фонетику старога језика су муслимани Титина и Пазара, који су потомци Арбанаса.
Следећи снимак постављам не ради садржаја реченога, но ради фонетике говорника.
https://www.youtube.com/v/Z07_jmDOvpk