Аутор Тема: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту  (Прочитано 2481994 пута)

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3390
  • Васојевић
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #6380 послато: Јануар 01, 2019, 02:28:59 поподне »
Нову годину започињемо резултатом на који смо заиста дуго чекали:

Мартиновић, Јовањдан, Бајице, Цетиње, E-V13>Z5017>Z19851

Припада роду Катуњана и Риђана који чине следећа братства у Црној Гори:
- Милићи и Предишани из Бјелица (Јовањдан)
- Ђуричковићи из Загарача (Јовањдан)
- Ђуричићи из Малих Цуца (Никољдан)
- Шпадијери из Доњег Краја (Ђурђевдан)
- Роћени из Шаранаца који потичу са Чева (Аранђеловдан)
- Лушчани из Васојевића који потичу из Цеклина (Ђурђиц)
- "Кучи" из Риђана и Грахова (Никољдан)
- Лаковићи и Томановићи из Малих Цуца који потичу из Риђана (Никољдан)
- Томовићи из Шекулара (вероватно само један прибраћени део тог братства)
Сада овим братствима прибрајамо и Ненојевиће из Бајица који се деле на Мартиновиће и Вуксановиће.
Овом роду припадају и многа братства из Херцеговине и Источне Босне која потучу од горе наведених братстава из Црне Горе.

Мартиновићи су највеће и након династије Петровић-Његош најутицајније братство у Старој Црној Гори које традиционално предводи паљење бадњака на Цетињу. Према предању потичу од Орловића, а у оквиру рода Катуњана и Риђана исто предање имају још и Милићи и Предишани из Бјелица и Ђуричковићи из Загарача. Јован Ердељановић је прикупио неколико верзија о пореклу тих братстава, а овде ћу навести верзију коју је забележио у Бајицама:

Из Чарађа, које је код Гацка у Херцеговини, били су дошли четири брата у Цуце, у село Ржани До, на место Граб, где и сад има њихова црквица и код ње до, који, веле, и данас није дељен. Та су се четири брата звала: Бајко, Бјелан, Неноје и Чејо. Из Ржаног Дола они су се морали разићи. Бајко отиде даље у Цуце, и од њега су цуцки Бајковићи. Бјелан се преселио на "Решњу "у садашње Бјелице, и од њега су бјеличка браства Милићи, Абрамовићи и др. Неноје дође у Бајице, које су се од старине већ тако звале, и од њега су Мартиновићи и Вуксановићи. Сви потомци ова три брата славе и сад Јовањ-дан зимњи. А четврти брат, Чејо, врати се у Гацко и прими ислам, и од њега су тамошњи Ченгићи.
У Чарађу је било остало још три брата оне четворице, и од њих воде порекло друга три браства: од једнога Самарџићи у Кривошијама, од другога Бандићи у Команима и Ђуричковићи у Загарчу, а од трећега Османагићи у Подгорици. Сва именована браства знају и до данас, да су међу собом род.


Као што је познато, за Бајковиће и њима сродна братства из Вељих Цуца је утврђено да припадају грани J2a-Z38463, а исто важи и за Бандиће из Комана и Самарџиће из Кривошија. На основу тога што и Бандићи и Самарџићи имају предање да су се у своје племенске области доселили из Цуца преко Бајица, очекивао сам да ће и Мартиновићи такође припадати грани J2a-Z38463 о чему сам у пар наврата писао на форуму. Међутим, испоставило се да су и досељеници у Бајице били разнородни што потврђује да су J2a-Z38463 и E-Z19851 братства заиста чинила чврсту родовску заједницу на подручју Вељих Цуца, као и да су заједнички учествовала у миграцијама из тог племена, а да ли су тамо заједно досељена тек остаје да се утврди. E-Z19851 братства су у Веље Цуце (а касније и у Мале Цуце) сасвим извесно досељена из Риђана, док још увек није утврђено где је тачно матица рода Цуца и Пјешиваца који припада грани J2a-Z38463.

Ван мреже Селаковић

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2350
  • I-Z17855>>>FT173833
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #6381 послато: Јануар 01, 2019, 08:29:02 поподне »
Златковић, Аранђеловдан, Прокупље

Припада хаплогрупи I2>CTS10228>Y3120.

Тестирани као место порекла наводи "Ново Брдо (Прокупље)", па нисам сигуран одакле је тачно.

Поседује готово модалан хаплотип, са изузетком маркера DYS19, на ком има вредност 17. Има поклапање 20/23 са појединим Ковачанима-Точанцима, са појединим Горњим Цеклињанима, као и са родом који чине један појединац са Косова (по предању пореклом из околине Новог Брда) и Стојановић из околине Прокупља (слави Никољдан), док поклапање на 21/23 има са једним тестираним из Херцеговине (слава Стевањдан). На мањем броју маркера има и потпуна поклапања (резултати нису јавни).

Ако бих морао да се погађам, рекао бих да Златковић припада грани Z17855>A16413.

« Последња измена: Јануар 01, 2019, 08:30:41 поподне Селаковић »

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #6382 послато: Јануар 02, 2019, 11:00:04 пре подне »
Убачени са 23andMe:


Грбић, Никољдан, Ириг, Срем, I2-M423


Балешевић, Св. Симеон Богопримац, Дервента, R1b-U152


Згоњанин, Никољдан, Нови Град, Босанска Крајина, E-V13

Згоњани су у Поуње доселили "од Сане". Има их и у Приједору.


Витас, Јовањдан, Почитељ, Лика, R1a-Z280>CTS1211

Витаси са FTDNA су потврђени као R-L784, па можемо уписати и овај СНП.
https://www.yfull.com/tree/R-L784/

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #6383 послато: Јануар 02, 2019, 12:08:24 поподне »
+

Шамара, Јовањдан, Крупа на Врбасу, N-P189.2

према предању, пореклом из Далмације

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #6384 послато: Јануар 02, 2019, 06:46:58 поподне »
Јовичић, Ђурђевдан, Гучево, Рогатица, E-V13


Јовичићи за себе кажу да су староседеоци у том крају. Слично предање је забележио и Миленко Филиповић (Гласинац), осврћући се на малобројне староседеоце у том крају. Поред Јовичића са Гучева, у тој су групи и Балчаци на Старој Гори, а изгледа и Каришици. Конкретно за Јовичиће каже да су пореклом "од Каравлаха у Босни".

(Миленко С. Филиповић, Гласинац)


извор: 23andMe

Ван мреже Црна Гуја

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2511
  • I2-BY55783>BY79593
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #6385 послато: Јануар 03, 2019, 03:38:03 поподне »
Маринковић, Ђурђевдан, Мишар, Шабац

Припада хаплогрупи R1a. Иако Невген даје скоро 99% шансе да припада "скандинавској" грани Z284, мислим да се припадност грани Z280 не може у потпуности искључити јер предикције за хаплогрупу R1a на овом броју маркера често могу бити непрецизне. Како тестирани нема ни претерано блиских поклапања, а ни неких карактеристичних вредности, најбоље решење за утврђивање дубље подгране било би тестирање R1a SNP панела код компаније Yseq:

https://www.yseq.net/product_info.php?cPath=27&products_id=56701

"Поповићи (6 к., Ђурђевдан). Сви су сад у Слатини, а тамо са Старог Села, 1806. Од њих су Маринковићи, 4 к. у Бајиру."

https://www.poreklo.rs/2013/02/09/poreklo-prezimena-selo-mi%C5%A1ar-%C5%A1abac/

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #6386 послато: Јануар 04, 2019, 09:33:10 пре подне »
Кресан, раније Марковић, Ђурђевдан, североисточна Босна, I2-M423


Рачић, Никољдан, Кнић, Шумадија, J2b-M205

Рачићи су последњих 100 година у Книћу. пре тога не знају порекло. У Шумадији нисам нашао Рачиће. Има их нешто јужније у рашком и расинском округу, па су можда ови одатле пореклом.

https://www.poreklo.rs/2015/10/19/poreklo-prezimena-selo-parcin-aleksandrovac/
-Рачићи, Никољдан и Св. Врачи, су досељени из Раче код Преполца

Мада делује да би презиме могло имати везе са шумадијском Рачом
« Последња измена: Јануар 04, 2019, 12:22:11 поподне Небојша »

Ван мреже goca 11

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 829
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #6387 послато: Јануар 04, 2019, 04:03:19 поподне »
Кресан, раније Марковић, Ђурђевдан, североисточна Босна, I2-M423


Рачић, Никољдан, Кнић, Шумадија, J2b-M205

Рачићи су последњих 100 година у Книћу. пре тога не знају порекло. У Шумадији нисам нашао Рачиће. Има их нешто јужније у рашком и расинском округу, па су можда ови одатле пореклом.

https://www.poreklo.rs/2015/10/19/poreklo-prezimena-selo-parcin-aleksandrovac/
-Рачићи, Никољдан и Св. Врачи, су досељени из Раче код Преполца

Мада делује да би презиме могло имати везе са шумадијском Рачом
Можда  би требало погледати  и порекло најпознатијег Рачића. Пуниша Рачић који је  рођен 1886 г. Пореклом је из племена Васојевића из братства Јелића.Старо презиме Радојевић по Пунишином деди Радоју. Родоначелник  са именом или надимком Рача, од кога су настале фамилије Јелићи,Асановићи,Вукићи,Зековићи и Дукићи.
Само племе Васојевићи је половином 19 века око 1860 године подељено између Црногорско брдске кнежевине и Турске, тако да су Горњи  Васојевићи остали унутар Црне Горе а Доњи Васојевићи унутар Турске.
 

Ван мреже Atlantische

  • Уредник СДНКП
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1938
  • G2a-FT221531
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #6388 послато: Јануар 04, 2019, 04:24:10 поподне »
Лазаревић, Алимпијевдан, Рагодеш, Пирот

Припада хаплогрупи G2a-PF3359, могуће подграни PF3378, мада би за то требала снп потврда. Овај снп није у понуди код Yseq-а, али га је могуће тестирати након захтева да га уврсте у понуду.

Лазаревић нема ближих поклапања на Српском ДНК пројекту, а у иностраним базама му је најближи извесни Сарменто пореклом са југа Португала, мада са њим има 3 разлике на 17 упоредивих маркера (на DYS570 разлика је трострука), па је упитно да ли уопште припадају истој низводној грани. Са Думановим из Копривиштице са Бугарског ДНК пројекта има 1 разлику на свега 12 упоредивих маркера (DYS439), с' тим што Думанов врло могуће није PF3359+, већ P303>L497+. Грана PF3359 је са сестринском граном P303 (и њеним огранцима CTS342 и L497) и L91 представљала главне гране G хаплогрупе присутне код неолитских земљорадника Европе, што доказује неколицина археогенетских налаза који се налазе у табели (G-PF3359 ancient samples).

У литератури је доста слабо обрађен пиротски крај па самим тим и Рагодеш одакле су Лазаревићи. Уколико неко има више података о овој породици добродошао је да их изнесе.
''Заведени светским чудима, заборависмо на себе и на своје порекло." - М. Капор

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3390
  • Васојевић
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #6389 послато: Јануар 04, 2019, 04:40:54 поподне »
Можда  би требало погледати  и порекло најпознатијег Рачића. Пуниша Рачић који је  рођен 1886 г. Пореклом је из племена Васојевића из братства Јелића.

Пуниша Рачић није "пореклом из Васојевића", како пише на Википедији, већ је тамо рођен (село Слатина). Слава његових Рачића је Аранђеловдан, док тестирани Рачић из Кнића слави Никољдан. Мало је вероватно да породица тстираног потиче из Васојевића.

Ван мреже ser.hill

  • Члан Друштва
  • Гост
  • *****
  • Поруке: 7
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #6390 послато: Јануар 04, 2019, 05:04:44 поподне »
Поздрав свима на форуму,

Ово је мој први пост, везан за генетски тест који сам урадио. Колико видим, прилично занимљив и неуобичајен резултат, уколико неко може да ми помогне да га мало боље схватим, бићу захвалан. Имам породично стабло које сеже у 19 век, па тако и знам конкретно да је мој прапотомак, Кота (Коста), био сироче које је усвојио извесни Лазар Петровић, и из захвалности према њему је узео презиме Лазаревић. По причи постоји негде и документ о усвајању до кога бих волео да дођем једног дана.

Исправите ме ако грешим, G2a2 -> U1 -> L1266  је веома заступљена на Северном Кавказу?
Нисам превише упућен у материју, и сваа информација је добродошла!

Велики Поздрав и Срећна Нова Година!
Милан Лазаревић


Лазаревић, Алимпијевдан, Рагодеш, Пирот

Припада хаплогрупи G2a-PF3359, могуће подграни PF3378, мада би за то требала снп потврда. Овај снп није у понуди код Yseq-а, али га је могуће тестирати након захтева да га уврсте у понуду.

Лазаревић нема ближих поклапања на Српском ДНК пројекту, а у иностраним базама му је најближи извесни Сарменто пореклом са југа Португала, мада са њим има 3 разлике на 17 упоредивих маркера (на DYS570 разлика је трострука), па је упитно да ли уопште припадају истој низводној грани. Са Думановим из Копривиштице са Бугарског ДНК пројекта има 1 разлику на свега 12 упоредивих маркера (DYS439), с' тим што Думанов врло могуће није PF3359+, већ P303>L497+. Грана PF3359 је са сестринском граном P303 (и њеним огранцима CTS342 и L497) и L91 представљала главне гране G хаплогрупе присутне код неолитских земљорадника Европе, што доказује неколицина археогенетских налаза који се налазе у табели (G-PF3359 ancient samples).

У литератури је доста слабо обрађен пиротски крај па самим тим и Рагодеш одакле су Лазаревићи. Уколико неко има више података о овој породици добродошао је да их изнесе.

Ван мреже Atlantische

  • Уредник СДНКП
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1938
  • G2a-FT221531
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #6391 послато: Јануар 04, 2019, 05:09:17 поподне »
Исправите ме ако грешим, G2a2 -> U1 -> L1266  је веома заступљена на Северном Кавказу?
Нисам превише упућен у материју, и сваа информација је добродошла!

Јесте, али Ви не припадате тој грани G хаплогрупе. Филогенетски низ Ваше гране иде овако:  P287>P15>L1259>L30>CTS574>CTS2488>PF3359, као што је написано у поруци о Вашем резултату.
''Заведени светским чудима, заборависмо на себе и на своје порекло." - М. Капор

Ван мреже Be like Bill

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 842
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #6392 послато: Јануар 04, 2019, 05:36:34 поподне »
Kod PF3359 vidim i neke jermenske haplotipove, a čini mi se da u tom delu između Pirota i Bele Palanke imamo baš nesumnjivo jermenske J1 haplotipove granu PF7257. Ne znam koliko je haplotip gospodina Lazarevića blizak tim (jermenskim G2 PF3359) haplotipovima?
« Последња измена: Јануар 04, 2019, 05:38:08 поподне radon »

Ван мреже Atlantische

  • Уредник СДНКП
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1938
  • G2a-FT221531
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #6393 послато: Јануар 04, 2019, 05:58:08 поподне »
Kod PF3359 vidim i neke jermenske haplotipove, a čini mi se da u tom delu između Pirota i Bele Palanke imamo baš nesumnjivo jermenske J1 haplotipove granu PF7257. Ne znam koliko je haplotip gospodina Lazarevića blizak tim (jermenskim G2 PF3359) haplotipovima?
Нема блиских хаплотипова на њиховом FTDNA пројекту нити међу њиховим PF3359 хаплотиповима у пројектима хаплогрупа.

''Заведени светским чудима, заборависмо на себе и на своје порекло." - М. Капор

Ван мреже vidoje 013

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1164
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #6394 послато: Јануар 04, 2019, 10:20:15 поподне »
Кресан, раније Марковић, Ђурђевдан, североисточна Босна, I2-M423


Рачић, Никољдан, Кнић, Шумадија, J2b-M205

Рачићи су последњих 100 година у Книћу. пре тога не знају порекло. У Шумадији нисам нашао Рачиће. Има их нешто јужније у рашком и расинском округу, па су можда ови одатле пореклом.

https://www.poreklo.rs/2015/10/19/poreklo-prezimena-selo-parcin-aleksandrovac/
-Рачићи, Никољдан и Св. Врачи, су досељени из Раче код Преполца

Мада делује да би презиме могло имати везе са шумадијском Рачом
Можда  би требало погледати  и порекло најпознатијег Рачића. Пуниша Рачић који је  рођен 1886 г. Пореклом је из племена Васојевића из братства Јелића.Старо презиме Радојевић по Пунишином деди Радоју. Родоначелник  са именом или надимком Рача, од кога су настале фамилије Јелићи,Асановићи,Вукићи,Зековићи и Дукићи.
Само племе Васојевићи је половином 19 века око 1860 године подељено између Црногорско брдске кнежевине и Турске, тако да су Горњи  Васојевићи остали унутар Црне Горе а Доњи Васојевићи унутар Турске.

 Пуниша Милев (1888- 1944) Рачић правник , рођен је у селу Слатина код Андријевице. Рођени Васојевић. Радоје му је ђед. На уже он је Јелић - шире Рачић. Слатина је била у црногорску границу. Да би могао да се школује  у Београду узео је презиме Рачић.  Прибавио је документа да је из Доње Ржанице код Берана ( тада у саставу Турске) и да се презива Рачић.  У томе су му помогли рођаци Рачићи из Доње Ржанице. Није  касније враћао презиме Јелић.
 Да не ширим причу. Имао сам прилику да гледам  верзију рукописа (која је штампана као књига) о родослову братства Рачића из Слатине код Андријевице и сјећања проф. Миливоја Јелића. Имао сам ту част да штампани примјерак  књиге донесем из Црне Горе у Војводину, сину аутора.
Иван Вукићевић је тачно  указао на погрешку  Википедије.

Ван мреже Јовица Кртинић

  • Помоћник уредника
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 4187
  • Нема ни могућег ако не желимо немогуће!
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #6395 послато: Јануар 04, 2019, 10:52:12 поподне »
Кресан, раније Марковић, Ђурђевдан, североисточна Босна, I2-M423


Рачић, Никољдан, Кнић, Шумадија, J2b-M205

Рачићи су последњих 100 година у Книћу. пре тога не знају порекло. У Шумадији нисам нашао Рачиће. Има их нешто јужније у рашком и расинском округу, па су можда ови одатле пореклом.

https://www.poreklo.rs/2015/10/19/poreklo-prezimena-selo-parcin-aleksandrovac/
-Рачићи, Никољдан и Св. Врачи, су досељени из Раче код Преполца

Мада делује да би презиме могло имати везе са шумадијском Рачом
Можда  би требало погледати  и порекло најпознатијег Рачића. Пуниша Рачић који је  рођен 1886 г. Пореклом је из племена Васојевића из братства Јелића.Старо презиме Радојевић по Пунишином деди Радоју. Родоначелник  са именом или надимком Рача, од кога су настале фамилије Јелићи,Асановићи,Вукићи,Зековићи и Дукићи.
Само племе Васојевићи је половином 19 века око 1860 године подељено између Црногорско брдске кнежевине и Турске, тако да су Горњи  Васојевићи остали унутар Црне Горе а Доњи Васојевићи унутар Турске.

 Пуниша Милев (1888- 1944) Рачић правник , рођен је у селу Слатина код Андријевице. Рођени Васојевић. Радоје му је ђед. На уже он је Јелић - шире Рачић. Слатина је била у црногорску границу. Да би могао да се школује  у Београду узео је презиме Рачић.  Прибавио је документа да је из Доње Ржанице код Берана ( тада у саставу Турске) и да се презива Рачић.  У томе су му помогли рођаци Рачићи из Доње Ржанице. Није  касније враћао презиме Јелић.
 Да не ширим причу. Имао сам прилику да гледам  верзију рукописа (која је штампана као књига) о родослову братства Рачића из Слатине код Андријевице и сјећања проф. Миливоја Јелића. Имао сам ту част да штампани примјерак  књиге донесем из Црне Горе у Војводину, сину аутора.
Иван Вукићевић је тачно  указао на погрешку  Википедије.
У нашој претраживој дигиталној библиотеци имамо следеће наслове:
Драгомир М. Кићовић, Радомир П.Губеринић: Пуниша Рачић - живот за једну идеју (Библиотека "Хронике села", посебна издања, књига 16)
Радош Јелић и Милун Јелић: Слатина и Слатињани (Библиотека "Хроника села" 15)

Ван мреже Zor

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1372
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #6396 послато: Јануар 05, 2019, 01:17:13 пре подне »
Kod PF3359 vidim i neke jermenske haplotipove, a čini mi se da u tom delu između Pirota i Bele Palanke imamo baš nesumnjivo jermenske J1 haplotipove granu PF7257. Ne znam koliko je haplotip gospodina Lazarevića blizak tim (jermenskim G2 PF3359) haplotipovima?

 Они свакако морају бити у вези са јављањем јерменског имена Дониг у селима Нишевац, Будримо и Гулијан око 1480. г.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #6397 послато: Јануар 05, 2019, 05:08:19 поподне »
Убачени са 23andMe:


Брујић, Никољдан, Вргинмост, I2-S17250

Имамо већ Брујиће из Вргинмоста I2-PH908, али славе Ђурђевдан, па треба проверити шта је овде у питању.


Перишић, Јовањдан, Добро Поље, Калиновик, N-P189.2

Перишићима су сродни и Мишури из тог краја. И Перишићи из Попова (Требиње) славе Јовањдан, па можда постоји веза.


Јовановић, највероватније Ђурђевдан, Ужице, I1-P109

Тестирани каже да су досељени крајем 17. века из Црне Горе (према предању).


Бујишић, Ђурђевдан, Сивац, раније Пљевља, J2b-M205




Кнежевић, Ђурђевдан, Личка Јасеница, G2a-L42

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #6398 послато: Јануар 05, 2019, 06:13:13 поподне »
Јовановић, највероватније Ђурђевдан, Ужице, I1-P109

Тестирани каже да су досељени крајем 17. века из Црне Горе (према предању).

Јовановићи су уз Татинца (Ужице) и славе Никољдан. Овде нисам нашао Јовановиће https://www.poreklo.rs/2014/02/21/poreklo-prezimena-selo-tatinac-uzice/, али се они ипак помињу у Татинцу. Браћа Ђорђе и Трипко Јовановић досељени су 1864. године "са турске стране" на Татинац код Ужица (Перо Пећинар).

 

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #6399 послато: Јануар 05, 2019, 09:56:08 поподне »
Роквић, Стевањдан, Дрвар, R1b-U152


Свештеник Обрад Бањац, пренео је 1888. предање о пореклу рода коме припадају и крајишки Роквићи. Према том предању, Трњинићи и Роквићи су пореклом од неког племена Озгорастовића, које је доселило из Херцеговине. Најстарији познати предак овог рода звао са Радан, који је имао две, или три жене, од којих касније насташе потомци Трнинића, Роквића и Миљевића (Трњина, Роква, Миља).

Постоји и друго предање, које каже да су Трњина, Роква и Миља биле три сестре, које су приликом удаје задржале и крсну славу (то је био услов за зетове). Ово је мало вероватно, с обзиром да су сви "зетови" испали R1b-U152. :)

Конкретно Роквићи из Дрвара имају предање о пореклу из Далмације (Полача).


Дакле овим резултатом је комплетирана прича око овог крајишког рода. Миљевићи, Добријевићи, Трнинићи и Роквићи славе Стевањдан, имају предање о заједничком пореклу и сви припадају хаплогрупи R1b-U152.

од крајишких Роквића је певач Маринко

Једна нумера за успешно решавање ове слагалице око Озгорастовића

<a href="https://www.youtube.com/v/aT6evr7W70Y" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/aT6evr7W70Y</a>