Ово је објава Васељенске Патријаршије, која представља увод у велики раскол православља 21. вијека. Не треба имати сумње да акција Васељенског Патријарха није аутономан акт већ синхронизована акција, и да ће у свом дјеловању имати пуну политичку подршку глобалистичких центара који иза њега стоје. Најтежа ситуација ће наступити у самој Украјини, гдје нису искључени ни вјерски сукоби православних,а слично би се могло десити и у грчкој Цркви, поготово на Светој Гори.
У објави је кључан један детаљ који представља начин на који ће се цијепати и остале (непослушне Цариграду) аутокефалне Цркве:
"у складу са канонским прерогативима Константинопољског Патријарха да прима таква обраћања од стране јерарха и других духовних лица свих Аутокефалних Цркава."
Ово значи, да Васељенска Патријаршија има право ( по њиховом изопаченом схватању) да ријешава молбе духовних лица из других аутокефалних Цркава и да их враћа назад, ако су у расколу и поставља по сопственом нахођењу. Ако ово није суштинско кршење темељног начела аутокефалије, онда не знам шта јесте.
Посебно је цинична тачка 5 Објаве- пироман који пали кући позива све да буду мирни сабрани.
Васељенска Патријаршија
Објава
Под предсједавањем Његове Светости, Васељенског Патријарха, Свети и Свештени Синод сабрао се на редовни састанак од 09 до 11 октобра 2018. године због проучавања и разматрања питања на дневном реду.
Свештени Синод је разматрао, дијелом, црквена питања Украјине, у присуству Његовог Преосвештенства Архиепископа Данила Памфилијског и Његовог Преосвештенства Епископа Илариона Едмонтског, Егзарха Патријаршије у Украјини и након широког разматрања установио:
1) Потврдити већ донесено рјешење о томе, да Васељенска Патријаршија приступа к давању Аутокефалије Цркви Украјине.
2) Обновити моментално Ставропигију Васељенског Патријарха у Кијеву, једну од њених многобројних Ставропигија у Украјини, која је тамо увијек постојала.
3) Прихватити и размотрити молбе Филарета Денисенка, Макарија Малетича и њихових сљедбеника, који су се нашли у расколу не по догматским разлозима, а у складу са канонским прерогативима Константинопољског Патријарха да прима таква обраћања од стране јерарха и других духовних лица свих Аутокефалних Цркава. На тај начин, горе поменута лица су канонски враћени у њиховом јерархијском или свештеничком звању, а њихови вјерници враћени у општење с Црквом.
4) Отказати правну обавезу Синодалног писма 1686. године, датог у складу са условима тога времена, које је дало право преко икономије (снисхођења) Патријарху Московском да поставља Кијевског митрополита, изабраног од стране духовништва његове епархије, који је био дужан помињати Васељенског Патријарха као Првог јерарха на сваком богослужењеу, објављујући и потврђујући своју канонску зависност од Константинопољске Мајке-Цркве.
5) Обратити се ка свим странама учесницама с позивом да се избјегава преузимање храмова, манастира и других објеката, као и било којег другог акта насиља и одмазди, како би могли преовладати мир и љубав Христова.
Васељенска Патриајршија, 11 октобра 2018 године