Мислим да је етногенеза босанских муслимана подједнако сложена као и етногенеза Хрвата и Срба
[....]
Међутим, ситуација у другим дијеловима Босне и Херцеговина са муслиманим је много комплекснија. Сјевероисточна Босна је примила велик удио муслиманског становништва из Славоније након 1690. године. У Крајини је у истом периоду било усељеника из Славоније, Лике, Далмације.
Apsolutno.
No, ima jedna stvar koja mi je jako zanimljiva i koja me dulje kopka. Nisam siguran jesu li moje slutnje u pravom smjeru, ali ima nekih stvari u defterima i drugim izvorima koje kao da ukazuju da je taj dio srednje Bosne koji sam obilježio na karti služio kao inkubator za dalje širenje muslimana. Ne mislim na širenje samog islama, već doslovno ljudi. Islamizacija u Bosni općenito je u najvećem jeku oko 1525. a do 1550. je uglavnom završila, bar u masovnom smislu.
Ova karta nije bog zna što, ali otprilike pokazuje situaciju oko 1525.
https://upload.wikimedia.org/wikipedia/hr/4/4e/Hrvatska_uo%C4%8Di_Moha%C4%8Dke_bitke.jpgPrvi defter nakon pada Jajca je onaj iz 1540., ali on je sumarni pa ne možemo suditi o vjerskom sastavu samih naselja. Ono što možemo vidjeti i što pada u oči je da su svi timari u nahiji, bez iznimke, u rukama muslimana. Za neke od njih se izričito kaže da su iz Bosne, tj. onog dijela koji prije 1526. nije bio dio Jajačke banovine. Dalje, osim sela, nabrojani su i neki čiflici s imenima vlasnika. Opet pada u oči da se uglavnom radi o ljudima koji imaju muslimanska imena očeva. Ima jedan čiflik Cvitka sina Juraja i jedan Ahmeda sina Milutina, ali velika većina je u rukama muslimana koji nisu novi muslimani. Ovo je samo petnaestak godina nakon pada Jajca.
Pomenični popis imamo iz 1562. Muslimani su već većina u nahiji, iako kršćana ima više nego što će ih biti 1604. No, opet ne izgleda kao da su muslimani domaći konvertiti. Ispod su dva sela koja i danas postoje kod Jajca. Kršćanskih imena očeva je jako malo, 2-3.
https://s26.postimg.org/h5tuipfu1/image.pngRačunajući da je Jajce u osmanskim rukama 25 godina, čini se nevjerojatnim da bi domaći ljudi odmah prešli na islam i kroz 25 godina svi umrli, ostavljajući samo djecu koja su već druga generaciju u islamu. Jednostavno se čini da je taj kraj ostao prazan zbog dugogodišnjeg ratovanja oko tvrđave Jajce, i da su Turci doveli novo, muslimansko stanovništvo. Kako se muslimani iz okolice Jajca po ničemu ne razlikuju od onih iz srednje Bosne, izgleda mi logično da su ih naselili iz tih kraja. Neka indicija da bi ovo bilo istina je u sumarnom popisu 1540. Posadnici tvrđave Jajce su uživali neke zajedničke timare, tj. njihove prihode, oko grada. Ti timari su uključivali i dvanaest sela izvan nahije, uglavnom vojnučka i martološka. Jedno selo je u nahiji Lašva, jedno u nahiji Trijebovo, jedno u nahiji Bobovac a čak devet u nahiji Brod(danas Zenica). Mislim da je to snažno upućuje na mjesto podrijetla većine muslimanskih doseljenika nahije Jajce.
I Nenad Moačanin kod istraživanja naseljavanja Požeškog sandžaka kroz deftere(ne samo onaj iz 1579.) zaključuje da je muslimansko stanovništvo Požeštine, kao jedino veće kompaktno seosko muslimansko stanovništvo Slavonije, uglavnom nastalo doseljavanjem iz Bosne. On i tu sredinom XVI stoljeća nalazi dosta osoba kojim su očevi muslimani.
Defter iz 1604. nalazi čitav kraj zapadno od Une prazan, s muslimanskim posadama kao u Bihaću. I u Kamengradu su muslimani uglavnom u gradskim naseljima. Primjećuje se i jako puno mezri, tj. napuštenih sela. U selu Kijevo imamo 10 kuća muslimana, i za 6 izričito piše da su doseljenici ili djeca doseljenika.
No još zanimljivije mi je da se iz deftera čini da i katoličko stanovništvo tih krajeva nije starosjedilačko. Za varoš tvrđave Bihać i tri sela oko nje koja su sredinom XVI stoljeća sigurno katolička, defter kaže da je raja pobjegla i da je država
prodala zemlju uz tapiju ali ta sela plaćaju filuriju. Ovdje možda leži objašnjenje zašto ta sela kod Bihaća čije je stanovništvo smatrano starosjedilačkim govore kao zapadnohercegovački Hrvati, a ne kao lički čakavci.
Ovdje vrijedi spomenuti da u podgrađima Kamengrada i Starog Majdana ima nešto stanovništva koje je katoličko i koje bi moglo biti rudarsko, onaj pojas sela u kojim su Hrvati živjeli prije 1992. od Ljubije do Sanskog Mosta ne postoji. Selo Sasina, čisto katoličko i često spominjano u kontekstu ostatka srednjvjekovnog saskog stanovništva, je prazna mezra.
Ja nekako iz ovog slutim da je svo stanovništvo zapadno od Vrbasa doseljeno i da nema starosjedilaca među ijednim od tri naroda.