Tabula Rogeriana(karta svijeta),Muhamed Al-Idrisia iz 1154.

[Bej Voč]

Рођен (Цеута, 1099. – Палермо, 1164.) картограф и географ.
Мене занима да ли неко зна објаснит ову карту.Одрезао сам са карте,Западни Балкан
Нисам распознао нити један назив,осим Рагуса(Дубровник)
Ово је наводно једна од 10 копија.

[Imoćanin]

U ovom radu od stranice 12 nadalje su objašnjeni svi toponimi.

https://www.gdrsbl.org/wp-content/uploads/2020/07/Herald-24-Grcic.pdf

[Gorance]

Ја сам препознао Antibra. Требало би да је Бар-Antibari. На карти изнад Дубровника (југ је горе), а насупрот Барија у Италији.

[Кековац]

Ја сам препознао Antibra. Требало би да је Бар-Antibari. На карти изнад Дубровника (југ је горе), а насупрот Барија у Италији.

Тако је. И Морача је очигледно унета као Морака.

[Gorance]

Тако је. И Морача је очигледно унета као Морака.

Логично би било и да је Kedra Decatera- Cattera, тј. Котор, а Delugia Dulcigno-Улцињ. Бар се географски поклапа. Него недостаје Будва.

[Gorance]

Него, ова Моракиа делује даље него што би требала?

[drajver]

Него, ова Моракиа делује даље него што би требала?

Ја бих рекао да је то прије Морава.

[Кековац]

Ја бих рекао да је то прије Морава.

Ипак је Морава јер се улица у Дунав.

[Gorance]

Ја бих рекао да је то прије Морава.

Код Мораке су Sabaki-Sibenik, Gadra-Zadar, Nuna-Nin. Наравно, све под знаком питања. Зато ми и Морача и Морава делују далеко,тј. више ка Хрватској и зап. Босни.

[Кековац]

Дану је Дунав, Тисиа је Тиса, Драуа је Драва. Морака је онда дефинитивно Морава, а не Морача.

[Gorance]

Дану је Дунав, Тисиа је Тиса, Драуа је Драва. Морака је онда дефинитивно Морава, а не Морача.

Сад видех. Ево га и Nisu. Да није Ниш. Географски одговара, колико толико. Нисам сигуран, али претпостављам да је путовао морем и да су обалски градови тачније одређени у поређењу са унутрашњости, за коју је можда само слушао из приче.

[Bej Voč]

Изнад Рагусе пише "КАМИР",да ли је то Требине?Видим да на више мјеста нема назива града,али има овај кругић

[Bej Voč]

Nepoznato:

Kamir (grad u zaleđu Raguse(Dubrovnika) )
Dva grada Kitra i Nigau (u zaleđu Mardurie(Makarske) )

Nedostaje naziv grada između Rauguri (Trogira) i Sabaki (Šibenika)

 

[Malesevic]

Титлус = Тител? (с обзиром да је на месту Титела раније било римско утврђење, а у 9. веку је био и главни град бугарског кнеза,а под именом Тител спомиње се од 11. века.
Белграба би онда требало да је Београд.

[Gorance]

Ето га и Adras. Требало би да је Драч. А вамо с друге стране недостаје Сплит.

[Gorance]

Камир не личи на Требиње да **бе оца . Мада, географски делује да је туде...

[Imoćanin]

U ovom radu od stranice 12 nadalje su objašnjeni svi toponimi.

https://www.gdrsbl.org/wp-content/uploads/2020/07/Herald-24-Grcic.pdf

Mogao je netko reć da link ne radi, evo novi ;-)

https://www.academia.edu/45111362/%D0%93%D0%95%D0%9E%D0%93%D0%A0%D0%90%D0%A4%D0%A1%D0%9A%D0%95_%D0%9F%D0%A0%D0%95%D0%94%D0%A1%D0%A2%D0%90%D0%92%D0%95_%D0%9E_%D0%A1%D0%A0%D0%91%D0%98%D0%88%D0%98_%D0%98_%D0%91%D0%90%D0%9B%D0%9A%D0%90%D0%9D%D0%A3_%D0%9D%D0%90_%D0%98%D0%94%D0%A0%D0%98%D0%97%D0%98%D0%88%D0%95%D0%92%D0%9E%D0%88_%D0%9A%D0%90%D0%A0%D0%A2%D0%98_%D0%A1%D0%92%D0%95%D0%A2%D0%90_%D0%98%D0%97_1154_GEOGRAPHICAL_REPRESENTATITONS_OF_SERBIA_AND_THE_BALKANS_ON_IDRISIS_MAP_FROM_1154

[Gorance]

Mogao je netko reć da link ne radi, evo novi ;-)

https://www.academia.edu/45111362/%D0%93%D0%95%D0%9E%D0%93%D0%A0%D0%90%D0%A4%D0%A1%D0%9A%D0%95_%D0%9F%D0%A0%D0%95%D0%94%D0%A1%D0%A2%D0%90%D0%92%D0%95_%D0%9E_%D0%A1%D0%A0%D0%91%D0%98%D0%88%D0%98_%D0%98_%D0%91%D0%90%D0%9B%D0%9A%D0%90%D0%9D%D0%A3_%D0%9D%D0%90_%D0%98%D0%94%D0%A0%D0%98%D0%97%D0%98%D0%88%D0%95%D0%92%D0%9E%D0%88_%D0%9A%D0%90%D0%A0%D0%A2%D0%98_%D0%A1%D0%92%D0%95%D0%A2%D0%90_%D0%98%D0%97_1154_GEOGRAPHICAL_REPRESENTATITONS_OF_SERBIA_AND_THE_BALKANS_ON_IDRISIS_MAP_FROM_1154

Е,ради него сам превидео. Још ми ту нешто натуцамо, свирамо пилићима . Хвала Imocanin

[Bej Voč]

Link za download je radio i ranije,hvala Imoćaninu.Nego evo,što su transliterirali


upload images

[Bej Voč]

Камир не личи на Требиње да **бе оца . Мада, географски делује да је туде...

Po meni ,krajnje je nemoguće da je kartograf zaboravio staviti Trebinje.Stavio je manje dalmatinske gradiće,a važno središte kao Trebinje zaboravio?!A karta navodno kopija neke karte iz 1154.godine,i to iz 1325.godine.Piše da originali nisu sačuvani,i da ima 10 kopija sveukupno

[Imoćanin]

Link za download je radio i ranije,hvala Imoćaninu.Nego evo,što su transliterirali


upload images

Odlično. Vjerovatno mi je firewall u uredu zapriječio pristup pa mi se učinilo.

Međutim, meni se čini da autor griješi kad tvrdi da je Makarska krivo upisana. Obalni dio samo vizualizira plovidbene daljine iz pravca Sicilije kako su to i Rimljani radili. Kad se uđe u Brački kanal sa sjeverne strane najprije dođe Split i onda kreneš južno do Makarske i onda opet dalje sjeverno do Trogira. Zato je redoslijed na karti Ston-onda kroz Korčulanski kanal okolo Hvara i Brača- Split-Makarska-Trogir.

[Bej Voč]

Odlično. Vjerovatno mi je firewall u uredu zapriječio pristup pa mi se učinilo.

Međutim, meni se čini da autor griješi kad tvrdi da je Makarska krivo upisana. Obalni dio samo vizualizira plovidbene daljine iz pravca Sicilije kako su to i Rimljani radili. Kad se uđe u Brački kanal sa sjeverne strane najprije dođe Split i onda kreneš južno do Makarske i onda opet dalje sjeverno do Trogira. Zato je redoslijed na karti Ston-onda kroz Korčulanski kanal okolo Hvara i Brača- Split-Makarska-Trogir.

Prijevod karte se desio 1619.(Tako piše).Moguće da je prevoditelj napisao naziv grada u pogrešni krugić .10 kopija je pravljeno od 1154.Grešaka vjerojatno ima

[CosicZ]

Поменута је и овде:
https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=1115.msg51783#msg51783
https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=5275.msg138796#msg138796

https://en.wikipedia.org/wiki/Tabula_Rogeriana

Around 1138, the Norman King of Sicily, Roger II, invited Al-Idrisi, a Muslim geographer, to his court in Palermo, in search of help pursuing his political agenda. Sicily's vibrant multicultural environment led al-Idrisi to accept King Roger's invitation to his court. During the meeting, Al-Idrisi briefed Roger II on his familiarity and personal experiences traveling around North Africa and Western Europe, which prompted Roger II to commission an atlas from Al-Idrisi.[5] To produce the work, Al-Idrisi started gathering information for the maps by interviewing experienced travelers on their knowledge of the world, keeping "only that part... on which there was complete agreement and seemed credible, excluding what was contradictory."[1][5] King Roger II would occasionally participate in these interviews himself, reflecting his desire to compile information about his realm. Al-Idrisi drew inspiration from a number of sources, most of which are dated to the Golden Age of Islam during the Abbasid caliphate, when scholarly work was flourishing in the Islamic world. Additionally, Al-Idrisi would send out agents to the different parts of the world represented in his map to fact-check the information given by the travelers.

Al-Idrisi's work was a significant departure from the "Atlas of Islam" tradition that preceded his work.[6] The primary influence for Al-Idrisi's cartography can be found in Arabic translations of Ptolemy's Geography, which laid out many of the principles he utilized in his work. Al-Idrisi also derived map-making methods from the Balkhi School of Geography, a school which was founded during the 10th century in Baghdad under the Abbasid Caliphate.[7] It was from this school that he drew the scientifically rigorous and anthropologically detailed information that he incorporated into the atlas' creation.

Лакше је било путовати морем и рекама, а тешко шумама и горама, а и не баш сигурно. Тако да су они крајеви до којих се могло доћи лађом боље описани од оних забачених.

Ово је објављено 1836, када се на западу још увек мало знало о историји и географији Балкана.
https://archive.org/details/gographiededrisi01idri/page/n37/mode/2up
https://archive.org/details/gographiededrisi02idri/page/n15/mode/2up

https://archive.org/details/gographiededrisi02idri/page/260/mode/2up


https://archive.org/details/gographiededrisi02idri/page/266/mode/2up


https://archive.org/details/gographiededrisi02idri/page/268/mode/2up


https://archive.org/details/gographiededrisi02idri/page/286/mode/2up


https://archive.org/details/gographiededrisi02idri/page/290/mode/2up


https://archive.org/details/gographiededrisi02idri/page/375/mode/2up


https://archive.org/details/gographiededrisi02idri/page/376/mode/2up


https://archive.org/details/gographiededrisi02idri/page/378/mode/2up


https://archive.org/details/gographiededrisi02idri/page/382/mode/2up

[Bej Voč]

God. 1153. arapski geograf i kartograf
Abu Abd-Allah Muhammad al-Idrisi
(1100–1172), ili El-Edrisi, putovao je
po Dalmaciji, koju zove Dalmâsîah.
Rođen je u Ceuti u Maroku, a studirao
je u Cordobi u Španjolskoj. Proveo je
petnaest godina na dvoru normanskog
kralja Rogera II. u Palermu na Siciliji.
Za kralja je izradio svoju čuvenu mapu
Tabulu Rogerianu 1154. godine, te je
napisao knjigu Kitab al-Rujari (Rogerova
knjiga) s geografskim podacima.
Perspektiva atlasa je neobična, viđena sa
sjevera, tako da se Jadran gleda prema
jugozapadu. Arapska imena nije uvijek
lako protumačiti: Jadransko more zove
Halig al Benediku (Zaljev od Mletaka),
istočna strana Jadrana zove se Bilad
Garuasiah, što znači Hrvatska.
Evo nekoliko njegovih opažanja:
Djadra (Zadar), grad s prostranim
teritorijem i zbijenim zgradama.
Okolo su lijepi i veliki vinogradi.
Stanovnici su Dalmatinci. Morski
valovi udaraju u gradske bedeme.
Dograta (Biograd). Stanovnici su
mješavina Dalmatinaca i Slavena,
vrlo srčani. Vrlo je važno kršćansko
mjesto.
Sanadji (Šibenik). To je velik grad,
trgovište u koje trgovci dolaze
morskim i kopnenim putem.
Urguri (Stari Trogir). Grad je
izuzetan zbog ugodnosti i utvrđenja,
nastanjen Dalmatincima koji se bave
dugim plovidbama i vojnim
ekspedicijama.
Tar Goris (Trogir). Stanovnici,
podrijetlom Dalmatinci, grade
brodove za trgovinu i borbu.
Sbâlto (Split). Grad pripada
Dalmaciji, vrlo je napredan, dobro
građen, s velikom trgovinom, u
potpunosti popločan kamenim
pločama i ima veći broj ratnih
brodova.
Ragorsa, Ragusa (Dubrovnik).
Žitelji su Dalmatinci. Imaju brojno
ratno brodovlje i vrlo su srčani i
hrabri. To je posljednji grad u
Hrvatskoj.


Eto putopisac samo na jednom gradu spominje da žive i Slaveni,a to je Biograd.U ovim ostalim gradovima ne spominje da žive Hrvati a ni Slaveni,nego samo Dalmatinci.Možda je autor bio sumnjičav dok je čitao karte rimskih provincija jer ni na jedno rimskoj karti nije izbačena Dalmacija a umetnuta Hrvatska.Ili je to svjesna greška prevoditelja iz 17.vijeka.Original  nije sačuvan,a kopije su nastale 300 godina poslije