Аутор Тема: Каракачани (Саракачани)  (Прочитано 17204 пута)

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13154
Каракачани (Саракачани)
« послато: Децембар 19, 2014, 10:14:27 пре подне »
Каракачани су грчка етничка група која је живела на планини Пинду, у Грчкој, а насељавала је и источне делове Старе планине у Бугарској. Углавном су номади, чувају овце од којих користе млеко, месо и вуну. Справљају качкаваљ, чију су технологију од њих преузели и српски старопланински чобани. У Србији их зову и Ашанима или Црновунцима, с обзиром на то да су неговали стари балкански сој оваца тзв. какракачанску овцу. Православне су вере и говоре каракачанским дијалектом. Данас их, поред Грчке, има у Бугарској (око 15 хиљада), у Македонији, Албанији и Малој Азији. У Србији се нису задржали.

Три су тумачења порекла речи „каракачан“. По једном, име им долази од турске речи karakaçan или kırkaçan, што значи „онај који оставља необрадиву земљу“ или „који напушта планину“, по другој, од две турске речи „кара“ - црн, и „качан“ - бегунац, и треће, од арумунске речи sarac-tsani, што означава „сиромах“.

У Србију су долазили највише у време док су границе између балканских држава биле порозне, када су могли своја стада из Егејске и Вардарске Македоније да дотерују на пашњаке Бесне Кобиле, Варденика, Чемерника и Старе планине. Последњи њихов боравак забележен је између два светска рата. На Чемернику о њиховом боравку сведоче топоними: Ашанске колибе и Ашанске ливаде, где су им били станови на саоницама и испаша оваца. Са Чемерника су побегли тридесетих година 20. века, после сукоба са власинским и црнотравским чобанима, при чему су једнога убили. То је био разлог да се више на Власинској висоравни не појаве.

Њихова црноруна овца се и данас задржала на овим просторима. У селу Млачишту је очувано једно стадо, од кога су потом, 2006. направљена још два запата у околини Димитровграда (село Каменица) и Босилеграда.

Каракачанска деца, Котел, Бугарска


Каракачани у Грчкој:


Морам да објасним зашто у наслову стоји "најстарији народ Европе." Наиме, верује се да Каракачани доминантно припадају кромањонском антрополошком типу. Њихове антропометријске и морфолошке особине у потпуности одговарају старом становништву Европе.

Широки размак између јагодичних костију у веома малом броју случајева прелази највећу ширину главе. Ово су, према Карлтону Куну, особине које се могу наћи само међу Европљанима Горњег палеолита.






Из антрополошког угла, Саракатсани престављају остатке палеолитског становништва Европе. У њиховом формирању значајну улогу имали су и неки други други фактори, повезани пре свега са животом у планинској области. Посматрајући историјску прошлост расних типова на нашем континенту, Каракачани се могу сматрати најстаријим становницима Европе.

« Последња измена: Децембар 25, 2017, 11:49:08 пре подне Небојша »

Ван мреже Bozidar Stevana Ostojic

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 54
  • E-V13, Orlovici-Bjelice, Sveti Georgije - Djurdjic
Одг: Каракачани (Саракатсани) - најстарији народ Европе
« Одговор #1 послато: Децембар 19, 2014, 10:41:43 поподне »
SARAKATSANI - THE MOST ANCIENT PEOPLE OF EUROPE

(From the book in Greek language of Aris Ν. Poulianos, 1993, p.170)

The Sarakatsani nomadic shepherds of continental Greece are mainly located along the ranges of the Pindos massif Epirus, Thessaly, Macedonia and Thrace are the provinces in which they are most numerous. Sarakatsani communities are also found further in the north. Their seasonal migrations had led many of them across the border to Bulgaria, Turkey, Albania and Yugoslavia. They all are Greek-speaking, wherever they live. The Danish scholar Carsten Hoeg (Hoeg, 1925-1926) has shown, that neither phonetically, nor in terms of grammatical structure, are there traces of foreign elements in the dialect spoken by the Sarakatsani.

Further, he writes, the Sarakatsani material culture shows the trace of sedentary origins. On the contrary it follows with precision and simplicity from the conditions of transhuman life in a particular physical environment. The Greek ethnographer Angheliki Chatzimichali (Chatzimichali, 1957), who spent a lifetime among them, believes that they are a group of population, who in their pastoral way of life, social organization, and art, show forth certain prototypical elements of Greek culture. She is describing, for instance, the similarities between the Sarakatsani decorative art and those of the "geometric" style of pre-classical Greece. The English researcher J. Κ. Campbell (Campbell, 1964) arrives at the conclusion that the Sarakatsani "must always have lived in more or less the same conditions and areas as we find them today". They are, indeed, very endogamic, thus we may consider them, from the anthropological point of view, an isolate group. Ε. Makris (Makris, 1990) also believes that they are a pre-Neolithic people. He gives a full description of their material life in his book.

Taking into consideration the above, the author undertook the study of physical anthropology of the Sarakatsani with the aim of utilizing these data as a historical source in the decision of this concrete ethnogenetic problem. At this point it must be emphasized repeatedly, that racial characteristics in no way predetermine the trend of historical events. But it is also true, that we proceed from the indisputable position that the physical type of a people, its area of distribution and its physical composition always reflect the process of its ethnic history.

Material and Methods

In 1963, invited by the Bulgarian Academy of Sciences, the author has studied among other groups a group of about 300 adult Sarakatsani of the Balkan Mountains. Half of them were men and half women. In the years 1967-1968 almost another 300 were studied in Greece along the Pindos Mountains. In every individual about 60 metrical and morphological traits were examined, while in a series of a couple of decades of contemporary Sarakatsani skulls, from Boeotia, were examined more than 70 traits. For comparison were used the tables previously published by Poulianos (1968, 1969, 1971) and unpublished, of more than 15,000 people examined from Central Asia, through Caucasus, to Spain. In elaborating the collected material the usual statistical techniques were applied.

Analysis

From the morphometrical analysis it is apparent that not only historically, ethnographically and linguistically the two groups share common origin, but anthropologically too. Some differences must be accounted to the fact that the group of the Balkan area has been separated from the main group of Western Greece about l50 years ago. Besides, its population is very small in numbers (it does not exceed 4000 people). On the other hand the population of Pindos area is counted to be a few decades of thousands. Thus the Balkan group must be considered still more isolated than that of the Greek mainland. Both groups are characteristic of their big diameters of the head. But the biggest of all in comparison to other europeoid series is the bizygomatic breadth overlapping that of the mongoloids. The Boeotian skulls give us the same picture. There is nothing, of course, of the mongoloid complexity among Sarakatsani. Their wide bizygomatic diameter in a very few cases exceeds the head breadth. This, according to C. S. Coon (Coon, l939), is an archaic trait found only among Upper Palaeolithic Europeans. Wide zygomatic arches sometimes combine with flaring gonial angles and often the forehead is wider than the mandible and the face takes on the characteristic form of an inverted triangle. The morphological face height is quite small, in relation to the width, a trait also very distinctive for the Epirotics, as all the above, from the Aegeans (Mediterraneans). The women groups also give a lοw face height. The plump cheeks of the Sarakatsani stand at the opposite European extreme than the drawn ones amongst Aegeans. Browridges are of moderate size, or do not exist. In most cases the frontal slope is straight. The skin color is also lighter among Sarakatsani, and the chest hirsutness is rare. Hairiness in this part of the world seems to be a trait of great taxonomic value. The lack of any prognathism is stressed by the great percentage of the opisthocephalic part of the face. These are only some of the traits.

Discussion

The description given above places the Sarakatsani population in the Continental, or Epirotic, type of the europaeoids, and not among the Mediterraneans (as supposed by Necrassova, Boev, 1962). It has been shown, that the Epirotic type is much older on European soil, than the Mediterranean one (Poulianos 1968). It is clearly related to the "Brunn-Przedmost-CroMagnon" type described by G.F. Debetz (1936). This same type is followed up by Ι. Ι. Gohman (1966) amongst the Mesolithic (Vassilievka ΙΙΙ) and Neolithic population of Ukraine. Due to this work by Gohman we now know that the "Cro-Magnon in the wide meaning of the word" anthropological type of Western Europe in the Upper Palaeolithic is the same in Eastern Europe and the steppes of the Russian Plain. Upper Palaeolithic skulls are not yet known in Greece, but there is α very interesting find of early Mesolithic (Jacobsen 1969). The physical type of the skull is classified by J. L. Angel (1969) as Basic White (Α3) and lies between Tιviec and Natufιans (less linear than the later). Our own study of the skull (Poulianos 1970) gave α 1οw face (68 mm) and quite wide (143 mm). The frontal width is rather small and the slope almost straight. Unfortunately it is yet only one skull and it would be difficult to come to general conclusions about the Mesolithic population of Greece. Still we can classify it among the Protoeuropaeoids, in a way linking anthropologically the territory of Central and Southern Europe in such an early period.

The Epirotic type described above is met, besides the Pindos massif, among the Epirotes of NW Greece, which we first studied in 1957, and after whom the name of the type was given. The same type is met in Montenegro, as it is described by K.W. Ehrich (1948), in NW Bulgaria, (Poulianos, 1966), in Romania (Milku, Dumitrescu, 1958-1961) and in Ukraine (Djatchenko 1965). It is not confined only to the Dinaric Alps, but extended to the west at least as far as Pyrinnes. It is a real epirotic (e.g. continental). The Palaeolithic Europeans could not vanish without a trace. Their descendants became the Epirotics, and the most representative group of them, the nucleus so to speak of the Epirotic type, is the Sarakatsani isolates.

Up to now in literature prevailed the opinion that the Basques, who do not speak an Indo-European language, were maybe the oldest people in Europe. Some refer to the Lapps as well too. Let us consider both cases: The Basques (Poulianos 1969b) as α whole are not very different in their physique from the rest of the population of Spain, which in its absolute majority is Mediterranoid. This is not meant to say that no Cro-magnon elements are met among the Basques, as we cannot say that no Mediterranoids are met among Sarakatsani. The relict language is only an indication of the antiquity of a population. The physical features are those which count more. On our case the Sarakatsani show themselves to be much older.

The Lapps of the North of Scandinavia are not any more an anthropological aenigma. The traditional point of view to seek among laponoids the ancient brachycephals of Europe has not any more any kind of foundation. Many anthropologists who have worked among them have shown, that the Lapps are the result of "inbreeding" with mongoloids, who came to Europe (Bounak 1956) at least much later after the Europeoids existed there. Thus the Lapps cannot be the oldest people of Europe either. The geographical differentiatίon of traits which we have described above for the Epirotics shows that they have persisted in their special geographical regions, and they are met in a more "compacted" form amongst the Sarakatsani of Pindos and Balkan mountains areas, despite other changes of a more clearly phyletic evolutionary nature. Thus the antiquity of the Sarakatsani type is, at the least extent indirectly established. The Sarakatsani are nothing more or less than a local Middle Palaeolithic survival, or, perhaps a reemergence. Being an ecological isolated group, they represent a local specialization, in which selection may have played a part, as well as possibly other factors associated with life in a mountainous area. Looking into the historical past of races in our continent, the Sarakatsani may be considered the most ancient population of Europe.

The data presented here once more verify the validity of the thesis taken by Oshinsky (1959) and Krogman (1964), that anthropometric and morphological traits must still be considered the nucleus of Physical Anthropology.
Λεωνίδας

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13154
Одг: Каракачани (Саракатсани) - најстарији народ Европе
« Одговор #2 послато: Мај 22, 2016, 11:08:58 пре подне »
Јуче смо баш помињали Каракачане. У Македонском днк пројекту постоје два презимена са занимљивом основом

Damjanovski, Risto Karakash c.1730, Macedonia, R-M269: 12 24 14 11 11-14 12 12 13 13 14 29   
                                                                                                                                                                                                                                                           
Jaltonov (Djinkov), Ivan Petkov Kakaranov (1854-1958), Kornichor, Gr., Bulgaria   , R-M269: 12 24 14 11 12-15 12 12 12 13 13 29

Обојица су, као што се може видети, припадници хаплогрупе R1b

Посебно је занимљив овај Какаранов. Он је пореклом из Грчке (Kornichor), а видимо да је етнички Бугарин.

 https://bg.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D0%BE%D1%80%D0%BD%D0%B8%D1%88%D0%BE%D1%80

Поред сличности презимена, занимљива је и та локација у Грчкој, зато што је управо ту било Каракачана:

Каракачани (зелено)


Ван мреже Лепеничанин

  • Редакција СДНКП
  • Истраживач
  • ******
  • Поруке: 953
  • R1b
Одг: Каракачани (Саракатсани) - најстарији народ Европе
« Одговор #3 послато: Мај 22, 2016, 12:08:13 поподне »
Небојша, хвала што си навео презимена на која си мислио, никако нисам могао да их нађем.

Тај "македонски" пројекат, колико може да се разуме, попуњен је резултатима данашњих Бугара који потичу са територије Македоније (у историјско-географском смислу), значи не само из БЈР, него још више из Грчке, из дела Македоније у којем до 1912, није било готово ниједног Грка. Читави квартови новоосноване Кнежевине Бугарске 1878. попуњени су избеглицама са турске територије. Бугарска је озбиљно радила на својој пропаганди и војној акцији за ослобођење хришћана у Турској, док су у Србији, сем пар изузетака, сви гледали на "југословенски" запад, а не на исток и југ.

Да се вратим на тему, karakash на турском значи "црна веђа", значи тај би надимак одговарао црномањастом човеку. Није свако презиме које садржи префикс "кара" међусобно повезано. Карађорђевићи нису Каракачани.

Исто важи и за "Какаран". Не бих знао шта то значи, али сигурно није изведено од "Каракачан". Село Корнишор, на северозападном ободу Солунског поља било је захваћено поменутом бугарском пропагандом, па су се становници изјаснили као Бугари и као такви повукли се пред грчким трупама. Мени су мало под сумњом да су цинцарског порекла (чему генетика иде у прилог- R1b) јер је то село на потпуно неприступачном терену планине Пајак (паук на мкд дијалекту).

С друге стране Бугарска је пуна Каракачанова, то је једно од чешћих презимена. Ако нико од њих не припада Ј2б1 хаплогрупи, ја ћу признати да нисам у праву, али хајде да прво сачекамо неке поуздане Каракачане да се тестирају...

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13154
Одг: Каракачани (Саракатсани) - најстарији народ Европе
« Одговор #4 послато: Мај 22, 2016, 12:19:32 поподне »
Небојша, хвала што си навео презимена на која си мислио, никако нисам могао да их нађем.

Тај "македонски" пројекат, колико може да се разуме, попуњен је резултатима данашњих Бугара који потичу са територије Македоније (у историјско-географском смислу), значи не само из БЈР, него још више из Грчке, из дела Македоније у којем до 1912, није било готово ниједног Грка. Читави квартови новоосноване Кнежевине Бугарске 1878. попуњени су избеглицама са турске територије. Бугарска је озбиљно радила на својој пропаганди и војној акцији за ослобођење хришћана у Турској, док су у Србији, сем пар изузетака, сви гледали на "југословенски" запад, а не на исток и југ.

Да се вратим на тему, karakash на турском значи "црна веђа", значи тај би надимак одговарао црномањастом човеку. Није свако презиме које садржи префикс "кара" међусобно повезано. Карађорђевићи нису Каракачани.

Исто важи и за "Какаран". Не бих знао шта то значи, али сигурно није изведено од "Каракачан". Село Корнишор, на северозападном ободу Солунског поља било је захваћено поменутом бугарском пропагандом, па су се становници изјаснили као Бугари и као такви повукли се пред грчким трупама. Мени су мало под сумњом да су цинцарског порекла (чему генетика иде у прилог- R1b) јер је то село на потпуно неприступачном терену планине Пајак (паук на мкд дијалекту).

С друге стране Бугарска је пуна Каракачанова, то је једно од чешћих презимена. Ако нико од њих не припада Ј2б1 хаплогрупи, ја ћу признати да нисам у праву, али хајде да прво сачекамо неке поуздане Каракачане да се тестирају...

Ако су Каракачани већ нека врста Влаха, свакако имају добре шансе за R1b, J2b M241, E1b, тј. све оне хаплогрупе које код њих доминирају на досадашњим истраивањима (J2b M205 није међу њима).

Поставља се питање њиховог правог порекла. Наилазио сам на мишљења да су чак словенског, или можда германског порекла. Као што рекох, специфичне антрополошке карактеристике их сврставају у кромањонску групу. Такве "мере" је Кун пронашао још само код наших Црногораца и на северу Европе.

Наравно, антропологија не мора да се поклапа са генетским пореклом, али је свакако чудно што у тим јужним крајевима, код тако једне изоловане групе, доминирају баш ове особине.

Што се J2b M205 тиче, по свему судећи матица је у облсти Кричка. Старост српских J2b1 иде у прилог томе да су их Словени баш ту затекли. Иначе, неко је морао живети и на том подручју, не верујем да су Словени дошли на празан простор. Кричи су свакако најбољи кандидати за то.

Признајем да ови источни J2b1 уносе забуну донекле (иако нису бројни), али не треба заборавити да на истоку у Бугарској, Грчкој и Македонији има и пуно I2a DS.

Они могу бити последица директног словенског насељавања са севера, али и каснији досељеници из "динарских" крајева. Последњих 500 и више година, било је пуно померања на Балкану (трговина, ратови, итд.).


Ван мреже Лепеничанин

  • Редакција СДНКП
  • Истраживач
  • ******
  • Поруке: 953
  • R1b
Одг: Каракачани (Саракатсани) - најстарији народ Европе
« Одговор #5 послато: Мај 22, 2016, 12:40:48 поподне »
Очигледно да реч влах збуњује.

Каракачани (познати у Србији још и као Ашани) су одувек говорили искључиво грчки језик, то је оно што их одваја од свих осталих сточарских група. У генетици можда имају уплив Словена који говоре српски или бугарски језик, или уплив Влаха/Цинцара који говоре дијалектом румунског језика, али они остају једина сточарска популација Балкана која је  говорила грчки језик. Према томе, нису исто што и Власи/Цинцари или Срби/Бугари, колико год да су с њима мешали.

Мој закључак је да их од поменуте две групације одваја постојање хаплогрупe Ј2b1 и можда Ј1 (које има доста у Грчкој, а мало код Цинцара). Није искључено да ту спада и G2a које такоже недостаје Цинцарима, а Грци је имају у великом постотку.

Уколико наши Морлаци потичу од тих грчких сточара, језик су сигурно изменили јако јако давно.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13154
Одг: Каракачани (Саракатсани) - најстарији народ Европе
« Одговор #6 послато: Мај 22, 2016, 12:53:11 поподне »
Мој закључак је да их од поменуте две групације одваја постојање хаплогрупe Ј2b1 и можда Ј1 (које има доста у Грчкој, а мало код Цинцара). Није искључено да ту спада и G2a које такоже недостаје Цинцарима, а Грци је имају у великом постотку.

Управо је то проблем. Ове хаплогрупе баш и нема у Грчкој. Очакивао бих већ заступљеност и разноврсност конкретно ове гране J2b1 у Грчкој, код Бугара, итд. (уколико су Каракачани, или нешто слично).

Ми имамо поптуно обрнуту ситуацију. Већа заступљеност и разноврсност J2b1 постоји на простору западног Балкана, међу Србима/Хрватима.

Веза Моралци - Грчка можда постоји, али не треба заборавити да је било пуно Влаха и на западу Балкана (Далмација, итд.), који можда и немају везе са тим јужним крајевима.

Чини ми се да и генетска истраживања иду у прилог томе. Наиме, припадника J2a (пјешивачки кластер), J2b1 (Кричи), J1c (Синобади), G2a (Букумири?), итд., има пуно међу Србима и Хрватима, а готово да не постоје међу Грцима, тј. Албанцима.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13154
Одг: Каракачани (Саракатсани) - најстарији народ Европе
« Одговор #7 послато: Мај 22, 2016, 06:28:32 поподне »
С друге стране Бугарска је пуна Каракачанова, то је једно од чешћих презимена. Ако нико од њих не припада Ј2б1 хаплогрупи, ја ћу признати да нисам у праву, али хајде да прво сачекамо неке поуздане Каракачане да се тестирају...

Бугарски политичари:

Красимир Каракачанов


Александар Каракачанов


Сада сам још сигурнији да су Каракачани словенског, или германског порекла. :) Шалим се, на страну фенотип, али нису вероватно ни сви Каракачани исти генетски.

А за ово друго, ваљда су Кричи J2b1 док се не докаже супротно, тј. док се не појави неки други траг, а не овако као што си ти рекао. :)

Ван мреже шкрњо

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 323
  • I2>PH908>A5913
Одг: Каракачани (Саракатсани) - најстарији народ Европе
« Одговор #8 послато: Мај 22, 2016, 08:30:32 поподне »
"Најстарији народ Европе"? Прилично претенциозан назив, с обзиром на то да има и других Европљана са доста кромањонског типа, који су можда и још изразитији представници од њих.
Не постоје никакви докази да се пред-неолитско становништво овог подручја одржало као племе/етничка група, већ је потпуно утопљено међу досељенике, тако да или су Каракачани сасвим случајно наслиједили те кромањонске особине давно утопљене међу медитераниде, или је њихов антрополошки тип овдје стигао у вријеме сеобе народа.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13154
Одг: Каракачани (Саракатсани) - најстарији народ Европе
« Одговор #9 послато: Мај 22, 2016, 08:53:10 поподне »
"Најстарији народ Европе"? Прилично претенциозан назив

Наслов, као и део текста, је преузет из једне краће студије о Каракачанима.

или су Каракачани сасвим случајно наслиједили те кромањонске особине давно утопљене међу медитераниде, или је њихов антрополошки тип овдје стигао у вријеме сеобе народа.

Што уосталом важи и за остале Балканце са кромањонским карактеристикама.

Ван мреже шкрњо

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 323
  • I2>PH908>A5913
Одг: Каракачани (Саракатсани) - најстарији народ Европе
« Одговор #10 послато: Мај 22, 2016, 09:03:44 поподне »
Наслов, као и део текста, је преузет из једне краће студије о Каракачанима.

Што уосталом важи и за остале Балканце са кромањонским карактеристикама.
Знам, аутор текста је покушао да каже како су они опстали још од неолита као издвојена етничка група, а вјероватноћа за то је изузетно мала.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13154
Одг: Каракачани (Саракатсани) - најстарији народ Европе
« Одговор #11 послато: Септембар 10, 2016, 07:09:07 поподне »
Сабор Каракачана, Карандила (Бугарска)

<a href="https://www.youtube.com/v/QP7nsJrhK1g" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/QP7nsJrhK1g</a>

<a href="https://www.youtube.com/v/QfJMaY_6q7I" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/QfJMaY_6q7I</a>

Каракачани, Западна Македонија (Грчка), 1935.



Говорили смо на другој теми о генетици Каракачана. Судећи по днк резултатима из Бугарске, БЈРМ и Грчке, лако могу бити Ј2а (иако сасвим сигурно не  носе само једну хаплогрупу).

Ово наравно важи само уколико не припадају некој од најчешћих хаплогрупа у тим крајевима (E-V13, J2b2, R1b). Наиме, познато је да код Бугара и Македонаца постоји појачано присуство хаплогрупе J2a. Ако томе додамо и 9.2% J2a код балканских Влаха, онда се она свакако ставља у ред потенцијалних кандидата за Каракачане.

Мада, код Влаха је и словенска комбинација R1a + I2a присутна са 26%, па су све опције отворене.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13154
Одг: Каракачани (Саракатсани) - најстарији народ Европе
« Одговор #12 послато: Новембар 13, 2016, 11:00:20 пре подне »
Црновунци (Каракачани) били су балкански сточари пореклом Грци и Цинцари. Они са бројним стадима оваца, коња и магараца лети живе на планинама са породицама, а зими силазе у долине Беле Паланке, Добрича или низ Јужну Мораву где нађу сено за своју стоку. Зову се Црновунцима зато што су чували црне овце, које су сматране отпорнијим од белих за балканску оштру климу.

Потичу из Епира, предела Загор-загорје са 44 села која су подједнако настањивали Грци и Цинцари. Историјски извори бележе да је Загорје раселио турски Али Паша Тепеденли, пошто је спалио многа њихова села те су се они настанили широм Балкана. Многи су се са својим стадима и породицама настанили по македонским, српским и бугарским планинама. Ту се рађају, одрастају, жене и удају и умиру (сахрањују).

Били су писмени, а писање су учили једни од других. Често се у планини могао срести Црновунац обучен у одећу за сурове планинске услове, са пиштољем за одбрану од дивљачи и са дивитом за појасом. М. Милићевић је забележио да је 1881. године у Слапу било двадесет црновунских породица, у Топлом долу 10, у Засковцима 10, у Белој Паланци 20, на Копаонику 15, Црној Трави 14 и Врањској нахији 20, што укупно износи 109 породица. Они су чували око 28-30000 оваца и око 1500 коња.

Црновунака је било и у Топличком округу на планинама Голаку и Пасјачи (25 породица) са 3-4000 оваца и 300 коња. Димитрије Дроза на Бачији на Слапу спрема годишње 7-8000 ока качкаваља. Качкаваљ су држали у узаној плотари од прућа на дрвеним полицама, а у дрвеним кацама сир, чабровима масло и други бели смок. Качкаваљ, сир и вурду продавали су трговцима који су ове производе извозили у Цариград и Једрене.

Овце музу по бачијским обичајима, а посебно се веселе, певају и пуцају кад острижу прву овцу. Са собом воде крупне псе који су им одбрана
од вукова, али не и медведа. Црновунци су се радо задржавали на Родопима, јужним падинама Копаоника, на античком Олимпу, централном делу Балкана и другим травнатим планинама. У Србији у топличком, пиротском, врањском и нишком округу било је око 135 македонско-влашких породица са око 34000 оваца и 1900 коња. Црновунци, сточари су на планини остајали до 13. новембра када су се спуштали у села, храном богатих речних долина Нишаве, Мораве,Топлице где су остајали до Ђурђева дана када су кретали поново пут планина.


Каракачански пас:
<a href="https://www.youtube.com/v/HUG2ohOUCOA" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/HUG2ohOUCOA</a>

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13154
Одг: Каракачани (Саракатсани) - најстарији народ Европе
« Одговор #13 послато: Новембар 13, 2016, 11:02:55 пре подне »
Извор: Зборник радова - Народни музеј Ниш, 1971.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13154
Одг: Каракачани (Саракатсани) - најстарији народ Европе
« Одговор #14 послато: Децембар 06, 2016, 04:18:43 поподне »
У Македонском днк пројекту постоји неки Дамјановски R1b. Име најстаријег познатог претка Ристо Каракаш (Кичево).

У околини Црне Траве постоји Махала Каракаш, за коју се верује да је настала управо по Каракачанима, грчким сточарима. Иначе, Дамјансовски припада источној R1b. Требало би да оваквих хаплотипова има прилично код Цинцара из Штипа и Крушева.

Наравно, ово презиме Каракаш може бити изведено по нечему црном ("Кара"), али занимљиво звучи ова веза Каракаши (Каракачани) - Црна Трава - источна R1b.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13154
Одг: Каракачани (Саракатсани) - најстарији народ Европе
« Одговор #15 послато: Децембар 06, 2016, 04:58:47 поподне »
Познати Каракачани

Georgios Karaiskakis


Yero Tsiamis



Каракачанског порекла су наводно и некадашњи фудбалери Бугарске, Јордан Лечков (Сливен) и Даниел Боримиров (Видин)






Ко је пратио СП 1994, зна колико су Бугари имали добру екипу. :)

Гол Лечкова против Шваба:

<a href="https://www.youtube.com/v/zrjrYgGOlyY" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/zrjrYgGOlyY</a>

Иначе, каракачана у Грчкој има негде око 80 000. У Бугарској се та бројка креће од 2.5 (попис из 2011.) до 25 000. У БЈРМ 500-1500. Сигурно их има и пуно асимилованих. У Србији се нису одржали.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13154
Одг: Каракачани (Саракатсани) - најстарији народ Европе
« Одговор #16 послато: Децембар 13, 2016, 06:16:53 поподне »
"Neki od Arumuna smatraju da su Sarakačani (Karakačani) stočari nomadi koji govore grčki i žive u Tesaliji i Makedoniji, a zbog odjeće, koja je slična onoj koju nose Fărşiroţi smatraju se da su arumunskoga podrijetla. Međutim, G. Weigand, na osnovi načina života i izgleda lica, zaključuje da bi oni bili pravi Grci. Istina i oni, kao i Arumuni, imaju Tselingas (Čelinika). Uostalom oni ne sklapaju brakove s Arumunima. Dapače oni su u neprijateljskim odnosima s Arumunima, osobito s Albancima, za razliku od Arumuna koji su u vrlo dobrim odnosima s Albancima. (WEIGAND, G., op. cit., 1895., 277.)"

"Naziv “Karakačani” odnosi se na crnu vlašku ovcu ili karakačanku (“stari soj”). Radi se, naime, o Crnim Vlasima ili Karavlasima koji su to ime dobili od okolnih Makedonaca, jer su iz staroga kraja, odnosno iz južne Albanije, došli s rasnim, odnosno crnim ovcama, koje su se prilagodile klimi ovih krajeva. Karakačane, odnosno Sarakačane, G. Weigand drži Grcima (v. WEIGAND, G., op. cit., 1895., 277.). Međutim, Noel Malcolm smatra da je naziv Karakaçan turska riječ znači “crni odstupnik”. Oni, istina, odavno govore grčki, ali još uvijek predstavljaju tajnu."

"NOVAKOVIĆ, Stojan, Selo, Beograd ,1965., 33. On Crnogunjce poistovjećuje sa Sarakačanima, što nije ispravno."

Извор: "Власи, полиномичан народ", Зеф Мирдита

Читајући о Каракачанима, стиче с утисак да многи аутори нису начисто што се тиче њиховог порекла. Неки верују да су у питању хеленизовани Трачани, неки да су у питању погрчени Аромуни, с обзиром на начин живота и северногрчки дијалект. Они за себе кажу да су Грци.

Кључно је и питање њиховог порекла, тј. "прапостојбине". Помиње се Епир (исељавање у 18. и 19. веку након зулума Али-паше Јањинског, иначе прича која прати и Цинцаре), али и Тесалија. Уколико су то крајеви ближе Епиру, они су морали бити измешани донекле и са Цинарима (ако и сами нису управо то).

Знамо да су Цинцари доминантно E-V13 + J2b2 + R1b + I2a. Ово је негде и генетска слика Епира генерално, па би ове хг требало очекивати и међу Каракачанима. Уколико су пак из источнијих крајева (Тесалија, итд.) онда можда треба очекивати хаплогрупе које су присутне код Грка из тих крајева (мада је и Тесалија позната као "Велика Влашка").

Постоји једно истраживање за Тесалију и тамо се, на релативно малом узорку (57), може видети да постоје исте хг као и код Влаха (Епир, Крушево, Штип, итд.), али уз нешто другачији однос снага. Хаплогрупа E1b је убедљиво изнад свих са преко 35%. Такође су присутне J2b и I2a у солидном проценту, док је R1b на том истраживању слабија од R1a.





Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Каракачани (Саракатсани) - најстарији народ Европе
« Одговор #17 послато: Децембар 13, 2016, 08:39:42 поподне »
Оно што сам видио слика ових Каракачана, мени они изгледају прилично словенског изгледа, да не кажем кромањонског. не знам д али постоји могућност да се ради о погрченим словенским пастирима? Словенских заједница је било по цијелој Грчкој унутрашњости. Није искључено да су неке од њих опстале бавећи и се сточарством. Да има генетичких резултата Каракачана брзо би се то разбистрило. Знам само да нека од њихових најстаријих насеља имају словенски језички коријен.

Такође интересантно је и запажање о њиховом физичком изгледу:

"Photographs taken only few decades ago of Sarakatsani women in traditional costume sitting outside their wigwam-shaped branch woven huts. Many of them had quite an un-Greek looks, and were fair; perhaps that explains the blond heads you see now."

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13154
Одг: Каракачани (Саракатсани) - најстарији народ Европе
« Одговор #18 послато: Децембар 13, 2016, 08:53:00 поподне »
Оно што сам видио слика ових Каракачана, мени они изгледају прилично словенског изгледа, да не кажем кромањонског. не знам д али постоји могућност да се ради о погрченим словенским пастирима? Словенских заједница је било по цијелој Грчкој унутрашњости. Није искључено да су неке од њих опстале бавећи и се сточарством. Да има генетичких резултата Каракачана брзо би се то разбистрило. Знам само да нека од њихових најстаријих насеља имају словенски језички коријен.

Такође интересантно је и запажање о њиховом физичком изгледу:

"Photographs taken only few decades ago of Sarakatsani women in traditional costume sitting outside their wigwam-shaped branch woven huts. Many of them had quite an un-Greek looks, and were fair; perhaps that explains the blond heads you see now."

Говорили смо и о њиховом физичком изгледу раније. Још негде сам наишао на податак да су Каракачани добрим делом били "плавушани" (мада је реално да су и они мешани у том погледу), што може бити занимљиво ако узмемо у обзир да су прилично затворена група у оквиру грчког етноса.

Није спроведено Y-DNA тестирање Каракачана, али јесте mtDNA (што није толико битно за миграције). Тестирано је њих 60-ак и колико се сећам, резултати не одударају од резултата осталих народа из региона. Не могу сада да пронађем тај рад, па ако неко зна где се може наћи, нека окачи.

Ово за Словене је и мени пало на памет.

Ако је судити по презимену, Карачакан је и бугарски политичар, Красимир Каракачанов. Више личи на Руса него на Грка. :)



 

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13154
Одг: Каракачани (Саракатсани) - најстарији народ Европе
« Одговор #19 послато: Децембар 13, 2016, 09:02:41 поподне »
Не бих потпуно да елиминишем ону Лепенову опцију о Каракачанима J2b1. Посебно зато што постоје и Бугари и Срби из ЈИ Србије, који припадају овом кластеру. Неки од њих су (Бугари), према магловитом предању, пореклом из Македоније, Тесалије, итд.

У Тесалији (Сескло) заиста постоји M205, док у суседној западној Анадолији постоји управо крички кластер M205. Каракачани нису бројна групација (Грчка око 80 000, Бугарска свега неколико хиљада), што негде и одговара фреквенцији J2b M205 у Грчкој (0-1%), тј. Бугарској (0.3%).

Међутим, мислим да је нереално да су Каракачани код Срба заступљени са око 5%.