Поријекло православнога народа у сјеверозападној Босни (В. Скарић, 1918)

[Небојша]

На овој теми можемо продискутовати о томе колико су неки закључци Владислава Скарића тада били исправни. Данас када имамо и днк резултате лакше је направити ту паралелу.

Рад је иначе чисто кабинетски, па га тако и треба схватити. Иако је повезивање на основу топонима некада непоуздано, чини се да је Шкарић ипак код неких родова био јако близу, или чак сасвим погодио даље порекло.

Подсећања ради, аутор је на основу живе традиције српског становништва Крајине о пореклу из Старе Херцеговине/Старе Србије, покушао да пронађе везу са овим крајевима на основу сличних топонима, презимена, крсних слава, итд.

Скарић се фокусирао пре свега на топониме са специфичнијим именом. Исто важи за презимена и славе.

Везе на основу сличног/истог презимена нису сасвим поуздане, што се може можда видети на примеру Вукобратовића из Крајине. Конкретно Скарић за њих мисли да би могли бити од Вукобратовића из Зубаца. Иако су и Вукобратовћи и Зупци (највећим делом) I2-PH908, чини се да веза не псотоји.

Занимљиво је повезивање родова који славе ретку славу Св. Ватроломеј (предњаче Кецмани) са једном херцеговачком породицом из околине Грахова са истом славом. Овде би генетика евентуално могла дати одговор.

За Рориће из околине Гламоча, Скарић верује да долазе из околине Невесиња где постоји топоним са сличним именом. Ово је можда занимљиво за крајишке породице које славе Марковдан (I2-CTS10228).

Дрљаче, Св. Трифун (исти род  са Бигама, R1a-Z92), аутор проналази на западу Србије и то са истом славом. Није сигурно да ли је у питању скорашња веза, или нешто друго.

За Мацуре, Аранђеловдан, I1-Z63, аутор сматра да су из Братоножића.

За Кричке J2b1, каже да су од Крича из Потарја.

Има још занимљивих родова, па у наредном периоду можемо поменути још неке од њих...


Поријекло православнога народа у сјеверозападној Босни (В. Скарић, Гласник Земаљског музеја, 1918)

[НиколаВук]

Кад је већ покренута ова тема, да поставим и оно о чему смо причали на теми о музичарима:

Oljača imaju svoje imenjake u Oljačincima, u Dubnici, u Vranjskoj Pčinji, a oni su porijeklom iz Lopardinaca kod Preševa (slave Đurđevdan) (326,252).

http://kovacevicantikviteti.blogspot.rs/2012/05/prezimena-u-bosni.html

Иако их Скарић вероватно није поменуо, мислим да су и они у овом контексту занимљиви, мада је њихова "веза" и најдаља (Босанска Крајина - јужна Србија), а презиме су добили по врсти неког јела, па је то несигурно...додуше, и једни и други славе Ђурђевдан, тако да не бих одмах одбацивао могућу везу...да додам да на основу резултата породице сродне Ољачама (Владушићи) постоји могућност да су они J2b1 M205>Y22069.

[Небојша]

Иако их Скарић вероватно није поменуо, мислим да су и они у овом контексту занимљиви, мада је њихова "веза" и најдаља (Босанска Крајина - јужна Србија), а презиме су добили по врсти неког јела, па је то несигурно...додуше, и једни и други славе Ђурђевдан, тако да не бих одмах одбацивао могућу везу...да додам да на основу резултата породице сродне Ољачама (Владушићи) постоји могућност да су они J2b1 M205>Y22069.

Да не би било забуне. Веза између Ољача (Ђурђевдан) и Тинтора (Св. Врачи) вероватно не постоји. То је аутор рада о Тромеђи вероватно неопрезно све ставио у један род зато што се и код Тинтора и код Ољача јавља по једна кућа Владушића. Наравно, једни славе Ђурђевдан, други Враче (ови који нису исто са Ољачама) и они су вероватно J2b1.

[Небојша]

Интересантно је запажање В. Скарића приликом испитивања Унца и оближњих личких крајева, цитирам:

"Унац и оближњи лички крајеви. Топономастика уначких крајева, нарочито горњега Унца, крије у себи трагове знатног дробњачког насељења. По истим знацима судећи било је међу дошљацима и других Брђана. Па Црногораца, Крича, Старовлаха и Херцеговаца."

Случајно, или не, у Лици тренутно та "дробњачко-кричка" генетика (Y-днк) износи око 20%.

[симо]

Скарић није пуно омануо што се тиче општег закључка. Заиста је велика већина српских родова сјеверозападне Босне дошла из Старе Херцеговине, Зете и Рашке. Проблем је што аргументи које наводи,а то су пука подударања назива и имена, једноставно нису вјеродостојни аргументи.

Рецимо чуо је за топоним Дрлаче у Азбуковици и одмах га веже са породицом Дрљача у Крајини. Зашто? Зато што у азбуковичким Дрлачама живи неке десета породица која слави Тривуњдан као и крајишке Дрљаче. И све то иако миграционе процесе у Азбуковици и Крајини дијели 400 година размака, и иако је презиме Дрљача у Крајини настало као надимак породице Инђић (од пољопривредног алата) у релативно скоријем периоду. Оваквих примјера има још.

Мислим да је он, као директно претпостављени, унио прилично конфузије са својим тезама и у рад Милана Карановића о Поуњу. Било би далеко корисније, по мени, да Карановић није прочитао Скарићево дјело, вјерујем да би донио исправније закључке. То се поготово види код Рађеновића, који није био под директним утицајем Скарића, а чији су подаци о родовима далеко поузданији.