Ћорић - Св. Никола

[ДамјанЋ]

Поздрав свима,
интересује ме нешто више о презимену Ћорић, село Бучићи и Приграђани код Мостара, такође се сматра да су имали земље и у Поповом пољу близу Требиња. Слава је св. Никола. Такође ме занима зашто се у Фојничком грбовнику, у зависности од извора, негдје спомиње Ћорић а негдје Чихорић?

Унапријед хвала.

[Amicus]

Такође ме занима зашто се у Фојничком грбовнику, у зависности од извора, негдје спомиње Ћорић а негдје Чихорић?

У Фојничком грбовнику пише Чихорић, тј. CIHORICH, а уверен сам да је тако и у осталим преписима, као што је исто и у Моденском грбовнику. Не знам откуд се јавило то Ћорић? Истина, етимолошки би се нека веза и могла наћи, али у случају хералдике мислим да немамо грб Ћорића.

Нисам тренутно на свом рачунару, па бих погледао како тачно стоји и у осталим преписима, али код Чихорића смо до сада имали само варијацију Чихорић→Коренић.

[Небојша]

Поздрав свима,
интересује ме нешто више о презимену Ћорић, село Бучићи и Приграђани код Мостара, такође се сматра да су имали земље и у Поповом пољу близу Требиња. Слава је св. Никола. Такође ме занима зашто се у Фојничком грбовнику, у зависности од извора, негдје спомиње Ћорић а негдје Чихорић?

Унапријед хвала.

Поздрав Дамјане,

У Поповом Пољу (Завала) су забалежени неки Ћорићи, али се не помиње која им је слава.

"Ћорићи (4 куће) су досељени са Клобука пре 250 година. Раније су се звали Милошевићи, а Ћорићима су прозвани по Илији Милошевићу који је пре 130 година у лову изгубио једно око. Има их и у Дубровнику."

Презиме Ћорић постоји и у Дријењанима (Требиње). Каже се да славе Св. Архангела Михаила.

(Миленско С. Филиповић, "Попово у Херцеговини")

Више родова из Попова (православци, али и католици) води порекло из Риђана (Црна Гора). Занимљиво да у Завали има и Кадијевића. Ова породица постоји и у нашем днк пројекту и то баш у околини Мостара (хаплогрупа R1a). Рекло би се да нека веза између ових крајева постоји.

Поставља се питање да ли постоји веза са католичком породицом Ћорић из западне Херцеговине (Широки Бријег). Ови Ћорићи се такође налазе у Српском днк пројекту и припадају хаплогрупи карактеристичној за те крајеве - I2a Динарик Југ.

[ДамјанЋ]

Поставља се питање да ли постоји веза са католичком породицом Ћорић из западне Херцеговине (Широки Бријег). Ови Ћорићи се такође налазе у Српском днк пројекту и припадају хаплогрупи карактеристичној за те крајеве - I2a Динарик Југ.

Хвала на одговорима.

Александар Бачко наводи да се ови Ћорићи спомињу у 16. вијеку, те да су за вријеме Турака били ослобођени од плаћања пореза јер су ту (Доње Храсно у Поповом пољу) ''од давнине'' , такође каже да нису у било каквом сродству са осталим Ћорићима.

Једна занимљивост, у фамилији се преноси прича да су три Јована Ћорића из Бучића помогли хајдуку Стојану Ковачевићу, за вријеме робовања у Мостару, да преплива Неретву и тако побјегне преко Приграђана и Зијемаља(?) ваљда у Гацко . Можда је мит а можда истина.

[Тимар]

Ћорићи који славе  Никољдан,  до 1995 године, вјековима су живјели на простору Бугојна и Доњег Вакуфа, у непосредној близини покатоличени Ћорића.  Православни Ћорићи који славе св. Николу, и данас су настањени на простору Козарске Дубице,  гдје су покатоличене усташе и потурчењаци током Другод св. рата готово истрјебили српски народ.
Иначе, ово презиме у народу је добило подругљиво име због мане у очном виду, и прије тога имали су друга презимена, што говори разноврсност Слава што славе носиоци садашњих презимена.
Зато, треба бити веома опрезан код претраживања поријекла овога презимена, и сличи таквим настанком. Тестирањем, и сазнањем хаплогрупе, све ове недоумице, врло лако се могу рјешити.
 

[ДамјанЋ]

[Wolf Sagash]

Ћорићи старосједиоци у Драчеву код Чапљине славе Никољдан.

[ДамјанЋ]

Нашао сам да се спомињу на сљедећим мјестима Драчево (код Чапљине);Кљенак, Доње Храсно, Завала (Попово Поље) - да се ту помињу као старинци, али ништа више од тога.

[Wolf Sagash]

Нашао сам да се спомињу на сљедећим мјестима Драчево (код Чапљине);Кљенак, Доње Храсно, Завала (Попово Поље) - да се ту помињу као старинци, али ништа више од тога.

Са Кљенка је моја мајка, од Брстина! А Ћорићи су ђедови комшије и кумови. Имају ту те три старосједилаче српске православне фамилије; Брстине, Ћорићи и Мандрапе. Интересантан крај, католичке фамилије ни до данас нису кроатизоване, причају ијекавски, славе славе, називају божију помоћ...
 

[ДамјанЋ]

Са Кљенка је моја мајка, од Брстина! А Ћорићи су ђедови комшије и кумови. Имају ту те три старосједилаче српске православне фамилије; Брстине, Ћорићи и Мандрапе. Интересантан крај, католичке фамилије ни до данас нису кроатизоване, причају ијекавски, славе славе, називају божију помоћ...

Хехе одлично! Хвала на информацији, док сам читао о Кљенку налазио сам на већини мјеста да је потпуно исељен; а ове моје Ћориће сам, исто тако у тим крајевима, ријетко налазио. Тако да бих те замолио ако добијеш још неку информацију да напишеш овдје. Хвала још једном.

[ДамјанЋ]

[Wolf Sagash]

Брстине су на Кљенак дошли крајем 18. вијека из Ћетољуба у Доњем Храсну.. Путпуно је сигурно да је дошао Трифко Брстина. Он је имао два сина, Миху и Николу. Никола је прешао у Глушце а Михо остао на Кљенку. Од њих се развио врло бројан род Брстина, али су страдали 1941. године. Што се тиче Кљенка, у његовој близини Ћорићи су имали земљу на локалитетима Осоје и Смрековац, гдје су живили православни Жарковићи. Та земља је била власништво Ћорића из Драчева.

[ДамјанЋ]

Дакле дефинитивно је Кљенак и Драчево мјесто гдје треба да тражим, само је то доста отежано због етничког чишћења тих подручја у прошлом вијеку.

http://jadovno.com/stravican-pokolj-srba-1941-u-dracevu-kod-capljine/#.WD2dYrLhC70
(Стравичан покољ Срба 1941. у Драчеву код Чапљине)

[Wolf Sagash]

Дакле дефинитивно је Кљенак и Драчево мјесто гдје треба да тражим, само је то доста отежано због етничког чишћења тих подручја у прошлом вијеку.

http://jadovno.com/stravican-pokolj-srba-1941-u-dracevu-kod-capljine/#.WD2dYrLhC70
(Стравичан покољ Срба 1941. у Драчеву код Чапљине)

На овом мјесту је убијен мој прађед Војислав Брстина са синовима Новицом, Љубом и Милованом.

[ДамјанЋ]

Занимљиво да се код Дедијера спомињу исти Ћорићи као католици, такође се спомињу Ћорићи који славе Никољдан у околини Широког Бријега.