Моје село је колонизовано након 1. Светског рата, па је било мало више времена да се нагласак слегне и примени на читаво становништво села. Читава једна генерација више. Нагласак је баш онакав какво је и становништво села; највише подсећа на херцеговачки, али има и јаких примеса босанског, крајишког, црногорског, лалинског, као и стандардног недијалекатског српског под утицајем средстава јавног информисања. Екавицом се говори, и јаааако ретко се среће неко ко и даље говори ијекавицом; можда неколико најстаријих становника села.
U Vrbasu je potpuno suprotan trend.
Dosta ljudi srednjeg doba (crnogorskog porekla) govori ijekavicu, iako su pre samo 20 godina govorili čistu ekavicu.
Pri tome ih se 60% izjašnjava kao Srbi, a 40% kao Crnogorci.
Ne znam šta rade sociolozi, u srednjoj Bačkoj bi mogli da napišu bar 20 doktorski disertacija, toliko ima materijala za istraživanje.