Аутор Тема: Кумани, Кализе, Хуни и други у средњовековној Србији и шире  (Прочитано 42440 пута)

Ван мреже vojislav.ananic

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1382
Одг: Кумани, Кализе, Хуни и други у средњовековној Србији и шире
« Одговор #80 послато: Јун 09, 2017, 12:39:10 поподне »
Поставих овај текст о Аквилеји на погрешно место.

Ова изузетна културна баштина је практично била под земљом 1.600 година, јер су велики град у 5. веку сравнили са земљом прво Визиготи, затим Хуни и на крају докусурили Лангобарди.

http://www.novosti.rs/vesti/turizam.90.html:669323-Zaboravljeni-grad-starih-Rimljana-hriscanstva-i-fascinantnih-mozaika

Може ли овај текст упућивати и на давно порекло моје хаплогрупе? СОЛ, ово питање је највише Вама упућено.

N1a P189.2
Веома ријетка и за нас веома интересантна подгрупа хаплогрупе N, јер је посједује одређена група српских породица. Поред Србије присутна је још на Карпатима и Италији. Сматра се европским огранком хаплогрупе N, јер је за сада нађена само у Европи. Тешко је рећи да ли су је донијели Мађари, неки други степски народ или је можда старија.


Ван мреже Сол

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1310
Одг: Кумани, Кализе, Хуни и други у средњовековној Србији и шире
« Одговор #81 послато: Јун 09, 2017, 03:11:48 поподне »
Поставих овај текст о Аквилеји на погрешно место.

Ова изузетна културна баштина је практично била под земљом 1.600 година, јер су велики град у 5. веку сравнили са земљом прво Визиготи, затим Хуни и на крају докусурили Лангобарди.

http://www.novosti.rs/vesti/turizam.90.html:669323-Zaboravljeni-grad-starih-Rimljana-hriscanstva-i-fascinantnih-mozaika

Може ли овај текст упућивати и на давно порекло моје хаплогрупе? СОЛ, ово питање је највише Вама упућено.

N1a P189.2
Веома ријетка и за нас веома интересантна подгрупа хаплогрупе N, јер је посједује одређена група српских породица. Поред Србије присутна је још на Карпатима и Италији. Сматра се европским огранком хаплогрупе N, јер је за сада нађена само у Европи. Тешко је рећи да ли су је донијели Мађари, неки други степски народ или је можда старија.

Господине Анинићу хвала вам на занимљивом чланку о Аквилеи.
Не губим наду, да ће кад-тад Y6503 бити нађен на скандинавском северу, iер управо Пуллибланков резултат улива наду у евентуално готску сеобу на источна простанства и самим тиме даiе смисла потоњем распореду N2-P1889.2 у Зап. Евр. "Наш" N2-P1889.2 теоретски може бити (осим куманско, хунског/аварског, кализког) и визи-одн., остроготског порекла , тi. могући заједнички долазак са Мацурама I1-Z63

п.с., за индиректан доказ могуће визиготске везе, треба нам иош иедан N2-P189.2 (осмим Ди Боа) из слива Гаронне (потез Бордо-Тулуз), главног станиште Визигота.


« Последња измена: Јун 09, 2017, 03:13:38 поподне Сол »
СОКО БАIО СА ТРИЕС ЗМАIEВАХ МРѢЕТ НЕЋЕ ДОК СВѢЕТА ТРАIЕ

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Кумани, Кализе, Хуни и други у средњовековној Србији и шире
« Одговор #82 послато: Јун 14, 2017, 06:53:08 поподне »
Корисну књигу постави колега на другом форуму: ANONYMI DESCRIPTIO EUROPAE ORIENTALIS.

Одатле, можда корисно за ову тему: Tреба приметити и да архиепископ Данило II помиње да су господари Браничева Дрман и Куделин, приликом похода на земље краља Драгутина око 1290. године платили татарске и куманске најамнике са леве обале Дунава “дајући им много злата”, Данило, Животи, 115. стр.

Штета је што аутор овог дела није обрадио, или није стигао да обради, и саму Куманију.



Ван мреже vojislav.ananic

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1382
Одг: Кумани, Кализе, Хуни и други у средњовековној Србији и шире
« Одговор #83 послато: Јун 15, 2017, 05:43:29 поподне »
Што се тиче владарске титуле БАН, коме веровати?
- Милану Туторову који тврди да назив потиче од аварског  бана Бајана („…Бројни Словени (чије су прве претходнице стигле у данашњи Банат још са Роксоланима у 4. веку, па су се интензивно почели досељавати у време Гепида) сад, уз Аваре, у процесу оснивања нове аварско – словенске државе, су у великим масама преплавили равницу коју су они, СЛОВЕНИ, и назвали Банатом. Јер, на челу аварско – словенске државе владао је кан Бајан – вероватно су Словени од његове титуле и имена начинили своју титулу бан по којој је и Банат добио име и оно је, то име, како је већ речено, као назив историјски остало трајно као и присуство Словена (касније Срба) у равници међу рекама до дана данашњег.“ „…На уздигнутим теренима погодним за одбрану градили су своја утврђења од земље, заштићена одбрамбеним шанчевима. Најочуванији траг таквог насеља унутар земљаног утврђења словенског порекла и данас налазимо у Борђошу недалеко Новог Бечеја“ (Милан Туторов, „Банатска рапсодија“, издање „Аурора“, Нови Сад, 2001. године, стране 156. и 157),
- или ЛЕКСИКОНУ  СРПСКОГ  СРЕДЊЕГ  ВЕКА, Приредили СИМА ЋИРКОВИЋ-РАДЕ МИХАЉЧИЋ, Београд, 1999 - БАН - титула владара или његовог намесника. Реч је турског порекла, и у облику (Зооуох први пут је забележена средином X века у спису цара Константина VII Порфирогенита у вези са „Крштеном Хрватском". Бан је управљао делом државе који се састојао од Крбаве, Лике и Гацке. Титула се очувала и чак јој се раширила употреба кад је Хрватска ушла у састав Угарске краљевине (1102). Краљ би именовао два бана, једног за Славонију, другог за приморску област, што се у току времена повезало са Хрватском и Далмацијом. До XII века употреба титуле бана проширила се и на простор некадашње „Крштене Србије".
Владари Босне, оног дела некадашње „Крштене Србије" који је дошао под врховну власт угарских краљева, носили су титулу бана од средине XII века (бан Борић) до 1377. године, када се бан Твртко крунисао за краља. Има докумената у којима је владар Босне назван велики бан, али то није друга титула различита од банске. Банови су бирани из једне породице Котроманића, за коју се веровало да је немачког порекла.
Припајањем Усоре, Соли, па и Босне, бановима Мачве, које је постављао угарски краљ, отворен је пут удвостручавању банског достојанства. Док се раније два бана јављају у време унутрашњих борби (Нинослав - Пријезда), угарски краљ је 1357. потврдио Твртка и брата Вукића у банству босанском и усорском. Вук (Вукић) је назван млади бан, попут младог краља, који је постојао у Угарској и Србији. Од Твртковог крунисања владари Босне носе титулу краља све до пада државе (1463). Из тога времена само је један пример службене употребе титуле бана, у време краља Дабише кад су на његовом двору боравили банови из Хрватске. Титула бана није заборављена, јавља се у надимцима појединих личности (Вук Банић, Радослав Бан, Вучихна Бановић).
Истраживачи нису узимали у обзир могућност да је и Захумље имало банове, јер је подлога непоуздана. Повеља коју треба да је издао 1151. препознатљив је, мада рано зготовљен фалсификат. С друге стране, акт угарског херцега, каснијег краља Андрије II, из 1198, кад се хвалио победом над Хумом и Рашком и дичио титулом, има као главног сведока, непосредно иза задарског архиепископа, личност, што би хронолошки могао бити синовац Немањин, син и наследник кнеза Мирослава. Сачуване су, међутим, две његове повеље из каснијег времена (1214/17, 1247/49) у којима је његова титула: кнез. Само легендама прожето казивање тзв. Летописа Попа Дукљанина зна за бана Рашке.
У Дубровнику се назив бана приписивао заменику кнеза. Током XIII века основане су у граничним деловима Угарске краљевине нове бановине, од којих су неке имале утицаја на збивања у Србији. Најстарија је Северинска, затим средином века основана Мачванска, док се Кучевско-браничевска показала краткотрајна. Мачванска се настављала на династичку територију, тзв. Маргитин мираз, којом су господарили наследници бивше византијске царице и најближи краљевски рођаци. У низ њених господара укључио се 1284. српски краљ Драгутин. Банови Мачве су дошли до већег значаја тек после његове смрти (1314) кад им је поверено да буду истовремено велики жупани суседних жупанија (Сремска, Вуковска, Бодрошка, повремено Барањска) и да део њихових прихода употребљавају за одбрану граница.
Док је династичка територија имала тежиште у Србији, а повремено је укључивала области западно од Дрине: Усору и Соли, банови XIV и XV века су имали мало територија јужно од Саве. Седиште им је било у Димитровцима (Свети Димитрије на Сави, данас Сремска Митровица). У периоду заједничких борби против Турака банови Мачве били су блиски сарадници српских деспота.
Формирање бановина у граничним областима наставило се средином XV века када су Турци, освојивши Деспотовину, избили на угарску границу. Заповедници Београда добили су титулу бана, а касније, пошто је од Турака преотет Шабац (1476), и овај град је постао седиште бана. Почетком XVI века спомињу се банови Титела, где је била важна база шајкаша.
На територији повраћеној од Турака формиране су 1464. бановине у Сребрнику (одржала се до 1512) и Јајцу (до 1528). У омасовљавању и ширењу титуле бана значајну улогу имао је закон донет 1494. по коме су на свим управним и заповедничким местима морала бити два племића. Број банова се тада удвостручио. После слома Угарске титула бана одржала се у Хрватској, а сачувала је место и међу дворским достојанствима у румунским кнежевинама.
По свој прилици је у овом позном периоду сразмерно велике раширености и спуштања по хијерархијској лествици, титула бана постала позната међу Србима до те мере да је приписивана јунацима песме: Дојчин Петар, варадински бан, Страхинић бан, Бановић Страхиња, Секула Бановић.


Ван мреже vojislav.ananic

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1382

Ван мреже Грк

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1104
Одг: Кумани, Кализе, Хуни и други у средњовековној Србији и шире
« Одговор #85 послато: Јун 28, 2017, 12:10:02 пре подне »
Жудојевићи мјесто се налази поред мјеста Моско на путу Требиње-Билећа, а изнад Билећког језера. Сада у Жудојевићима посједе имају Ђајићи.

Изгледа да ово мјесто Жудојевићи имају везу са средњовјековном породицом Giudiovich- Жудојевић, која се појављује у Дубровнику крајем 15 вијека кад се у Дубровник насељава веђи број Жудија-Јевреја.

Ван мреже Сол

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1310
Одг: Кумани, Кализе, Хуни и други у средњовековној Србији и шире
« Одговор #86 послато: Јул 07, 2017, 08:22:30 поподне »
Изгледа да ово мјесто Жудојевићи имају везу са средњовјековном породицом Giudiovich- Жудојевић, која се појављује у Дубровнику крајем 15 вијека кад се у Дубровник насељава веђи број Жудија-Јевреја.

Веома битан налаз, Грк!
« Последња измена: Јул 07, 2017, 08:29:29 поподне Сол »
СОКО БАIО СА ТРИЕС ЗМАIEВАХ МРѢЕТ НЕЋЕ ДОК СВѢЕТА ТРАIЕ

Ван мреже Сол

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1310
Одг: Кумани, Кализе, Хуни и други у средњовековној Србији и шире
« Одговор #87 послато: Јул 07, 2017, 08:51:49 поподне »
Већ дуже време се питам кои се народ иза имена "Вараге" крие.?

Предања и етнолошки списи их смештаиу у Полимље и Потарие,  али  постое и косовска насеља тога имена (са црквом Св. Иована -14. столеће) као и Вардић планина у Пиви.

могуће порекло се може тражити међу:

- Вариазима / Норманима (Waräger)
- Варима (угарским народом у хунскои заиедници)
- Арменима

https://sr.wikipedia.org/wiki/Црква_Светог_Јована_у_селу_Горње_Вараге
https://en.wikipedia.org/wiki/Uar
https://en.wikipedia.org/wiki/Nor_Varagavank
СОКО БАIО СА ТРИЕС ЗМАIEВАХ МРѢЕТ НЕЋЕ ДОК СВѢЕТА ТРАIЕ

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Кумани, Кализе, Хуни и други у средњовековној Србији и шире
« Одговор #88 послато: Јул 07, 2017, 09:04:12 поподне »
Већ дуже време се питам кои се народ иза имена "Вараге" крие.?

Предања и етнолошки списи их смештаиу у Полимље и Потарие,  али  постое и косовска насеља тога имена (са црквом Св. Иована -14. столеће) као и Вардић планина у Пиви.

могуће порекло се може тражити међу:

- Вариазима / Норманима (Waräger)
- Варима (угарским народом у хунскои заиедници)
- Арменима

https://sr.wikipedia.org/wiki/Црква_Светог_Јована_у_селу_Горње_Вараге
https://en.wikipedia.org/wiki/Uar
https://en.wikipedia.org/wiki/Nor_Varagavank

У Дробњку постоји презиме Варезић. Настало је по "вареники". Имали су пуно коза и оваца и место где су варили назива се данас Варезина вода.

Ван мреже Сол

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1310
Одг: Кумани, Кализе, Хуни и други у средњовековној Србији и шире
« Одговор #89 послато: Јул 07, 2017, 09:22:35 поподне »
У Дробњку постоји презиме Варезић. Настало је по "вареники". Имали су пуно коза и оваца и место где су варили назива се данас Варезина вода.

Могуће ие ово обиашњење порекла презимена Варезић, али етнолози спомињу Вараге у низу некадашњих народа кои су управо у тим пределима обитавали - као што су Грци, Римљани, Шпање, Кричи, Жудие, Мацуре.
СОКО БАIО СА ТРИЕС ЗМАIEВАХ МРѢЕТ НЕЋЕ ДОК СВѢЕТА ТРАIЕ

симо

  • Гост
Одг: Кумани, Кализе, Хуни и други у средњовековној Србији и шире
« Одговор #90 послато: Јул 07, 2017, 09:53:21 поподне »
Могуће ие ово обиашњење порекла презимена Варезић, али етнолози спомињу Вараге у низу некадашњих народа кои су управо у тим пределима обитавали - као што су Грци, Римљани, Шпање, Кричи, Жудие, Мацуре.

У једној од студија у часопису Старине 63 из 2005 може се прочитати сљедеће:

"Rački je prvi pokušao znanstveno otkriti identitet " Uаragorum", kako on čita ime
toga naroda. Po Račkome "nema sumnje da su ovdje pod imenom Varaga spomenuti
Normani, i to oni iz Južne Italije, koji su se nazivali tim germanskim imenom."54 On
dodaje: "Usp. Malaterae Gauf'redi historia sicula lib. Ш, c. 27, p. 585, Muratori, script.
rer. ital. tom V" i kaže da o njihovom upadu u Dalmaciju govore i drugi dokumenti,
među kojima navodi i podatak o grofu Amicu. Međutim, već je N. Klaić ispravno
naglasila u jednome od svojih ranijih radova da ni mletački ni dalmatinski izvori te
južnotalijanske Normane ne zovu Varjazima.55 Mi smo sa svoje strane temeljito istražili
bogato vrelo kronika južnotalijanskih kroničara i utvrdili da oni, koji su za to pitanje
odlučujuće vrelo, uvijek beziznimno strogo razlikuju "otmjene" Normane, koji su se
naselili u Južnoj Italiji,55 od "bijednih" bizantskih plaćenika Varjaga, koje je Bizant s
ostalim zbrda-zdola skupljenim četama povremeno slao na razna bojišta pa, uz osta-
lo, koji put u Južnu Italiju često upravo protiv Normana. Najizdašniji je izvor pritom
upravo Malaterra, koji se beskrajno divio svojim "poslodavcima", južnotalijanskim
Normanima, i uporno nastojao dokazati da ih Bog ima pod svojom stalnom i poseb-
nom zaštitom. On ih s ljubavi i ponosom naziva "nostri", a o bizantskim četama, među
kojima navodi uz ostale i "Waringe", ima posve drukčije mišljenje.
Dodajmo da bizantski pisci također strogo razlikuju svoje plaćenike Varjage od
Normana.
Ne bi imalo smisla zamarati čitatelja gomilanjem podataka. Navedimo
barem Anu Komnenu,57 koja često spominje bizantske plaćeničke čete regrutirane na
sjeveru (" Varangoi", "Neinitzoi"), dok bizantske protivnike u Južnoj Italiji, Normane,
naziva, dakako, uvijek "Normanoi".

Ван мреже crni

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 362
Одг: Кумани, Кализе, Хуни и други у средњовековној Србији и шире
« Одговор #91 послато: Јул 08, 2017, 07:13:03 поподне »
Корисну књигу постави колега на другом форуму: ANONYMI DESCRIPTIO EUROPAE ORIENTALIS.

Одатле, можда корисно за ову тему: Tреба приметити и да архиепископ Данило II помиње да су господари Браничева Дрман и Куделин, приликом похода на земље краља Драгутина око 1290. године платили татарске и куманске најамнике са леве обале Дунава “дајући им много злата”, Данило, Животи, 115. стр.

Штета је што аутор овог дела није обрадио, или није стигао да обради, и саму Куманију.

Интересантан аутор (https://ro.wikipedia.org/wiki/Alexandru_Madgearu , https://www.amazon.com/gp/review/R144XE066ZOECC?ref_=glimp_1rv_cl) и његов чланак (https://www.academia.edu/6395887/Confrontations_between_Hungary_the_Byzantine_Empire_and_Bulgaria_for_the_Belgrade_Vidin_Border_Region_Transylvanian_Review_Cluj-Napoca_22_2013_Supplement_4_125-133).

У раду, два пута, изреком напомиње да су господари Браничева Дрман и Куделин куманског поријекла, татарски поданици, уосталом као и Шишман, владар видинске области:

" The last stage of the confrontation began through the reconquest of the Branicevo region by two Bulgarian boyars of Cuman origin, Dãrman and Kudelin (1273–1291), who were subjects of the Tatars, as was the ruler of Vidin, Şişman. The Tatar Khanate took the place of the Tsarate from Tarnovo as the hegemon of the region through these intermediaries. While the Principality of Branicevo of the two Cumans was an ephemeral formation (taken over, together with Belgrade, in 1291 by Dragutin, who had also becomea protégé of Khan Nogai), the Tsarate of Vidin became the new center of power that imperiled the Hungarian domination in the area, which had been obtained with such difficulty in the battles between 1183 and 1266. Under the Tatar umbrella, the new power centers—Serbian, at Belgrade, and Bulgarian, at Vidin—restored the hegemony of thesouth over the region, though in a different manner than in the period ending in 1266. Hungary’s reaction was delayed by two decades after the Golden Horde had begun to decline (1345): the 1365 war against the Tsarate of Vidin was the final expression of the policy of expansion towards the south-east (occupying the fortress and establishing the Banat of Bulgaria).33
Hungary’s Balkan ambitions came to an end - together with their subject, Bulgaria - when the Ottoman conquests turned the Danube again into ... "

Према ријечима В. Ћоровића (једног од наших прих проучаваоца Anonymi Descriptio Europae Orientalis, у Један нови извор за српску историју из почетка XIV века ,Прилози за књижевност, језик, историју и фолклор 4 (1924) 67-74) краљ Драгутин, миљеник западних писаца и хроничара, одан у пријатељству и савезништву са мађарским и напуљским двором (жена Катарина, кћер угарског краља Стефана V и Јелисавете Куманске, и од мајке, српске краљице, Јелене Анжујске?, рођаке фр. краља Луја IX и брата му Карла Анжујског, краља обеју Сицилија), за кога овдје дознајемо у подцртаној Мадгеаруовој биљешци како је имао симпатије и на истоку ...
Љубав и заштиту татарског премоћног кана Ногаја краљ Драгутин је стекао дајући свог сина као таоца, дознавши како кан спрема војску на Србију након вијести о освајању удружене краљевске браће, тврђаве и области Видина на Дунаву:
" ... Милутин, кога су обавестили о Ногајевој снази, уплаши се и понуди преговоре. Врло је вроватно да је краљ том приликом дао обавезе да не мисли предузимати никакве даље акције у тим областима. Као залогу за своју добру вољу упутио је Ногају као таоца свог сина Стевана са неколико друге деце из властеоских кућа. Они су остали међу Татарима све до Ногајевог слома и погибије, кад је дошло и до распада његове државе. Хронологија тих догађаја још није сигурно утврђена, датуми се разилазе у крупној мери." Владимир Ћоровић, Ил. историја Срба, књ. II., стр. 62.

Колика је била величина онодобног куманског утицаја на политичке прилике средњевјековне Србије говори и податак да је једна од жена краља Милутина, Драгутинова млађег брата, била и друга кћер Јелисавете Куманске (https://sr.wikipedia.org/wiki/Јелисавета_Куманка), такође Јелисавета, за коју се претпоставља да је родила Милутину сина Стефана Дечанског (званича мајка Ана Тертер је опет кћи бугарског цара Ђорђа Тертера, такође Куманка) оца будућег српског цара Душана.

Ван мреже Zor

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1372
Одг: Кумани, Кализе, Хуни и други у средњовековној Србији и шире
« Одговор #92 послато: Октобар 24, 2017, 06:16:43 поподне »
Откуд E-V13 међу туркијским Прабугарима и индоевропским Скитима?

 Било је једно племе у Скитији које се звало Гелони, они су према Херодоту изворно били Грци протјерани из обалних емпорија, првобитно су говорили мјешавином Скитског и Грчког. Они се већ 514. године пне помињу да су учествовали у одбрани Скитије од перзијске инвазије Дарија. Каније их спомињу и други, нпр. Аристотел, има и каснијих спомена који су тачни барем што се тиче њихове културе ако тад већ нису постојали. Гелонус је био "главни град" Скитије и то је Биљск у Украјини који јесте био велик, активност на том мјесту престаје са инвазијом Сармата око 300 г. Ти Гелони јесу били у везама с Краљевким Скитима, и археолошки и по неким предањима нпр. браћа Гелон, Скит и Агатирс, Агатирси су вјероватно били скитски владајући сталеж код групе Трачана. 
 Изгледа да су ови Гелони онда мигрирали јужно/источно, и углавном касније ради се о једној популацији врло сличној Аланима која је хунизована/огуризована у 5. вијеку.

 Занимљиво за Кумане су имали чак још прије само 750 година обреде сахрањивања сличне Скитима.:)

Ван мреже Свевлад

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1737
  • Аутошовинизам је тешка болест!
Одг: Кумани, Кализе, Хуни и други у средњовековној Србији и шире
« Одговор #93 послато: Октобар 24, 2017, 06:37:34 поподне »
Било је једно племе у Скитији које се звало Гелони, они су према Херодоту изворно били Грци протјерани из обалних емпорија, првобитно су говорили мјешавином Скитског и Грчког. Они се већ 514. године пне помињу да су учествовали у одбрани Скитије од перзијске инвазије Дарија. Каније их спомињу и други, нпр. Аристотел, има и каснијих спомена који су тачни барем што се тиче њихове културе ако тад већ нису постојали. Гелонус је био "главни град" Скитије и то је Биљск у Украјини који јесте био велик, активност на том мјесту престаје са инвазијом Сармата око 300 г. Ти Гелони јесу били у везама с Краљевким Скитима, и археолошки и по неким предањима нпр. браћа Гелон, Скит и Агатирс, Агатирси су вјероватно били скитски владајући сталеж код групе Трачана. 
 Изгледа да су ови Гелони онда мигрирали јужно/источно, и углавном касније ради се о једној популацији врло сличној Аланима која је хунизована/огуризована у 5. вијеку.

 Занимљиво за Кумане су имали чак још прије само 750 година обреде сахрањивања сличне Скитима.:)

Кумани су као и други туркијски народи били мешавима беле и жуте расе, тј. источночних Скита и Монгола, с тим да је код Кумана више преовладавала кавказоидна у односу на монголоидну генетику. 

Кумани су описани као људи светле пигментације, али су имали и неке монголоидне карактеристике као што су црте лица и укошене очи.

Према неким тумачењима назив Куман заправо значи плав - The Cumans were called Folban and Vallani/Valwe by Germans, Kun (Qoun) by the Hungarians, and Polovtsy/Polovec (from old East Slavic "половъ" - yellow) by the Russians all meaning "blond."  en.metapedia.org/wiki/Cuman_people
« Последња измена: Октобар 24, 2017, 06:39:10 поподне Свевлад »

Ван мреже Сол

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1310
Одг: Кумани, Кализе, Хуни и други у средњовековној Србији и шире
« Одговор #94 послато: Новембар 12, 2017, 04:45:17 поподне »
По старини презимена у Пиви - осим Кулића се иедино (стари) Дулићи тиме могу похвалити. Случаиност или не, оба би се могла са Кул-Тигином довести у везу

Prince Kül-Tegin descended from the Gold (Kagan's) clan of the Ashina ruling family called Shar-Duly (Middle Persian zarr duli "Golden bird Duli", i.e. "Golden/Red Raven"). All royal Oguzes traced their descent from this mythical bird Dulu/Tulu


https://en.wikipedia.org/wiki/Kul_Tigin
СОКО БАIО СА ТРИЕС ЗМАIEВАХ МРѢЕТ НЕЋЕ ДОК СВѢЕТА ТРАIЕ

Ван мреже Сол

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1310
Одг: Кумани, Кализе, Хуни и други у средњовековној Србији и шире
« Одговор #95 послато: Мај 24, 2018, 10:34:26 поподне »
Село у коме би подигнут Пивски манастир зваше се - Гусићи. Етимолошки би се сви сложили, да потиче од - гусака. Мени пак делује, као да је изведено од (О)гуза /Oghuz /Uzoi/ Οὐ̑ζοι, Ouzoi/Ghuz(z)/Al-Guziya.
СОКО БАIО СА ТРИЕС ЗМАIEВАХ МРѢЕТ НЕЋЕ ДОК СВѢЕТА ТРАIЕ

Ван мреже Zor

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1372
Одг: Кумани, Кализе, Хуни и други у средњовековној Србији и шире
« Одговор #96 послато: Август 03, 2018, 09:37:13 поподне »
Село у коме би подигнут Пивски манастир зваше се - Гусићи. Етимолошки би се сви сложили, да потиче од - гусака. Мени пак делује, као да је изведено од (О)гуза /Oghuz /Uzoi/ Οὐ̑ζοι, Ouzoi/Ghuz(z)/Al-Guziya.

 Баш кад смо спомињали село Шишман на другој теми, видим да се близу њега налази село Гуска. Размишљао сам у том контексту и о Гускама роду који је мислим J-Y22059.

 Могуће је доводити имена са основом Шиш и са Огузима. У Мађарској постоји род Шиша који припада грани Q-YP1695. Очигледно се очувао тај коријен а обзиром и на TMRCA од 900 година са хаплотипом из Казахстана YF02841 који потиче од Наиман племена за које се спомиње да су изворно били Огузи, чини се да нису Авари, Хуни или нека старија миграција. Знам за још једног Мађара од ове гране који је и географски близу. Подручје некако указује на везу са Палоцима, групом око које се спекулисало да има везе са Печенезима, Кабарима, Куманима..

Ван мреже Сол

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1310
Одг: Кумани, Кализе, Хуни и други у средњовековној Србији и шире
« Одговор #97 послато: Август 03, 2018, 09:54:53 поподне »
На почетку теме су помињани - Кезуни (као народско име за Кализе). По народном домишљању име добише тако - јер "они нису знали србски и на говор само се осмехивао, кезио, и добили име Кезуни".

За размотрити је могућност, да је ексоним Кезун(и) у истину ендоним, и у вези  са мађарском постојбином - Etelköz / Етелкез "Међуречје"(подручје имеђу долњег тока Дона и западно, доњег тока Дунава, односно јужна Украина, Молдавија североисточна Румунија)- пре доласка у Паннонију стоји.

на модерном мађарском - köz /кез има и значење- дружина.

У том контексту су ономастички и имена /презимена, као Кецоје, Кецман, Козма занимљива.



https://de.wikipedia.org/wiki/Etelköz
https://en.wikipedia.org/wiki/Hungarian_prehistory
« Последња измена: Август 03, 2018, 09:58:28 поподне Сол »
СОКО БАIО СА ТРИЕС ЗМАIEВАХ МРѢЕТ НЕЋЕ ДОК СВѢЕТА ТРАIЕ

Ван мреже Сол

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1310
Одг: Кумани, Кализе, Хуни и други у средњовековној Србији и шире
« Одговор #98 послато: Септембар 22, 2018, 02:26:11 поподне »
Можда је бугарски топоним Кочан настао по имену куманског вође 13. столећа- Котјан-а/Котян/Kotyan) из племена Дурут? Иначе у Пиви постоји презиме Дурутовић.

Занима ме, дал је тестирани Словак Молнар - Русин, Мађар или Половац/Paloc тј., - Куман?

https://en.wikipedia.org/wiki/Köten

Србија, Бугарска и Татари у другој половини XIII века /докторска дисертација А. Узелца
http://nardus.mpn.gov.rs/handle/123456789/3271?locale-attribute=en
СОКО БАIО СА ТРИЕС ЗМАIEВАХ МРѢЕТ НЕЋЕ ДОК СВѢЕТА ТРАIЕ

На мрежи ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7223
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Кумани, Кализе, Хуни и други у средњовековној Србији и шире
« Одговор #99 послато: Септембар 22, 2018, 02:37:39 поподне »
Занима ме, дал је тестирани Словак Молнар - Русин, Мађар или Половац/Paloc тј., - Куман?
Молнар је мађарско презиме , а Палоци су део мађарског етничког корпуса...Живе на северној Мађарској и јужној Словачкој (где иначе доминира мађарска мањина)
https://en.wikipedia.org/wiki/Pal%C3%B3c