Аутор Тема: Кричи J2b-M205>Y22066  (Прочитано 909280 пута)

Ван мреже Miloš Stojković

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 83
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #640 послато: Август 20, 2015, 02:08:28 поподне »
Милоше, качио сам статистику за Фокеју:

R1b - 7 (22.6%)
E1b - 7 (22.6%)
J2a - 3 (9.7%)
J1 - 3 (9.7%)
G - 2 (6.5%)
I1 - 2 (6.5%)
I-M223 - 2 (6.5%)
R1a - 2 (6.5%)
I-M423 (DN?) - 1 (3.2%)
J2b1 - 1 (3.2%)
T -1 (3.2%)

Не би се рекло да су балкански Словени оставили значајан траг тамо.

Слажем се да су сви ови људи (Фокеја, Турци, итд...) веома блиски генетски, тј. улазе у ону групу родова 500-1200 год.

То су тренутно сви "Годијељи", па на основу тога и доносимо закључке.
Nebojša, nigde nisam rekao balkanski Sloveni, nego Balkanci, što je značajno šire. Ove rezultate jako dobro znam, kao i one u kojima se navodi da u Azerbejdžanu ima naše grupe u većem procentu (http://www.anthrogenica.com/showthread.php?695-Azeri-Y-Dna). Međutim, prvo pitanje je koliko su ti podaci verodostojni i koliki je uzorak na kome se to posmatra. Zna se šta je statistički relevantno strogo matematički gledano. Ovo po meni ni najmanje nije relevantno. Jedan čovek a pri tom uzeli najmanji mogući uzorak koji teroija statistike poznaje (30) i dobijaju 3%?! Užas! Naša analiza u okviru projekta je po meni kudikamo ozbiljnija nego sve ove igrarije koje se mogu naći po netu. No da se opet vratim na poreklo ispitanika, možemo li srediti mapu u smislu relokacije tačaka iz Zapadne Evrope ako su poreklom sa naših prostora, Male Azije, kojekude? Mislim da bih onda imali daleko pouzdaniju distribuciju naše grupe.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #641 послато: Август 20, 2015, 02:43:28 поподне »
Nebojša, nigde nisam rekao balkanski Sloveni, nego Balkanci, što je značajno šire. Ove rezultate jako dobro znam, kao i one u kojima se navodi da u Azerbejdžanu ima naše grupe u većem procentu (http://www.anthrogenica.com/showthread.php?695-Azeri-Y-Dna). Međutim, prvo pitanje je koliko su ti podaci verodostojni i koliki je uzorak na kome se to posmatra. Zna se šta je statistički relevantno strogo matematički gledano. Ovo po meni ni najmanje nije relevantno. Jedan čovek a pri tom uzeli najmanji mogući uzorak koji teroija statistike poznaje (30) i dobijaju 3%?! Užas! Naša analiza u okviru projekta je po meni kudikamo ozbiljnija nego sve ove igrarije koje se mogu naći po netu. No da se opet vratim na poreklo ispitanika, možemo li srediti mapu u smislu relokacije tačaka iz Zapadne Evrope ako su poreklom sa naših prostora, Male Azije, kojekude? Mislim da bih onda imali daleko pouzdaniju distribuciju naše grupe.

Претпоставио сам да мислиш на Балканце, али тек пошто сам написао "балкански Словени". :)

Слажем се да је узорак мали, али бољи не постоји тренутно. Највише чуди то што су нпр. Хрват из Босне и Грк из Фокеје генетски ближи него Србин из Босне и Србин са Баније.

Не знам на какву релокацију мислиш? Она је већ извршена, тј. сви тестирани су "уцртани" на месту најстаријег порекла.

Једино су Турци из Немачке и даље у Немачкој, зато што не постоји шанса да се открије одакле су досељени тачно.


Годијељи:




J2b M205:

« Последња измена: Август 20, 2015, 02:51:43 поподне Небојша »

Ван мреже Miloš Stojković

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 83
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #642 послато: Август 20, 2015, 03:00:33 поподне »
Претпоставио сам да мислиш на Балканце, али тек пошто сам написао "балкански Словени". :)

Слажем се да је узорак мали, али бољи не постоји тренутно. Највише чуди то што су нпр. Хрват из Босне и Грк из Фокеје генетски ближи него Србин из Босне и Србин са Баније.

Не знам на какву релокацију мислиш? Она је већ извршена, тј. сви тестирани су "уцртани" на месту најстаријег порекла.

Једино су Турци из Немачке и даље у Немачкој, зато што не постоји шанса да се открије одакле су досељени тачно.


Годијељи:




J2b M205:


Upavo mislim na Turke. Mislim da se stiče pogrešan utisak da su "pravi" Nemci kada se pogleda karta. Možda bi bilo bolje staviti ih makar u Ankari u sred Anadolije, nego ostaviti da pomislimo da ima najmanje tri Nemca (Germana) Godijelja, što, složićeš se, nije tačno. Što se pak Turske tiče isto tako bi se moglo reći da su pitaj Boga šta ti ljudi po svom poreklu. Međutim nekako mi je prihvatljivije da ih lociramo na ovom poddručju i dodelimo nekom klasteru Balkanaca integrisanih u tursku naciju. Šta misliš?

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #643 послато: Август 20, 2015, 03:16:17 поподне »
Upavo mislim na Turke. Mislim da se stiče pogrešan utisak da su "pravi" Nemci kada se pogleda karta. Možda bi bilo bolje staviti ih makar u Ankari u sred Anadolije, nego ostaviti da pomislimo da ima najmanje tri Nemca (Germana) Godijelja, što, složićeš se, nije tačno. Što se pak Turske tiče isto tako bi se moglo reći da su pitaj Boga šta ti ljudi po svom poreklu. Međutim nekako mi je prihvatljivije da ih lociramo na ovom poddručju i dodelimo nekom klasteru Balkanaca integrisanih u tursku naciju. Šta misliš?

Овај Турчин из ЈЗ Немачке има потпуно поклапање са Турчином из Анталије, па могу евентуално да га пребацим у те крајеве? За Годијеља из Вестфалије немам податке о пореклу (моја претпоставка је да је и он Турчин), тако да не могу да га померам.

Имамо ми и чисте Немце који поседују годијељски хаплотип. То су Оперман и Шулц. Шта ћемо са њима?

Шулца упорно изостављам са ових мапа, зато што не знам шта је најисправније за њега. Најстрије познато место порекла је Јабука крај Панчева. Он, као и већина Подунавских Немаца, верује да је пореклом из Баварске.

Занимљиво је да су њему и деда и баба пореклом из наших крајева (Банат и Бачка).

Оперман је једини Годијељ у Немачком днк пројекту.
 


Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #644 послато: Август 23, 2015, 02:56:31 поподне »
На сугестију М. Стојковића, направио сам нову мапу Годијеља



Извршена је релокација појединих породица:

- Чирко из Ливна у Рашељке (Дувно)

- Јурчевић из Витеза (БиХ) у Студенце (Имотски). Занимљиво да на FTDNA постоје чак три Јурчевића J2b1. Двојица су из Студенаца, а један је из Витеза.

- Мандић из Кордушеваца (Славонија) у Вребац (Лика)

- Турчин склоњен из ЈЗ Немачке


Земље у којима има Годијеља (DYS392 = 12)




Разговарао сам недавно са администратором бугарског днк пројекта.

Харизанов из Дичина (В. Трново), поред имена, у загради има уписано "Tesal". Њихов админ каже да се то односи на Тесалију у Грчкој. Наиме, старо становништво Дичина чува легенду о пореклу из истоименог места у Грчкој.

Ова сеоба се, по тој легенди, догодила негде у 18. веку. Добар део становништва се у то време исељавао ка ист. Бугарској због притиска Албанаца.

На крају, закључак њиховог администратора је да J2b1 нема никакве везе са Грцима. Данашњи Грци су, према његовим речима, веома дискутабилна категорија. Добар део северне Грчке је словенског и албанског порекла. По доласку Турака "Прави Грци" се исељавају ка Италији и осталим замљама. Њихово место "попунили" су махом људи албанског порекла, затим Грци из зап. Анадолије (касније), итд...

С обзиром да J2b1 не постоји код Албанаца, али ни код Грка у већем проценту, он такође долази до закључка да је ова група, условно речено, словенског порекла. Ови Годијељи по зап. Анадолији су, по њему, потомци Јужних Словена (Бугара и балканских муслимана).

Слично резонује и админ нашег днк пројекта (ово је изгледа неко универзално мишљење свих администратора). :)

   


Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #645 послато: Август 26, 2015, 09:07:32 поподне »
26.08.2015.



Нови на мапи:

- Трикић, Трнинић Бријег, Дрвар (БиХ)

Релоцирани:

- Тестирани из Вестфалије пребачен у Минстер, с обзиром да је у овом граду (Institute of Legal Medicine at Münster) спроведено истраживање.
- Подунавски Немац (Schulz) из Јабуке (Панчево) пребачен на територију данашње Чешке Републике.

Шулцеви су се у Јабуку доселили из Глогоња, док је једна грана досељена из Опова. Глогоњски и оповачки Шулцеви воде порекло са простора данашње Чешке (Бохемија).


Извор:

- Ortssippenbuch Jabuka (Apfeldorf), Banat: 1767-1835, 1851, 1868
- Ancestry.com


mladjo

  • Гост
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #646 послато: Август 26, 2015, 11:15:52 поподне »
26.08.2015.



Нови на мапи:

- Трикић, Трнинић Бријег, Дрвар (БиХ)


Мала исправка, Трикићи су из ”Трњинића Бријег”.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #647 послато: Август 26, 2015, 11:26:59 поподне »
Мала исправка, Трикићи су из ”Трњинића Бријег”.

http://www.poreklo.rs/2013/09/01/poreklo-prezimena-selo-trnini%C4%87-brijeg-drvar/
https://sr.wikipedia.org/sr/%D0%A2%D1%80%D0%BD%D0%B8%D0%BD%D0%B8%D1%9B_%D0%91%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B5%D0%B3

У том крају постоји и презиме Трњинић. Изговара се и "Трнинић".


Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #648 послато: Август 31, 2015, 08:24:30 поподне »
Деда тестираног М. Шулца, Михаел Шулц, рођен је у Јабуци 1927. године.

У Јабуци у то време живе Немци (убедљиво најбројнији), затим Румуни, Мађари, Срби, итд.

Можда постоји могућност да М. Шулц води порекло од неке породице српског, румунског, или бугарског порекла, али ипак, није згодно дискутовати на ту тему.

Јабука иначе има веома занимљиву историју:

"In the first half of the 18th century there were about 15 houses in the village. After the peace treaty with the Ottomans in 1726, Claudius Florimund Graf von Mercy, a man with Lorraine origin, took control of the administration of the Military Frontier. He ordered the inhabitants of Jabuka to be members of the border battalion (Grenzbezirkshauptmannschaft) Opovo - Pančevo. The census from 1733 recorded 19 Serb families in the village. Some of the settlers originated from Macedonia, and, according to some opinions, some might originated from Romania or Bulgaria. In the middle of the 18th century, there was 60 houses in the village, and during this time, its inhabitants were Serbs.

The small number of Serb border police was insufficient to control the border. Therefore the captain of the border police, Graf Engelshofer, called for reinforcement from Germany for the border settlements Jabuka, Glogonj, Sefkerin and Opovo at the Janitscharen insurgencies in 1755 - 1756. The German population started to settle here since 1764, and Hungarian since 1766. In the same year (1766), some Serb inhabitants left Jabuka and settled in Crepaja and Dolovo. This old village named Jabuka was destroyed about 1770.

The new settlement was founded 11 km north of Pančevo on the left side of the Tamiš river from 1772 - 1774 near the place of formerly destroyed old Jabuka. In 1774, the population of the village numbered 88 families and this was time when Romanians started to settle in the village. In 1789, many Serbs left Jabuka and settled in Sefkerin. The laying of the foundation stone of the Catholic Church was on 14 November 1833, replacing the ramshackled former church. In 1901, the Romanians founded their Orthodox church dedicated to Saint Dimitrije.

In 1921, the population of the village numbered 3,265 inhabitants, including 2,918 Germans, 348 Romanians, 73 Hungarians, 20 Serbs and Croats, 2 Slovenes, 2 Russians, and 1 Englishman."


mladjo

  • Гост
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #649 послато: Септембар 01, 2015, 12:52:57 поподне »
ГЛАСНИК ЗАВИЧАЈНОГ МУЗЕЈА, Књ. 4 (2005) стр. 39-54
REVIEW OF REGIONAL MUSEUM, VOL 4 (2005), pp. 39-54
______________________________________________

Гордана ТОМОВИЋ
Историјски институт
Београд

КРИЧАНИ И КРИЧАК

Кричани и Кричак су два сродна међусобно повезана имена једног од-
ређеног настањеног предела из историјске географије средњег Потарја. Њихо-
ва дуга и занимљива историја оставила је скромне трагове у писаним изво-
рима, а далеко богатије у народном предању. Због тога су се њима бавили
највише етнолози, док су други истраживачи о Кричанима писали махом
узгред, или у радовима посвећеним другим племенским скупинама, у првом
реду Дробњацима, и Матаругама. Проучаваоци традиције о Кричанима са-
гласно прихватају слику коју је створило предање да су они врло стари,
пресловенски народ.1 Од времена првих написа о Кричанима и Кричку по-
јавили су се и неки нови извори и студије, па се чини да је вредно труда
изнова сабрати разположиве податке из српских повеља, которског и ду-
бровачког архива и из турских пописа, да би се, одвојено од слике коју је
створила традиција, потражили одговори о њиховом пореклу, њиховим
кретањима и сталним стаништима, о вери и занимању.
Област Кричак протеже се јужно од Пљеваља, између села Потпеће на
северу и Прошћења на југу, од реке Таре на западу и изворишног дела реке
Ћехотине и планине Стожер на источној страни. У географском смислу то је
планинска површ на висини од 1200 - 1400 м, разуђена токовима притока
Таре и Ћехотине, са пространим пашњацима међу којима се на највећем, у
селу Крупице, могло напасати 15 - 20000 оваца.2 У селу Косаници испод

________________________
1 С. Томић, Дробњак-антропогеографска испшпивања, Насеља српских земаља I, Срп-
ски етнографски зборник IV, Београд 1902, 357-497, стр. 452-454 (о Кричима); преглед ли-
тературе о Кричанима код: П. Влаховић, Кричи и зачеци њиховог етничкограслојавања, Гла-
сник Етнографског музеја 33, Београд 1970, 93-108.
2 П. Мркоњић /А. Пејатовић/, Средње Полимље и Потарје у новопазарском санџаку,
Насеља српских земаља, књ. I, Српска краљевска академија, Српски етнографски зборник IV,
Београд 1902, 247.

________________________


Црног врха сачувао се до данас потес Кричачко поље. Једна карта Јована
Цвијића из 1914. године, на путу између села Потпећа и Премћана на Тари,
бележи пет караула: Кричка, у Косаници, на висини од 1347 м, Стрбина (1275
м) код манастира Довоље, Рахманлија, караула Премћање у истоименом се-
лу и караула Орашац, у рушевинама, на обали реке Таре.3
Познато је, да се први помен Кричана среће средином XIII века, у лим-
ској повељи краља Уроша I којом цркви Св. Петра на Лиму додељује, поред
других поседа, и село Простјеније у Брскову:

4

Већи број наведених топонима сачувао се до данас. Простјеније је дана-
шње село Прошћење, са засеоцима Гостиловина и Стричина на десној стра-
ни реке Таре, од засеока Добрихнина Бистрица постала су два засебна села -
Бистрица и Добриловина на левој страни Таре, а Селца Јасенова су Јасићи,
заселак у Горњој Добриловини. Атар села Прошћења са свим засеоцима
простирао се на обема странама реке Таре. На десној страни сеоска међа
ишла је, од истока према западу, од обале Таре преко планине Бурена до
границе брда и села Писана Јела, спуштајући се поново ка реци преко села
Угарче, Љељеног врха (1856 м) и потеса Бјелојевине до газа Кулине, где се
прелазила река Тара. На левој страни реке граница села Прошћења пела се
право уз брдо у планину, што се прецизира у хрисовуљи појединачним на-
вођењем међника: узбрдо развођем у Кричан, преко Столца и Кољанке, до
планине Уборак, потом низбрдо на Градац, даље по сред Каменице, одакле


___________________
3 Ј. Cvijić, Eiszeitliche Vergletscherung der Gebirgsgruppen von Prokletije bis Durmitor, 1:
200.000, Glasnik Srpskog geografskog društva, Godina III (1914) sv. 3 i 4, k.u.k.
Militargeographischen Institutes in Wien.
4 Хрисовуља o поседима Св. Петра на Лиму налази се у збирци српских средњовековних
повељау Архиву манастираХиландара (АХС) под бројем 135/137, о томе: Д. Синдик, Српска
средљовековна актау манастиру Хиландару, Хиландарски зборник 10, Београд 1998, 9-134,
стр.114-115 (опис хрисовуље краља Уроша I са потврдом архиепископа Арсенија I, датовано
1254-1265?). Део из лимске повеље наведен је на основу фотографије из грађе за Српски
дипломатар ( у припреми за штампу), за чије коришћење дугујемо захвалност колеги Душану
Синдику.

___________________


је сеоски атар заокружен на реци Тари. Иако ниједан топоним није сачуван у
истом облику, праћење међа на географској подлози показује да је село
Прошћење са засеоцима захватало део високе пашњачке површи планине
Сињајевине (1600-1800 m), укључујући катуне Боровац и Борова глава, на
левој страни реке Таре, између села Доња Добриловина и Поља. Кричан из
лимске повеље данас је потес Крције у селу Добриловина, са свега неколико
кућа, смештен испод узвишења Градина (1655 m) и засеока Дубоки До. Ка-
туни Боровац и Борова глава вероватно су реликти имена планине Уборак,
док се потес Крције налази управо тамо где хрисовуља смепгга Кричан. Оба
назива, Кричан и Крције, односе се на исто становништво, а судећи по
правилима фонетике настали су готово у исто време, различитим преузима-
њем имена у словенској средини.5 На то указује и пример промене имена
Кричани у грчкој, по свој прилици изворној средини. Сводном повељом из
1348. године цар Душан је доделио манастиру Хиландару село Кричани у
околини Солуна.6 Данас је то село Критија, на турском Јени Кјој, северои-
сточно од Солуна. Утицај грчког језика и византијске културе веома је рано
почео да прожима све видове живота у средњовековној српској држави. По-
ред природног, готово осмоског притиска више културне средине на при-
митивнију, постојао је такође природан ток привредних и етничких мешања
проузрокован сталним кретањима великих група сточара из Тесалије и дру-
гих делова Грчке ка планинским подручјима средњег Балкана. У околини
Врања познат је средњовековни катун влаха Псодерци, данас село Содерце,
чије се порекло оправдано везује за влахо - клисурску групу грчких цинцар-
ских насеља југоисточно од града Лерина у северној Грчкој ? Сточарска скупи-
на Кричани на планини Уборку, што је можда старије име планине Сиња-
јевине, могла је такође настати расејањем грчких сточара из околине Солу-
на. Прво повремено, а потом сталније, засновали су своја станишта у Потар-
ју, са обе стране реке, како на јужним границама прошћењског метоха Св.
Петра на Лиму - код Крција на Сињајевини, тако и на северним међама истог
црквеног поседа у данашњем пределу Кричак.
Име Кричана, као и код других влашких скупина, потиче од личног име-
на Кричан, које је имао оснивач матичног катуна, и које се, као последица


_____________________________
5 А. Лома, Топономастика и археологија - антички локалитети код Пљеваља и Пријепо-
ља и могући предсловенски остациу тамошњој топонимији, Ономатолошки прилози X, Бео-
град 1989, 1-32, на стр. 22 аутор закључује како се не би сачувало непостојано ри у случају
раног словенског преузимања имена Кричани, већ би дало облик Крчани.
6 С. Новаковић, Законски споменици српских држава средњега века, Српска краљевска
академија, Београд 1912, 418-423, стр. 423, бр.19 (прилози у Солуну и околини).
7 Мил. С. Филиповић, Некада катун Псодерци сада село Содерце код Врања, Врањски
гласник XII, Народни музеј у Врању, Врање 1966, 59-68, о Псодерцима стр. 63-65.

_____________________________


наследног старешинства, преноси на катун или групу катуна под именом
Кричани, Кричке, Кричи или Кричићи.8 Очигледно способни, радни и успе-
шни, Кричани су се брзо укључили у важне привредне и трговачке центре у
средњовековној српској држави, без сумње преко оближњег рударског града
Брскова. Тако се у Котору око 1280 - 1330. године помиње породица Cricichi,
или de Сriзсо.9 Заједно са људима из влашких племена Дробњака, Матаруга
и Бањана, од почетка XIV века, Кричани су пословали са Дубровчанима,
бивали у споровима арбитри и кредитори, али још чешће отимали дубровач-
ку стоку. У дубровачким нотарским списима забележено је 7. августа 1318.
године да су Бранислав Кричић (Crichic), Првоје златар и Владоје Матаруг
одређени за проценитеље у спору између једног Дубровчанина и Прибе Ба-
бића, Влаха, који је томе Дубровчанину украо вола. Следеће године јемчили
су двојица Бањана за истог Бранислава, чије је презиме забележено као
Кричићовић (Cricichovich), када је оптужен да је од једног Дубровчанину
украо 30 шкопаца.10 Везе са Дубровником и Котором и касније се нису пре-
кидале, будући да су главни организатори караванске трговине између при-
морских градова и српског залеђа били Дробњаци. Упоредо са њима у ду-
бровачку караванску трговину били су укључени Кричани као поносници,
они који су на својим коњима преносили товар и наоружани луком и стре-
лом, мачем и штитом, обезбеђивали караван.11 Тако су у једном судском спо-
ру у Дубровнику 17. септембра 1453. године оптужена браћа Добрија и Ђу-
рађ Ненадићи из Кричка (de Crizche) да су са Хлапцем Богутовићем и људи-
ма Ивана Влатковића отели тројици Дубровчана осам брава и робу вредну
двадесет перпера.12
Турци се у Потарју појављују већ крајем XIV века и одмах се укључују
у домаћу пробитачну праксу пљачкања богатих дубровачких трговаца и њихо-


__________________________
8 П. Влаховић, Кричи и зачеци њиховог етничког раслојавања, Гласник Етнографског
музеја 33, Београд 1970, 93-108, стр. 94 (лично име Кричан); Ћ. Петровић, Матаруге у ка-
сном средњем веку, Гласник Цетињских музеја X, Цетиње 1977, 95-129, стр. 102-105 (поста-
нак имена влашких катуна); А. ЈТома, Топономастика и археологија - антички локалитети
код Пљеваља и Пријепоља и могући предсловенски остаци у тамошњој топонимији, Оно-
матолошки прилози X, Београд 1989, 1-32, стр. 21 (лично име Кричан).
9 К. Јиречек, Романи у градовима Далмације током средњег века, Зборник Константина
Јиречека I, Српска академија наука и уметности, Посебна издања kh>.CCCLVI, Одељење
друштвених наука књ. 42, Београд 1962, 272; А. Мауег, Kotorski spomenici. Prva knjiga kotorskih
notara odgod. 1326-1335, Zagreb 1951, 49 ( Milla,.. aliter uxor Lore de Criijco, 30.IX 1326).
10 Ћ. Петровић, Матаруге у касном средњем веку, Гласник Цетињских музеја X, Цетиње
1977, 95-129, стр. 110-111 ( Браниелав Крич 1318. и 1319.).
11 Историја Црне ГореII/2, Титоград 1970,252 (П. Мијовић); о поносницима: Г. Шкрива-
нић, Путеви у средњовековној Србији, Београд 1974, стр. 25-26, 39.
12 Б. Храбак, Проитост Пљеваља no дубровачким документима до почетка XVII сто-
љећа, Историски записи, књ. XI, св.1-2, Цетиње 1955, 1-38, стр. 14-15 (људи из Кричка).

___________________________


вих каравана. Почетком октобра 1398. године Турци и шесторица влаха за-
пленили су на Тари Дубровчанима велики караван од 4067 овнова и 15 коња
натоварених воском и другом робом из Србије, због чега су се Дубровчани
узалуд жалили кнегињи Милици, тада кира Евгенији, и кнезу Стефану, по-
том следеће године турским војводама Пашајиту и Сархану.13 Прагматични
Дубровчани били су принуђени да прихвате битне промене у политици и
трговачком промету према Брскову, где је успостављањем турске контроле
царина и путева српска власт постајала све више номинална. Средином XV
века формирано је турско крајиште под управом Иса-бега Исхаковића у чи-
јем се личном поседу нашло и село Прошћење са засеоцима, на граниици са
Кричанима, а као последица крупних промене у структури становништва
дошло је до промене старих обласних назива. Влашка скупина названа Лим-
ски Никшићи запосела је део Потарја око Брскова. Када је у Прошћењу от-
кривен нови рудник, турски крајишник добио је у замену три села на Косову,
а некадашњи метох Св. Петра са засеоцима постао је 1455. године царски
посед - султанов хас.14
После коначног пада Херцеговине под турску власт, Кричани су побе-
лежени 1477. године као влашка нахија Кричка, подељена на пет џемата
(друштвено-економске скупине), неједнаке величине.15 Према закону за вла-
хе у вилајету Херцеговина плаћали су по филурију (златник) о Ђурђевдану и
давали једну овцу сајагњетом или 12 акчи, једног овна или 15 акчи, на сва-
ких 50 кућа два овна или 60 акчи, један шатор или 100 акчи; а у ратно време
давали су по једног ешкинџију (војног поседника) на сваких 10 кућа. Ис-
пуњењем наведених обавеза ослобођени су осталих намета. Највећи је био
џемат старешине нахије кнеза Бранислава Кричка, који је имао 78 домова и
12 неожењених. Две деценије касније, када је исламизација захватила Кри-
чане, на челу џемата Бранислава је наследио Алија Кричка.16 Списак побе-


_________________________
13 Љ. Стојановић, Старе српске повеље и писма I -1, Београд- Ср. Карловци 1929,188-189,
бр. 194,195; Исто, 1-2, Београд - Ср. Карловци 1934, 223, бр.805. Дубровачку преписку поводом
ове велике пљачке анализира Жарко Шћепановић и закључује да је одраз двовлашћа у овоме
делу Потарја, где су Срби имали номиналну, а Турци стварну власт, држећии под контролом
путеве и утврђења: Ж.Шћепановић, Средње Полимље и Потарје, Српска академија наука и
уметности, Етнографски институт, Посебна издања књ.20, Београд 1979, стр. 59 - 60.
14 Н. Šabanović, Krajište Isa-bega Ishakovića zbirni katastarskipopis iz 1455. godine, Orijentalni
institut u Sarajevu, Sarajevo 1964, LV-LVI, 22, нап.177. Године 1453-1455. заселак Прошћења
био је Стричина, а други, прочитан као Обколина (Рубколина), вероватно је Добриловина: На-
сеља и становништво области Бранковића 1455. године, приредио М. Мацура, Српска акаде-
мија наука и уметности, Демографски зборник VI, Београд 2001, стр. 104-105 (О.Зиројевић).
15 А. Aličić, Poimenični popis sandžaka vilajeta Hercegovina, Orijentalni institut u Sarajevu,
Sarajevo 1985, стр. 26-29 (нахија Кричка).
16 H. Šabanović, Bosanski pašaluk, Svjetlost, Sarajevo 1982, стр. 166.

_________________________
« Последња измена: Септембар 04, 2015, 02:04:22 пре подне млађо »

mladjo

  • Гост
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #650 послато: Септембар 04, 2015, 12:08:31 пре подне »
лежених лица 1477. године показује да су раздвајани чланови проширених
породица, да би се постигао законом прописани цензус. Болисав, Болимир и
Радоња били су браћа и припадали су једној породици, а побележени су као
три домаћинства. Сличан случај је са породицом Радоње, сина Богдановог,
из које је издвојен његов син Радман. Имена су највећим делом српска, а има
и неколико влашких имена: Алто, Братул, Богун, Бојун, Бубул, Наг, као и
један исламизовани - Скендер, син Оливера. Никола, син Кричка, био је на
челу другог џемата Кричана који је бројао 57 домова и 12 неожењених. И
међу њима су као посебни домови регистровани чланови исте породице:
Ненко и Ненад, синови Бранка; Рајкови синови Степан, Херак, Никша и Вуко-
је; Ђурађ и Машут, синови Борине; Вукша, Милун и Радич, синови Радоса-
ва; Божетко и Бранко, синови Ђуре; Иван, Ђурађ и Цветко, синови Брајка. И
ту су имена српска, а међу њима је био и један поп - Борић, са своја два сина.
Влашком именослову припадају: Кричка, Богул, Машут, Никун, Радул, Ка-
ран, Херак, али њихови синови или очеви имају српска имена. Џемат Ради-
ча, сина Боготе, бројао је 29 домова и 6 неожењених. Међу српским имени-
ма издвајају се као аромунског порекла: Витуш, Паскаш, Богут, Ђан. Скупи-
на Раденка, Божидаровог сина, имала је 16 домова и два неожењена, од ко-
јих је један био вођа џемата. Зимовали су у селу Хоћевина, југозападно од
Пљеваља. Сви, изузев Богуна, имају српска имена.
Од пет џемата Кричана други по величини био је џемат Добривоја, сина
Ненада, са 67 домова и 18 неожењених. Поглавар џемата помиње се двадесе-
так година раније у тужби коју су против више лица из Пљеваља и околине
подигли тројица Дубровчана.17 Влатко Прибисалић, Радил Машић и Андри-
ја Влатковић на суду у Дубровнику 17. септембра 1453. године оптужили су
браћу Добрија и Ђурђа Ненадића из Кричка (de Crizche) да су им са Хлап-
цем Богутовићем и људима Ивана Влатковића отели осам брава и робу вред-
ну двадесет перпера.18
И у скупини Добривоја, или Добрије Ненадића веће породичне заједни-
це разбијене су на посебне домове: четири Ненадова сина, седам синова Богу-
те, четворо браће синови Радованови, три Божидарова сина. Има имена по
надимку - Добри, Грбац, као и неких, која су или погрешно забележена или
прочитана: Малајац, Стиховас, Гојит. У том џемату уписана је и једна удови-
ца - Дивна.
Изузев Раденковог џемата, остали су зимовали на једној трећини места
Пауче (село Маоче, југозападно од Пљеваља), Козица (село у горњем току


_______________________
17 Историја Црне Горе II/2, Титоград 1970,252 (П. Мијовић); о поносницима: Г. Шкрива-
нић, Путевиу средњовековној Србији, Београд 1974, стр.25-26, 39.
18 Б. Храбак, Прошлост Пљеваља no дубровачким документима до почетка XVII сто-
љећа, Историски записи књ. XI, св.1-2, Цетиње 1955, 1-38, стр. 14-15 (људи из Кричка).

_______________________


Ћехотине, југоисточно од Пљеваља) и Петине ( данас Битине ј ужно од Пљева-
ља), као и у местима Кржава, Јазвине и Скробочац, а летовали су на местима
званим Јечмиште (катун Јечишта на Сињајевини источно од Шавника), Мо-
дра, Бучи, Студенац (село Студенци у Шаранцима), Никопода (вероватно
Његобуђа источно од Жабљака), Пасјевићи (?) (Пешељевица југоисточно од
Жабљака), Рађево (Рађевине југоисточно од Жабљака), Брда, Средња брда
(Велико брдо на планини Ивици северно од Шавника) и Гозице (Гоницка код
Добриловине).
Подаци из турског пописа Херцеговине из 1477. године потврђују да је
предање о Кричанима верно када их смешта у предео Језера у суседству
Дробњака.19 Места која су остала непозната: Кржава, Јазвине и Скробочац,
чији су називи можда погрешно забележени или прочитани, у ствари су би-
ла и остала стална станишта Кричана. За разлику од села ближе Пљевљима
- Хоћевине, Маоче и Козице, где су могли да користе само једну трећину
стаја за стоку и кућа за своје породице, места Кржава, Јазвине и Скробочац
користили су у целости. Треба их тражити између Таре и Стожера, на под-
ручју данашњих села Крупице, као и Барице, где постоје потеси названи
Кричачке ливаде и Кричка локва. У непосредном суседству, делом у Барица-
ма, на планинским површима села Прошћења и према реци Љубовиђи, 1477.
летовали су џемати влаха нахије Љубовиђе, а међу летњим стаништима поми-
њу се и данас позната места: село Потрк, Коњ, Играч (планина Угарча), плани-
на Бурен, село Жари и село Барице.20 Између нахије Кукња на северу, нахије
Лимски Никшићи на југу и нахије Љубовиђе на источној страни, зимска
станишта нахије Кричке биле су омеђене планином Лисац и током реке Таре
и Селачке реке на западној и јужној страни, заобилазећи атар села Прошће-
ња, затим обронцима Стожера и Црног врха на источној страни, обухватају-
ћи села Козицу, Маоче, Косаницу и Глибаће на северној страни. Летња ста-
ништа џемата нахије Кричке запремала су простране пашњаке на планини
Сињајевини јужно и источно од Жабљака.
Именослов сточарске скупине нахије Кричка из 1477. године показује
готово у потпуности српско становништво, међу којем је приметан и дру-
гачији, влашки и несловенски етнички супстрат. Иако нека имена одзвањају
приморски, као Андрија, Дује, присуство попа говори о православљу свих
Кричана, изузев једног муслимана. Поред узгоја стоке, као главног занима-
ња становништва, и војних обавеза, постојали су у нахији и мајстори нај-


____________________________
19 П. Влаховић, Кричи и зачеци њиховог етничког раслојавања, Гласник Етнографског
музеја 33, Београд 1970, 93-108, стр. 98.
20 А. Aličić, Poimenični popis sandžaka vilajeta Hercegovina, Orijentalni institut u Sarajevu,
Sarajevo 1985, стр. 53. H. Филиповић, Власи иуспостава тимарског системау Херцеговини,
Годишњак књ. XII, Центар за балканолошка испитивања, књ. 10, Сарајево 1974, стр 146.

____________________________


старијег - ковачког заната, по један у три џемата. Велики број неожењених,
синова, браће, без стараца, одаје младо и витално становништво. Управо
због способности преживљавања њених становника, вичних коњу и оружју,
и неке самосвојности коју су задржали као прадавни и наслеђени генетски
запис, малена нахија Кричка и њени становници и угледни кнежеви, опста-
ли су готово до ослобођења тих крајева од Турака.
У рукописној заоставштини Атанасија Пејатовића, која се чува у Зави-
чајном музеју у Пљевљима, постоји попис петнаест села и петнаест засела-
ка који су крајем XIX века спадали у Кричак.21 Међу селима помињу се да-
нашња насеља јужно од Пљеваља: Станчани, Битине, Крупице, Глибаћи, Вру-
ља, Пандурица, Косеница, Тулово (заселак Подборова југозападно од Вру-
ље), Варине, Водно (заселак Градине јужно од Вруље) и Козица. Нестало
село Таретина вероватно се налазило на реци Тари, а село Трешњевица биће
да је заселак Трешњица код Ђурђевића Таре. Међу засеоцима побележени
су: Калипоље (заселак Вруље на реци Ћехотини), Изласци (потес између
села Битина и Косаница), Котлаићи (заселак Доњих Крупица), Градина (се-
ло јужно од Вруље), Бељковићи (заселак села Бујаци), Пољане ( заселак се-
ла Пушањски До јужно од Косанице), Чаваљ (село западно од Крупица),
Борова (село јужно од Вруље), Влавине (заселак Влаовина у селу Вруља),
Перотина (заселак Перотин у селу Градина); Бујаци (село северно од Крупи-
ца), Клопет (село северно од Вруље), Ђурића Брдо (брдо 1084 м у селу Вру-
ља), Беирановина (Берјановина заселак Вруље), Висибаба (заселак Бујака)22.
Није било могуће установити где су се налазила село Подбуква и засеоци
Пиревине и Пођенице. Наведена насеља обухватала су област омеђену ре-
ком Таром на западу и планинама Стожер и Црни врх на источној страни,
која се простирала јужно од Потпећа на северу и северно од села Премћана
и Прошћења на југу. У односу на територију коју су Кричани стално насе-
љавали и на подручја којима су се кретали са својим стадима током средњег
века и у периоду под турском влашћу, област Кричак крајем XIX века знатно

_________________________________
21 Архив Завичајног музеја у Пљевљима, Фонд Атанасија Пејатовића, свеска 5/А, инв.
бр.22. Документ је први поменуо Петар Влаховић, али га није објавио: П. Влаховић, Кричи и
зачеци њиховог етничког раслојавања, Гласник Етнографског музеја 33, Београд 1970, 93-
108, стр. 98. На два листа, лепим рукописом, који не личи на рукопис Атанасија Пејатовића,
већ потиче из пера неког његовог сарадника, вероватно свештеника, сасвим кратко убележена
су села, подвучени засеоци, православне породице и њихове славе. Набројана су следећа на-
сеља у Кричку: Станчани, Битине, Крупице, Глибаши, Вруља, Пандурица, Таретина, Калипо-
ље. Трешњевица. Косеница, Изласци. Котлаићи. Подбуква, Тулово, Градина. Бећковићи. По-
љане. Пиревина. Варине. Чаваљ. Борова. Водно, Влавине. Перотина. Eviaun. Поћенице. Кло-
пет. Козица.Беирановине. Ћурића Брдо. Висибаба.
22 В. Деспотовић, Вруља и Вруљани, Библиотека „Хронике села “, Београд 1997, стр. 12-
13 (Ђурића брдо, засеоци Вруље).

_________________________________


.4
Насеља области Кричак (средина XIII - крај XIX века)
међе брсковског метоха Хумске епископије 1254. године
границе нахије Кричак и суседних нахија (1468/9, 1477, 1485)

_________________________________


је умањена, што је била природна последица територијализације Кричана,
миграција, и промене привредне и друштвене структуре становништва.
Изгубивши првобитно самосвојно људство, Кричак је остао без животних
сокова. То је данас само географски, готово заборављени назив једне мање
области средњег Потарја. Предање о Кричима, по коме су били другачији од
својих суседа, још живи у пошалицама. Може се и данас чути да се садашњи
житељи тога краја, као и они отуда родом, иако одавно отиснути на друге
стране, са помало подсмешљивим призвуком називају Кричке и Кричкови.
« Последња измена: Септембар 04, 2015, 09:54:38 пре подне млађо »

mladjo

  • Гост
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #651 послато: Септембар 04, 2015, 12:12:28 пре подне »
У књизи Ђорђа Јањатовића, страна 195, помињу се следећа презимена:

КРИЧКА слава Јовањдан / парохија Стрмица II / Власенички протопрезвитерат
КРИЧКА слава Никољдан / парохија Марићка / Приједорски протопрезвитерат
КРИЧКА слава Јовањдан / парохија Умци / Сански Мост протопрезвитерат
КРИЧКОВИЋ слава Никољдан / парохија Брекиња / Дубички протопрезбитерат
КРИЧКОВИЋ слава Никољдан / парохија Вођеница / Петровачки протопрезбитерат


Познато ми је такође да има КРИЧКОВИЋА који славе Стевањдан.

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #652 послато: Септембар 04, 2015, 06:34:19 пре подне »
Млађо,

хвала на занимљивом чланку. Мислим да би припадници рода Годијеља требали посебну пажњу обратити на Кричке.

Ван мреже vojinenad

  • Етнолог
  • *********
  • Поруке: 2211
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #653 послато: Септембар 04, 2015, 10:08:05 пре подне »

Предање о Кричима, по коме су били другачији од
својих суседа, још живи у пошалицама. Може се и данас чути да се садашњи
житељи тога краја, као и они отуда роцом, иако одавно отиснути на друге
стране, са помало подсмешљивим призвуком називају Кричке и Кричкови.

У пљеваљском крају и данас постоји подозрење према ''прекотарцима'' како неки називају породице које су у области преко Таре у односу на Пљевља и Дробњаке. Знам да постоји нека подела на ''потарце'' и ''прекотарце'', и да је корен ове поделе управо у пореклу многих породица које воде порекло од Крича, и које су Дробњаци потиснули преко реке Таре, и оних који то нису. Слушао сам једном приликом да се становници села Бобово правдају због оваквих пошалица на њихов рачун да они нису ''прекотарци'' већ ''потарци'', и да они немају везе са тим становништвом које неки поспрдно тако називају. Бобово је иначе близу тромеђе и ја иако никада нисам био тамо мислим да не припада географски тој области преко Таре где су према предању протерани многи Кричи, већ су са ове стране пошто мислим да је управо река Тара у добром делу природна граница између БиХ и Црне Горе, а Бобово припада Црној Гори. Они Бобовци које познајем су доста крупне грађе тако да претпостављам да немају везе са Кричима за које постоји предање да су другачији односно нижег раста, ситнији и црни, већ је то пошалица која се користи у овом крају када неко хоће неког да ''пецне'', а прави разлог због чега је то тако готово да је већ пао у заборав, само се преноси то тако као да су ти ''прекотарци'' слабији слој или томе сл.
« Последња измена: Септембар 04, 2015, 12:58:47 поподне млађо »

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #654 послато: Септембар 04, 2015, 10:59:07 пре подне »
Петар Влаховић: Кричи и зачеци њиховог етничког раслојавања

Гласник Етнографског музеја у Београду књ. 33

https://books.google.rs/books?id=MMygBQAAQBAJ&pg=PA93&dq=%D0%BA%D1%80%D0%B8%D1%87%D0%B8+%D0%B8+%D0%B7%D0%B0%D1%87%D0%B5%D1%86%D0%B8&hl=en&sa=X&ved=0CCgQ6AEwAmoVChMIsfO67P_cxwIVBHdyCh0osgq4#v=onepage&q=%D0%BA%D1%80%D0%B8%D1%87%D0%B8%20%D0%B8%20%D0%B7%D0%B0%D1%87%D0%B5%D1%86%D0%B8&f=false

О пореклу овог племена постоје разне теорије. Влаховић помиње готово све, од те да су у питању полуроманизовани Илири, до оне да су Кричи потомци рудара Саса (Брсково).

mladjo

  • Гост
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #655 послато: Септембар 04, 2015, 11:24:56 пре подне »
Не могу да нађем извор, једном приликом сам прочитао да се Кричи заправо дијеле на двије "групе": влашку и словенску.
« Последња измена: Септембар 06, 2015, 05:11:28 поподне млађо »

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #656 послато: Септембар 05, 2015, 10:19:17 пре подне »
Црвено: "годијељски" хаплотип (392=12), TMRCA (време до заједничког претка) = 500-1200 година

Наранџасто: најближи "негодијељски" хаплотипови, TMRCA = 1600-3000 година

Жуто: веома удаљени хаплотипови, TMRCA = више од 3000 година



Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #657 послато: Септембар 07, 2015, 06:20:58 поподне »
Гледао сам мало европске хаплотипове J2b M205. Изгледа да Грци и северни Словени припадају истој грани M205.


Пазакис (Кос, Грчка): 12, 24, 15, 10, 17-18, 11, 15, 13, 12, 11, 28

Коромбокис (Лариса, Грчка): 12, 24, 15, 10, 17-18, 11, 15, 13, 12, 11, 28

Барбаресос (Пелопонез, Грчка): 12, 24, 15, 10, 18-18, 11, 15, 14, 12, 12, 29


Харин (Казахстан, Рус?): 12, 24, 15, 10, 18-18, 11, 15, 13, 12, 11, 28

Фиглар (Остурна, Словачка): 12, 24, 15, 10, 17-19, 11, 15, 12, 12, 11, 28

Рус (Пензјанска област, Русија): 12, 24, 15, 10, 17-18 ? ? 12, 12, 11, 27

Чех (Праг, Чешка): 12, 24, 15, 10, 17-19 ? ? 12, 12, 11, 28

Пољак (Вроцлав, Пољска): 12, 24, 15, 10, 16-18 ? ? 12, 12, 11, 28 


Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #658 послато: Септембар 15, 2015, 09:26:37 пре подне »
У Швајцарској (околина Базела) нађох неколико J2b M205

DYS19 DYS389I DYS389II DYS390 DYS391 DYS392 DYS393 DYS385ab DYS438 DYS439 DYS437 DYS448 DYS456 DYS458 DYS635 GATAH4 DYS576 DYS481 DYS549 DYS533 DYS570 DYS643

Базел 1:

16   12   28   23   10   11   12   16,18   9   12   14   19   14   16   21   11   17   22   12   11   16   9

Базел 2 (x2):

17   12   28   23   10   11   12   16,18   9   12   14   19   14   16   21   11   18   22   12   11   17   9

Годијељ:

15   12   28   23   10   12   12   15,19   9   12   14   19   14   16   21   11   18   23   12   11   17   9


Изгледа да су ови Швајцарци најближи Бојеру из Алзаса.


Занимљиво да је J2 генерално јака у области Алпа (Швајцарска 6%, Аустрија 11.4%)

http://www.eupedia.com/europe/germany_austria_switzerland_dna_project.shtml




Ван мреже Бакс

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1678
  • E-V13>A18844>E-CTS11222
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #659 послато: Септембар 23, 2015, 01:37:11 поподне »
Станковић,  Ђурђевдан,  Клење (Мачва)
12   23   15   10   15   19   12   12   12   28   16   14   19   12   14   18   17   9   23   11   11   22   9   Ј2б М205
Род Годијеља
Према предању, прешли из Срема у Мачву између 1804-1829.
Од ових Станковића су и Чамчићи (негде уписани и као Чамбрићи).
"Не може се царство задобити на душеку све дуван пушећи"