Интересантну причу ми је данас испричао тестирани Јововић. Иако су у прошлости били веома бројни, данас Јововића у Мочиоцима нема, последњи је умро 2020. године, у питању је био отац тестираног. Његова породица живи већ неколико деценија у Приликама, а има одсељених Јововића у Чачку, Београду и Шумадији. Његови стари су му приповедали да су се њихови поседи у Мочиоцима пружали на широком потезу испод самог Мучња, и то између поменуте планине, реке Јанчице, њеног ушћа са Пресечком реком, Великог Рзава и кршева Градца. То је простор који обухвата око 20-25 хектара пашњака, ливада и нешто мало оране земље. И данас је доста тога у власништву одсељених Јововића, који већ годинама не долазе у Мочиоце: "
нити их занима село, ни дедовина".
Пре његовог излагања прочитао сам му све оно што сам окачио у претходном посту а што је Радоје Ускоковић забележио о њима, пре отприлике 100 година. Ништа му од тога није било познато, као ни породице које су потекле од њих (Вучићевићи, Миловановићи, Гавриловићи). Међутим, оно што ми је привукло посебну пажњу јесте то да по речима тестираног, Јововиће у селу Мочиоци заправо зову
Балтићи. Својевремено се распитивао о овом очито родовском надимку код старијих рођака и комшија, нико у селу не зна од када он тачно датира. Интересантно, једини траг овог надимку је остао у једном топониму који се зове
Балтића стена. Ова стена се налази на земљи Јововића. Иза стене постоји једна фина зараван и пољопривредно земљиште које тестирани обрађује, а недалеко од Балтића стене, обновљена је црква, посвећена Светој Петки:
http://www.spc.rs/sr/oglasilo_se_crkveno_zvono_posle_tri_veka_u_mochiocimaЦрква је обновљена, али не на месту остатака старе цркве, већ неких 500 метара ниже. По речима тестираног и та земља одн. крш око старог "манастирског" имања на Мучњу се налази у власништву Јововића. Такође, мештани села су пре неколико година спровели још једну акцију када су том приликом подигли крст, управо на Балтића стени:
http://www.glaszapadnesrbije.rs/vest110313.html Цитирам део текста: "По легенди, црква у стенама на северној страни планине Мучањ, похарана је и спаљена пре 327 година. У данима Велике сеобе и најезде Турака у згаришта су претворене и многе друге богомоље широм Старог Влаха." Дакле, из свега наведеног, може се претпоставити да су се Балтићи (Јововићи) доселили на месту напуштеног црквеног имања, негде крајем 17. или најкасније у првим деценијама 18. века. Јововић о даљем пореклу не зна апсолутно ништа. О Балтићима сам писао недавно на овој теми након резултата Вејсиловића и Тахировића из села Урсуле:
Резултати Бошњака су ме навели да мало истражим по нету порекла осталих породица из села Урсуле, па сам налетео на један интересантан податак за породицу Балтић:
https://wiki.sandzak.com/Balti%C4%87
"Prema njihovom predanju porijeklom su Kuči, mada se smatra da su i Rovčani i da su u Ursule došli od Mojkovca. Iz Bukovika su se raselili u Brezovu kod Ivanjice..". Балтића у мојој Брезови нема, али ако је овај податак о миграцији тачан и с обзиром да је у Урсулама потврђено присуство нашег рода, могуће је да се ради о мојим прецима. Предраг Шћепановић ми је рекао да постоје Балтићи у Бијелом Пољу са славом Св. Лука, али да не зна ништа о њиховом даљем пореклу. Сами Балтићи из Бијелог Поља говоре да су стари и да су пореклом Ровчани, иако немају неког доказа за то нити их Пеђа повезује са неким одређеним братством у Ровцима, али индикативно је то што се ово презиме јавља и у Урсулама, и у селу Буковик. Не знам да ли сам коначно на правом трагу али требало би пронаћи и једне и друге Балтиће за тестирање на FT190799, као и Муховиће, Баждаре и Халиловиће из Урсула, па затим у зависности од резултата и на Y189944.
Полако се слажу коцкице и надам се да сам коначно на правом трагу, с обзиром да се Брезова као и моји Бојановићи налазе неких 7-8 километара испод Мочиоца и Мучња. Поручио сам за Јововића Y189944 па ћемо ускоро да видимо како стоје ствари. Минус, никада пожељнији.