Шекуларско војводство и легендарни војвода Петар Шекуларац ( епска пјесма Рајко војвода и Маргита ђевојка) итекако имају везе са Будимљом. У Будимљи војвода Петар Шекуларац је имао дворац. У атару села Будимље - Рудеш (некадашња индустријска зона - сада гробље пропалих предузећа, Фабрике целулозе и папира...) постоји топоним Шекуларевине. То је простор ђе се налазила циглана ( које више нема - све је срављено за земљом). Шире се тај простор зове Батуне. Ево шта је написао Радоје Кастратовић: "Послије смрти војводе Петра, Турци разрушише његов дворац, те мјештани те рушевине назову Шекуларевине, како се мјесто и данас зове, а ферман признаду само за породицу војводе Петра, тј. за Шекулар. Тако су потомци војводе Петра, како је напријед речено, живјели у Шекулару и били војводе само Шекулара".
Наведено ми је и лично познато, јер је моја маленкост првих пет година живота провела на Рудешу, а на Шекуларевини - Батунама смо имали непокретност - њиву, коју је пок. отац продао након пензионисања 1959.године.
Шекулар и Будимља нијесу далеко. Од Будимље - Шекуларевина , преко Доњих Луга, Доње Ржанице и Шекуларских Роваца се раније, пјешке, на коњу ишло до Шекулара.
Давно сам читао наведену књигу Радомира Губеринића.
Тачно је да је било католика у Горњем Полимљу. Зна се за жупана Латинина. Жупан Латинин је имао своју паству - вјернике. Овим не спорим постојање православаца и Будимљанске епископије. Па раскол на православце и католике је био 1054. године.
Најстарији становници Шекулара су биле Мацуре - Латини. И за некадашњу цркву у Ћелијама - топоним у Шекулару, ( постоје и Ћелије у Калудри) се причало да је латинска. Клизањем земљишта се спустила близу садашње школе у Шекулару... О Мацурама у Шекулару се причало на овом форуму.
Видоје, Брзава је Шекулару близу колико и Колашин или Рожаје. Не може се рећи да је баш суседство. Нарочито у крајевима где је терен такав какав је у нашем завичају.
То што су људи из Шекулара ишли планинским путевима до Берана, није ништа необично. Мени су причали да у време кад су Шекуларци престали ићи на пазар у Беране и Плав након 1878. године, да не би долазили у сукоб с локалним муслиманима, наши су људи одлазили на пазар чак у Подгорицу и Скадар.
Чињеница да је Петар Шекуларац управљао Будимљом и имао двор на Рудешу не значи и да су Шекуларци живели у Будимљи, још мање на Брзави. То потврђује и чињеница да је, након турских освајања 1455. године, престала свака власт Шекулараца у Будимљи, а Шекулар сведен на оно што је и данас (тако и пописан дефтером 1485. године). Што показује где је живело племе.
Мислим да је "Шекуларско војводство" каснија конструкција, из времена кад су Шекуларци покушавали да се прошире на околне запустеле крајеве (крај 17, прва половина 18. века), па су то правдали чињеницом да је то све некада било шекуларско, самим тим што је том облашћу управљао војвода Петар.
Жупа Будимља није била у саставу Шекулара, већ је шекуларски главар био војвода у Будимљи. Постављањем Петра Шекуларца за војводу у некој жупи не значи аутоматски да је та жупа постала саставни део територије војводиног племена. Па, тако ни становништво племена (вероватно) нема много везе са Будимљом и Брзавом...
Некадашње присуство Латина и Мацура у Шекулару није спорно. Неки ДНК резултати из Шекулара можда баш вуку на страну да је ту било католика досељених из рударских крајева Средње Европе, и то знатно касније од Мацура, а након црквеног раскола.