ЋАЛИЋИЋалићи су још једна српска породица из Крајине која припада роду
I2-PH908>437=13/YGATAH4=8. Тестирани су Ћалићи из Купирова (Срб и Доњи Лапац).
Кретање Ћалића мало је теже испратити, јер њихов облик презимена није тако риједак и могао је настајати независно на различитим подручјима. Осим тога, облици Чалић/Ћалић често се мијешају и код неких породица није до краја јасно који облик је прави. Ипак већина крајишких Ћалића слави Јовањдан и везана је за подручје Лике и Далмације, па је сасвим вјероватно да су сви дио истог рода. На подручју Далмације Ћалићи су славили Јовањдан, док на подручју Лике славе Јовањдан и Петровдан. Петровдан су славили Ћалићи у Доњој Плочи (Грачац), док се за неке друге Ћалиће око Грачаца зна да су славили Јовањдан. Ова разлика у славама оставља могућност да нису сви Ћалићи у Крајини истог поријекла.
Презиме Ћалић на подручју Крајине јавља се први пут у списку досељених "влаха" на имање Франкопана у Покупљу (Прилишће и Роспојаник). Сеоба се десила 1540. године и том приликом се скупина "влаха" доселила из села Мушковца код Обровца. Међу њима се помиње и Павле Ћалић. С обзиром на несталност презимена, овај помен Ћалића не би заслужио већу пажњу да у попису Лике из 1712. године у Грачацу није уписан
Todor Calicz Vlah Starij od let 20 zenskog.. О термину Стари Влах у попису Лике из 1712. године писано је на сљедећој теми
https://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=3513.msg94024#msg94024У истом попису Лике из 1712. године, али без одреднице "Стари власи" у Грачацу је пописан и Nicola Calich. Ово оставља могућност да су у Грачацу постојала два различита рода Ћалића (можда су Ћалићи у Доњој Плочи који славе Петровдан од ових "старих влаха"
)
Такође, Jankо Calich пописан је међу власима Почитељанима у Рибнику. У Медаку је у истом попису Mergien Chialitsch. У Бунићу и околини Michalo Tsalÿtsch, Triffun Tsalitsch,Maxim Tsalitsch.
Истовремено поприличан је број пописаних Ћалића у Далмацији, 1709. године: Драгоша и Вуко Ћалић у Горњим Биљанима, Радан Ћалић у Кистањама, Петар Ћалић у Шкабрњи,Пркосу и Радмило Ћалић у Бргуду.
Ово личко-далматинско насеље Ћалића ће углавном опстати у наредном периоду, па су до посљедњих ратова, Ћалићи живјели у:
Лика- Брезик/Медак,Добросело,Крбавица, Купирово/Срб, Омсица и Томингај (Грачац) и Доња Плоча (Грачац)
Далмација- Бргуд, Бенковац, Пристег, Кистање.
Било их је у осталим крајишким областима, углавном као исељеника из Лике и Далмације:
Босанска Крајина- Врточе, Бос.Петровац (досељени из Грачаца), Дабар /Сански Мост и Чалића који су славили Јовањдан: Пеуље/Грахово, Јелићи/Приједор, Крмине/Бања Лука
Банија и Кордун- Бујињски Ријечани/Двор, Горичка/Двор, Ораовица Горња/Двор, Рудежи/Двор, Швракарица/Двор, Унчани/Двор, Присјека/Војнић, Воркапић/Вргинмост, Побрђани/Костајница, Горња Пастуша/петриња, Слабиња/Костајница
Зап. Славонија- Бучје/Пакрац
Што се тиче могућих веза са Херцеговином, презиме Ћалић/Чалић је било присутно у долини Неретве, а прилично је заступљено код католика у Дувну. Наравно ово не значи директну везу са крајишким Ћалићима, али је интересантно да једно село југозападно од Мостара носи назив Чалићи:
"Чалићи су село у Горњему Бротњу. У МК се спомињу 259 пута, од самога почетка (1775.). Село је добило име
према презимену Чалић, којег одавно нема у селу јер су се раселили, побјегли пред Турцима што у Далмацију, што у друге дијелове Херцеговине. ...Име села први се пут спомиње у бујрултији босанскога валије из 1733., а касније се појављује и 1762. и 1763. године. Мјесто под тим именом наводи и бискуп Драгичевић 1742. године."
Из горе изнесеног видимо:
- да је презиме Ћалић доста старо у Крајини и да му је најстарији помен на подручју Далмације и Лике почетком 18. вијека, а могуће и у 16. вијеку
- да је могуће постојање више неповезаних родова Ћалића/Чалића