Аутор Тема: Попис становништва Косова и Метохије 1912. године  (Прочитано 56695 пута)

Ван мреже gillle

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 965
Одг: Попис становништва Косова и Метохије 1912. године
« Одговор #40 послато: Новембар 11, 2014, 10:51:32 поподне »
За "admin",

хвала на подршци, свакодневно ћу објављивати по неко село, а по потреби могу и преко реда, уколико неко од заинтересованих то жели. Иначе, ово је мој омиљени сајт, захваљујући, пре свега, преданом раду администратора и великом броју оних чланова који несебично овај портал снабдевају обимном литературом. И овом приликом бих да похвалим Шарка, који ми је препоручио прву студију коју сам прочитао из ове области , књигу "Ибарски Колашин"  др.М. Лутовца. Тако је кренуло...Хвала админу још једном!
Тако је говорила моја прабаба Марта.

MarilynManson91

  • Гост
Одг: Попис становништва Косова и Метохије 1912. године
« Одговор #41 послато: Новембар 12, 2014, 09:03:46 пре подне »
Ovo je fenomenalno...administrator bi trebao da napravi poseban topic gde ce biti Kosovsko-Metohijska sela ...gde ce na pocetku biti podaci po Urosevicu, i ovi podaci iz popisa 1911-1912 godine koje gille dostavlja...i da kad ljudi budu usli na tu stranu koju sam gore naveo, da ce na istoj moci pronaci sva sela na Kosovu i Metohiji i imati uvid o podacima po Urosevicu i podacima po ovome sto Gille objavljuje..da bi sve to bilo sazeto i uredno,,,a ovo neka bude topic za diskusiju ...nadam se da ce administrator uciniti to iz razloga jer bi bilo preglednije i lepse...Bas kao sto je ucinjeno sa selom Laplje Selo...eto, jedan predlog sa moje strane kako bi sajt imao lepsi i bolji pristup...a gille neka nastavi sa podacima ovde kad god bude imao slobodnog vremena...
Takodje ovom prilikom bih hteo da zamolim nekog tako sto ce mi reci,,,gde mogu da nadjem spisak zatvorenika pre drugog svetskog rata i koji su pusteni/pobegli tokom rata? Bilo bi jako korisno ako mozemo i to da pribavimo ...o smrtnim kaznama sam nasao ovde na forumu ali ovo je nesto drugo...bio bih mu veoma zahvalan...
Konkretno, trazim mog pradedu na tom spisku jer je zbog ubistva zavrsio u zatvoru, za vreme rata je bio oslobodjen/pobegao ...i umro je tek posle par godina nakon zavrsetka WWII ...dakle u svom selu, u svojoj kuci...a na tom spisku zatvorenika su verovatno upisivani njegovi podaci u dosijeu i tako se nadam da cu saznati prezime mog cukundede...posto bi verovatno u dosijeu napisali ime i prezime oca...i tako bih saznao neki dalji tok istorije svojih predaka... srdacan pozdrav :)

Ван мреже Јовица Кртинић

  • Помоћник уредника
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 4187
  • Нема ни могућег ако не желимо немогуће!
Одг: Попис становништва Косова и Метохије 1912. године
« Одговор #42 послато: Новембар 12, 2014, 09:08:56 пре подне »
Поштовани, на порталу Порекло постоје странице за села на Косову и Метохији, која је истражио Атанасије Урошевић: http://www.poreklo.rs/2012/02/11/okruzi-gradovi-i-sela-kosova-i-metohije
Свако добро!

Ван мреже gillle

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 965
Одг: Попис становништва Косова и Метохије 1912. године
« Одговор #43 послато: Новембар 12, 2014, 04:33:36 поподне »
Село МАТИЧАНЕ (околина Приштине), извештај учитеља Вукадина Поповића:

Село је имало 10 Српских и 20 албанских домаћинстава. Албанци су били пола старинци, а пола мухаџири од пре анексије. Српска домаћинства била су потпуне чифчије и обрађивала земљу од 289 дана орања плугом. Господари чифлука били су из Приштине.

Највише чифлука имао је Мула Усеин Јунун. Његову земљу су обрађивали: Стојан Јоксимовић са 40 чланова и 40 дана орања, Васа Несторовић 18/34, Симић Божа 15/20, Така 4/20, Марко Ристић 7/15, Танаско Јоксимовић 8/25 и Цвеја Миланковић 4/25.

Власници по једног чифлука били су Шабан Јајин, Усејин Хаџи Умар и Алија Хаџи Умар. Земљу првог земљопоседника обрађивао је Арса стојковић 29/40, другогДана Костић 11/60 а трећег Илија Станковић 12/35.

И Срби и албанци су до 1887. године давали петину жетве и сами плаћали порез на земљу, а од тада четвртину и нису плаћали порез.

Двојица чифчија - Така Симић и Илија Станковић - становали су у агинским кућама. Порез на куће плаћале су чифчије. Ни у овом селу оне нису памтиле када су им преци почели да раде на чифлуцима. Аге нису помагале чифчије. Терали су их на кулук, нарочито празником - да им носе дрва, мељу жито итд. Ни овде између ага и чифчија није било уговора, нити нарочитих услова. Имовно стање ага било је добро.

За војску су урачунати: тодор јокановић, Димитрије Стојановић, Трајко тодоровић, Јован Тодоровић, Риста тодоровић, Ђорђе Димитријевић, Спасоје Костић, Никола Васић, Јован спасић, Младен Николић, Рада Лазић, Миле Лазић, Тона Јанчетовић, Марко ристић, Илија Ристић, Живко Ристић, божидар Симић, мила Симић, Спасоје Симић, Трајко Симић, Танаско јоксимовић, Апостол Танасковић, Димитрије Танасковић, Дана Костић, Илија Станковић, Цвеја Миленковић, Дамњан Арсић, Кузман Арсић, Цвеја Арсић, Аранђел Милић, Илија Станковић и Коста станковић.
Тако је говорила моја прабаба Марта.

Ван мреже gillle

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 965
Одг: Попис становништва Косова и Метохије 1912. године
« Одговор #44 послато: Новембар 12, 2014, 04:51:43 поподне »
Село ЗЛАТАРЕ (околина Приштине), извештај учитеља Вукадина Поповића:

Овде је било 7 Српских и 13 албанских кућа, од којих 7 старинских, и 6 мухаџирских од пре анексије.

5 Српских домова имало је своју земљу: Симић трифко 12 чељади и 15 дана орања, Цена 2/15, Божидаревић Жарко 8/14, Младен 8/6 и блага 6/15.

Два домаћина обрађивала су пола своје, а полатуђе земље. Чифлук од 28 дан орања, чији је власник био Афуз Осман из Пиштине, обрађивао је Ђока Стојановић 17/26. Домаћинство Спасе Нићића 13/18 обрађивало је земљу од 8 дана орања, која је припадала Витку Хаџи Поповићу из Приштине. Уговора између ага и чифчија није било. Аге нису помагале чифчије. Хаџи-Поповићев чифчија радио је на трећину а Афуз османов на четвртину.

Пет арбананашких мухаџирских кућа доселило се 1907. године. Аге су их довеле пошто су им земљу давале на парче. У селу се био осилио неки Мула Меја, који је Ђоки Стојановићу притиснуо накупњу. Ово и домаћинства Спасе Нићића и Трифка Симића нису знала када су њихови преци почели да обрађују ову земљу, а остали су говорили да су староседеоци. Куће у којима су Живели Срби, као и дворишта, биле су њихова својина.

За војску су предвиђени: Зарко божић, Станоје Зарковић, благоје Ђекић, Марко Ђекић, Цвеја Ђекић, Трифко Васић, Спасоје Нићић, Никола Нићић, Сава Јоксимовић, Цена Симић, Ђека Стојановић, Цвеја Ристаћијевић, Кристивоје и Младен Ђекић.
Тако је говорила моја прабаба Марта.

Ван мреже gillle

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 965
Одг: Попис становништва Косова и Метохије 1912. године
« Одговор #45 послато: Новембар 12, 2014, 10:37:51 поподне »
Село СЕФАЛИЈА (околинаПриштине), извештај учитеља Вукадина Поповића:

По шест Српскихи и албанских породица живело је овде. Албанци су били Старинци. Село је основао Јашар-паша Џинић, као чифлук.Од Српских домаћинстава пола је поред своје земље обрађивало и чифлуке ДАниш-бега из Приштине, првог хуријетског валије у Солуну ијединог господара овог села.

Своју земљу од 7 дана орања имао је Јован Митровић, са 27 чланова своје породице. Обрађивао је и агину земљу - 40 дана орања. Домаћинство Наће Столића од 10 чланова имало је 2 дана орања своје и обрађивало и агину земљу од 15 дана орања. Толико агине земље обрађивао је и Рајко Станисављевић, са 10 чланова породице и 5 дана орања своје земље.

Од потпуних чифчија, земљу од по 12 дана орања обрађивали су Тона и Блага Столић. Први је имао 8 а други 5 чланова породице. Чифчија Станко Ивић са 9 чланова је обрађивао агину земљу од 20 дана орања. Имовно стање ага било је добро. Ага је од почетка седамдесетих година (19.век) плаћао порез. Све Српске чифчије имале су своје куће и дворишта. Нису знале када су њихови преци почели да обрађују агину земљу. Ага је поступао са својим чифчијама као и други господари. Чифчије су давале аги четвртину производа.

За војску су рачунати: Живко Јовановић, Дана Ђокић, Дека Данић, Станко Ивић, Кита Ивић, благоје Костић, Наћа Столић, Филип Наћић, Риста Наћић, Цвеја Наћић, Тона Столић, Серафим Тонић, Јефрем Тонић, Рајко Станисављевић и Стојан Столић.
Тако је говорила моја прабаба Марта.

Ван мреже gillle

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 965
Одг: Попис становништва Косова и Метохије 1912. године
« Одговор #46 послато: Новембар 13, 2014, 03:42:30 поподне »
Село КОЈЛОВИЦЕ (околина Приштине), извештај учитеља Вукадина Поповића:

Десет Српских и 17 албанских кућа било је у овом селу. Од албанских породица 10 су биле старинци а 7 мухаџири од пре анексије.

Два Српска домаћинства Арсе и Нића Стојановића обрађивла су пола своје, а пола туђе земље. Први је имао 6, а други 5 дана орања своје земље и 11, односно 10 агине. Арса је имао 7, а Нића 10 чланова породице. Остала Српска домаћинства била су потпуне чифчије. Њима, као и онима која су имала пола своје земље, ага је био Амет Хаџи-Џађин.

Потпуне чифчије су били: Тома Стојановић са 29 чланова породице и 20 дана орања, Коста Симић 4/7, Мила Крстић 8/15, Илиа Живковић 10/14, Сима Стојановић 5/14 и Костићи - Цвеја 9/10, Мита 1/5 и Ђора 6/10. Чифчије нису памтиле од које године су обрађивале агину земљу. Порез је плаћао ага и на земљу и на зграде иако су их чифчије поседовале, јер су биле преписане на агу. Имовинско стање ага је било слабо. Од 17 албанских домаћинстава 7 је имало своју и агину земљу. Већина их је била гола сиротиња. Српске чифчије давале су аги четвртину производа. С агом нису имале никаквог уговора.

За војску су уписани: Нића Стојановић, Трајко Нићић, Благоје Нићић, Арса Стојановић, Цвеја Китић, Димитрије Китић, благоје Цвејић, Бора Китић, Гапа Ђорић, Милован Китић, Трајко Миловановић, Велимир Миловановић, Тома Станојевић, Јован Тонић, Мита Тонић, Трајко Тонић, Кита Јовановић, Благоје Јовановић, Цвеја јовановић, Спасоје јовановић, Тодор Митић, Сима Станојевић, Коста Симић, Петар Симић, Илија Живић, Лазар Илић и Љубомир Илић.
Тако је говорила моја прабаба Марта.

Ван мреже gillle

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 965
Одг: Попис становништва Косова и Метохије 1912. године
« Одговор #47 послато: Новембар 14, 2014, 12:50:12 пре подне »
Село ЧАГЛАВИЦА (околина Приштине), из ештај учитеља Вукадин Поповића:
 
Српских кућа било је овде 37. И све до краја Турске власти, само је домаћинство Благе Бачевића, са 7 чланова, имало своју земљу од 50 дана орања плугом. Домаћин је изјавио 1912. године да су његови преци дошли на ово земљу пре више од 200 година. Сва остала домаћинства била су потпуне чифчије. Село је имало седам агалара: шест из Приштине и једног из Вучитрна. Већина их је била средњег имовног стања сем Мемет-бега Алибеговића, који је био врло богат.

Највише чифлука имао је Амди-ага (Амдија). Њих су обрађивали: Пана Јефтић, Тода ивић, Лила Петковић, Арса Мартиновић, Тода Маринковић, Лила Митровић, Трајко и васа Стојановић, Коста Ивић, Риста Митић, Јорга Милић и Сима Цвејић.

Други по броју чифлука био је Атем-бег. Његове чифчије су биле: Стојан Мићковић, Дана Васић, Спаса Костић, Цана денић, Јован Ђорђијевић,  Милан Ђокић и Трајко Николић.

Агалари Трнак и Мемет-бег имали  су по четири чифлука. Земљу првог аге су обрађивали Јован Петровић, Дека Ристић, Серафим Марковић и Кита Миловановић (Трајковић), а другог Дена Стевчетовић, Акса Јанковић, Тома Ђекић и Танаско Нићић.

Кариман-бегове чифлуке обрађивали су: Стеван Топаловић и Лаза Здравковић, а Џафер-бегов Лила Лекић.

Бег (Н.Н) из Вучитрна био је средњег имовног стања. У вом селу имао је 5 чифлука, које су одржавали: Зака Станковић, Трајко Миткић, Акса јоксимовић, тома Ст. Топаловић и Арса Стојановић.

Сви агалари овог села имали су и у другим местима по неку кућу. Од 1908. године узимали су четвртину производа и сами плаћали порез на земљу. Чифчије се нису селиле у друга места. Из Ливађа је 1902. године дошао Стеван Топаловић са 6 чланова породице да обрађује 16 дана оранице, а 1903. Кита Миловановић (Трајовић) са 4 члана да би имао 16 - 18 дана орања. Међу чифчијама су постојале разлике у имовном стању и броју чељади, као и у време стицања чифлука........НАСТАВИЋЕ СЕ..........
Тако је говорила моја прабаба Марта.

Ван мреже gillle

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 965
Одг: Попис становништва Косова и Метохије 1912. године
« Одговор #48 послато: Новембар 14, 2014, 09:29:52 пре подне »
......................НАСТАВАК....................

Лила Лекић 13 чељади, на чифлуку од пре 200 година, 40 дана орања плугом, Жива Терзић (Јок.) 6/300/30, Стојан Нићковић 18/300/40, Пава Јевтић 19/200/25, Зака Станковић 13/200/35, Тода Ивић 15/ 300/30, Лила Петковић 9/200/20, Арса Мартиновић 8/150/30, Дана Васић 11/100/30, Тода Маринковић 6/100/20, Лила Митровић 16/150, Трајко Стојановић 16/150/20, Васа Станојевић 6/150/20, Спаса Костић 13/300/35, Цана Денић 21/200/24, Дена Стевчетовић 18/150/35, Акса Јанковић 6/200/25, Трајко Миткић 9/200/25, Тома Ђекић 14/250/35, Танаски Нићић 13/100/25, Лаза Здравковић 9/200/25, Јован Петровић 12/150/30,Дека Ристић 7/200/20, Стеван Топаловић 6/105, Серафим Марковић 10/200/25, Коста Ивић 10/250/25, Риста Митић 5/100/20, Милан Божић 7/150/25, Јорга Милић 5/100/20, Јован Ђорђевић 5/120/20, Милан Божић 7/150/25, Трајко Николић 3/100/20, Акса Јоксимовић 9/200/25, Кита Миловановић (Трајковић) 4/150, Тома Ст. Топаловић 5/ 150/ 25,  Арса Стојановић 5/ 150/ 25 и Сима Цвејић 7/30/ служи код бега Абди-аге.

За војску су спремни: Арса Мартиновић, Стојан Марковић, Арса Стојановић, тома Стојановић, Живан Терзић, Дана Терзић, Тода Маринковић,  Тода Ивић, Васа Сташић, Трајко Сташић, Илија Сташић, Спаса Костић, Зафир Станковић, Асександар Станимировић, Младен Стевчетовић, Арса Јанковић, Трајко Митић, Тома Ђекић, Танаско Славковић, благоје Марковић, Лазар Врагановић, Миленко Мијатовић, Дека Р. Мијатовић, Серафим Марковић, Коста Славковић, Риста М. Милетић, Пана Јевтић, Јорга Сташић, Илија Лекић, Јован Ђорђевић, Трајко Николић, Милан Ђокић, Акса Јоксимовић, Кита Јоксимовић, Илија Петковић, Сима Петковић,
Тако је говорила моја прабаба Марта.

Ван мреже gillle

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 965
Одг: Попис становништва Косова и Метохије 1912. године
« Одговор #49 послато: Новембар 14, 2014, 11:06:48 поподне »
Село ПРЕОЦЕ (околина Приштине):

Овде је живело 27 Српских домаћинстава и 2 албанска, мухаџирска из 1878. године. Сва домачинства била су потпуно чифчијска. Село Преоце "ПРЕЈАЦЕ" било је од краја 18. века чифлук. Последњих година његови господари били су Џинићи и још две Турске куће из Приштине.

У 1912. години било је 4 агалара: потомака Јашар-паше Приштинског Фуад-пашу, посланика у Турском Парламенту Исен-агу из Приштине. Фуад-паша је био одличног имовног стања, а остали осредњег. Он је имао 18 кућа за чифчије: Симу Ристића, Ђору Лакића, Тому Крстића,Здравка Костића, Ђору Јовановића, Милована Стаменковића, Станоја Милкића, Дану Костића, Миту Филиповића, Тонка А. Матојичића, Симу Филиповића, Тому Јоксимовића, Душана Томића, Ђору Ивића, Трајка Трифуновића, Васу и Милоша Танасковића и Спасу Денића.

Аџи-шериф је имао 9 куча за чифчије: Митра Лекића, Танаска Живића, Трајка Симоновића, Паву Симића, Вану Ђорђевића, Арсу Петковића, Јована Костића, Мустафе Н. и Ибрахима Н.

Чифлуке Авдула Фете и Исан-аге обрађивали су Јосиф Илијић и Сима Перић. Односи између аге и чифчија били су као и у два претходна села. Разлика је била једино у броју чељади, времену боравка чифчија на чифлуку и броју дана орања.

Сима Ристић 3/60/15, Ђора Лакић 9/100/20, Тома Крстић 8/70/20, Здравко Костић 10/100/30, Ђора Јовановић 14/100/36, Милован Стаменковић, 5/80/20, Станоје Милкић 15/80/35, Дана Костић 7/80/25, Мита Филиповић 19/150/45, Тонка А. Матојчић 13/150/45, Сима Филиповић 12/100/35, Тома Јоксимовић 8/80/20, Душан Томић 3/80/15-18, Ђора Ивић 8/100/25, Трајко Трифуновић 8/60/20, Сима Перић 13/60/15, Танасковић Васа 14/18/30, Милош 7/18/25, Јосиф Илијић 6/70/25, Спаса Денић 6/10/служи код Фуад-паше, Митар Лекић 6/100/30, Танаско Живић6/120/30, Трајко Симоновић 10/120/35, Пава Симић 7/дошао из Лапљег села 1905. године/30, Вана Ђурђевић 15/90/40, Арса Петковић 5/60/25, Јован Костић 4/70/25.
Тако је говорила моја прабаба Марта.

Ван мреже gillle

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 965
Одг: Попис становништва Косова и Метохије 1912. године
« Одговор #50 послато: Новембар 16, 2014, 01:00:36 пре подне »
Село ДОБРОТИН (околина Приштине), извештај Василија Орловића:

У последњој години Турске владавине, ово село је имало 55 Српских кућа и 1 албанску, мухаџирску од 1878. године. Добротин је од 18. века био чифлук на коме се становиништво смењивало. Овде није било старинаца. Насељавали су се и албанци али се нису задржавали. Ослобођење од Турака затекло је у селу само једну албанску кућу и само домаћинство Анте Наранџића са својом земљом од 15 дана орања. Наранџић је обрађивао и њиве Саве Стијановића, Српског посланика у Турском Парламенту у Цариграду 1908 - 1912, од шест дана орања. Задомаћинства Илије Топаловића, Јована Богдановића, Васе Орловића (сви по 3 чланапородице) и Јована Вретенара (6) не зна се чије су чифлуке обрађивали, ни колико земље. Исти случај је и са попом Симом (са 5 чељади). Домаћинства, сем поп-Симиног и Васе Орловића, била су слабог имовног стања. Осталих 49 кућа биле су чифчије преко 30 беглера. Број чељади чифчија, површина агиних поседа, број стоке, да ли су чифчије поседовале кућу, двориште, остале зграде - то је било различито. Сви господари, сем Ђорђа Санте, Цинцарина из Феризовића, били су из Приштине. Сантину земљу обрађивао је Нећа Ђорђевић са седморо чељади. Био је доброг имовног стања, а и чифчија Рајко Костић, који је обрађивао чифлук Муарема Заитовића. Пава Мирић и Трајко Ћурчић обрађивали су посед Реџепа Шукића. Домаћинство Веље Нићића обрађивало је чифлук три власника: Амета Батуловића, Саита Баталчетовића и Смаила Раифовића. Чифлук Кадрија-аге обрађивао је Петко Перенић, а Исмаиља Понорца Трајко Маринковић и Стојан Здравков. Емин Цицољовић поседовао је 4 чифлука, на којима су радили Стојко, Крста и Гвозден Рашић и Јефта Колић. Домаћинство Рајка Рашића имало је четири господара: Ешида, Саита, Шефика и Емина Назића. Чифлуке Велија-аге и Раифа-аге обрађивали су Јорга Трајковић, односно Максим Миленков. Алија Ашиковић имао је тројицу чифчија - Миру, Филипа и Ђорша Ћурчића, а Амет-ага два - Станка Гуџића и Петра Јовановића. Два чифлука је имао Кадри-ага, које су обрађивали Бојко Маринковић и Зека Перенић. На чифлуку Рамиза Османовића радио је Михаило Дренић, а Ставро и Јован И. Груџић били су чифчије Аџи-Рамадана. Његов  чифлук још је обрађивао Акса Русимовић, а Цвеја Љутиш-агину. Двојицу Гуџића, Стевана и Аврама, имао је за чифчије Рамиз Беџатовић, а Миту Исмаиљ Сичан. Лука је радио на чифлуку Шериф-аге, а Михајло Мула Јусуфовића. Максим Гуџић је обрађиваоземљу Аџи-Алије, а Јосиф Поповић Исен-аге.

У овом селу мање од половине домаћинстава било је слабог имовног стања. Два Дренића - Трајко и Бојко, били су чифчије Махмута ризовића. Аге Ешид, Сајми, Шериф, и Емин Назић имале су и једног чифчију из породице Гуџића - Аксу, слабог имовног стања. Чифчије Емина Назића били су Трајко и Ђорше Перанић. Чифлук Селима Шаћировића обрађивао је Стаменко Рашић, а Аџи-Рамадана Станоје Дејановић и Станоје Русимовић. Гуџићи Јован и Лазар били су чифчије Абдуле Куртешовића. Исмаиљ-ага и Исмаиљ Хоџа имали су по један чифлук. Обрађивали су их Васа Марковић и Марко Лалић. Трајо Лазић обрађивао је чифлук Асана Дестановића, а Димка Русимовић Аџи Понорчевћа.  До 1880. године чифчије овог села давале су агама петину производа и саме плаћале порез, а од тада четвртину и још су плаћале порез на земљу.

......................................НАСТАВИЋЕ  СЕ.........................................
Тако је говорила моја прабаба Марта.

Ван мреже gillle

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 965
Одг: Попис становништва Косова и Метохије 1912. године
« Одговор #51 послато: Новембар 16, 2014, 11:28:15 поподне »
................................НАСТАВАК...............................НАСТАВАК.....................................

Рајко Крстић 14/25/30/60, двориште агино, кућа своја (ови бројеви означавају број чељади, дане орања земље, број стоке,године на имању, а реч агина или своја односи се на власника куће и дворишта), Пава Мирић Нићић 8/25/10/60, исто, Веља Нићић 8/25/20/20. кућа и двориште агино, Перенић Петко 8/12/5/20/агино двориште/кућа своја, Трифко 6/6/1/20/кућа и двориште агино, Трајко Маринковић 24/50/35/20/двориште агино/кућа своја, Дренић Трајко6/4/2/10/кућа и двориште агино, Бојко 18/30/14/50/агино двориште/кућа своја, Рашић Стојко5/15/6/450/агино двориште и кућа/а своје стаје, Крста 6/15/17/осталокао у претходном, Рајко 22/60/64/450 - агино двориште/кућа своја, Стојан Здравковић 6/35/2/25/агино двориште/кућа своја, Акса Гуџић 5/25/1/10/агино двориште/кућа своја, Стаменко Рашић 5/12/6/10/све агино, Јорга Трајковић 5/15/22/30/агино двориште/кућа своја, Максим Миленковић 14/40/70/30/исто, Ћурчић Мира 9/20/31/300, Филип 8/20/39/300/исто, Трифко 9/20/18/30/исто, Станко Гуџић 5/18/14/30/исто, Станоје Дејановић 3/4/2/20/кућа и двориште агино, Бојко Маринковић 9/20/7/100/кућа идвориште агино/трем свој, Михаило Дренић 14/23/19/30/исто, Гвозден Рашић12/15/9/35/исто, Гуџићи - Ставра 9/20/25/200/агино двориште/кућа своја, Јован (први) 11/20/24/200/исто, Мита 7/20/13/200/кућа и двориште агино/стаје своје, Стеван 4/20/6/200/двориште агино/кућа своја, Аврам 7/20/5/200/кућа и двориште агино/трем свој, Јован (други) 4/10/2/200/исто, Лазар 8/10/6/200/двориште агино/кућа своја, Лука 19/40/68/200/исто, Васа Марковић 6/200/8/100/двориште и кућа агино/своје стаје, Марко Лалић 4/10/7/3/кућа и двориште агино/трем свој, Михаило Гуџић 10/20/15/100/двориште агино/кућа своја, Јефта Колић 12/40/24/100/исто, Перић Трајко 7/15/14/35/исто, Ђорђе 5/10/4/35/исто, Трајко Лазић 6/20/4/100/исто, Русимовић Станоје 8/15/6/100/исто, Акса 10/15/12/100/исто, Димка 8/15/2/100/исто, Цвејић 7/15/9/100/исто, Максим Гуџић 7/20/17/200/агино двориште/своје стаје и Јосиф Поповић 10/12/8/60/своје обориштеи кућа.

За војску су уписани: Јосиф поповић, Трифко Ћурчић, александар рашић, Апостол Дренић, Дека Маринковић, Рајко Костић, Филип Ћурчић, Ђорђе Ћурчић, Милован Рашић, Јован Мацић, Петар Јовановић, Гвозден Рашић, Ставра Гуџић, Лука Гуџић, Јоксим Гуџић, Гала Неданџић, Мита Аксић, Мира јевтић, Трајко Здравковић, Деспот Стојановић, Станко Гуџић, танаско Вењић, Рада Гуџић, Коста Гуџић, Максим Гуџић, Јорга Трајковић, Трајко Лазић, Петко Перенић.
Тако је говорила моја прабаба Марта.

Ван мреже gillle

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 965
Одг: Попис становништва Косова и Метохије 1912. године
« Одговор #52 послато: Новембар 16, 2014, 11:57:39 поподне »
Село СЛОВИЊЕ (околина Приштине), извештај Вукадина Поповића:

У овом селу било је 8 Српских, 49 албанских стариначких и 29 мухаџирских кућа (из 1878. године). Српска домаћинства била су потпуно чифчијска и обрађивала су земљу петорице агалара, свих из Приштине. Благоје Лалић обрађивао је чифлук Имера Терзића, а Бранко Арскић и Мита Симић Аџи-Рамадана. Мула Агушеву земљу обрађивали су Андрија и Драга Стојановић а Сељим Сењимонов Блага Трајковић и Траја Филић, док је Коста Стојановић радио на чифлуку Мула-Раме. Имовно стање чифчија било је добро осим Траје Филића и Косте Стојановића. Чифчије у овом селу давале су 1897. године петину и плаћале су порез, од тада четвртину, а ага је плаћао порез на земљу.

Благоје Лалић 9/30/30/25/двориште и кућа своја (значење бројева остаје исто као у предходном селу), Бранко Арсић 10/45/40/20/двориште и кућа агина/своје стаје, Мита Симић 15/40/46/исто, Андрија Станојевић 15/50/40/70/двориште агино/кућа и стаје своје, блага Трајковић 9/30/27/70/исто, Траја Филић 7/ - / - /70/све агино, Драга Стојановић 6/20/12/3/агино двориште/своја кућа и Коста Станојевић 6/ - / 12/2/ - / -/.

За војску су предвиђени: Бранко Арсић, Мита Симић, Стојан Костић, Блага Лалић.
Тако је говорила моја прабаба Марта.

Ван мреже gillle

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 965
Одг: Попис становништва Косова и Метохије 1912. године
« Одговор #53 послато: Новембар 17, 2014, 11:36:16 поподне »
Села ГОРЊА И ДОЊА СМОЉУША (околина Приштине):

Овде је било 8 Српских домаћинстава и 27 албанских, од којих 18 старинаца, а 9 мухаџирских из 1878. године. Нека Српска домаћинства породице Гогића имала су више своје земље: Коста са 30 чељади, 40 плугова, ППера 24/30, Риста 16/20. Докје Ђорђе са 6 чланова породице поседовао земљу од 7 плугова. Прве три куће су обрађивале и земљу бегова - Коста Рифат-аге, 6 плугова, Пера Зејнула Слишана из Приштине 1 плуг, а Риста Јашара Селимовића из Смолуше 6 плугова. Имовно стање ових домаћина било је добро.

Потпуних чифчијских кућа било је 4. Ага им је био Авди Шаћир из Приштине. Његов чифчија Дана Гогић са 4 члана породице обрађивао је земљу од 16 плугова, а Спасић Илија са 7 чељади и Јован 5 чељади обрађивали су 16, односно 4 плуга, док је Мира Стојановић са 7 чланова, 10 плугова. сва ова четири домаћинства била су сиромашна. Прва четири Гогића били су на овој земљи од 1862. године. Имали су своје куће и дворишта, а пети Гогић (Дана) имао је само кућу. Два Спасића и Стојановићанису имали ни куће ни дворишта. На овом чифлуку Спасићи су били од 1892. године, а Стојановић од 1902. године. Сви закзпници радили су 1912. године на "четврто", али нису сви у исто време почели. Гогићи Коста и Пера радили су на "пето" до 1906, а Риста и Ђорђе прешли су на "четврто" још 1897, док је Дана још 1890. године пшочео да ради на "четврто". Потпуни чифчије (Спасићи и Станојевићи) радиле су на "четврто" од 1893. године.

Три Гогића с више своје земље и више више чељади имали су и више стоке: Коста 180 грла, Пера 50 и Риста 65, док је Ђорђе, с мање своје земље, имао 23 грла. Четворица потпуних чифчија имали су скупа 16 грла - Дана Гогић 8, два Спасића по 2 и Стојановић 4 грла.

За војску су рачунати: Коста Гогић, Пера Гогић, Риста Гогић и Ђорђе Гогић.

Тако је говорила моја прабаба Марта.

Ван мреже gillle

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 965
Одг: Попис становништва Косова и Метохије 1912. године
« Одговор #54 послато: Новембар 18, 2014, 04:09:05 поподне »
Село РОБОВЦЕ (околина Приштине) извештај учитеља Вукадина Поповића:

22 Српска домаћинства, 4 албанска (старинци) и 27 мухаџирских из 1878. године било је у овом селу. Од старих домаћинстава само је Мила Тонић са 3 чељади имао 12 дана плугова своје земље и био доброг имовног стања. И Дела Стаменковић са 5 чланова породице и доброг имовног стања имао је земљу од 8 дана огања плугом. Са пола или с мање своје земље било је 7 кућа. Станоје Пејчиновић са 7 чељади имао је 2 дана орања плугом своје и 25 дана Аџи Зејчира из Приштине. Столе Столћ са 5 чељади имао је своју земљу од 7 дана орања плугом и 6 Шериф-бегове из Приштине. Шериф-агину земљу од 10 дана орања плугом обрађивао је Сима Мицић, са 7 чланова породице, а имао је 4 дана плугом и своје земље. Чифлуке Шерифа Алића из Приштине обрађивали су Бошко и Ивко Ђукић. Први је имао 5 а други 4 члана породице, са по једним даном орања своје земље и 20 агине, односно 15 плугова. Оба домаћинства била су доброг имовног стања. С мање своје земље били су Станко Стаменковић и Мита Јовановић, који су обрађивали и чифлуке - по 6 дана плугом - Сефе Ташића из Гадимља. Оба су били доброг имовног стања и по 5 чланова породице. Први је имао своју земљу - 3 дана орања плугом, а други 5 дана.

Потпуних чифчија било је 13 кућа. Највише агине земље обрађивао је Стојан Славковић са 16 чељади, који је радио чифлук Сељмана Весељовића из Љуме, од 70 дана орања плугом. Био је доброг имовног стања. Саво Пејчинович са 4 чељади обрађивао је чифлук неког Аџи Зејчира из Приштине од 12 дана орања плугом. Највећи број чифлука у овом селу имао је Осман Ташић из Гадимља. Његове чифчије доброг имовног стања били су: Јефто Михајловић са 11 и Блага Тодоровић са 10 чланова породице. Први је обрађивао земљу од 20 дана орања плугом, а други од 10 дана. Три чифчије овог аге били су слабог имовног стања: Дека Михаиловић са 5 чељади обрађивао је земљу од 12 дана орања плугом, Стамат Петровић са 7 чланова породице од 4, а Трајко Стаменковић са 8 чељади од 12 дана. Ага Мусли Ташић из истог села имао је двојицу чифчија доброг имовног стања: Танаска Васића са 7 и Косту Дакића са 8 чланова породице, који су обрађивали агину земљу од по 20 дана орања плугом. Слабог имовног Стања био је Анђел Станковић са 9 чељади и агином земљом од 15 дана орања плугом. Остале чифчије овог села биле су доброг имовног стања: Петко Ђорђевић са 4 члана породице радио је на чифлуку Бећира Ибрахимовића из Приштине од 10 дана орања, а Стеван Столић са 7 чељади на чифлуку Селима Судића из истог града од 15 дана орања. Чифлук Љумњанина Османа Ашанина од 20 дана орања плугом обрађивала је петочлана породица Младена Спасића. између домаћинстава била је разлика у времену преласка давања са петине на четвртину, као и у времену доласка на чифлук и броју грла стоке.
...........................................................НАСТАВИЋЕ СЕ..................................................................
Тако је говорила моја прабаба Марта.

Ван мреже gillle

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 965
Одг: Попис становништва Косова и Метохије 1912. године
« Одговор #55 послато: Новембар 18, 2014, 11:37:10 поподне »
...............................................................НАСТАВАК..............................................................

Бошко Ђукић 10 грла стоке/15 година на земљи/ своје стаје, Станко Споменко 12 грла/остало исто, Мита Јовановић 10 грла/14 година/своје стаје, Танаско васић 50 грла/остало исто, Коста дакић 3/грла/28 година/своје стаје, АнђелСтанковић 10 грла/остало исто, Михаиловић Јефта 2 грла/8 година/остало исто, Дека -/-/остало исто, Стамат Петровић 15 грла/остало исто, Блага Тодоровић 3 грла/остало исто, Трајко Станковић исто, Петко Ђорђевић 5 грла/остало исто, Стева Столић 10 грла/остало исто, Младен Спасић 30 грла/29 година/остало исто. На четвртину од 1905. године прешло су следећа домаћинства Станоје Пејчиновић 5 грла/28 година/двориште и кућа господарева/а своје стаје, Мила Тонић 3 грла/остало исто, Сава Пејчиновић - грла/остало исто, Столе Столић 5 грла/остало исто, Дела Стаменковић 2 грла/15 година/само своју кућу и зграде, Стојан славковић 30 грла/ 15 година/двориште и кућа агина/своје стаје, Сима Мицић све исто и Ивко Ђукић 20 грла/остало исто.

За војску су урачунати: Стојан Славковић, Станоје Пејчиновић, Мита Јовановић, Јефта Михајловић, Танаско Васић, Ивко Ђукић.
Тако је говорила моја прабаба Марта.

Ван мреже gillle

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 965
Одг: Попис становништва Косова и Метохије 1912. године
« Одговор #56 послато: Новембар 19, 2014, 11:57:47 пре подне »
Село ГЛОГОВЦЕ (околин Приштине) извештај учитеља Вукадина Поповића:

Ово село је имало 10 Српскихдомаћинстава и 30 албанских, од којих 20 старинаца, а 10 мухаџира из 1878. године. Српска домаћинства била су потпуне чифчије. Господар села био је Шериф-бег из Приштине. Са добрим имовним стањем била су само 4 Српска домаћинства: Станоја Радића и станоја Велића, која су имала по 11, односно 12 чланова породице и обрађивала бегову земљу од 16, односно 20 дана орања плугом, Јован Величковић 13/5 и Мира Тонић 17/6.

Осталих 6 домаћинстава су слабог имовног стања. Велићи - Стојан 10 чељади, Траја 6 и Веља 10 обрађивали су чифлуке од по 9, 10 и 7 дана орања плугом. Толико земље је обрађивао и Васа Станковић са 6 чељади, док су Стојановић - Крста са 8 и Риста са 7 чељади обрађивализемљу од 4, односно 3 дана орања. Земљу на "четврто" обрађивала су сва Српска домаћинства од 1892. године, а до тад на "пето", али са порезом. Дворишта су била агина, куће и остале зграде чифчија. Највише стоке 12 грла имао је Станоје Радић. По 10 грла имали су Веља Велић и Васа Станковић. Станоје Велић имао је 6, а Стојан 8 грла стоке. Јован Величковић имао је 1 грло, а Мира Тонић 5 грла. Стојковићи нису имали стоке.
Тако је говорила моја прабаба Марта.

Ван мреже gillle

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 965
Одг: Попис становништва Косова и Метохије 1912. године
« Одговор #57 послато: Новембар 19, 2014, 12:26:41 поподне »
Село ЧЕЛОПЕК (околина Приштине), извештај учитеља Вукадина Поповић:

Домаћинства у овом селу било је 3 Српска и8 албанских (старинаца). Сва Српска домаћинства имала су мање своје а вишеагине земље. Господар им је био Раиф-ага из Приштине. Доброг имовног стања били су Цвеја Ивић са 7 чељади, 4 дана орања своје и 7 агине земље и Мира Живићса 6 чељади и са 8 дана орања своје и 12 агине земље. Слабог имовног стања био јеКоста Радић са 6 чељади и са 2 дана орања своје и 6 агине земље. Први је имао 7 грла стоке, други 8 и трећи 10. Земљу су на "четврто" обрађивали од 1902. године, а до тада на "пето", с плаћањем пореза. Своје оборе имала су домаћинства Ивића и Живића. Сва три Српска домаћинства имала су своје зграде, а дворишта су била агина.
Тако је говорила моја прабаба Марта.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Попис становништва Косова и Метохије 1912. године
« Одговор #58 послато: Новембар 19, 2014, 01:15:13 поподне »


Осталих 6 домаћинстава су слабог имовног стања. Велићи - Стојан 10 чељади, Траја 6 и Веља 10 обрађивали су чифлуке од по 9, 10 и 7 дана орања плугом. Толико земље је обрађивао и Васа Станковић са 6 чељади, док су Стојановић - Крста са 8 и Риста са 7 чељади обрађивализемљу од 4, односно 3 дана орања. Земљу на "четврто" обрађивала су сва Српска домаћинства од 1892. године, а до тад на "пето", али са порезом. Дворишта су била агина, куће и остале зграде чифчија. Највише стоке 12 грла имао је Станоје Радић. По 10 грла имали су Веља Велић и Васа Станковић. Станоје Велић имао је 6, а Стојан 8 грла стоке. Јован Величковић имао је 1 грло, а Мира Тонић 5 грла. Стојковићи нису имали стоке.

У селу Девет Југовића, крај Приштине, било је некада 11 кућа Галића. Породични надимак Шаврлани/Шавеле/Шавелци.

Пореклом су са Копаоника, из села Криваја. Доселили су се у Угљаре пре триста година. После силаска са падина Копаоника били су прво настањени у околини данашњег села Девет Југовића. Рођаци су им Стаменковићи и Велићи из Девет Југовића. Слава Свети Никола. Информатор Момчило Галић 1937. и Бобан Галић 1978.

Видим да је у селу Глоговце такође било Велића. Иначе, у селу Угљаре постоји род Величковића, као и у Глоговцу.

Извор: Голуб M. Јашовић: "Антропонимија Угљара код Приштине", Зборник радова: Истраживања српског језика на КиМ (књ. 2, 2009)
« Последња измена: Новембар 19, 2014, 01:16:47 поподне Небојша »

Ван мреже gillle

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 965
Одг: Попис становништва Косова и Метохије 1912. године
« Одговор #59 послато: Новембар 25, 2014, 04:11:59 поподне »
Село СУШИЦА (околина Приштине), извештај учитеља Рајка Вучића:

Овде је било 30 Српских и 9 албанских домаћинстава, од којих су 4 била мухаџерска из 1878. године. Срба са својом земљом било је три. Своју земљу имала су домаћинства Миле Филића 6 чланова, Живе Јовановића 7 и Андреја Миткића 9. Са својом и агинском земљом било је више њих. Акса Максимовић са 25 чланова породице обрађивао је своју земљу од 30 плугова орања и 28 плугова Џиба и Исен-бега из Приштине. Вана и Столе Николић са 14, односно 17 чељади имали су по 8 плугова своје земље, први још 20 плугова Мула Шерифова из Приштине, а други 10 плугова Боже Пашковића из Јањева. Тана Крстић са 13 чељади имао је своје земље од 30 дана орања и обрађивао је земљу Алије Мула Шаћировића и Ахмета Х. Алитовића из Приштине од 8 дана орања. Аге су биле доброг имовног стања осим последње двојице, који су били средњег стања, као и власник земље са 3 дана орања прота Јосиф Спасић, свештеник у Приштини, коју је поред своје земње од 4 дана орања обраљивао са 3 члана породице Ђека Васић.

Земља бега Алије из Приштине који је био богат, од 30 дана орања, обрађивао је упоредо са својом од 10 дана орања Трајко Живић са 7 чланова. Станоје Микић са12 чланова породице обрађивао је чифлук Хаџи Мухаремова Али Рошића. Његову земљу од 10 дана орања обрађивао је Стојан Симић са 4 члана и од 40 дана орањаКита Тодић са 9 чланова у породици, Велија Али Рашића чифлук од 40 дана орања обрађивао је Стојко Симић 7.

Земљу Х. Решит-ефендије из Приштине од 40 односно 10 дана орања радили су Велић Андрија са 16 и Дима са 6чељади, Ахмет Али Дакића, Никола Стевић са 5 чељади 10 дана орања.

Хаџи Мета Добрчанац имао је две потпуне чифчије - Апу Костића и Трајка Перића са по 5 чланова,који су обрађивали земљу од 7, односно 15 дана орања.

Спаса Рајковчанин из Приштине имао је чифлук од 9 дана орања, који је обрађивао Петар Денић са 5 чланова породице. Овај земљопоседник био је средњег имовног стања, а веома доброг Муарем Али Рашић, Велија Али Рашић, Рашит-ефенди, Амет Али Дакић и Хаџи Мета Добрчанац.

Земљу аге Рамиза Алијазовића из Приштине, одличног имовног стања од 30 дана орања, обрађивали су Стевић Зафир и Серафим са по 6 чељади, а Рамиза Кара Алијазовића од 50 дана орања и 1 дан своје земље радио је Кита Денић са 10 чељади.

Поред богатог Мемета и Бахтијар-Ђузићи од 30 дана плуга обрађивао је Риста Мицић са 18 чељади, 14 дана свога орања, а Јефта са 8 чељади и 4 дана орања посед од 6 дана орања. Његов посед од 8 и 10 дана орања обрађивали су Трајковићи Благоје и Анђелко са по петоро чељади.

Земљу доброг имовног стања, Ибрахима Башановића од 10 и 20 дана орања радили су са 8 чељади Тона Стојиљковић, а са 5 Риста Милаковић уз 3 дана орања своје земље. За породице Спире Костића са 4 чељади и Рајка Јанковића са 3 нема података о имовном статусу.

Аге су од 1887. узимале четвртину производа уместо петине и плаћале порез на земљу.

...............................................НАСТАВИЋЕ   СЕ .........................................
Тако је говорила моја прабаба Марта.