Други "талас" протестантизма је имао више утицаја на Србе, пре свега на оне у Хабзбуршкој монархији али и на Србе у Кнежевини Србији. Први значајнији протестантски покрет који је придобио Србе били су Еванђеоски Баптисти, који се на западу зову Апостолска хришћанска црква а код нас Хришћанска назаренска заједница, краће Назарени. Назаренску цркву основао је швајцарски проповедник Самуел Хајнрих Фролих. Његови мисионари имали су доста успеха међу народима Угарске, пре свега Мађарима и Србима. Назаренски проповедници нису били школовани теолози већ људи из народа - занатлије, радници и трговци. Имали су непосредан контак са народом, проповедали су на народном језику и имали велики број присталица. Верује са да је велики утицај на пристајање Срба уз Назарене имао превод Новог Завета Вука Караџића, као и пристајање српске елите и цркве уз Беч у Револуцији 1848/49. Назаренске духовне песме на српски је превео и прилагодио песник Јован Јовановић Змај у песмарици "Харфа Сиона" која се и дан данас користи у Назаренској цркви. Крајем 19. века половину Назарена у Угарској чине Срби. њихов покрет се прелио преко Саве и Дунава у Србију и убрзо настају скупштине (тако они зову зграду у којој врше службу) у Београду, Смедереву, Шапцу, Обреновцу, Нишу, Јагодини, Параћину, Крагујевцу, Крушевцу, Зајечару... Назаренска заједница се нашла на удару власти и у Србији и у Аустро-Угарској, као и у обе Југославије. Највећа замерка Назаренима је била та што су пацифисти, одбијали су да служе војску и носе оружје, не куну се на Свето Писмо, јер то сматрају смртним грхом, не гласају и не учествују у јавном животу. У периоду између два светска рата већина Срба Назрена напушта Југославију пут Румуније и Америке, а после 1945. масовно одлазе у Аустралију, где и данас постоје Назаренске цркве које службе врше на српском језику. Југославија је 1950-их имала највећу назаренску заједницу на свету, поред Румуније, која је бројала више од 15000 чланова. Данас у Србији Назарена нема више од 1000. Услед репресија и строгих правила живота, чланство се осипало тако да данас имају своје скупштине у Београду, Новом Саду, Панчеву, Зрењанину, Пазови и банатском селу Локви. У Румунији је већина Срба Назарена прешла у Баптистичку цркву, тако да их је и тамо остало једва пар хиљада. Занимљиво је да, пошто немају много контаката са светом, (не гледају телевизију, не слушају радио, не читају новине) очували су архаични језик Срба 19. века, нарочито у румунском делу Баната. Можете их препознати по скромном облачењу, жене, девојке, па и девојчице носе мараме, дуге сукње и кецеље. Такође им је забрањено да пуше и пију алкохол. У цркви тихују, тј. моле се у тишини, жене седе на левој, а мушкарци на десној страни. Ко се осети позваним од Духа Светога има слободу да изађе на проповедаоницу и говори о Јеванђељу. Имају старешине које руководе црквом и држе проповеди о Васкрсу, Педесетници и Божићу.