Нојбахерова "Велика Србија"

[goca 11]

 Строфа песме Ave Serbia Јована Дучића.

[drajver]

Ево једног личног свједочења српског редитеља Ђорђа Кадијевића (Лептирица, Свето место, серија Вук Караџић), које прочитах данас. Таквих свједочења има још.

"Ми смо из Шибеника побегли 1941. од усташа да не бисмо завршили у Јасеновцу. Мој отац је био краљевски официр и одмах је заробљен од Немаца и одведен у војни логор у Хамелбургу. Мајка, сестра, моја бака и ја успели смо чудом да се извучемо из НДХ и докопамо се Недићеве Србије. С мора смо побегли у Милошеву и Вождову аграрну Србију. Ви можете за Милана Недића да причате да је издајник и да је ишао и код Хитлера, али не можете оспорити да је хиљаде људи нашло уточиште у његовој Србији. Никад то не могу да му заборавим, спасао нас је вероватно сигурне смрти."

[Ojler]

Ево једног личног свједочења српског редитеља Ђорђа Кадијевића (Лептирица, Свето место, серија Вук Караџић), које прочитах данас. Таквих свједочења има још.

"Ми смо из Шибеника побегли 1941. од усташа да не бисмо завршили у Јасеновцу. Мој отац је био краљевски официр и одмах је заробљен од Немаца и одведен у војни логор у Хамелбургу. Мајка, сестра, моја бака и ја успели смо чудом да се извучемо из НДХ и докопамо се Недићеве Србије. С мора смо побегли у Милошеву и Вождову аграрну Србију. Ви можете за Милана Недића да причате да је издајник и да је ишао и код Хитлера, али не можете оспорити да је хиљаде људи нашло уточиште у његовој Србији. Никад то не могу да му заборавим, спасао нас је вероватно сигурне смрти."

Мене сваки пут запрепасте ове изјаве захвалности Недићу. Треба ваљда да му се избеглице захвале и што их је пустио да дишу ваздух у Србији и пију воду са извора. Мислим, стварно... Еј бре, дошли Срби у смртној опасности и Србија их примила! Па зар има земље и народа на овом свету који то исто не би учинио за своје сународнике, какав год да је режим на власти? Није Недић примио Банту црнце, већ свој народ, тако да не знам шта је ту за дивљење и каква је великодушност показана или жртва поднета. Могли би тако и кнински Срби да се захвале Милошевићу што их је пустио да тракторима уђу у Србију и спавају недељу дана у Новом Саду под најлонима на платоу испред Спенса. 

[нцп]

Ево једног личног свједочења српског редитеља Ђорђа Кадијевића (Лептирица, Свето место, серија Вук Караџић), које прочитах данас. Таквих свједочења има још.

"Ми смо из Шибеника побегли 1941. од усташа да не бисмо завршили у Јасеновцу. Мој отац је био краљевски официр и одмах је заробљен од Немаца и одведен у војни логор у Хамелбургу. Мајка, сестра, моја бака и ја успели смо чудом да се извучемо из НДХ и докопамо се Недићеве Србије. С мора смо побегли у Милошеву и Вождову аграрну Србију. Ви можете за Милана Недића да причате да је издајник и да је ишао и код Хитлера, али не можете оспорити да је хиљаде људи нашло уточиште у његовој Србији. Никад то не могу да му заборавим, спасао нас је вероватно сигурне смрти."

Ово су и речи моје мајке о Милану Недићу. Породица је избегла у Београд 1941 из Белог Манастира у Хрватској.

[нцп]

Мене сваки пут запрепасте ове изјаве захвалности Недићу. Треба ваљда да му се избеглице захвале и што их је пустио да дишу ваздух у Србији и пију воду са извора. Мислим, стварно... Еј бре, дошли Срби у смртној опасности и Србија их примила! Па зар има земље и народа на овом свету који то исто не би учинио за своје сународнике, какав год да је режим на власти? Није Недић примио Банту црнце, већ свој народ, тако да не знам шта је ту за дивљење и каква је великодушност показана или жртва поднета. Могли би тако и кнински Срби да се захвале Милошевићу што их је пустио да тракторима уђу у Србију и спавају недељу дана у Новом Саду под најлонима на платоу испред Спенса.

Нису они само примљени. Пружена им је и помоћ да се снађу, организују, преживе ...

Народ је био захвалан. Лепо је рећи хвала и кад нам неко да чашу воде

Ми као народ треба да се учимо од Јапанаца захвалности.

[Ojler]

Нису они само примљени. Пружена им је и помоћ да се снађу, организују, преживе ...

Народ је био захвалан. Лепо је рећи хвала и кад нам неко да чашу воде

Ми као народ треба да се учимо од Јапанаца захвалности.

Као што треба рећи и да је неко издајник и зликовац када је у служби окупатора и убија припаднике сопственог народа. Дакле, за воду хвала, а за ову друго такође према заслузи.

[drajver]

Мене сваки пут запрепасте ове изјаве захвалности Недићу. Треба ваљда да му се избеглице захвале и што их је пустио да дишу ваздух у Србији и пију воду са извора. Мислим, стварно... Еј бре, дошли Срби у смртној опасности и Србија их примила! Па зар има земље и народа на овом свету који то исто не би учинио за своје сународнике, какав год да је режим на власти? Није Недић примио Банту црнце, већ свој народ, тако да не знам шта је ту за дивљење и каква је великодушност показана или жртва поднета. Могли би тако и кнински Срби да се захвале Милошевићу што их је пустио да тракторима уђу у Србију и спавају недељу дана у Новом Саду под најлонима на платоу испред Спенса.

Недић је својим дјеловањем створио предуслове да уопште таква помоћ може да се пружи. Да је Србија била распарчана између сусједних држава, како је првобитно било планирано, ни ти Срби не би имали гдје да се склоне и њихова судбина би вјероватно била запечаћена. Уосталом о томе говоре људи који су то вријеме искусили на сопственој кожи и њихова лична свједочења имају већу вриједност него наше савремене пројекције тог периода, поготово што смо прошли већ једно испирање мозга кроз комунистичко школство.

[Ojler]

Недић је својим дјеловањем створио предуслове да уопште таква помоћ може да се пружи. Да је Србија била распарчана између сусједних држава, како је првобитно било планирано, ни ти Срби не би имали гдје да се склоне и њихова судбина би вјероватно била запечаћена. Уосталом о томе говоре људи који су то вријеме искусили на сопственој кожи и њихова лична свједочења имају већу вриједност него наше савремене пројекције тог периода, поготово што смо прошли већ једно испирање мозга кроз комунистичко школство.

Шта би било кад би било то би смо видели. То су све нагађања и приче. Али шта је било то јесмо видели. Ова аргументација коју наводиш о спасоносном деловању Недића је по истом моделу по коме Хрвати бране Степинца. Можда би и њему Срби требали бити захвални? Јер, забога, и он је радио само оно што је морао и најбоље што је могао: покрштавао је Србе да би их спасао, јер би их Павелић иначе све побио.
А те приче о комунистичком испирању мозгова пусти... Мозак се може испрати једино оном ко га баш и нема много. Сем тога, од комунистичког школства је прошло довољно времена да се у те испране мозгове очито усаде нове идеје и нека нова историја.

[Јовица Кртинић]

Мене сваки пут запрепасте ове изјаве захвалности Недићу. Треба ваљда да му се избеглице захвале и што их је пустио да дишу ваздух у Србији и пију воду са извора. Мислим, стварно... Еј бре, дошли Срби у смртној опасности и Србија их примила! Па зар има земље и народа на овом свету који то исто не би учинио за своје сународнике, какав год да је режим на власти? Није Недић примио Банту црнце, већ свој народ, тако да не знам шта је ту за дивљење и каква је великодушност показана или жртва поднета. Могли би тако и кнински Срби да се захвале Милошевићу што их је пустио да тракторима уђу у Србију и спавају недељу дана у Новом Саду под најлонима на платоу испред Спенса.

Недић је свакако историјски трагична личност и око његове улоге у историји међу Србима никад неће бити усаглашен став. Да би се мало боље разумела његова улога потребно је понешто прочитати што осветљава његов лик и дело у периоду 1941-1945. Препоручујем двотомну књигу Станислава Кракова (иначе Недићевог сестрића) "Генерал Милан Недић" (прва књига има поднаслов "На оштрици ножа", а друга "Препуна чаша чемера", што доста тога говори). Ове књиге имамо у претраживој дигиталној библиотеци. За оне који би хтели мало брже да се упознају са његовим ликом и делом у необавезној форми, препоручујем сјајну представу "Ђенерал Милан Недић" по тексту Синише Ковачевића у којој Недића игра ненадмашни Бата Стојковић (имао сам прилику да ову представу гледам уживо, а снимак представе је веома добар и заиста вреди погледати:

<a href="https://www.youtube.com/v/Fm461EBuFqo" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/Fm461EBuFqo</a>

А што се тиче прихвата избеглица, посебно у првим месецима рата, то свакако може да служи на част Недићу и кључним људима који су у томе учествовали, а који су такође доживели трагичну судбину, нпр. мој земљак др Петар Зец...). И нису примани само Срби, већ и други, нпр. Словенци (између осталих, међу њима је био тек рођени Милан Кучан, касније први председник Словеније...). О прихвату избеглица из Босне и борби да се спаси сваки живот писао је Војислав Лубарда у књизи "Свилен гајтан", наводећи да су дуж Дрине били пунктови где су Недићевци скелама пребацивали нејач и жене. Лубарда је и сам био међу њима и описујући да је само срећом спасао живу главу бежећи од усташке потере.

Ово пишем идеолошки неострашћено и без жеље да било кога амнестирам или да било кога убеђујем. Потомак сам једног партизана, који је оставио своје кости негде, за гроб му се не зна, а ни слика није остала иза њега...

[Ojler]

Недић је свакако историјски трагична личност и око његове улоге у историји међу Србима никад неће бити усаглашен став. Да би се мало боље разумела његова улога потребно је понешто прочитати што осветљава његов лик и дело у периоду 1941-1945. Лично препоручујем двотомну књигу Станислава Кракова (иначе Недићевог сестрића) Генерал Милан Недић (прва књига има поднаслов "На оштрици ножа", а друга "Препуна чаша чемера", што доста тога говори). Ове књиге имамо у претраживој дигиталној библиотеци. За оне који би хтели мало брже да се упознају са његовим ликом и делом у необавезној форми, препоручујем сјајну представу "Ђенерал Милан Недић" по тексту Синише Ковачевића у којој Недића игра ненадмашни Бата Стојковић (имао сам прилику да ову представу гледам уживо, а снимак представе је веома добар и заиста вреди погледати: https://www.youtube.com/v/Fm461EBuFqo)
А што се тиче прихвата избеглица, посебно у првим месецима рата, то свакако може да служи на част Недићу и кључним људима који су у томе учествовали, а који су такође доживели трагичну судбину, нпр. мој земљак др Петар Зец...). И нису примани само Срби, већ и други, нпр. Словенци (између осталих, међу њима је био тек рођени Милан Кучан, касније први председник Словеније...). О прихвату избеглица из Босне и борби да се спаси сваки живот писао је Војислав Лубарда у књизи "Свилен гајтан", наводећи да су дуж Дрине били пунктови где су Недићевци скелама пребацивали нејач и жене. Лубарда је и сам био међу њима и описујући да је само срећом спасао живу главу бежећи од усташке потере.

Ово пишем идеолошки неострашћено и без жеље да било кога амнестирам или да било кога убеђујем. Потомак сам једног партизана, који је оставио своје кости негде, за гроб му се не зна, а ни слика није остала иза њега...

Нисам ни је острашћен, поготову не идеолошки. Ковачевићеву драму сам гледао и нисам из ње научио о Недићу ништа што већ нисам знао. Ради се о елементарном разумевању појма издаје, а то рачунам да не може бити идеологија. Ако ми нађеш потврду да је Недићева стража испалила један једини метак на неког припадника несрпских војски које су окупирале наше територије, онда могу да читам књиге о њему и ламентирам над његовом личном трагедијом. Али биће да су његове жртве ипак били искључиво Срби, Јевреји, Цигани, припадници ЈВуО и НОП-а. А то што је учинио и неке позитивне ствари никако га не може начинити мучеником, нити га опрати од издаје. И највећи злочинци су чинили добра дела. На крају, без Стаљина не би било победе над Хитлером, али је свеједно један од највећих зликоваца који је ходао земљом, одговоран за смрт милиона људи.

[ДушанВучко]

Načelnik Štaba nemačke Komande za Jugoistok, izveštava 4. XI 1941. godine, o situaciji na Balkanu, i između ostalog navodi, da je u Srbiju, do novembra 1941. godine, preseljeno ukupno 167.000 lica i to: 110.000 iz NDH, 37.000 iz mađarske okupacijske zone (Bačka i Baranja) i 20.000 s teritorije koju je okupirala Bugarska, uključujući tu i Kosmet. Verovatno je ovaj izveštaj bio sastavljen na bazi zvaničnih podataka o preseljenjima. A u izveštajima nemačkih jedinica, koje su 1941. godine bile stacionirane na području zapadne Srbije i pored Drine, tj. na ondašnjoj granici izmedu Srbije i NDH, stoji da je, pod pritiskom ustaškog terora, »divlje« svakodnevno prelazilo na desnu obalu reke po nekoliko desetina, pa i stotine Srba s porodicama. Ako bi se sumirali svi podaci sačuvani u pomenutim izveštajima, izlazi da je preko Drine, do decembra 1941. godine, samoinicijativno u Srbiju prebeglo preko 35.000 lica. Verovatno je da je bilo i onih koji su prešli reku neprimećeni, jer se tako inače i prelazilo

U izveštaju Komesarijata za izbeglice, upućenog Ministarskom savetu Nedićeve vlade, oktobra 1942, stoji da je do tada evidentirano 258.500 izbeglica. Međutim, iz kartoteke, koju je ustrojio Komesarijat za izbeglice pri Nedićevoj vladi, vidimo da je u Srbiji, u toku rata, registrovano 324.840 izbeglica.
https://www.zapadnisrbi.com/ostalo/pricaonica/1081-deportacija-srba

[drajver]

И највећи злочинци су чинили добра дела. На крају, без Стаљина не би било победе над Хитлером, али је свеједно један од највећих зликоваца који је ходао земљом, одговоран за смрт милиона људи.

Па сад баш поредити Недића са Стаљином. 

[Ojler]

Па сад баш поредити Недића са Стаљином. 

Причам о принципу и износим пример, никог не поредим.

[drajver]

У сваком случају, може се закључити да је Милан Недић у српском јавном мњењу одавно рехабилитован, упркос чињеници да је формално судски одбијена његова рехабилитација. Рехабилитацији Недића се још увијек активно противе српска дубока држава, Ивица Дачић и Ојлер са форума Порекло.

[Ojler]

У сваком случају, може се закључити да је Милан Недић у српском јавном мњењу одавно рехабилитован, упркос чињеници да је формално судски одбијена његова рехабилитација. Рехабилитацији Недића се још увијек активно противе српска дубока држава, Ивица Дачић и Ојлер са форума Порекло.

Нешто си помешао. Спроведена истраживања јавног мњења показују да у Србији Недића рехабилитују једино Драгослав Бокан, Ковачевић и drajver са форума Порекло.

[Јовица Кртинић]

Нисам ни је острашћен, поготову не идеолошки. Ковачевићеву драму сам гледао и нисам из ње научио о Недићу ништа што већ нисам знао. Ради се о елементарном разумевању појма издаје, а то рачунам да не може бити идеологија. Ако ми нађеш потврду да је Недићева стража испалила један једини метак на неког припадника несрпских војски које су окупирале наше територије, онда могу да читам књиге о њему и ламентирам над његовом личном трагедијом. Али биће да су његове жртве ипак били искључиво Срби, Јевреји, Цигани, припадници ЈВуО и НОП-а. А то што је учинио и неке позитивне ствари никако га не може начинити мучеником, нити га опрати од издаје. И највећи злочинци су чинили добра дела. На крају, без Стаљина не би било победе над Хитлером, али је свеједно један од највећих зликоваца који је ходао земљом, одговоран за смрт милиона људи.

Кад већ помињеш метке, факат је да су у првој години рата, кад су герилци ЈВуО били хронично и без наоружања и без муниције, многе пушке и меци до њих дошли управо преко Недића. Због тога су немачке власти ограничиле број метака који могу да задуже Недићевци јер им је постало јасно где та муниција завршава. О томе је доста добро писао Звонимир Вучковић у "Сећањима из рата".
Друго, ти меци који су испаљивани првих месеци рата у Србији произвели су погроме у Шапцу, Крагујевцу, Краљеву... Код Кракова постоји и сведочење како је Недићевом интервенцијом избегнута још већа трагедија у Шапцу.
Али, као што рекох, тешко је наћи праву меру око Недића. Он свакако није оно што је био Павелић у Хрвата, што се често изједначава. Прихватио се невољно тешке дужности и тешком времену кад је претила велика погибељ, сигурно свестан да ће, шта год урадио, у историји остати забележен као издајник. Он, прослављени српски официр из Првог светског рата. Ко прочита његову књигу "Српска војска и Солунска офензива" (имамо је у претраживој дигиталној) биће му јасно какав је он сентимент гајио према Швабама...

[dko]

1. zasto ne pominjemo da su izbeglice prihvatane i pre nedica i tzv. 'vlade narodnog spasa'... dok je jos bila komesarska uprava, prvih 5 meseci?
2. drajveru, ne bi nemci rasparcavali srbiju dalje... jer bi to proizvelo revolt a to im nije trebalo
3. da li je sve moglo da se odrzi na nivou komserske uprave bez da se 'uspostavlja' 'vlada' ... ne znam... ne mislim da iko to, realno, moze da sagleda... kako je ta odluka izgledala na terenu?
4. ojleru, nediceve fomracije - legalizovani pecancevi cetnici - su neutralisali baliste u sandzaku i u rubnim delovima kosova. ovo mi je rekao pukovnik krsmanovic, istoricar koji se ovim bavio
5. ovo sto ti broj 1 kaze o municiji je vise nego tacno. da draza nije legalizovao vecinu jedinica zime '41/'42 pitanje je kako bi preziveli... nazalost, nemci su od proleca '42 pohvatali i pobili vecinu drazinih saradnika u nedicevim redovima i tu nije bilo pomoci

[Ojler]

Кад већ помињеш метке, факат је да су у првој години рата, кад су герилци ЈВуО били хронично и без наоружања и без муниције, многе пушке и меци до њих дошли управо преко Недића. Због тога су немачке власти ограничиле број метака који могу да задуже Недићевци јер им је постало јасно где та муниција завршава. О томе је доста добро писао Звонимир Вучковић у "Сећањима из рата".
...

Читао сам Вучковићеве мемоаре. Само што није муницију Дражи слао Недић, већ симпатизери из СДС и Дражини убачени људи.

...
Друго, ти меци који су испаљивани првих месеци рата у Србији произвели су погроме у Шапцу, Крагујевцу, Краљеву...
...

На ту тему је народна мудраст давно изрекла свој суд: „Не може се царство задобити, на душеку све дуван пушећи". Можда звучи сурово али је тако. Да нисмо кроз историју били спремни на жртву, данас можда не би смо ни имали државу. Могли смо наравно и као Румуни, да чекамо да нас неко други ослободи, али ако жалимо што нисмо тако поступили онда је лицемерно истовремено се дичити антифашистичком традицијом два наша ослободилачка покрета и причати како смо се сами ослободили од окупатора.

...
Али, као што рекох, тешко је наћи праву меру око Недића. Он свакако није оно што је био Павелић у Хрвата, што се често изједначава. Прихватио се невољно тешке дужности и тешком времену кад је претила велика погибељ, сигурно свестан да ће, шта год урадио, у историји остати забележен као издајник. Он, прослављени српски официр из Првог светског рата. Ко прочита његову књигу "Српска војска и Солунска офензива" (имамо је у претраживој дигиталној) биће му јасно какав је он сентимент гајио према Швабама...

Ја могу да разумем или не разумем Недићеву личну трагедију, добре намере и сентименте према Немцима, али све то је у историјском контексту небитно. Његово издајство је неупитно и тога је и сам био свестан. Југославија као држава никада није капитулирала, већ само војска, а легитимна Југословенска влада је седела у Лондону. Да је Недић добио било какав мандат и "благослов" од краља и владе да као комесар управља Србијом док владају ванредне околности, онда би се о питању издаје могло и полемисати, али овако је она чиста као суза. А то да ли ће га разумети свако од нас и да ли ћемо му опростити ми или Бог, неће променити чињенице.

[Зрно]

А Ђујић? И он је био отворени сарадник окупатора, али су његови најбоље прошли.

[пек]

Овде https://prvisvetskirat.rs/biblioteka/veliki-rat-srbije-za-oslobodjenje-i-ujedinjenje/knjiga-osma-1915-godina/ пише да је пуковник Милан Недић шеф војне железнице послат у Солун 5.октобра 1915. да дочека Французе. То значи да није ни ишао преко Албаније јер је био у Солуну још пре немачког напада. А то да ће да поделе Србију између усташа Бугара и Мађара Немци су рекли Аћимовићу а не Недићу http://www.pogledi.rs/forum/Thread-kviz-srpska-istorija?page=1077