Покушао сам да пронађем ово село Блаце у Егејској Македонији. Наравно, посао ми је био отежан чињеницом да су малтене сви словенски топоними у грчком делу Македоније замењени новим, грчким топонимима, или су у великој мери грецизирани. Нашао сам само један топоним, Блацен или Блатчен, који је приближан имену села из ког су се доселили Љотићеви преци, он се налази у префектури Драма и данашњи назив му је Ахладија:
http://www.geonames.org/736954/achladia.html
Ипак ми некако локација овог села делује сувише источно, односно не знам зашто би се неко одатле упутио право за Смедерево, мада не поричем да је то могао да буде случај. Постоји и село Блаце које се налази у јужној Албанији, северно од Корче и јужно од Поградеца:
http://www.geonames.org/783588/blace.html
У овом крају је у прошлости живео јак словенски елемент, што се види и по локалним топонимима, а мислим да је и данас тамо активна македонска национална мањина у Албанији, тако да их још увек има, тј. нису се сви иселили. Поред словенског, у том крају је до 19. века, али вероватно и касније, живео велики број Цинцара, њихов стари центар Москопоље се налази недалеко одатле. Због свега овога, мислим да је изгледније да је предачко место Љотића ово Блаце у данашњој Албанији.
У студији Цинцари у Јужном Банату наведено је неколико цинцарских породица поријеклом из Блаца.
"Димић Вељко, породица се раније звала Путник, пореклом
из Блаца, одакле су 1769. дошли у Ковин,а 1769. прешли у Баваниште. Један део се одселио у Русију. Вељков Чукундеда се звао Дима. Славе Св. Ђорђа"
"Петровић фамилија, дошли
из Блаца, славе Св. Арханђела.; Стојановић фамилија, дошла из Блаца прво у Ковин, а затим 1746. у Баваниште. Павле Стојановић – хаџија, у његовој кући у Баваништу одсео је цар Фрања Јосиф II."
"Борислав Пекић Један од најзначајнијих српских писаца (4. јун 1930, Подгорица– 2. јул 1993, Лондон); отац Војислав потиче
из Шавника, а мајка Љубица Петровић је из Баваништа. Деда по мајци је
Цинцарин из Блаца - Грчка."
Видимо да су Блаце биле мјесто из којег су долазиле и друге цинцарске породице. И ја вјерујем да се ради о Блацам у данашњој Албанији, близу грчке и македонске границе. Блаце се и наводе као цинцарско насеље.
Спомиње се у Вршцу 1796. године Цинцарин:
Љотић Хаџи Георгије, а затим и:
Константин Коста Љота (1800–1835), трговац у Белој Цркви од 1830. до 1835. Био је велетрговац и власник трговине мешовитом
робом, одборник и члан Трговачког удружења. Трговином се бавила и његова супруга Елизабета Љота (1803–1858).
Вјерујем да су Љотићи повезани са јужнобанатским Љотићима/Љотама.
