Науке и научне дисциплине > Историја

Прихватање српског идентитета (посрбљавање) од времена обновљене Србије

(1/5) > >>

Мића:
Од времена досељавања Срба на Балкан, у одређеним временским раздобљима су се дешавали процеси асимилације (и посрбљавања и расрбљавања), најпре у контакту са староседелачким предсловенским становништвом.
У Србији и Босни средином 13. века долази до развоја рударства када долазе немачки рудари Саси. Распрострањено је мишљење да су дошли из Словачке и Трансилваније.
Роми се досељавају на Балкан у 14. веку, када их већ има и у Србији.

***Од Кочине Крајине (1788–1791) јавља се почетак историјског процеса који ће довести до првог српског устанка под Карађорђем, па до српског осамостаљења 1815. године. Ипак, велики део Срба остаје изван ослобођених крајева, па је изложен асимилацији у Хабзбуршкој (Аустроугарској) и Отомаској монархији.
С друге стране, у Србији, живе и друге етничке групе. Ево шта пише Владимир Карић у књизи „Србија, опис земље, народа и државе“ из, 1887, страна 96:


--- Цитат ---Осим ових, стално настањених Влаха има их, и ако само неколико стотина и таквих, који немају ни куће ни кућишта, него лети живе са својим стадима по планинама јужне Србије, на којима има сувата, а зими силазе у жупније пределе, поглавито у Добрич, и тамо презимљују. Они се зову Куцовласи, а народ их наш зове Црновунцима. То су потомци оних Влаха, који су и у доба старе српске државе живели, по целоме Балканскоме полуострву и на исти начин као и данас ови што живе: држали овце и бавили се о преносу трговачке робе, пошто су вазда као и данас држали много и коња.
            После Влаха, у Србији је међу несрпским народностима највише Цигана, а на име 1,3% - Цигани су познато скитничко племе, пореклом из Инђије, одкуда су се у сразмерно недавно време иселили. Они су потомци једнога презреног - нечистог - тамошњег народа, говоре језиком сродним са осталим Инђиским језицима, и ако измешаним са речима народа, кроз које су пролазили док су до нас дошли. И наш народ гледа на њих са презрењем, као на последњи ред људи. У Јевропу су се почели насељавати преко Балканскога полуострва. Зна се да су били на Криту 1322 г. на Крфу 1346 и у Влашкој 1370 год. У Србији их има и стално настањених и скитница - чергара -. По томе, што многи, особито чергари, говоре Влашки, може се с разлогом узети, да су се к нама из Влашке доселили. Ово се тим пре може узети, што се они и код нас баве истим занатима, којим и у Влашким Карпатима, од куд су пренели и занат испирања злата нз песка златоносних река у источној Србији. Наш их народ и зове: Каравлашки Цигани. Цигани у Србији као и свуда где их год има, клоне се рада који би их нагонио да се стално на једноме месту настане. После великих напора од стране власти једва се успело да их се настани тек незнатан део, а остали се скитају и дан дањи. Има их мухамеданаца и православних. Мухамедански Цигани настањени су већином по варошима, у засебноме крају и баве се о разним занатима. По селима баве се ковачким занатом, свирањем, грађењем разног посуђа од дрвета коритари), врачањем, џамбаслуком, крађом, а веома ретко земљорадњом.. О мало којој од тих радња да се не баве по варошима.
            Арнаута има само мало и то у Топлици, где немају ни засебних села, већ живе измешано са Србима. Арнаути су потомци Илира, староседелаца Балканскога полустрва. Они су довде чак допрли тек у прошломе веку, када су се Срби, услед најезде Турака, почели исељавати Аустрију.
          Израиљци, на целоме Балканском полуострву па и у Србији, јесу потомци оних њихових сународника, који беху прогнати из Шпаније под Филипом II. Код нас они живе само у неколиким варошима, и своје шпанско порекло доказују тиме, што у кући и у опште међу собом још и данас говоре шпански. Наш их народ зове Чивутима.
Бугара има у Зајечару и у два три околна села.
           Осталих народа, а поименце, Немаца, Маџара, Италијана, Чеха, Пољака итд. има још мањи број.

--- Крај цитата ---

По мом мишљењу, од времена обновљене Србије ове етничке групе су делом укључене у српски етнос. Ипак, све оне су само у малој мери утицале на данашњу генетску слику по мушкој линији и на аутозомалну генетику Срба:
•   Власи у североисточној Србији
•   градско становништво које је дошло из средње-европских земаља у у ослобођене крајеве Србије (Немци, Чеси, Мађари, Пољаци,…)
•   градско православно несловенско становништво које је дошло из јужнијих крајева Отоманског царства у ослобођене крајеве Србије (Цинцари, Грци, Јермени)
•   православни Роми
•   Руси белогардејци пристигли после Октобарске револуције

Пада ми напамет долазак Украјинаца у Босну под аустро-угарском контролом. Знамо да су се у супротном случају Срби исељени у данашњу Украјину (Новосрбија и Славеносрбија) релативно брзо утопили у Украјинце. Међутим, будући да су Украјиници досељени у Босну већином унијати (гркокатолоци), а Срби су као православци били у још незавиднијем положају, па мислим да сем појединачних случајева не можемо говорити о њиховој значајнијој асимилацији у Србе.

Bulajić:
Украјинци, као ни Русини до другог светског рата нису битније ушли у српски етнос, углавном због вере.
У каснијем периоду то није био случај.
Рецимо, Русина је након Другог светског рата било 45000, данас их има 12-13000.
Ако изузмемо задњих пар година и нешто масовнији одлазак у Канаду(пар хиљада Русина је отишло), остатак се углавном претопио у већински народ.

Златан:
Занимљива тема. Видим у на бугарском пројекту на ФТДНА неке коментаре на тему посрбљавања етничких Бугара за време 19. века.

Јовановић помиње да су се у област Млаве (27 истражених села) доселили 12 конкретно бугарских родова (потврђено на основу предања одакле су дошли), што износи око 2% укупно истражених родова. Постоје још доста родова који по млавским селима имају надимак "Бугари", али за такве се не може са сигурношћу тврдити.

Покушаћу да нађем сличну статистику за област Црне Реке. Очекивано би број требао бити већи.
Знам нпр. из истраживања Станојевића да су два највећа и најстарија рода у селу Грљан код Зајечара из Великог Трнава, односно из Знепоља.

Atlantische:

--- Цитат: Bulajić  Децембар 25, 2019, 12:23:14 поподне ---Ако изузмемо задњих пар година и нешто масовнији одлазак у Канаду(пар хиљада Русина је отишло), остатак се углавном претопио у већински народ.

--- Крај цитата ---
Не знам за друге државе, али се за Србију односно Војводину ово дефинитивно не може рећи, јер се Русини поред њиховог малог броја добро ''држе'' и огромном већином се не претапају у већински српски живаљ. Чак и они који живе у већим центрима попут Новог Сада често склапају бракове са другим Русинима и редовно обилазе центар Русина на овим просторима - Руски Крстур, и тамошње културно-манифестације попут традиционалне ''Црвене руже''. Ту активну улогу има и њихова црква, која добија огромну помоћ од дијаспоре.

Наравно, то што се држе заједно не утиче на степен њихове интеграције у овдашњем друштву где играју значајну улогу, и по мени уз Словаке представљају најинтегрисанију и најкоректнију заједницу према држави Србији и српском народу.

Полић:
danas slušamo radio u kolima i neko sa tipičnim mađarskim prezimenom je naručio pesmu od Baje Malog Knindže "Božić je". Ne znam da li postoji bolji primer integracije :D

Навигација

[0] Индекс порука

[#] Следећа страна