Читајући мало о Норманима случајно налетех на један занимљив податак на Википедији. Не знам да ли га је неко раније приметио и помињао, ја ћу га овде цитирати:
"Several families of Byzantine Greece were of Norman mercenary origin during the period of the Comnenian Restoration, when Byzantine emperors were seeking out western European warriors. The Raoulii were descended from an Italo-Norman named Raoul, the Petraliphae were descended from a Pierre d'Aulps, and that group of Albanian clans known as the Maniakates were descended from Normans who served under George Maniaces in the Sicilian expedition of 1038."
https://en.wikipedia.org/wiki/Normans
Колико је тачан овај податак, с обзиром да у чланку није дат никакав цитат за ову тврдњу? Ако ту "нечега има", то би се лепо уклапало у ону причу о доласку потомака ових норманских плаћеника (Новљана) из правца Албаније у крај око Дурмитора, а могли би да их вежемо за поход Георгија Манијакиса из 1038-40. а не за касније походе из 1081-85, 1107 и 1185. Треба само проверити да ли су стварно икад постојали "албански кланови познати као Манијакати".
Колико се сјећам, овај Манијак се често спомињао код неких "историчара" као онај који је довео прве Албанце у Албанију. Сам Манијак је био поријеклом Јерменин, из источних дијелова Анадолије, али је касније био византијски управник Јужне Италије, освојивши од Арапа и дио Сицилије. Била је позната његова уска сарадња са Норманима и Лангобардима у јужној Италији. Први Нормани се тада први пут и појављују у Средоземљу, док су Лангобарди одраније живјели у јужној Италији.
Што се тиче I1-P109, међу Гегима нисам примјетио да је нешто посебно заступљена. Има двојица Албанаца из Македоније, од којих један са маркерима, који заиста упада у дробњачки новљански хаплотип.
Са друге стране I1-Z63 потврђено има јако присуство у албанској популацији. И ту се не ради само о мацурском хаплотипу, већ и о другим гранама I1-Z63. На пројекту већ имамо албански род I1-Z63 391=8 који је веома близак Мацурама и по СНП-у. У Мирдитама очигледно постоји I1-Z63 L1237. I1-Z63 постоји у значајном проценту међу Србима у јужној Херцеговини. Занимљиво је да једна позната стара херцеговачка породица која је тестирана као I1-Z63 има предање о поријеклу из Италије. У предањима Мацуре се помиње као страни народ, или "ка неки Латини". Све би ово ишло у прилог томе да је I1-Z63 код нас иностраног поријекла и да би могла бити такође повезана са германским дошљацима из јужне Италије. Треба поменути да је презиме Matsouris присутно и међу албанском популацијом на Пелопонезу.
У ранијој анализи I1-Z63 није показивала велико поклапање са скандинавским и норманским миграцијама. У књизи о Мацурама написао сам да је ова хаплогрупе припадала некој континенталној германској популацији и наводио сам Свеве, Вандале. Римски аутори наводили су Лангобарде као дио Свева.
Иако сам био мишљења да је I1-Z63 на наше просторе могла доћи у сеоби заједно са Словенима, послије ових проналазака у Албанији и јужној Херцеговини, нисам баш сигуран и не бих искључио да је I1-Z63 на наше просторе дошла из јужне Италије и да је оригинално лангобардског поријекла.
Могла је доћи за врије Манијаковог похода, могла је доћи и касније за вријеме Јаквинте, жене Бодина, јер Јаквинта и није била Норманка, већ Лангобардка.
Најприсутније двије гране I1 код нас, заиста су могле доћи из јужне Италије. I1-P09 са Норманима, I1-Z63 са Лангобардима. Још да откријемо како је дошла мистериозна трећа пруска I1-M227 у брда Црне Горе.
И поријекло самих Немањића би могло бити занимљиво у контексту све ове приче. Везе Немањића, а и њихових претходника Војисављевића са јужном Италијом су биле више него присне. Рашка монумантална архитектура је практично преузета романичка архитектура Јужне Италије.