Покушаћу да контактирам са власотинчанима,мада сам у уверењу да су моји преци дошли у Лебане у периоду од 1888-1906 године ,приликом досељавања у Топлицу и Јабланицу срба из Црне Горе и Херцеговине.У сваком случају хвала Вам на овим информацијама.
Земљаче,
Пре ненку годину једна стара 82-годишња баба из рода Поповић из Власотинца, приликом сусрета на падинама (вингорада) Власотинца сам разговарао о ПРЕЗИМЕНИМА у власотиначком крају.
Она ми је пренела(а рекао јој покојни муж УДБОВАЦ) да родови: СТЕВАНОВИЋ и ЂОРЂЕВИЋ су пореклом из Црне Горе, а прво су преко Косова се доселили у ПОЉАНУ (код Врања) па онда у крајевима:око Лесковца .
То сам записао и изгледа да има у запису истине.
То се лако може проверити ако су ови који су (Јовановић, Туровић, Требјешанин) описивали РОДОСЛОВЕ и ПОРЕКЛА становништва(књиге нисам имао при руци а на интернет то не могу да отворим).
* * *
ДОПУНА у ПРИЛОГУ:
* * *
Земљаче,
Ово сам нашао на ГООГЛЕ (“Насеља у Пустој Реци:-
Завичајно удружење Пусторечана-Клуб Пусторечана у Нишу
http://www.pustareka.org.rs/naselja.htm)”:
- “Село Статовац (Пуста река):-Село је разасуто по обронцима планине Радан, груписано у три махале које се често воде и као посебна насеља: Доњи, Средњи и Горњи Статовац. Очигледно је да су то и три међусобно потпуно одвојене насеобине и у просторном и у комуникацијском смислу, а изразито брдовито земљиште са дубоким потоцима и стрминама чини их међусобно тешко спојивим. Све три махале су формиране као посебне целине, Доњи и Средњи Статовац досељавањем породица из Црне Горе и са Власине после Српско-турског рата 1878. године. Почетком 20. века формиран је и Горњи (Сјенички) Статовац досељавањем углавном породица из Сјеничког краја….”
* * *
- „ Село Слишане (Пуста Река):-Високо, испод саме Петрове горе насеље је подигнуто са бројним махалама разасутим по бреговима и падинама. Махале су добиле имена по родовима из "старог завичаја": "Гаџина", "Бешчије", "Меркари", "Престојчевачка", "Стеваничевци", "Дојчиновци", "Добропољци", "Власинци", "Шумарци" и "Петровчани". Први пут се помиње у књизи Стевана Лукаревића као "Слишане и Подгори", а затим Мита Ракић 1879. године бележи: "Са светог Петра спустисмо се у село Слишане, које је било и велико и лепо и богато село Арнаутско, али је сада пусто и попаљено. Имало је и зидану џамију у којој је за време рата била болница, а у селу седео начелник санитета тимочког краја ". Тридесетак породица доселило се овде већ 1879. године са подручја Власине, Доброг Поља а касније и из Црне Горе. Живот је кренуо у знаку изградње кућа, обнављања поља и ливада, крчења шума за нове оранице. За неколико година насеље ће се брже развијати у односу на она из окружења па је већ 1892. године подигнута нова зграда основне школе (први учитељ је био Станко Ивановић који је овде радио две године) када су отворене и остале школе у Прекопчелици, Бојнику, Житном Потоку и Г. Коњувцу. ….”,
* * *
- “Село Косанчић (Пуста Река):-То је релативно ново српско и Пусторечко село, формирано пре нешто више од стотину година, тачније 1888. године од досељеника из Срема и Баната. Касније ће овде долазити и породице из других крајева….”.
* * *
Миграција становништва из Црне Траве:
После престанка рудокопње 1804.г нарочито по ослобођењу ове области од Турака 1877/87 године велики број породица из црнотравског краја сишао је у „равнице ондашњег лесковачког, врањског и прокупачког среза.
1877.године на опустела имања одбеглих турских муслимана похитали су пренасељени становници ових крајева. Те године око 50 породица из Црне Траве, од чега из села Златанца, основало је насеље Ивање у Пустој Реци (Пуста Река је пре тога била ненасељена, а једино када су је насељавали црнотравци у Бојнику су затекли 60 породица-СТАРОСЕДЕОЦА).
Насељвање из црнотравскога краја после 1877.г:-Ивање је чисто црнотравско село (из с.Брода-подвукао М.М 2013.г). Ображда и Боринци су из Горњег Гара, Вујаново из Клисуре. Оране је мешавина Рупљана и Добропољаца. Први преседник Оранске општине био је Љубић-Ђека из Чурчиске-Златанске махале, а први посланик Јанко Димитријевић-Белчин из села Брод (Црна Трава).
Село Косанчић (Пуста Река) је насељен из Преслапа (Црна трава). Село Златићево (Власотинце) из Гаре (Црна Трава), Горњи Брестовац (Лесковац) из село Преслап (Црна Трава).
Риста Николић је 1905.године у својој академској расправи записао:“ Горња Мелна је сва из уже Црне Траве, а многи су се одселили и ван ове области у јабланички срез (има их у Маћедонцима-из Гаре-подвукао М.М 2013.г) и топлички округ“.
Тако се 14.к Динић и 8к Стефановић из Млачишта 1878.г. одселило се у Прекодолце (Сурдулица). Дојчиновци (8к), Рупци (5к) и Рајковци (4к) из Рупља иселили су се у Тупаловце, 6к у Бричевље.
Околину некадашњег хана на моравској саобраћајној артерији, отварањем жележничке станице 1907.године Црнотравци су населили, претворили је касније у праву варош и предграђе Црне Траве.
( Из књиге: Црна Трава и Црнотравци-Раде Костадиновић, 1968.гЛесковац, страна.63)
Поставио(23.септембар 2013.г. Власотинце, република Србија: Мирослав Б Младеновић Мирац локални етнолог Власотинце
