Значи загребачко брдо Сљеме је од те речи...Значи да су Словени то од прагерманског узели?
Изгледа да су узели мало више од речи од прагермана. Неке речи су изгледа стигле у пакету.
Пређе доба селба Гота, Словијени не ступаху у дотик с Германи, стога речене усвојене ријечи не бијаху из прагерманскога, но из готскога.¹
Ваља имат у виду, да се прагермански бијаше расчланио много пређе је се расчланио прасловијенски. Словијени почеху усвајати готске ријечи током 3. стољећа, након их порази Херманрик, а расчлањати се словијенски бијаше почео тек 5 стотин годин послије. Зато су све од Гота узете ријечи садржане и у свијех словијенскијех језицијех. С ријечми, које су узете из аварскога и булгарскога, случај је паке такав, да их имају само неки словијени, а други пак не. То је зато, јер су Авари, за разлику од Гота, владали не свијеми Словијени, но само дијелом.
Како су у вријеме Хабсбуржске власти у србски ушли изрази политике, господарства, управе, закона, трговине и разних оруђа, тако је слично било и с готским утицањем на словијене унутар њихове владавине.
Можда зато што су сви Словијени били субјектом Гота и нема смисла искати словијенске археоложске културе изван оних с готским утицајем, но то је притча за себе.
Неки од готских утицаја на прасловијенски :
србски — пра-/старо-словенски – готски
Из политике и боја
кнез, кнегиња — кънęзъ, кънегини — кунинг, кунингин (слов. је владика, владар)
витез — витęзъ — витинг, слов. је бор(ац)
краль — карль — карл (франачски)
пук — пълк — фолк (das Volk)
мач — мьчь — меки
штит — считъ — скит (Schütz), слов. је бран
воје-вода је превод од хери-тога, но готски термин је превод с грчскога
Из закона:
шкода — шкада — скада (Schade)
мито — мыта — мута (пошљина, порез)
Из трговине:
купити — каупити — каупан (kaufen)
пенези — пенинзи — пениниг (Pfenig, eng. penny)
стока, скот — скатъ — скат (Schatz) користи се за стоку, а значи благо.
свиња — свинја — свин ( слов. је прасе)
лек — лекъ — лек
лихва, (из)лиш(но) — лихва, лишь — лехуан
стакло — стькла — стикл (Stechel - чаша)
оруђа:
даска — дъска — диск (Tisch-стол), сами готи узели од гр. дискус.
бљудо (тањир)— бјуда — бјуд (bieten-nuditi)
готов – готовъ — гатау (getan— справљен, сдјелан)
култура:
црква — цирку- — кирко
............ — гонезнути — ганесјан (исцелити, оздравити)
ласка — алска — алска (нежна љубав)
љубав — љубу— лиуба (Liebe), слов. је милост, драгост
худог, художник — хондагъ — хандаг (руковат, умелац)
итд.
_______________
1 Pronk-Tiethoff S. The Germanic loanwords in Proto-Slavic. — Amsterdam — New York: Rodopi, 2013. — P. 69