Аутор Тема: Књиге о пореклу Словена  (Прочитано 10169 пута)

Ван мреже Kyrios

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 264
  • В защиту науки
Књиге о пореклу Словена
« послато: Фебруар 02, 2013, 11:36:48 поподне »
У издању Академске књиге, Нови Сад, изашла је књига


Valentin Vasiljevič Sedov
SLOVENI U DALEKOJ PROŠLOSTI

Povez: tvrd, 495 str.
Format: 13 x 22,5 cm
ISBN 978-86-6263-022-3
Godina izdanja: 2012.
Pismo: latinica
Cena: 1.800,00 din.*
http://akademskaknjiga.com/index.php?option=com_content&view=article&id=413%3Asloveni&catid=38&Itemid=60&lang=sr

Ради се о преводу књиге В. В. Седов, Славяне в древности, М. - 1994, која се може наћи у електронском облику на http://www.archaeology.ru/Tribes/tribes_slaviane_1.html.

Ево кратког приказа и садржаја књиге:

Цитат: Кратак приказ
Истраживање Валентина Васиљевича Седова, обухваћено у његовој књизи Словени у далекој прошлости, посвећено је удаљеним периодима историје и културе Словена, који се нису одразили у писаним изворима. Истраживање је претежно засновано на археолошким подацима. Циљ ове књиге јесте да се све расположиве археолошке чињенице, које се у овој или оној мери односе на историју, културу и етногенезу Словена, обједине, систематизују и анализирају методама савремене науке. Многа темељна и појединачна питања, којима се ово истраживање бави или их се дотиче, већ су обрађена у богатој славистичкој литератури, која обилује противречним мишљењима, претпоставкама и учењима. Анализа узајамних веза између материјала разних епоха и територија, омогућила нам је оријентацију у мноштву гледишта, која постоје у науци. Проблем настанка словенског етноса и његове ране историје не може бити разматран одвојено од историјских процеса који су се одвијали у суседним, а често и удаљеним регионима Европе. Рана историја Словена присно се преплиће са историјом Келта и Германа, Скито-Сармата и Балта. Реконструкција историје раних Словена могућа је једино уз осврт на повесницу других европских етноса, узимајући у обзир конкретне околности европске предисторије. Након научног осмишљавања археолошких материјала и успостављања везе између њих, аутор је приступио провери добијених резултата путем поређења са налазима других наука – пре свега лингвистике, топонимике, етнологије. При томе је била консултована и простудирана сва доступна славистичка литература.

Цитат: Садржај
Предговор . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .  7
Историја сазнања о Старим Словенима . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .  9
     Стари аутори о раним Словенима . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .   9
     Представе о Старим Словенима у хроникама и историјским списима средњовековља . . . . . . . . . 13
     Од Мавра Орбинија до П. Ј. Шафарика . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .  20
     Од П. Ј. Шафарика до Л. Нидерлеа . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 29
     Лубор Нидерле и његово време . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .  40
     Истраживања у првој половини XX века . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .  49
     Последње деценије XX века . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 62
     Библиографија . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .  82
Етногенезологија Словена (Могућности којима располажу различите науке за бављење проблемом
порекла Словена и њихове најстарије историје) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .  97
     Лингвистика и етногенеза Словена . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .  99
     Улога топонимике у проучавању етногенезе Словена . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .  115
     Антрополошка грађа као етногенетски извор података . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .  122
     Етнографија и фолклористика . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 127
     Историјски подаци о Словенима . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .  130
     Археологија и етногенеза Словена . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 131
     Библиографија . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 142
Староевропљани . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .  152
     Библиографија . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 196
Настанак Словена . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .  204
     Библиографија . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 219
Словени и Келти . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .  222
     Библиографија . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 241
Словени међу носиоцима пшеворске културе . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 243
     Библиографија . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 284
Зарубињецка култура . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 290
     Библиографија . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 314
Миграција Гота на северно приобаље Црног мора . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 318
     Библиографија . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 331
Словени у саставу черњаховске културе . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .  334
     Настанак Анта . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .  334
     Библиографија . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 395
Словени у време Велике сеобе народа . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 404
     Најезда Хуна . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .  404
     Почеци прашко-корчашке културе . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 407
     Прва фаза словенског освајања северног дела руске низије . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 416
     Миграције становништва из черњаховског ареала . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .  427
     Почеци пењковске културе . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .  443
     Библиографија . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 447
Регистар археолошких култура и етноса . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 454
Регистар географских појмова . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 462
Регистар имена . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 479
Списак скраћеница из библиографије . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 493
О аутору . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 494
« Последња измена: Фебруар 03, 2013, 02:43:17 пре подне Kyrios »

Ван мреже Kor

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1000
  • реверзни инжињеринг историје
Одг: Књиге о пореклу Словена
« Одговор #1 послато: Фебруар 03, 2013, 02:22:29 пре подне »
Сједов је јако добар историчар. Читао сам ову књигу на руском језику али не у целости већ само местимично делове који су ме у том тренутку занимали. Оригинално издање је из 1994 године.  Ако некога занима, може се наћи код Руса у електронском облику.

У сваком случају, одлично штиво за тај помало мистериозни период историје.

Издао је још једну књигу новијег датума са истом тематиком: Славяне: Историко-археологическое исследование. М., 2002.

« Последња измена: Фебруар 03, 2013, 02:25:41 пре подне Kor »

slobodan

  • Гост
Одг: Књиге о пореклу Словена
« Одговор #2 послато: Фебруар 10, 2013, 10:32:28 пре подне »

Ван мреже Kyrios

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 264
  • В защиту науки
Одг: Књиге о пореклу Словена
« Одговор #3 послато: Фебруар 10, 2013, 03:31:46 поподне »
direktna vezica za knjigu
http://depositfiles.com/files/21uihmdxg

Веза не ради, књига је скинута са сервера. А о којој се књизи заправо ради?
« Последња измена: Фебруар 10, 2013, 05:49:42 поподне Kyrios »

Ван мреже peruns

  • Гост
  • *
  • Поруке: 2

Ван мреже Iєшɑ

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 175
  • Припɑдник сɑȋтɑ: 6. XII 2018.−
    • Kotraža sajt
Одг: Књиге о пореклу Словена
« Одговор #5 послато: Јануар 17, 2022, 09:20:34 пре подне »
Kako mi se čini, knjiga obećava!
Новɑковић / Iєшић – „Iєшɑ“.
Iєшић Новɑковoг Симонов (1795.−1853.) и Милєнин (1801.−1864.) потомɑк.

Ван мреже сɣнце

  • Члан Друштва
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1683
  • I-A1328
Одг: Књиге о пореклу Словена
« Одговор #6 послато: Јануар 17, 2022, 02:36:15 поподне »
Лијеп бит није лијеп се родит,
јербо љепоти може се научит;
а кад душом љепује человјек,
које вањско с тијем поредит?