Становништво Топлице, Вујадин В. Рудић, 1978
https://docs.google.com/file/d/0B3ma9plMXxAESWdGOHVKM2hIeUU/editЂокићи у Александровцу се помињу у селу Ратаје:
21. Ђокићи – Према предању, Ђорђе, родоначелник Ђокића, прво се настанио поред гробља на потесу Трлине. У Ратаје досељен из села Жутинац које се налази у Новопазарској нахији. Ђока Жутинац из Ратаја удаје ћерку Хевросиму за Гмитра Несторовића из Пепељевца 1856. године. Ага из Рибника, ради послушности, додели Ђокином сину Милисаву 30 ха земље, али га злобници оптуже па му ага одузме земљу. Милисав је уживао велики углед па му се унук Стаменко 1865. године жени Николетом, ћерком Јована Гавриловића-Гашића из Бучја који је 1859. године био народни посланик среза козничког. Касније Тома Жутинац-Ђокић удаје ћерку Марију за Пауна Спасојевића из Мачковца. По Томи једна грана Ђокића носи презиме Томић. Када су Ђокићи од гробља пресељени на данашњу локацију тешко је рећи јер нема поузданих извора. Познато је да су у близини гробља биле воденице, од којих је, према некима, постојала Ћокићка и Томићка, а према другима само Ђокићка. Вероватно их је на сеобу приморао ага од Рибника. Презиме Жутинац познато је у селима Рудњаку, Ковачи и Милентији (Брус). Постоје тврдње да Ђокићи потичу из Батота од Ђорђа – Ђоке, да су род са Томићима да их у Ратају има око 30 кућа и да славе Ђурђевдан. У Ратају Ђокићи славе Св. Ђорђа и Ђурђевдан. Славољуб Ђокић слави Св. Николу, Никола Ђокић слави Св. Јована, Радослав Ђокић прекађује Св. Николу због мајчевине. Бранислав, син Радмана Томића, рођен у Дашници, вратио се из Дашнице у очевину у Ратаје после Другог светског рата. Одсељени у Крушевац, Добромир, Дашницу, Љубљану, Младеновац, Београд и Аранђеловац.
Као што видиш, међу њима има и оних који славе Св. Николу, што опет не мора да значи да су сродници са овима одсељеним у Кашевар. Али, свакако може бити корисан траг.
Извор: "Ратаје"- Драгиша Милосављевић, 2009.
https://www.poreklo.rs/2013/01/01/poreklo-prezimena-selo-rataje-aleksandrovac/