Мислим да су сви историчари сагласни, и то на основу аутентичних извора оног времена, да је источна граница ране српске средњовјековне државе била у Расу. Да ли је то била и источна граница српског племена? О томе би се дало расправљати. Аксић покушава да проширења Србије за вријеме Немањића представи као језгро српске државе из тог периода, мада и то чини непотпуно, јер није јасно зашто је изоставио Зету, кад су и сами Немањићи поријеклом зетска властела. Па ако нешто подразумјевамо под језгром, простор Зете свакако то јесте.
Скоро сам постављао аутентични извор из 14. вијека, извјештај доминиканског мисионара, који у Србији помиње двије највеће ријеке Неретву и Бистрицу. Толико о томе да Херцеговина није била српска.
Да не помињемо све најраније изворе, од којих и онај из ДАИ да је граница Хрвата и Срба на Ливну и Цетини, па до продаје полуострва Пељешца 1333. године од стране цара Душана Дубровчанима уз обавезу плаћања годишњег данка, који су Дубровчани плаћали и у 15. вијеку Бранковићима. Друга је прича што је Херцеговина била на граници и у сталним сукобима са околним католичким владарима, што су Немањићи били окренути више ка освајањима на византијском истоку, што услијед тога православна црквена организација у западним дијеловима Херцеговине никад није била успостављена. Али то не говори да то није била српска територија од почетка и да становништво Херцеговине није било српско. И Турци 1477. приликом свог пописа на Неретви налазе само двије групе: Србе и Влахе.
Оно што веома често чине Хрвати када све што је католичко приказују као хрватско, сада чини и Аксић када организовану српску православну цркву на неком подручју претпоставља етничкој припадности народа, при томе износећи још апсурднију тврдњу да је језгро српског етничког простор тамо гдје имамо "највише историјских грађевина - културних баштина". По тој логици би и Јерусалим био српско језгро, јер је краљ Милутин тамо сазидао манастир, или Тесалија јер су и тамо зидали Немањићи. Не може се ставити знак једнакости између политичке и економске моћи Немањића да саграде монументалне црквене споменике и етничког језгра српског народа. Поготово ако се зна да је Немањићка идеја у коначници кулминирала српско-грчким православним царством.
У Житију Светог Симеона Немање од Светог Саве каже се: "И пошто је обновио очеву дедовину и још више утврдио Божјом помоћу и својом мудрошћу даном му од Бога, и подиже пропалу своју дедовину и придоби од поморске земље Зету са градовима, а од Рабна оба Пилота, а од грчке земље Патково, све Хвосно и Подримље, Кострц, Дршковину, Ситницу, Лаб, Липљан, Глбочицу, Реке, Ушку и Поморавље, Загрлату, Левче, Белицу. То све мудрошћу и трудом својим све ово придоби што му је припадало од српске земље, а одузето му некада насиљем од своје дедовине."
А ево и објашњења за овај дио: "Пропалу своју дедовину - О границама српске земље под Немањином владавином и идентификацијом појединих области: К. Јиречек, Ист. Срба I 157, II 7. Рабан је, у ствари, Арбанија, а "оба Пилота" (Горњи и Доњи) су у залеђу Скадра, углавном у данашњој албанској Малесији. Патково је у југозападној Метохији (данашњи Хас) између Ђаковице и Призрена с десне стране Белог Дрима. Хвосно - северни део Метохије, у изворишту Белог Дрима, одн. око Пећи. Подримље - средње поречје Белог Дрима у Метохији, око данашњег Ораховца. Кострц - средишњи део Косовске котлине (Штимље). Дршковина - поречје реке Клине (у средњем веку - Книне), леве притоке Белог Дрима, у Метохији. Ситница - област око истоимене реке на Косову пољу. Лаб - око реке истог имена на Косову. Липљан - на Косову пољу Глобочица (Дубочица) - у поречју Јабланице, леве притоке Јужне Мораве око данашњег Лесковца. Реке - на левој обали Јужне Мораве у подножју Јастрепца према ушћу Моравице. Ушка - источно од Глобочице око Нишаве и Власине. Поморавље - око Јужне Мораве, недовољно јасна убикација. Загрлата - око Ђуниса између Јастрепца и састава двеју Морава. Левче - и данас под тим именом у изворишту Лугомира. Белица - око реке Белице, притоке Велике Мораве (око Јагодине), северно од Левча. Видети о томе још: М. Динић, Српске земље у средњем веку, Београд 1978, 72-75, са картом; Историја срп. народа I, 258 (Ј. Калић) и карта М. Благојевића на стр. 303. Под "грчком земљом" подразумева се територија византијске државе, под непосредном влашћу византијског цара."
Аксићу, како језгро српске државе могу бити територије које је тек Стефан Немања у 12. вијеку освојио од Ромеја?