Новогодишња ДНК недеља 2024

[Бакс]

11. Војкић, Василијевдан, Ново Милошево, Нови Бечеј

Припада хаплогрупи I1-Z63>Y16434, роду Мацура. Међутим, нема блиских хаплотипова у бази СДКП, пре свега због специфичних вредности на маркерима DYS385b(14/15), DYS437(16/15) и DYS481(27/25). Због исте славе, могле би му бити блиске две породице из Трибња код Стариграда и поред разлике на по четири маркера од упоредива 23.

Тестирани је навео да је стари породични надимак био Војкан. Ердељановић у Драгутиновићy, данашњем Новом Милошеву, помиње само једну породицу неутврђеног порекла са славом Василијевданом, а то су Сентмиклошеви - Кетелушеви.

Препорука за даље тестирање, WGS тест код компанија Dante или Nebula или BigY-700 код FTDNA.

Да ли ово значи да су Војкићи раније одвојени од осталих које називамо Мацурама?

[Иван Вукићевић]

7. Миодраговић, Јовањдан, Марићка (село Доња Марићка, заселак Миодраговићи), Приједор, E-V13>Z5018>S2979>FGC11450

Хаплотип тестираног поседује карактеристичне вредности маркера DYS389i=17 и DYS570=21. Посебно је необична вредност маркера DYS389i=17, пошто је на том маркеру модална вредност 13 за грану FGC11450.

На два маркера се разликује од хаплотипова следећих тестираних:
- Милосављевић, Аранђеловдан, Дољане/Крушевац
- необјављен резултат, Савиндан, Велика Жупа/Пријепоље
На три маркера се разликује од хаплотипова следећих тестираних:
- необјављен резултат, Никољдан, Лудбрешки Иванац/Расиња
- Вранић, Томиндан, Баја/Мађарска
- Рак, Јовањдан, Словинци/Суња
- необјављен резултат, Савиндан, Пријепоље

Тестирани је навео да су Миодраговићи присутни у Марићкој најкасније од 1800. године.

[ВелиборЛазић13]

7. Миодраговић, Јовањдан, Марићка (село Доња Марићка, заселак Миодраговићи), Приједор, E-V13>Z5018>S2979>FGC11450

Хаплотип тестираног поседује карактеристичне вредности маркера DYS389i=17 и DYS570=21. Посебно је необична вредност маркера DYS389i=17, пошто је на том маркеру модална вредност 13 за грану FGC11450.

На два маркера се разликује од хаплотипова следећих тестираних:
- Милосављевић, Аранђеловдан, Дољане/Крушевац
- необјављен резултат, Савиндан, Велика Жупа/Пријепоље
На три маркера се разликује од хаплотипова следећих тестираних:
- необјављен резултат, Никољдан, Лудбрешки Иванац/Расиња
- Вранић, Томиндан, Баја/Мађарска
- Рак, Јовањдан, Словинци/Суња
- необјављен резултат, Савиндан, Пријепоље

Тестирани је навео да су Миодраговићи присутни у Марићкој најкасније од 1800. године.

Турски попис из 1850/51 потврђује наводе тестираног јер се презиме Миодраговић (додуше, у облику Мијодраговић) среће у једном домаћинству у Марићкој и два домаћинства у Свратинској. Најстарији је управо домаћин овог домаћинства у Марићкој, Илија, рођен 1770, са којим су у домаћинству један син - Којо, рођен 1805, четири унука и један праунук (рођен 1860 - за Бањалучки санџак овај је попис допуњаван бар до 1862). Битно је напоменути да је име Илијиног оца Јован, што значи да епонима Миодрага треба тражити још даље у прошлости - свакако најкасније 1730-их, а вјероватно и раније.

[Тимар]

7. Миодраговић, Јовањдан, Марићка (село Доња Марићка, заселак Миодраговићи), Приједор, E-V13>Z5018>S2979>FGC11450

Хаплотип тестираног поседује карактеристичне вредности маркера DYS389i=17 и DYS570=21. Посебно је необична вредност маркера DYS389i=17, пошто је на том маркеру модална вредност 13 за грану FGC11450.

На два маркера се разликује од хаплотипова следећих тестираних:
- Милосављевић, Аранђеловдан, Дољане/Крушевац
- необјављен резултат, Савиндан, Велика Жупа/Пријепоље
На три маркера се разликује од хаплотипова следећих тестираних:
- необјављен резултат, Никољдан, Лудбрешки Иванац/Расиња
- Вранић, Томиндан, Баја/Мађарска
- Рак, Јовањдан, Словинци/Суња
- необјављен резултат, Савиндан, Пријепоље
Тестирани је навео да су Миодраговићи присутни у Марићкој најкасније од 1800. године.

Турски попис из 1850/51 потврђује наводе тестираног јер се презиме Миодраговић (додуше, у облику Мијодраговић) среће у једном домаћинству у Марићкој и два домаћинства у Свратинској. Најстарији је управо домаћин овог домаћинства у Марићкој, Илија, рођен 1770, са којим су у домаћинству један син - Којо, рођен 1805, четири унука и један праунук (рођен 1860 - за Бањалучки санџак овај је попис допуњаван бар до 1862). Битно је напоменути да је име Илијиног оца Јован, што значи да епонима Миодрага треба тражити још даље у прошлости - свакако најкасније 1730-их, а вјероватно и раније.

Браво за наше Миодраговиће. Честитам.

[ДушанВучко]

Браво за наше Миодраговиће. Честитам.

Што да се каже неком браво ако испадне генетски нешто? Браво је за постигнуће (нека делатност), не за нешто што је тако како јесте

[ДушанВучко]

Што да се каже неком браво ако испадне генетски нешто? Браво је за постигнуће (нека делатност), не за нешто што је тако како јесте

Да се искупим за дигресију, може "честитам на резултату"

[Кековац]

Да ли ово значи да су Војкићи раније одвојени од осталих које називамо Мацурама?

Мислим да не значи, него само значи да су за сада једини тестирани у новооткривених грани, која има потенцијал да буде стара неколико векова. Међутим, без детаљнијег теста ништа поуздано не може да се каже.

[Тимар]

Што да се каже неком браво ако испадне генетски нешто? Браво је за постигнуће (нека делатност), не за нешто што је тако како јесте

БРАВО, великоумни човјече. Да ја и од тебе нешто научим.

Нама је битно да се што више презимена тестира у нашем родном крају. До сада у кругу од 10 км тестирано је 27 презиме, и сваком новом презимену се радујемо. Радујте се и ви. 

[ДушанВучко]

БРАВО, великоумни човјече. Да ја и од тебе нешто научим.

Нама је битно да се што више презимена тестира у нашем родном крају. До сада у кругу од 10 км тестирано је 27 презиме, и сваком новом презимену се радујемо. Радујте се и ви. 

То је за браво, подухват, слажем се . Ја сам мислио да се обраћаш тестираном због добијеног резултата 

[Бакс]

Мислим да не значи, него само значи да су за сада једини тестирани у новооткривених грани, која има потенцијал да буде стара неколико векова. Међутим, без детаљнијег теста ништа поуздано не може да се каже.

Хвала, Кековче

[Uzi]

3. Миљковић, Василијевдан, Кољане, Врлика

Припада хаплогрупи N2-Y7310>Y7313>FT182494

Од модалног хаплотипа за FT182494 грану се разликује на два маркера. Има снижену вредност DYS393=13, и повишену вредност DYS570=20. Нема ни једно потпуно поклапање, а од ближих поклапања вреди споменути Гарића (Никољдан) из Кољана. Миљковић се од Гарића разликује на два маркера, али деле повишену вредност DYS570=20.

Тестирани је у упитнику оставио следеће податке из литературе: Према Симићу Миљковићи су од Промине (Дрниш) дошли у Кољане. По предању су из Црне Горе, а предак Миљко Поповић из места Загоре (Грбаљ) је дошао у Далмацију. Према Ердељановићу Поповићи су од крвне освете из Загарача пребегли у Грбаљ.

Васиљевдан је врло ретка слава код N2 породица, тако да на основу резултата постоји могућност да је тестирани ближе повезан са неком од N2 породица из Кољана које славе Никољдан: Гарићи, Катићи, Бокуни.

[Miodragovic]

Турски попис из 1850/51 потврђује наводе тестираног јер се презиме Миодраговић (додуше, у облику Мијодраговић) среће у једном домаћинству у Марићкој и два домаћинства у Свратинској. Најстарији је управо домаћин овог домаћинства у Марићкој, Илија, рођен 1770, са којим су у домаћинству један син - Којо, рођен 1805, четири унука и један праунук (рођен 1860 - за Бањалучки санџак овај је попис допуњаван бар до 1862). Битно је напоменути да је име Илијиног оца Јован, што значи да епонима Миодрага треба тражити још даље у прошлости - свакако најкасније 1730-их, а вјероватно и раније.

Hvala gospodine Lazicu! Kako se moze doci do vise tih podataka iz turskog vremena?

[Небојша]

5. Пантовић, Јовањдан, Гривска, Ариље, J2a-Z6055>Y14439


Тестирани припада генетичком роду J2a Дробњака. Хаплотип је практично модалан, па постоји поклапање са већином тестираних из овог рода. Мутација на брзомутирајућем маркеру 439 (12 уместо модалних 11) приближава овај хаплотип неким родовима, али с обзиром на географску раздаљину, вероватно да нема већи значај.

Интересантна може бити веза са једном породицом из околине Новог Пазара, са необјављеног истраживања. Та породица негује предање о пореклу из Дробњака.

Припадници овог генетичког рода најчешће славе Јовањдан и Ђурђевдан, а раширени су од Дробњака, преко Рашке и Старог Влаха, све до Крајине.

На Балкану генетички рођаци постоје још међу Бугарима (Y14439*)
https://www.yfull.com/tree/J-Y14439/

[Небојша]

23. Лукић, Никољдан, Иричићи, Брус, J2a-Z6055>Y14439


Лукић, као и претходно објављени Пантовић, припада генетичком роду J2a Дробњака. Хаплотип је, изузев вероватно скорије промене на маркеру 385b (18), у потпуности модалан за ову подграну код нас, па када су поклапања у питању важи исто што и за остале припаднике овог рода (Стари Влах, Рашка, Херцеговина, Крајина).

У селу Никољдан славе Давидовићи и Лукићи, који су досељени из истог краја као и преци Недељковића (Лучиндан/Марковдан) - Трновице у Врховини на Копаонику.
https://www.poreklo.rs/2018/11/11/poreklo-prezimena-seli-iricici-brus/

С обзиром да Аврамовићи J2a-Y14439 из Жуча код Куршумлије славе управо Лучиндан, не знам да ли би могли бити у сродству са овим Недељковићима. Слава/преслава су ипак типичне за род Никшића. Више о овој вези на теми: https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=391.8020

[ВелиборЛазић13]

Hvala gospodine Lazicu! Kako se moze doci do vise tih podataka iz turskog vremena?

Нема на чему. Превод пописа из 1850/51. за Ваш крај је урађен. Покушавам да ријешим финансирање и самог превода и објављивања. До тада гледаћу да бар допуним податке о тестиранима из тог краја на овај начин, а Ви ми пишите путем приватне поруке за више информација о Вашој породици.

[Небојша]

27. Ристовић, Ђурђевдан, Опланић, Кнић, J2a-Z467>FT156422


Реч је о добро профилисаном генетичком роду, са матицом на простору Рашке и Старог Влаха. Преко 70% тестираних из овог рода слави Ђурђевдан, неважно да ли су у Старом Влаху, Крајини, или Шумадији.

Међусобно су сви генетички веома блиски, са јако малим одступањима у маркерима. Заправо је хаплотип Ристовића највише измутирао у односу на неки општи хаплотип овог рода. Промене на 389I/II 14/31 и DYS19=16.

У коментарима испод текста о пореклу становништва Опланића, може се наћи податак да су Ристовићи староседеоци у селу.
https://www.poreklo.rs/2015/02/28/poreklo-prezimena-selo-oplanic-knic/

Yfull стабло: https://www.yfull.com/tree/J-FT156422/

[Драган Обреновић]

5. Пантовић, Јовањдан, Гривска, Ариље, J2a-Z6055>Y14439


Тестирани припада генетичком роду J2a Дробњака. Хаплотип је практично модалан, па постоји поклапање са већином тестираних из овог рода. Мутација на брзомутирајућем маркеру 439 (12 уместо модалних 11) приближава овај хаплотип неким родовима, али с обзиром на географску раздаљину, вероватно да нема већи значај.

Интересантна може бити веза са једном породицом из околине Новог Пазара, са необјављеног истраживања. Та породица негује предање о пореклу из Дробњака.

Припадници овог генетичког рода најчешће славе Јовањдан и Ђурђевдан, а раширени су од Дробњака, преко Рашке и Старог Влаха, све до Крајине.

На Балкану генетички рођаци постоје још међу Бугарима (Y14439*)
https://www.yfull.com/tree/J-Y14439/

Обзиром да је имамо неколико десетина тестираних у табели Српског ДНК пројекта који припадају овој хаплогрупи, а ни један резултат на YFull стаблу, препорука за господина Пантовића је да поручи WGS тест (Nebula Genomics, Dante Labs) и пошаље резултат на YFull, чиме би прецизно сазнао не само најмлађу грану мушке лозе којој припада, већ би помогао да се дубински профилише цео род J2a Дробњака, који је бројно и географски доста раширен.

[drajver]

2. Вујасиновић, Томиндан, Брубно/Глина

Припада хаплогрупи I2-PH908. Све вриједности хаплотипа су мање више модалне, једино посједује повишен DYS389-I=33. Уколико се узме у обзир ова вриједност, крсна слава и географска блискост, мислим да би Вујасиновићи могли бити повезани са банијским Метикошима из Бијелих Вода/Глина. Ову везу свакако треба и SNP провјерити, јер поред свих наведених повезница, постоји и приличан број разлика на укупном хаплотипу између Метикоша и Вујасиновића. Међутим, треба поменути да Вујасини из Босанске крајине (из Босанске Бојне) који славе Томиндан по предању потичу од Крнета. А Крнетићи су такође тестирани као I2-PH908. Иако не дијеле карактеристичне вриједности са Вујасиновићем укупни хаплотип им не стоји далеко (4/23). Није искључено да су и Вујасиновићи и Метикоши и Крнетићи дио једног разгранатог рода томинштака у Крајини.

Тестирани наводи предање о поријеклу из Босанске крајине (а помиње и Васојевиће, не знам у ком контексту). Вујасиновићи са овом славом су били присутни на подручју села Брезово Поље и Брубно/Глина. Нисам сигуран у ком таласу сеобе су ови Вујасиновићи дошли на Банију. Колико видим било је неких пребјега Вујасиновића из Босанске крајине на Банију током Лаудоновог рата.

[drajver]

4. Радановић, Лазаревдан, Брубно/Глина

Припада хаплогрупи I2-PH908. Посједује двије карактеристичније вриједности, DYS19=17 и DYS549=12. Мало је компликованија ситуација код овог тестираног. Навео је податак да његови потичу од једног Бјелајца из Мајских Пољана/Глина који је прижењен у Радановиће. Дакле ово не би требао бити резултат Радановића, Лазарева субота већ Бјелајаца, Никољдан из Мајских Пољана. Тестирани су Бјелајци из Доњих Кукурузара, који славе Никољдан, и за које претпостављам да су повезани са Бјелајцима из Мајских Пољана. Ипак хаплотип ових Бјелајаца и тестираног Радановића није баш близак (7/24 маркера разлике). И поред ове значајне разлике треба поменути да и Радановић и Бјелајац посједују карактеристичну вриједност DYS549=12, која се чини стабилном за Бјелајчеву грану I-Y264947, јер је и Панчевачки који твори грану са Бјелајцем посједује. Да ствар буде компликованија, хаплотип тестираног Радановића најближи је, бар технички гледано, хаплотипу Буњевца Војнића из Суботице (2/24 разлике),а Војнић је близак са породицама из Далмације које славе Лазареву суботу. Предлажем тестираном да уради или SNP панел, или дубински тест како би се ове везе потврдиле или оповргнуле.

О поријеклу Бјелајаца писано је и раније:

Бјелајци су потврђени у Велешњи током друге половине XVIII века и тада су имали најмање једну породичну задругу у селу.

На списку Јелачићевих хусара (један од шест ешалона Банске хусарске регименте) из 1772. године, пописан је Радоје Бјелајац, рођен око 1730. године у Велешњи (дакле, Бјелајци су присутни у Велешњи још од прве половине XVIII века):

[Кековац]

13. Коларевић, Аћимовдан, Почековина, Трстеник

Припада хаплогрупи I1-Z63>Y13946>Y51867>Y155080. Хаплотип тестираног од модала одступа на позицијама DYS481=25 и DYS549=12. Због географске блискости би могао да му буде близак Боћић из Доњих Вратара са којим има потпуно поклапање али на упоредивих 17 маркера, који не обухватају оне маркера на којима Коларевићев хаплотип одступа од модала, па ова веза може бити упитна. Поменуо бих и резултат Вукомановића из места Дулене код Крагујевца чији се резултат на упоредивих 25 маркера разликује само на позицији DYS481.

У књизи Подгочка насеља трстеничког краја Момчила Тодосијевића пише да је Коларевић Микаило дошао на мираз у Рашковиће из Велике Дренове. Станоје Мијатовић у књизи Темнић из 1905. године наводи Коларовиће из Велике Дренове, који славе Аранђеловдан, а који су се доселили из Срема, што генетика за сада не може да потврди.