Karte der Herzegowina [B IX a 938] (1861)
Један занимљив детаљ ми је запао за око на овој карти, а то је да је недалеко од Горице у западној Херцеговини означена локација цркве која је посвећена св. Аби. На моменат сам помислио да је ријеч о некој грешци у писању, међутим послије сам видио да св. Або заиста постоји и да је грузијски светитељ још из периода од прије раскола.
Да ствар буде интересантнија локација на карти одговара једино данашњој цркви св. Стјепана у Горици, која је у 19. вијеку саграђена на темељима можда и најстарије цркве у западној Херцеговини. Празник св. Абе се слави 8. јануара,а св. Стефана 9. јануара. Уз сва помјерања по календарима чини се као да ово није случајност. Такође, ко је картографу у 19. вијеку могао рећи да убиљежи за тај локалитет St Abo, када се данас о томе не зна ништа.
За остатке раније цркве се претпоставља да је саграђена још у 9. вијеку. У сљедећем тексту је називају " старохрватском" мада је то подручје било ван хрватске зоне, у Захумљу, у жупи Горимота(Гора Имота) која се јавља још код Дукљанина.
http://www.gorica-online.com/povijest_staracrkva.htmlНије ништа необично да се источњачки свеци, уобичајени за православну цркву појављују као свеци заштитници на јадранској обали, довољно је поменути св. Влаху (Власија) заштитника Дубровника,св. Григорија Назијанзина заштитника Котроманића, св. тривуна заштитника Котора. Не знам да ли је постојала могућност да се и св. Або грузијски појави као поштован светитељ на нашим просторима.
У сваком случају, интересантан детаљ.