Опет као и у случају у западној Србији, занимљиво је с обзиром на
специфично и индикативно презиме да и ови из централне и јужне Србије славе сви Аранђеловдан, што можда наговештава да имају исто порекло и да су разгранути у централној и јужној Србији као што су и ови други у западној Србији са славом Алимпијевдан.
Е, сад да ли су ови из западне Србије и ови други Бурмази са другом крсном славом једног истог порекла, то само може као што сви знамо да утврди ДНК. Ја сам покушао да нађем неког од ових из централне и јужне Србије да тестирам и нисам успео ништа да урадим. Можда сам ја та веза између ових са запада и ових других из централне Србије. Зато што и ја славим Аранђеловдан.
Занимљиво је да се и за ове Бурмазе из централне и јужне Србије
веже хајдучија. Тачно је да се ради о једном човеку. Да ли се ради о случајности или не.. Можда и ово на неки начин указује на заједничко порекло са овима из западне Србије, ако је та хајдучија пресудна и у укорењена од давнина. У књизи: Миливоја Станковића "Први Шумадијски Партизански одред" у књизи се говори и о устанцима против Турака.
http://www.znaci.net/00002/400.pdfНа страни 17. помиње се
харамбаша Бурмаз из Пајсијевића, данас општина Кнић.Карађорђе се у Срему упознао са капетаном
Радичем Петровићемистакнутим официром аустријске граничне војске. Под утицајем Ра-
дича ступио je на курс за трупне подофицире. На курсу се истакао и
добио чин фелфебела (каплара). По оцени аустријских официра посе-
довао je војнички таленат. Када су отпочеле непосредне припреме за
напад на Турке, Карађорђе je постављен за заменика Радича Петро-
вића. Било му je поверено да
формира одред хајдука који ће да деј-
ствује у позадини турске војске. Одред je попуњен претежно хајду-
цима који су последњих година пребегли из Србије. Првих дана јану-
ара 1788. године у Карађорђевом одреду било je 30 већ познатих хај-
дука из Шумадије,
међу којима и седам харамбаша. Према казивању Гаје Пантелића то су били: Младен из Божурње, Ми-
јушко из Левча. Радосав из Драче,
Бурмаз из Пајсијевића, Стеван из Бачеви-
це, Богдан из Кораћице, Теодосије из Орашца и други.
Ево још нешто о томе из књиге Теодосијев Гроб, аутор Недажда Катанић
http://www.heritage.gov.rs/cirilica/Download/Saopstenja/Saopstenje-XV-1983/Saopstenje_XV_1983_Teodosijev_grob.pdfОскудни помени y историјским збивањима не
омогућавају нам да поближе реконструишемо живот
Теодосија Марићевића. Не знамо ни приближно време
његовог рођења; не знамо да ли je био вршњак
Карађорђев (чија ce тачна година рођења такође не зна
— 1762. или 1768) ни да ли je био старији или млађи
од њега. Једино ce зна да je рођен y Орашцу.2
У великом ратном окршају, који ће касније послужити
као школа вођама устанка — y Кочиној крајини,
учествовао je и Теодосије Марићевић. За време овог
рата, заједно са осталим
знаменитим хајдуцима и
харамбашама — као што су били Младен из Ботуња,
Мијушко из Левча, Радосав из Драче,
Бурмаз из
Пиносаве,Стеван из Бачевице y Гружи, Богдан из
Кораћице, Радоје Трнавац и други — који cy ce
налазили под командом Карађорћевом, налазио ce и
Теодосије Марићевић из Орашца.3
После пропасти Кочине крајине, y времену безвлашћа,
док Свиштовски мир још није био закључен и
успостављена турска власт, Срби, бивши фрајкори који
нису прешли y Аустрију, осећали cy ce лично
несигурним y Србији. Многи од њих, као Карађорђе,
скупили су око себе људе и хајдуковали с њима.
Хајдучки харамбаша једне чете био je и Теодосије
Марићевић.4 Шумадија je била пупа оваквих хајдучких
чета, које су глобиле народ и наносиле му зла.
Да би ce оваквој хајдучији стало на пут, Карађорђе je
позивао хајдучке старешине да престану са насиљем и
да народу више не наносе зла. Чак je претио и осветом.
Многи од хајдучких харамбаша долазили су Карађорђу
на помирење и са многима од њих Карађорђе ce чак и
побратимио. Као хајдучки харамбаша, и Теодосије
Марићевић je дошао на помирење.
На првој страни такође набраја госпођа Катанић
знамените хајдуке и харамбаше из Шумадије, међу њима је исти тај
Бурмаз, али сад се каже да је из
Пиносаве, данас општина Вождовац. Што значи да је живео и у Пиносави или неко време боравио у том селу. Јер се у тексту говори да су се ови хајдуци који се помињу из Шумадије ишли у у Срем и у опште у Војводини где су прошли обуку коју је и тадашња аустроугарска власт донекле подржавала и припремали се да дижу Устанке против Турака. Дакле то је период пре и после Кочине Крајине и пре Првог Устанка