Аутор Тема: Архив Србије  (Прочитано 23248 пута)

Đorđo

  • Гост
Архив Србије
« послато: Фебруар 09, 2014, 06:56:49 поподне »
Јесте ли користили архив Србије у прављењу породичног стабла и каква су ваша искуства?

Ван мреже Titanik

  • Гост
  • *
  • Поруке: 18
Одг: Архив Србије
« Одговор #1 послато: Март 29, 2016, 10:13:48 поподне »
Isao sam dva puta i ni jednom nisam nasao ono sto mi je trebalo, ali vredi probati!

Ван мреже Селаковић

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2350
  • I-Z17855>>>FT173833
Одг: Архив Србије
« Одговор #2 послато: Март 30, 2016, 12:19:46 пре подне »
Ишао сам у последњих месец и по дана десетак пута, на по сат времена. Било ми је од велике користи. Потврдио сам многа имена из породичних прича. Сазнао многе године. Арачки тефтери, тефтери чибука и спискови пореских глава из 1820-их и '30-их били су најдрагоценији, па онда попис из 1863. у мањој мери. Уписивање појединих фамилија под презименом изведеним из имена оца, што ме је испрва доводило до нервног слома, јер сам нека имена захваљујући томе пропуштао, на крају ми је веома, веома много значило. На пример, неколицина домаћинстава Селаковића из Кремана, који су сви остали Селаковић до дана данашњег, уписивана су као Илићи, Гавриловићи, Лазаревићи, Пантовићи итд. Испрва их нисам нашао поред осталих Селака, па сам после све поново прелазио и повезао - на овај начин сачувана су имена даљих предака која нигде више на папиру не постоје, а сећања потомака, на мишиће из малог мозга извучена, потврдила су ми овог Гаврила, Лазара, Панту... За Војводину је ситуација другачија, као и за пределе ослобађане 1877/8, 1912/13. 

Узгред, мало сам рачунао, мислим да би највише десетак људи, хонорарно ангажованих (ако су већ паре проблем, а на изборе и странке се расипа новац шаком и капом) за највише шест месеци, могло да прекуца целокупну грађу тефтера и пописа из 19. века. Да се све то стави на интернет и омогући, наравно бесплатно, претраживање сваком грађанину Србије и света. Велика је штета што то до сада није урађено. 

 

Ван мреже Gallavant

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 110
Одг: Архив Србије
« Одговор #3 послато: Март 30, 2016, 05:13:20 поподне »
Узгред, мало сам рачунао, мислим да би највише десетак људи, хонорарно ангажованих (ако су већ паре проблем, а на изборе и странке се расипа новац шаком и капом) за највише шест месеци, могло да прекуца целокупну грађу тефтера и пописа из 19. века. Да се све то стави на интернет и омогући, наравно бесплатно, претраживање сваком грађанину Србије и света. Велика је штета што то до сада није урађено.

Svaka čast za ovo! Već neko vreme se nosim sa ovom idejom, i mislim da je to odlična prilika da naše društvo pokrene inicijativu i nešto postigne. Mislim da je najbolje rešenje sve te podatke digitalizovati i onda raditi na indeksiranju, nešto kao npr FamilySearch indexing (koji btw mogu biti odlični partneri za ovakav poduhvat). Čim nađem nešto vremena, hteo bih da polagano u detalje napišem predlog u posebnoj temi, pa da vidimo da li je to izvodljivo i ima li interesovanja.

Ван мреже Селаковић

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2350
  • I-Z17855>>>FT173833
Одг: Архив Србије
« Одговор #4 послато: Март 30, 2016, 07:22:14 поподне »
И ја подржавам овакву иницијативу.  :)

Ван мреже Radul

  • Члан Друштва
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1682
  • J-Y230853 Башино Село, Цетиње > Кривошије
Одг: Архив Србије
« Одговор #5 послато: Април 25, 2016, 11:49:47 поподне »
Користио сам архив, могу рећи да ми је дао доста информација. Збирка Андрије Лубурића има многе информације које се не могу наћи у књигама. ;)
Ако се бојите, немојте то чинити; ако то радите, не бојте се! - Темуџин

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Архив Србије
« Одговор #6 послато: Април 26, 2016, 11:10:05 пре подне »
Како сте прикупљали податке, ви што сте радили у Архиву, да ли сте грађу копирали, фоторафисали, или на лицу места, преписивали?



Ван мреже Селаковић

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2350
  • I-Z17855>>>FT173833
Одг: Архив Србије
« Одговор #7 послато: Април 26, 2016, 12:20:11 поподне »
Како сте прикупљали податке, ви што сте радили у Архиву, да ли сте грађу копирали, фоторафисали, или на лицу места, преписивали?

U Beogradu su me interesovali arački tefteri, spiskovi poreskih glava, tefteri čibuka i slične stvari, kao i popisi - ove stvari su mikrofilmovane i ja sam sa mikrofilmova prepisivao. Oni vam mogu narezati ove stvari na disk (mislim da je 30 din. po strani + usluga rezanja oko 200 din. na primer), ali to nisam koristio. U Užicu i Valjevu interesovale su me crkvene knjige. U Valjevu su digitalizovane i pojedinačna knjiga je 100 dinara, što sam naravno odmah iskoristio i kupio sve knjige koje me interesuju, po mom mišljenju te knjige vrede i mnogo više. U Užicu nisu digitalizovane, pa je moja daleka, daleka rođaka Selakovićka, koja je uradila taj deo istraživanja, jer bi meni trebalo 10 dana godišnjeg odmora za to, sedela danima, listala knjige u originalu i prepisivala.

Ван мреже Пеца

  • Члан Друштва
  • Помоћник
  • *****
  • Поруке: 104
Одг: Архив Србије
« Одговор #8 послато: Април 26, 2016, 01:03:25 поподне »
Користио сам архив, могу рећи да ми је дао доста информација. Збирка Андрије Лубурића има многе информације које се не могу наћи у књигама. ;)

Slažem se. I meni je zbirka Andrije Luburića mnogo pomogla. Čini mi se da se radi o 14. kutija neobjavljenih materijala. Veći dio se odnosi na operacije Hercegovačkog bataljona crnogorske vojske u I svjetskom ratu. Ima dosta zapisa o porijeklu nikšićkih i čevskih familija. Dobio sam informaciju da je Andrija Luburić obradio Ozriniće, ali da ta studija nikada nije izdata. Navodno da se rukopis nalazi u arhivu SANU, ali potvrdu toga nemam..

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Архив Србије
« Одговор #9 послато: Април 26, 2016, 01:15:24 поподне »
U Beogradu su me interesovali arački tefteri, spiskovi poreskih glava, tefteri čibuka i slične stvari, kao i popisi - ove stvari su mikrofilmovane i ja sam sa mikrofilmova prepisivao. Oni vam mogu narezati ove stvari na disk (mislim da je 30 din. po strani + usluga rezanja oko 200 din. na primer), ali to nisam koristio. U Užicu i Valjevu interesovale su me crkvene knjige. U Valjevu su digitalizovane i pojedinačna knjiga je 100 dinara, što sam naravno odmah iskoristio i kupio sve knjige koje me interesuju, po mom mišljenju te knjige vrede i mnogo više. U Užicu nisu digitalizovane, pa je moja daleka, daleka rođaka Selakovićka, koja je uradila taj deo istraživanja, jer bi meni trebalo 10 dana godišnjeg odmora za to, sedela danima, listala knjige u originalu i prepisivala.

Оно што мене интересује, добио сам информацију да није микрофилмовано, тако да остаје или обрада на лицу места, или копирање грађе. Нешто као што је радила ваша рођака. Бојим се да ће бити нечитко, а да уколико то будем тамо радио, да ће ми то одузети исувише времена. Најбоље би било копирати, али у том случају биће то оно најважније, иако у начелу не би све укупно било скупље од педесетак евра.

Хвала на одговору у сваком случају, Селаковићу!



Ван мреже Селаковић

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2350
  • I-Z17855>>>FT173833
Одг: Архив Србије
« Одговор #10 послато: Април 26, 2016, 04:15:15 поподне »
Оно што мене интересује, добио сам информацију да није микрофилмовано, тако да остаје или обрада на лицу места, или копирање грађе. Нешто као што је радила ваша рођака. Бојим се да ће бити нечитко, а да уколико то будем тамо радио, да ће ми то одузети исувише времена. Најбоље би било копирати, али у том случају биће то оно најважније, иако у начелу не би све укупно било скупље од педесетак евра.

Хвала на одговору у сваком случају, Селаковићу!

У архиву у Београду приметио сам доста људи ради са материјалом који није микрофилмован, већина заправо ради са таквим материјалом. Не могу да тврдим, али за све време проведено тамо мислим да нико није наручивао, изводио или питао за копирање, тако да не знам каква им је политика по том питању. Све које сам приметио - преписивали су. Срећно!

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Архив Србије
« Одговор #11 послато: Април 26, 2016, 05:51:05 поподне »
У архиву у Београду приметио сам доста људи ради са материјалом који није микрофилмован, већина заправо ради са таквим материјалом. Не могу да тврдим, али за све време проведено тамо мислим да нико није наручивао, изводио или питао за копирање, тако да не знам каква им је политика по том питању. Све које сам приметио - преписивали су. Срећно!

Хвала на информацијама. Надам се да ћемо нешто направити у сваком случају. Чујемо се! :)



Ван мреже Radul

  • Члан Друштва
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1682
  • J-Y230853 Башино Село, Цетиње > Кривошије
Одг: Архив Србије
« Одговор #12 послато: Април 26, 2016, 08:56:47 поподне »
Како сте прикупљали податке, ви што сте радили у Архиву, да ли сте грађу копирали, фоторафисали, или на лицу места, преписивали?

Испрва сам преписивао, да бих касније сазнао да се може копирати и скенирати.

Slažem se. I meni je zbirka Andrije Luburića mnogo pomogla. Čini mi se da se radi o 14. kutija neobjavljenih materijala. Veći dio se odnosi na operacije Hercegovačkog bataljona crnogorske vojske u I svjetskom ratu. Ima dosta zapisa o porijeklu nikšićkih i čevskih familija. Dobio sam informaciju da je Andrija Luburić obradio Ozriniće, ali da ta studija nikada nije izdata. Navodno da se rukopis nalazi u arhivu SANU, ali potvrdu toga nemam..

Да, има доста грађе о породицама са Чева и Никшића, те и доста народних епских пјесама које се не могу тренутно наћи у књигама.
Ако се бојите, немојте то чинити; ако то радите, не бојте се! - Темуџин

Ван мреже ВУЛИЋЕВИЋ (САВИЋ) З. ИГОР

  • Члан Друштва
  • Почетник
  • *****
  • Поруке: 35
  • I2-PH908 PH3310+ mtDNA V
Одг: Архив Србије
« Одговор #13 послато: Мај 26, 2016, 08:02:00 поподне »
Поштовани,

да ли неко можда има информацију или предлог где бих могао да потражим своје предаке, родом сво из Бишева код Рожаја,

тамо смо били Савић-и а када смо после 1890 прешлу у општину Лепосавић презиме је промењено у Вулићевић, славимо Св.Краља Стефана Дечанског,

угред буди речено, ја сам нов у овој причи  :D
" Bez muke se pesma ne ispoja, bez muke se sablja ne sakova! "

Ван мреже vidoje 013

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1164
Одг: Архив Србије
« Одговор #14 послато: Мај 26, 2016, 08:18:39 поподне »
 Игоре, погледај: Рожаје и Штавица од академика Милисава Лутовца, који је на томе докторирао на Сорбони. Можда си већ то консултовао...

Ван мреже Селаковић

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2350
  • I-Z17855>>>FT173833
Одг: Архив Србије
« Одговор #15 послато: Мај 26, 2016, 08:25:17 поподне »
Драги Игоре, с обзиром на хаплогрупу, донекле ми је упитна веза са Кучима. Миљан Јокановић у књизи "Племе Кучи" помиње само ове Савиће (и нека слична презимена):




Ван мреже ВУЛИЋЕВИЋ (САВИЋ) З. ИГОР

  • Члан Друштва
  • Почетник
  • *****
  • Поруке: 35
  • I2-PH908 PH3310+ mtDNA V
Одг: Архив Србије
« Одговор #16 послато: Мај 31, 2016, 08:13:21 поподне »
Игоре, погледај: Рожаје и Штавица од академика Милисава Лутовца, који је на томе докторирао на Сорбони. Можда си већ то консултовао...

Видоје, хвала на информацији, прегледао сам књигу Рожаје и Штавица, помињу се Савићи и Милићевићи(обе породице славе СВ. Краља Стефана Дечанског) као блиски рођаци који су дошли однекуд из Куча,
али се некаже одакле и када и колико дуго су већ у Бишеву...
" Bez muke se pesma ne ispoja, bez muke se sablja ne sakova! "

Ван мреже ВУЛИЋЕВИЋ (САВИЋ) З. ИГОР

  • Члан Друштва
  • Почетник
  • *****
  • Поруке: 35
  • I2-PH908 PH3310+ mtDNA V
Одг: Архив Србије
« Одговор #17 послато: Мај 31, 2016, 08:27:12 поподне »
Драги Игоре, с обзиром на хаплогрупу, донекле ми је упитна веза са Кучима. Миљан Јокановић у књизи "Племе Кучи" помиње само ове Савиће (и нека слична презимена):



Поштовани Селаковићу,
захваљујем се на смерницама, то ми много значи, ако би рецимо ви или неко на форуму имао информацију како се израђује породично стабло, био бих захвалан...
" Bez muke se pesma ne ispoja, bez muke se sablja ne sakova! "

Ван мреже ВУЛИЋЕВИЋ (САВИЋ) З. ИГОР

  • Члан Друштва
  • Почетник
  • *****
  • Поруке: 35
  • I2-PH908 PH3310+ mtDNA V
Одг: Архив Србије
« Одговор #18 послато: Јун 03, 2016, 11:00:08 пре подне »
Када се у помиње САВИЋ - Кумзе моја процена је да је то чиста грешка, вероватно у препису домумента...
и да је исправно:  САВИЋ - Кулизе...
" Bez muke se pesma ne ispoja, bez muke se sablja ne sakova! "

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Архив Србије
« Одговор #19 послато: Јун 15, 2016, 08:07:18 поподне »
Данас бејах у Архиву Србије, да погледам оне пописе Барањске жупаније, које помињаху на сајту. Добио сам тражену грађу (Барањска жупанија, две књиге пописа (поименични попис из 1729-1732. године, те општи попис из 1742. године), те судски протокол из 1788. године).

Пописне књиге сам детаљно прегледао обе, док сам судски протокол погледао на прескокце (исвуше нечитко и обилно за неко блиц истраживање).

Утврдих да се поименични попис не односи на целу Барању, већ на нека места из околине Печуја, те доста места која су на западу Барањске и на исторку Шомођске жупаније, а што се види и по нарочитој присутности презимена Хорват, имајући на уму факт да је Шомођ већим делом насељен управо са простора Хрватске (неки су Срби, неки су Хрвати). Пописна књига није велика, доста читко је писана (кад се човек уштоси у рукопис, чита се као књига), и верујем да би се дала преписати за дан-два рада у Архиву. Да ли тај сам посао има смисла, мислим да има, јер је у попису бар половина презимена јужнословенског порекла.

Док што се тиче општег пописа, за њега могу рећи да се исто тако односи на мало шири простор од Барањске жупаније (по границама из 1720. године), али није искључено да су нека места у међувремену мењала своја административна средишта, па тако у то време и припадала Барањској жупанији.

На крају, могу још да похвалим људе запослене у Архиву, који по свом карактеру одговарају позиву радника архива.



Ван мреже Jocko

  • Гост
  • *
  • Поруке: 4
Одг: Архив Србије
« Одговор #20 послато: Јун 17, 2016, 06:03:51 поподне »
Postovani, zeljela bih istraziti porijeklo prezimena Milijas pa me interesuje na koji nacin. Hvala unaprijed

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Архив Србије
« Одговор #21 послато: Јун 17, 2016, 06:26:21 поподне »
Postovani, zeljela bih istraziti porijeklo prezimena Milijas pa me interesuje na koji nacin. Hvala unaprijed

У Архиву Србије или уопште да истражите порекло презимена Милијаш?

Ако је ово друго, онда поставите тему на неком од потфорума Порекла становништва, и за почетак наведите основне податке које знате о том презимену, пре свега место порекла, кад се први пут јавља у том месту, коју крсну славу слави поменута фамилија.



Ван мреже Suzana Maric

  • Гост
  • *
  • Поруке: 2
Одг: Архив Србије
« Одговор #22 послато: Април 19, 2017, 11:06:18 поподне »
Postovani,

Mnogo se interesujem za poreklo svoje porodice, i dosta toga vec znam, ali sam naisla na zid. U pitanju je jedan od mojih predaka koji je 1906 otisao za Ameriku, Stevan Cosic. Poveo je zenu Zorku, ali se ona posle par 4-5 godina vratila u Martince sa dve cerke. Kasnije, u Macvanskom Prnjavoru otvara kafanu koju je posecivao i sam kralj. Sto se tice Stevana, on se u Americi ozenio drugom zenom, Marijom Mamulom, iz Beograda. I tu sam se zaustavila. Nemam daljih informacija.
Znam da je sa njom imao dece, i znam da se vratila u Srbiju, ali joj tu gubim svaki trag.
Ne mogu da pronadjem informacije o njoj i njenoj deci, a upoznata sam sa cinjenicom da su Amerikanci u to vreme popisivali svakog ko je brodom putovao u i iz Amerike. Saznala sam isto tako da je Stevan 1946. godine doneo u Srbiju knjigu u kojoj su bili popisani svi putnici tog broda.
Zanima me da li neko zna da li ta  knjiga postoji u arhivu, mozda u Sremskoj Mitrovici ili Beogradu. Prica je zaista zanimljiva i volela bih da pronadjem i taj deo slagalice koji mi nedostaje.

S postovanjem

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Архив Србије
« Одговор #23 послато: Април 19, 2017, 11:19:04 поподне »
Postovani,

Mnogo se interesujem za poreklo svoje porodice, i dosta toga vec znam, ali sam naisla na zid. U pitanju je jedan od mojih predaka koji je 1906 otisao za Ameriku, Stevan Cosic. Poveo je zenu Zorku, ali se ona posle par 4-5 godina vratila u Martince sa dve cerke. Kasnije, u Macvanskom Prnjavoru otvara kafanu koju je posecivao i sam kralj. Sto se tice Stevana, on se u Americi ozenio drugom zenom, Marijom Mamulom, iz Beograda. I tu sam se zaustavila. Nemam daljih informacija.
Znam da je sa njom imao dece, i znam da se vratila u Srbiju, ali joj tu gubim svaki trag.
Ne mogu da pronadjem informacije o njoj i njenoj deci, a upoznata sam sa cinjenicom da su Amerikanci u to vreme popisivali svakog ko je brodom putovao u i iz Amerike. Saznala sam isto tako da je Stevan 1946. godine doneo u Srbiju knjigu u kojoj su bili popisani svi putnici tog broda.
Zanima me da li neko zna da li ta  knjiga postoji u arhivu, mozda u Sremskoj Mitrovici ili Beogradu. Prica je zaista zanimljiva i volela bih da pronadjem i taj deo slagalice koji mi nedostaje.

S postovanjem

То је поприличан зид, онда. Не знам да ли вам је жив тај информатор од кога сте сазнали да су се уопште вратили у Србију? Јер у случају да јесте, можда бисте могли покушати извући још неки детља, који би вам помогао у лоцирању поменуте породице? Архиви у овом случају не верујем да би били од користи.



Ван мреже Gallavant

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 110
Одг: Архив Србије
« Одговор #24 послато: Април 19, 2017, 11:40:16 поподне »
Ne mogu da pronadjem informacije o njoj i njenoj deci, a upoznata sam sa cinjenicom da su Amerikanci u to vreme popisivali svakog ko je brodom putovao u i iz Amerike. Saznala sam isto tako da je Stevan 1946. godine doneo u Srbiju knjigu u kojoj su bili popisani svi putnici tog broda.

Slažem se sa Amikusom da ovde arhivi verovatno neće biti od pomoći, ali bih preporučio pretragu po američkim sajtovima gde ima raznoraznih podataka. Dobar početak je FamilySearch, ali ima i drugih sajtova. Imaš li još nekih informacija vezanih za Stevanov boravak u Americi? Država u kojoj je živeo, brod kojim je otišao (ili pristav gde je došao), da li je tamo preminuo (piše da se samo supruga vratila u Srbiju), itd itd. Gde je Stevan rođen?

Rado bih pomogao, s obzirom da mi je uvek bila želja da cunjam po američkim bazama podataka na mreži, ali eto, niko od mojih predaka se nije selio. Inače, pretpostavljam da se čovek u pitanju preziva Ćosić?

Ван мреже Suzana Maric

  • Гост
  • *
  • Поруке: 2
Одг: Архив Србије
« Одговор #25 послато: Април 20, 2017, 12:53:10 пре подне »
Slažem se sa Amikusom da ovde arhivi verovatno neće biti od pomoći, ali bih preporučio pretragu po američkim sajtovima gde ima raznoraznih podataka. Dobar početak je FamilySearch, ali ima i drugih sajtova. Imaš li još nekih informacija vezanih za Stevanov boravak u Americi? Država u kojoj je živeo, brod kojim je otišao (ili pristav gde je došao), da li je tamo preminuo (piše da se samo supruga vratila u Srbiju), itd itd. Gde je Stevan rođen?

Rado bih pomogao, s obzirom da mi je uvek bila želja da cunjam po američkim bazama podataka na mreži, ali eto, niko od mojih predaka se nije selio. Inače, pretpostavljam da se čovek u pitanju preziva Ćosić?


Jeste, Ćosić je u pitanju. Koliko znam, ziveo je u Barbertonu, Ohajo, a baka mi kaze da misli da je jedno vreme bio i u Cikagu. Vratio se u Martince 1946. godine, u Martincima je i sahranjen 1957. S tim da ja nisam sigurna za njegovu godinu rodjenja jer na spomeniku pise da je ziveo 74 godine, ali koliko je i to tacno. Za brod nisam sigurna ali mislim da je Hannover, baka kaze da je sve bilo zabelezeno u toj knjizi koju je on doneo kad se vratio.
Na sajtu Ellis Island sam pronasla podatke o njegovoj prvoj zeni, Zorki, ali od njega ni traga.
Hvala u svakom slucaju.

Ван мреже Mateja

  • Гост
  • *
  • Поруке: 13
Одг: Архив Србије
« Одговор #26 послато: Јул 03, 2017, 04:19:11 поподне »
Da li ima ovde istrayivaca koji bi ya neku nadoknadu isli do Arhiva i trazili neke podatke?

Ван мреже Делија

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1354
  • I2-PH908-Z16983>A493>A8741* (Никољдан, Панчево)
Одг: Архив Србије
« Одговор #27 послато: Јул 12, 2017, 10:54:49 поподне »
Не знам да ли то постоји у другим архивима али у панчевачком архиву постоје тзв. Passprotokole Pancsova који се воде од 1796.године најраније (не знам дал су тада уведени пасоши-после Кочине Крајине или у градском архиву имају сачуване пасоше од тог времена само)..може бити вредан извор података јер се у њему неретко налазе подаци о трајном пресељењу разних људи у окоолна села углавном,мада када се сагледа ситуација у Банату и ако се зна да је највећи део насеља трајно насељен 1774.године онда је највећи део тих сеоба пропуштен јер се пасошки протоколи воде за период након овог.Протоколи су писани на немачком.
Кажем,не знам каква је ситуација у другим архивима што се тиче почетка вођења евиденције и уопште постојања овог вида података.
Негде сам чуо,можда и прочитао да су се пасоши издавали ако је особа планирала да оде негде ван свог места на више од 3 дана а казне за непоштовање времена за који је пасош издат биле су драконске.
Рацко Панчево 1764- Опово (1765-1790)- Црепаја (1790-1912)-Панчево

BigY DNK: Максим Животин Панчевац (1735-1784), Живота Поповић 1710-? : I2 PH908>Z16983>A493>A8741*

Мтднк : Јовановић-Бећаров Софија, Војка, Никољдан (1896): U5b1b1-b*

Ван мреже vojinenad

  • Етнолог
  • *********
  • Поруке: 2211
Одг: Архив Србије
« Одговор #28 послато: Јул 13, 2017, 08:11:04 пре подне »
Не знам да ли то постоји у другим архивима али у панчевачком архиву постоје тзв. Passprotokole Pancsova који се воде од 1796.године најраније (не знам дал су тада уведени пасоши-после Кочине Крајине или у градском архиву имају сачуване пасоше од тог времена само)..може бити вредан извор података јер се у њему неретко налазе подаци о трајном пресељењу разних људи у окоолна села углавном,мада када се сагледа ситуација у Банату и ако се зна да је највећи део насеља трајно насељен 1774.године онда је највећи део тих сеоба пропуштен јер се пасошки протоколи воде за период након овог.Протоколи су писани на немачком.
Кажем,не знам каква је ситуација у другим архивима што се тиче почетка вођења евиденције и уопште постојања овог вида података.
Негде сам чуо,можда и прочитао да су се пасоши издавали ако је особа планирала да оде негде ван свог места на више од 3 дана а казне за непоштовање времена за који је пасош издат биле су драконске.
Државни архив Црне Горе на Цетињу 2013. године штампао је ''Поименични протоколи издатих пасоша у књажевини Црној Гори 1866-1878'' књига 1  и ''Поименични протоколи издатих пасоша у књажевини Црној Гори 1879-1833'' књига 2.

Ван мреже Делија

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1354
  • I2-PH908-Z16983>A493>A8741* (Никољдан, Панчево)
Одг: Архив Србије
« Одговор #29 послато: Јул 13, 2017, 05:33:15 поподне »
Државни архив Црне Горе на Цетињу 2013. године штампао је ''Поименични протоколи издатих пасоша у књажевини Црној Гори 1866-1878'' књига 1  и ''Поименични протоколи издатих пасоша у књажевини Црној Гори 1879-1833'' књига 2.

А јел су пасоши издавани само за напуштање територије Кнежевине Црне Горе или су важили и за интерна кретања унутар граница?
Рацко Панчево 1764- Опово (1765-1790)- Црепаја (1790-1912)-Панчево

BigY DNK: Максим Животин Панчевац (1735-1784), Живота Поповић 1710-? : I2 PH908>Z16983>A493>A8741*

Мтднк : Јовановић-Бећаров Софија, Војка, Никољдан (1896): U5b1b1-b*

Ван мреже vojinenad

  • Етнолог
  • *********
  • Поруке: 2211
Одг: Архив Србије
« Одговор #30 послато: Јул 13, 2017, 07:27:40 поподне »
Колико ми је познато кретање становништва унутар граница Црне Горе никад није изискивало вађење пасоша или било каквих других докумената или дозвола. Ови протоколи конкретно односе се на издавање пасоша за преселење у Србију, Турску итд., што и стоји у напомени.

Ван мреже Дробњак

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1208
  • I1 P109
Одг: Архив Србије
« Одговор #31 послато: Јул 13, 2017, 07:31:18 поподне »
А јел су пасоши издавани само за напуштање територије Кнежевине Црне Горе или су важили и за интерна кретања унутар граница?
Колико знам важили су само за путовања преко границе. Углавном су издавани за пресељење у Србију или Америку. У Црној Гори је било тешко у 19. веку контролисати унутрашња кретања јер је друштво још увек изразито сточарско и самим тим су годишње миграције на релацији село-планина биле део свакодневице све до скора. Није планина свима била више села. Имамо нпр. Бјелопавлиће и Рудињане којима су планине удаљене чак и по 100 км од матичног села. У случају Бјелопавлића, њихов катун на Сињајевини је чак и у другој нахији. Није било ни званичних путева него се ишло старим путевима и рутама који су вековима коришћени за прогон стоке и путовање људи.
Искушење баца људе с трона,
роба диже изнад фараона.

Ван мреже vrbaplandiste2402

  • Гост
  • *
  • Поруке: 6
Одг: Архив Србије
« Одговор #32 послато: Новембар 14, 2017, 10:44:34 поподне »
Има ли можда неког ко би за мене у Архиву Србије покушао нешто да пронађе, уз надокнаду?
Не живим у Београду и за сада немам времена да боравим тамо.

Ван мреже vrbaplandiste2402

  • Гост
  • *
  • Поруке: 6
Одг: Архив Србије
« Одговор #33 послато: Новембар 28, 2017, 08:46:38 поподне »
Поздрав свима.ТРАГАМ ЗА ИМЕНОМ СВОГ ЧУКУНДЕДЕ.
Зна ли неко где могу да потражим следеће матичне књиге:
Доња Сабанта, 1880. година, књига рођених.
Тамо ми је рођен прадеда Обрен Петровић а затим је живео у Лозовику код Јагодине, наводно код тетке јер му је мајка умрла, до своје женидбе. (А затим до своје смрти 1914. у Белици код Јагодине код човека који га је "усинио")
Лозовик код Јагодине, око 1900. до 1906.- књига венчаних. Оженио се девојком из Лозовика, Лепосава.
У Бунару тих књига нема, у Лозовику у МК  нема, у Историјскком архиву Јагодине-нема, у Доњој Сабанти, у МК, такође нема.
У Бунару је уписан у књизи умрлих, али није уписано име оца.
Можда би ми помогао и неки попис становништва из преиода после 1880. за Лозовик или Доњу Сабанту а за Белицу после 1906. године, када ми је рођен деда Славољуб, у Белици.
Можда постоји и неки други извор који може да помогне.
Захваљујем се унапред.

Ван мреже Златан

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 553
  • Y: E-V13>А18833>А9739
Одг: Архив Србије
« Одговор #34 послато: Април 19, 2018, 04:30:26 поподне »
Још једно питање везано за архиве.
Зна ли неко где могу да нађем регистроване борце који су погинули за време 1. светског рата?

Моја чукун баба је у септембра 1914. добила информацију из тадашње месне заједнице да је њен муж, мој чукун-деда, погинуо на Мачковом Камену. Али то је то, немамо никакав писмени податак који би некако документовао ту причу.

Хвала унапред!

Ван мреже Platin

  • Одбор за архивистику
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 981
Одг: Архив Србије
« Одговор #35 послато: Април 19, 2018, 09:34:03 поподне »
Још једно питање везано за архиве.
Зна ли неко где могу да нађем регистроване борце који су погинули за време 1. светског рата?

Моја чукун баба је у септембра 1914. добила информацију из тадашње месне заједнице да је њен муж, мој чукун-деда, погинуо на Мачковом Камену. Али то је то, немамо никакав писмени податак који би некако документовао ту причу.

Хвала унапред!
Сва војна питања су строго у Војном архиву. Ако неко зна, то морају да буду они. Покривају сва времена, откако смо се отргли од Турака.
Писало се и о дигитализацији, али нисам сигуран у којој је то фази.

Истини за вољу, они су одмах на првом месту написали да им треба јединица у којој је неко био... што је врло неприлично са мог становишта. Доста нас зна тек толико да нам је неки деда или прадеда био у војсци и то је све. Знамо да ли су погинули или преживели и ништа више.

Ми, истраживачи родослова обично знамо име деце, супругу, родитеље, место рођења... све осим јединице.

Ван мреже Platin

  • Одбор за архивистику
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 981
Одг: Архив Србије
« Одговор #36 послато: Април 19, 2018, 09:40:36 поподне »
Postovani,

Mnogo se interesujem za poreklo svoje porodice, i dosta toga vec znam, ali sam naisla na zid. U pitanju je jedan od mojih predaka koji je 1906 otisao za Ameriku, Stevan Cosic. Poveo je zenu Zorku, ali se ona posle par 4-5 godina vratila u Martince sa dve cerke. Kasnije, u Macvanskom Prnjavoru otvara kafanu koju je posecivao i sam kralj. Sto se tice Stevana, on se u Americi ozenio drugom zenom, Marijom Mamulom, iz Beograda. I tu sam se zaustavila. Nemam daljih informacija.
Znam da je sa njom imao dece, i znam da se vratila u Srbiju, ali joj tu gubim svaki trag.
Ne mogu da pronadjem informacije o njoj i njenoj deci, a upoznata sam sa cinjenicom da su Amerikanci u to vreme popisivali svakog ko je brodom putovao u i iz Amerike. Saznala sam isto tako da je Stevan 1946. godine doneo u Srbiju knjigu u kojoj su bili popisani svi putnici tog broda.
Zanima me da li neko zna da li ta  knjiga postoji u arhivu, mozda u Sremskoj Mitrovici ili Beogradu. Prica je zaista zanimljiva i volela bih da pronadjem i taj deo slagalice koji mi nedostaje.

S postovanjem
Доста података савременог доба (обухвата период после Првог светског рата) је унесено базе података, па може помоћу матичних служби при некој општини да се добије. Не знам колика је повезаност свих општина у Србији, али ако она постоји, онда би подаци требало да буду пронађени врло лако.
Имам искуства са свим тим.

Било какав попис путника за било где код нас сигурно не постоји.

Могло би да се потражи по супругама и по деци (ако се имају тачна имена, посао није претежак).

Ван мреже Platin

  • Одбор за архивистику
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 981
Одг: Архив Србије
« Одговор #37 послато: Април 19, 2018, 09:46:04 поподне »

Jeste, Ćosić je u pitanju. Koliko znam, ziveo je u Barbertonu, Ohajo, a baka mi kaze da misli da je jedno vreme bio i u Cikagu. Vratio se u Martince 1946. godine, u Martincima je i sahranjen 1957. S tim da ja nisam sigurna za njegovu godinu rodjenja jer na spomeniku pise da je ziveo 74 godine, ali koliko je i to tacno. Za brod nisam sigurna ali mislim da je Hannover, baka kaze da je sve bilo zabelezeno u toj knjizi koju je on doneo kad se vratio.
Na sajtu Ellis Island sam pronasla podatke o njegovoj prvoj zeni, Zorki, ali od njega ni traga.
Hvala u svakom slucaju.
Рођење може да се потврди читањем црквених књига.

Црквене матичне књиге су, у Србији, од најстаријег периода па до најкасније 1900. године по локалним архивима (постоји их око 30). Новије од тога је по општинама (до 1945. године). После тога држава преузима на себе вођење књига.
Период после Првог светског рата је углавном унешен у базе података и ту је претрага лака (ако знамо шта тачно тражимо).
За читање књига у општинама постоји процедура. Нема неких посебних предуслова, осим што није бесплатно.
Читање по архивима је слободно. Фотокопирање и скенирање је могуће.


Напомена: старе црквене матичне књиге су искључиво у локалним архивима или општинама, нису у Архиву Србије.
У Архиву Србије може да се пронађе попис становништва и слично, пошто су то биле процедуре на државном нивоу власти.
« Последња измена: Април 19, 2018, 09:47:53 поподне Platin »

Ван мреже Златан

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 553
  • Y: E-V13>А18833>А9739
Одг: Архив Србије
« Одговор #38 послато: Април 19, 2018, 09:49:12 поподне »
Сва војна питања су строго у Војном архиву. Ако неко зна, то морају да буду они. Покривају сва времена, откако смо се отргли од Турака.
Писало се и о дигитализацији, али нисам сигуран у којој је то фази.

Истини за вољу, они су одмах на првом месту написали да им треба јединица у којој је неко био... што је врло неприлично са мог становишта. Доста нас зна тек толико да нам је неки деда или прадеда био у војсци и то је све. Знамо да ли су погинули или преживели и ништа више.

Ми, истраживачи родослова обично знамо име деце, супругу, родитеље, место рођења... све осим јединице.

Хвала на одговору Платин. Обавезно ћу пробати код њих.
Уз констатацију да и ја знам о њему доста тога, осим јединице у којој је био. А с обзиром да му отац није био жив, чисто сумњам да је ико из његових савременика знао у којој јединици је био ...

Ван мреже Platin

  • Одбор за архивистику
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 981
Одг: Архив Србије
« Одговор #39 послато: Април 19, 2018, 09:58:25 поподне »
Поздрав свима.ТРАГАМ ЗА ИМЕНОМ СВОГ ЧУКУНДЕДЕ.
Зна ли неко где могу да потражим следеће матичне књиге:
Доња Сабанта, 1880. година, књига рођених.
Тамо ми је рођен прадеда Обрен Петровић а затим је живео у Лозовику код Јагодине, наводно код тетке јер му је мајка умрла, до своје женидбе. (А затим до своје смрти 1914. у Белици код Јагодине код човека који га је "усинио")
Лозовик код Јагодине, око 1900. до 1906.- књига венчаних. Оженио се девојком из Лозовика, Лепосава.
У Бунару тих књига нема, у Лозовику у МК  нема, у Историјскком архиву Јагодине-нема, у Доњој Сабанти, у МК, такође нема.
У Бунару је уписан у књизи умрлих, али није уписано име оца.
Можда би ми помогао и неки попис становништва из преиода после 1880. за Лозовик или Доњу Сабанту а за Белицу после 1906. године, када ми је рођен деда Славољуб, у Белици.
Можда постоји и неки други извор који може да помогне.
Захваљујем се унапред.

Постоји попис из 1884. године, али је јако мало тога сачувано. Мислим да није ни 5%.
Колико разумем, требало би погледати књиге за Доњу Сабанту... то данас припада Крагујевцу, у коме је и архив.
Ако књиге нису у архиву, онда су у општини (ако су сачуване). Ако није сачуван запис за самог Обрена, онда мора да је имао бар неког брата или сестру, па би то могло да помогне.

Постоји добро сачуван попис (истини за вољу, пореска књига, али одличан) из 1863. године, који јесте у Архиву Србије. Тек мало нешто недостаје. Ако се добро сећам, требало би да је око Крагујевца све сачувано.
Ту може да се добије име Обреновог оца... Да претпоставимо да је тада био тек дечак. То није проблем јер су у попису сви чланови домаћинства уписани именом и годинама старости.
Основна јединица пописа је једна, савремено речено, адреса. На једној адреси може да постоји домаћин са женом, неким бројем деце, снајама, унуцима... Већ шта је где постојало.

Ван мреже Platin

  • Одбор за архивистику
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 981
Одг: Архив Србије
« Одговор #40 послато: Април 19, 2018, 10:00:10 поподне »
Хвала на одговору Платин. Обавезно ћу пробати код њих.
Уз констатацију да и ја знам о њему доста тога, осим јединице у којој је био. А с обзиром да му отац није био жив, чисто сумњам да је ико из његових савременика знао у којој јединици је био ...
Још само да нагласим да је третман у војном архиву најстрожији... Посете су могуће, колико знам, тек једном недељно.
Тамо нисам ишао, остале архиве јесам посећивао.

Ван мреже spahibija

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 153
Одг: Архив Србије
« Одговор #41 послато: Мај 03, 2018, 10:18:43 поподне »

Jeste, Ćosić je u pitanju. Koliko znam, ziveo je u Barbertonu, Ohajo, a baka mi kaze da misli da je jedno vreme bio i u Cikagu. Vratio se u Martince 1946. godine, u Martincima je i sahranjen 1957. S tim da ja nisam sigurna za njegovu godinu rodjenja jer na spomeniku pise da je ziveo 74 godine, ali koliko je i to tacno. Za brod nisam sigurna ali mislim da je Hannover, baka kaze da je sve bilo zabelezeno u toj knjizi koju je on doneo kad se vratio.
Na sajtu Ellis Island sam pronasla podatke o njegovoj prvoj zeni, Zorki, ali od njega ni traga.
Hvala u svakom slucaju.
Као што је горе речено, најбоље да потражиш на сајту www.familysearch.org. Тамо сам брзинском претрагом наишао на неколико Стевана Ћосића. Само је потребно да се улогујеш и онда ће ти бити доступна претрага.

Ван мреже serbsky

  • Почетник
  • **
  • Поруке: 21
Одг: Архив Србије
« Одговор #42 послато: Фебруар 06, 2020, 01:05:50 поподне »
Зна ли ко када су рађени пописи становништва Краљевине Србије, након српско-турских ратова и ослобођења Јабланице и Топлице, дакле после 1978...(те територије ме занимају, у литератури се наводе само број домаћинстава по селима, број мушких и женских глава, али без имена и презимена)

Да ли су подаци сачувани и релевантни?! Каква су искуства, вреди ли ићи до Архива?

Архив Лесковац, наводно поседује црквене књиге из периода 1879-1912, што ми звучи ко научна фантастика, али видећу шта је преживело...



Ван мреже Антонин

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 213
  • J2 > J-Z1043
Одг: Архив Србије
« Одговор #43 послато: Фебруар 06, 2020, 01:51:13 поподне »
Пописи су рађени мање-више на сваких пет година.
Једини поименични попис који је сачуван јесте онај из 1863. године.
За попис из 1884/5 сачувано је нешто микро података, за нека села око Пирота и Чачка (да ја знам), али то је у суштини 5% укупног пописа.
Сви други пописи нису сачувани поименично, па чак ни пописи у Југославији.

Ван мреже serbsky

  • Почетник
  • **
  • Поруке: 21
Одг: Архив Србије
« Одговор #44 послато: Фебруар 06, 2020, 02:00:02 поподне »
Захваљујем!  ;)

Ван мреже Iєшɑ

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 175
  • Припɑдник сɑȋтɑ: 6. XII 2018.−
    • Kotraža sajt
Одг: Архив Србије
« Одговор #45 послато: Јул 07, 2022, 10:58:12 поподне »
Možda nisam najbolje odabrao u koju temu da se obratim, ali moram da pitam.

U koje su dokumente preci umrli pre 1910. godine, morali biti upisani sa imenom svoga oca, a da nije reč o matičnim knjigama i slično? I gde se mogu naći ti i takvi dokumenti?

Zahvaljujem u napred.
Новɑковић / Iєшић – „Iєшɑ“.
Iєшић Новɑковoг Симонов (1795.−1853.) и Милєнин (1801.−1864.) потомɑк.

Ван мреже Iєшɑ

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 175
  • Припɑдник сɑȋтɑ: 6. XII 2018.−
    • Kotraža sajt
Одг: Архив Србије
« Одговор #46 послато: Септембар 11, 2022, 03:01:44 поподне »
Moguće da nisam najadekvatnije odabrao temu, ali...

Ima li arhiva i gde, izdatih ličnih karti u Srbiji, u periodu od 1930.-ih godina?
Новɑковић / Iєшић – „Iєшɑ“.
Iєшић Новɑковoг Симонов (1795.−1853.) и Милєнин (1801.−1864.) потомɑк.

Ван мреже Platin

  • Одбор за архивистику
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 981
Одг: Архив Србије
« Одговор #47 послато: Септембар 12, 2022, 02:12:02 поподне »
Moguće da nisam najadekvatnije odabrao temu, ali...

Ima li arhiva i gde, izdatih ličnih karti u Srbiji, u periodu od 1930.-ih godina?

Погледати свакако шта имају у Архиву Србије, мада то ће бити друга зграда, не она у центру која покрива старији период. Постоји фонд Министарство унутрашњих дела.

Ипак, сумњам да се било где могу пронаћи саме личне карте или спискови евиденције. За подручје Београда препоручујем да се прегледају картони житеља, доступни после бесплатне регистрације на дигиталном репозиторијуму на сајту Архива Београда.

Где год да сам по другим архивима питао за картоне житеља или слично... гледали су ме и нису знали о чему причам. Нигде није било сличних докумената.
Можда је Београд посебан зато што поседује такву масу докумената па их нису бацили него дали архиву. Код осталих то изгледа није дошло до изражаја.
Свакако је право место за сва питања полиција, али они су најмање љубазно место и најмање излазе у сусрет при оваквим питањима.


Ван мреже Iєшɑ

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 175
  • Припɑдник сɑȋтɑ: 6. XII 2018.−
    • Kotraža sajt
Одг: Архив Србије
« Одговор #48 послато: Април 14, 2023, 12:16:27 поподне »
Pozdrav svima.

Ima li kakav god popis ljudstva ili vlasnika domaćinstava iz Srbije, iz perioda 1839 - 1859 godine?

Pregledao sam svu teftersku građu (1824 - 1839), popis stoke (1859) i oba popisa (1863, 1884/85)... Ali rezultati istraživanja su slabiji i pomalo kontradiktorni.

Tražim rodonačelnika Ješića (umro između 1847. i 1859. godine...).

U tefterima za moje mesto (Vlakča, Kragujevac) se pominju dvojica Ješa. Jedan je Ješa hadži-Pavlov Simeunović (1797-1832), otac Adžić Mijaila - Mike (1817-), Milovana (1823-) i Radoja (1829-), a drugi je Ješo Teodorov Smiljanić - Petrović (1797- posle 1839), koji je imao sina Milana (1829-?).

Popis stoke (1859) pominje Novaković Novaka, koji je bez sumnji moj predak Ješić Novak (1833-1905). U popisima su se uveliko potpisivali kao Ješići. U MKU se pominje jedan Alempije Novaković, umro 1893. godine u 37 godina, a Ješić Novakov sin prvenac beše Alempije (1855- umro pre 1927). Najverovatnije je tako upisan da bi ostalo upamćeno prethodno prezime, a treba znati da su imena Alempije i Novak bila ne tako česta u selu, tokom 19. veka, naprotiv.

Do nastanka toga popisa u selu beše jedna porodica Novaković, rod braće Marka (1807- pre 1859) i Janka (1816-1858), ali ta porodica se od polovine 19. veka preziva po njima dvojici. Markovi sinovi Miloš (1831-1897) i Živko (1833-) i njihovi potomci su Markovići, a Jankovi sinovi Stevan (1849-) i Vladimir (1853-) i njihovi potomci su Jankovići. Oni, Marko i Janko, su bili sestrići vožda Karađorđa (1766-1817), od sestre mu Marije. Ješići sa njima nisu ni rođ niti u srodstvu.

Nekadašnji Kotraža sajt imao je sliku iscrtanog tabelarnog rodoslova  moje porodice.
Na njemu su bili pomenuti Ješić Novak, majka, brat i sestra mu, njegove dve supruge, snaja za bratom i njegova i bratova deca, dok pored Novakove majke nije upisano ime oca. Administratori sajta nisu znali napisati ko mu je otac, a pored slike su napisali - Rodoslov je u izradi. Novak je upisan kao Novak Simić Ješić.
Smatram da mu otac beše Simeun - Sima, a deda Novak, kao i on.

Tražim izvore u kojima se mogao pominjati njihov otac i njegovi sinovi sa njegovim pravim imenom, imenom njihovog oca. Zanima me iz kojih izvora su administratori sajta pročitali ono - Simić... Ja isti ne nađoh i ne pregledah.

Zahvaljujem unapred na svakoj pomoći.
« Последња измена: Април 14, 2023, 12:23:27 поподне Ješo »
Новɑковић / Iєшић – „Iєшɑ“.
Iєшић Новɑковoг Симонов (1795.−1853.) и Милєнин (1801.−1864.) потомɑк.

Ван мреже ДушанПан

  • Члан Друштва
  • Помоћник
  • *****
  • Поруке: 127
  • Панић - Сирдија, Осечина I2-PH908
Одг: Архив Србије
« Одговор #49 послато: Април 14, 2023, 12:58:54 поподне »
Pozdrav svima.

Ima li kakav god popis ljudstva ili vlasnika domaćinstava iz Srbije, iz perioda 1839 - 1859 godine?

Pregledao sam svu teftersku građu (1824 - 1839), popis stoke (1859) i oba popisa (1863, 1884/85)... Ali rezultati istraživanja su slabiji i pomalo kontradiktorni.

Tražim rodonačelnika Ješića (umro između 1847. i 1859. godine...).

U tefterima za moje mesto (Vlakča, Kragujevac) se pominju dvojica Ješa. Jedan je Ješa hadži-Pavlov Simeunović (1797-1832), otac Adžić Mijaila - Mike (1817-), Milovana (1823-) i Radoja (1829-), a drugi je Ješo Teodorov Smiljanić - Petrović (1797- posle 1839), koji je imao sina Milana (1829-?).

Popis stoke (1859) pominje Novaković Novaka, koji je bez sumnji moj predak Ješić Novak (1833-1905). U popisima su se uveliko potpisivali kao Ješići. U MKU se pominje jedan Alempije Novaković, umro 1893. godine u 37 godina, a Ješić Novakov sin prvenac beše Alempije (1855- umro pre 1927). Najverovatnije je tako upisan da bi ostalo upamćeno prethodno prezime, a treba znati da su imena Alempije i Novak bila ne tako česta u selu, tokom 19. veka, naprotiv.

Do nastanka toga popisa u selu beše jedna porodica Novaković, rod braće Marka (1807- pre 1859) i Janka (1816-1858), ali ta porodica se od polovine 19. veka preziva po njima dvojici. Markovi sinovi Miloš (1831-1897) i Živko (1833-) i njihovi potomci su Markovići, a Jankovi sinovi Stevan (1849-) i Vladimir (1853-) i njihovi potomci su Jankovići. Oni, Marko i Janko, su bili sestrići vožda Karađorđa (1766-1817), od sestre mu Marije. Ješići sa njima nisu ni rođ niti u srodstvu.

Nekadašnji Kotraža sajt imao je sliku iscrtanog tabelarnog rodoslova  moje porodice.
Na njemu su bili pomenuti Ješić Novak, majka, brat i sestra mu, njegove dve supruge, snaja za bratom i njegova i bratova deca, dok pored Novakove majke nije upisano ime oca. Administratori sajta nisu znali napisati ko mu je otac, a pored slike su napisali - Rodoslov je u izradi. Novak je upisan kao Novak Simić Ješić.
Smatram da mu otac beše Simeun - Sima, a deda Novak, kao i on.

Tražim izvore u kojima se mogao pominjati njihov otac i njegovi sinovi sa njegovim pravim imenom, imenom njihovog oca. Zanima me iz kojih izvora su administratori sajta pročitali ono - Simić... Ja isti ne nađoh i ne pregledah.

Zahvaljujem unapred na svakoj pomoći.

Био сам у Архиву пре две недеље и чини ми се да је ово што си навео све што је доступно тренутно. Можда неко упућенији зна нешто више.

Јеси ли погледао црквене матичне књиге? Доступне су у локалним архивима. Почеле су да се воде од 1837. за територију ондашње Кнежевине Србије.
« Последња измена: Април 14, 2023, 01:03:53 поподне ДушанПан »

Ван мреже Iєшɑ

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 175
  • Припɑдник сɑȋтɑ: 6. XII 2018.−
    • Kotraža sajt
Одг: Архив Србије
« Одговор #50 послато: Април 14, 2023, 02:56:57 поподне »
Био сам у Архиву пре две недеље и чини ми се да је ово што си навео све што је доступно тренутно. Можда неко упућенији зна нешто више.

Јеси ли погледао црквене матичне књиге? Доступне су у локалним архивима. Почеле су да се воде од 1837. за територију ондашње Кнежевине Србије.


Da, to bih i ja rekao, na osnovu dosadašnjeg iskustva...

Pregledao sam starije matične knjige, ali nema starijih od 1873. godine.
Samo MKR: 1873-; MKV: 1896-; MKU 1884-1915, 1918- . Najverovatnije su se sve počele voditi ~1870., ali nisu preživele požare, rat, vreme i sl.
Новɑковић / Iєшић – „Iєшɑ“.
Iєшић Новɑковoг Симонов (1795.−1853.) и Милєнин (1801.−1864.) потомɑк.

Ван мреже ДушанПан

  • Члан Друштва
  • Помоћник
  • *****
  • Поруке: 127
  • Панић - Сирдија, Осечина I2-PH908
Одг: Архив Србије
« Одговор #51 послато: Април 14, 2023, 03:23:03 поподне »
Чудно да само од 1873. постоје сачуване књиге.

Јеси ли прегледао друге парохије? Можда је дошло до промене у парохијама, па су се житељи Влакче уписавали у другој цркви. Нагађам само.  :)

Рецимо, архив у Ваљеву има сачуване књиге из 1837. године, откад је и почела да се води евиденција. Није читав фонд сачуван, али има књига из тих година.

http://istorijskiarhiv.rs/fondovi-i-zbirke/a-arhivski-fondovi-drzavnih-organa-ustanova-organizacija-i-drugih-institucija/a-8-verske-ustanove-i-organizacije/

Крагујевац је, као и Ваљево био део Кнежевине Србије. Да нису књиге из ранијих периода уништене можда?


Ван мреже Антонин

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 213
  • J2 > J-Z1043
Одг: Архив Србије
« Одговор #52 послато: Април 14, 2023, 05:13:45 поподне »
Можда ће питање звучати помало глупо, али да ли си проверавао и под имњном Јеврем? Трафиционално, Јеша је надимак од Јеврем, као Јаша од Јаков.
Од других извора сем ових које си поменуо мислимда ништа конкретно не постоји - својевремено сам за своју породицу нашао неке податке у Министарству финансија - велика збирка полунесређене грађе - претражује се преко великих плавих каталога који постоје у читаоници. То је баш тражење у мутном додуше - све у нади да се нађе неки порески списак.
Видим да у Влакчи постоје и неки Аџићи - могуће је да је Јеша Хаџу Павлов њихов предак - једино да саставиш њиххово стабло па да видиш да ли се поклапају нека имена.

Ван мреже Iєшɑ

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 175
  • Припɑдник сɑȋтɑ: 6. XII 2018.−
    • Kotraža sajt
Одг: Архив Србије
« Одговор #53 послато: Април 14, 2023, 06:44:49 поподне »
Видим да у Влакчи постоје и неки Аџићи - могуће је да је Јеша Хаџу Павлов њихов предак - једино да саставиш њихово стабло па да видиш да ли се поклапају нека имена.

Dragi Antonine,
najpre zahvaljujem ti za to što si mi poslao popis vlasnika stoke...
A zatim i da ti kažem da mi se stvarno sviđa kako razmišljaš...

Pre izvesnog vremena sam dobrim delom uradio to što predlažeš i do sada su ovo rezultati... Kad kupim nov monitor za kompjuter, mogu ga i dovršiti, što se tiče tefterske građe...




POREKLO VLAKČANA.


001.) KRSMANOVIĆI i JOKSIMOVIĆI – Porodica Jovana Radomirovića (1762–18) i njegovih sina: Jovanović KRSMANA (1815–), JOKSIMA (1817–) i Timotija (1828–). Slava: Sv. Jovan.
002.) RADENKOVIĆI, BORIĆI, JOVANOVIĆI, TOMIĆI, PETROVIĆI, KOSTIĆI, ALEKSIJEVIĆI i SIMIĆI – Radoje Grudonja je imao sine: Radojević Branka (1762–18), RADENKA (1772–18), BORISAVA BORU (1787–1857) i JOVANA (1787–18). Branko Radojević se odselio u Božurnju i tamo živeše njegovi potomci. Radenko Radojević je imao Radenković TOMU (1810–), Kuzmana (1813–1857) i PETRA (1829–1861). Petar Radenković beše deda prvog srpskog pilota, Mihaila Miloševog Petrovića (1884–1913). Borisav Bora Radojević je imao Borić Gligorija (1813–1846), Arkadija (1815–1898), Damjana (1827–1862) i Petra (1833–1911). Jovan Radojević imao je Jovanović KOSTU (1809–), Pavla (1811–), ALEKSIJA (1814–) i SIMU (1817–). Slava: Sv. Vrači.
003.) NEDELJKOVIĆI i PETROVIĆI – Porodica Sime Ilića Marića (1792–1846) i njegovih sina: Simić NEDELJKA (1819–18) i Lazara (1821–). Slava: Sv. Vrači.
004.) HADŽIĆI, ILIĆI, JOVANOVIĆI, FILIPOVIĆI, PANTIĆI, TOŠIĆI, MIKIĆI, MILANOVIĆI i ŽIVANOVIĆI – Porodica Milivojević HADŽI–Mojsila (1797–), ILIJE (1807–), i pop Jakova (1795–)... I njihove braće od striča: Timotijević JOVANA (1791–), Velička (1796–) i Maksima (1801–) i Simeunović Hadži–Pavlovog Jelisija Ješe (1797–1832). Mojsilo je imao Radoja (1825–), Radojicu (1827–) i Milivoja (1829–). Mojsilov brat Ilija imao je Jelisija (1829–).
Jelisije Ilijev Milivojević beše deda generala Miloja V. Ilića Jelisijevića (1876–1938). Jovan Timotijev imao je FILIPA (1815–), PANTELIJU PANTU (1817–) i Vićentija (1824–). Veličko Timotijev imao je Sretena (1817–) i TEODORA TOŠU (1822–). Sin Simeunović Pavla (1753–1836), Ješa, imao je sine: MIJAILA MIKU (1817–), MILOVANA MILANA (1823–) i Radoja (1829–). Slava: Sv. Ilija.
005.) ĐORĐEVIĆI, RADOJKOVIĆI i MILOVANOVIĆI – Porodica Nedeljka Neška koji imaše sine: Marka, Janka i ?. Marko Neškov je imao ĐORĐA (1782–). Janko Neškov je imao Nedeljka (1777–), Petra (1787–) i Marka (1797–). Đorđe Marka Neškovog je imao Radoja (1811–), RADOJKA (1815–), Krstu (1821–) i Stevana (1829–). Nedeljko Janka Neškovog imao je Ćiru, Jovana i Andriju. Petar Janka Neškovog imao je sina Živana (1817–). Marko Janka Neškovog je imao sina MILOVANA (1824–). Slava: Sv. Jovan.
006.) MILOVANOVIĆI, ĆIRKOVIĆI i SIMIĆI – Porodica Milovanović ĆIRE (1782–) i braće mu Radovana (1791–), Đorđa (1797–) i Nikole (1809–). Ćiro je imao sine Milutina (1813–) i Pantu (1817–). Radovan je imao sine Đorđa (1815–), Antonija (1819–) i Arsenija (1830–). Đorđe (1797–) je imao sina Radojicu (1825–). Slava: Sv. Aranđel.
007.) NIKOLIĆI, GAJIĆI i STEFANOVIĆI – Porodica NIKOLE Niketića (1771–1831), Simeuna Niketića (1770–1831), GAVRILA GAJE Nikolovog Niketića (1805–) i STEFANA Simeunovog Niketića (1812–1), Nikolovog bratanca. Slava: Sv. Nikola.
008.) PAVLOVIĆI, ĐURĐEVIĆI i PETROVIĆI – Porodica Minić Dragutinovih PAVLA (1777–1849) i ĐURĐA (1782–) i njihovog bratanca Dragutinović – Minić Milosavovog PETRA (1802–). Slava: Sv. Nikola.
009.) KARIĆI – Porodica KARA–PAVLA Marjanovića (1777–18) i njegovih sina: Ignjata (1817–1898) i Gligorija (1829–1). Slava: Sv. Nikola.
010.) JEŠIĆI –  Slava: Sv. Dmitar.
011.) LUKIĆI – Porodica Mijaila Radojevog Dragovića (1759–1832) i njegovih sina: Mijailović Jakova (1792–18), Miloja (1792–1832) i Radoja (1810–1832). Jakov je imao sine: Jovana (1828–) i LUKU (1833–1871), a Miloje Milovana (1815–). Slava: Sv. Luka.
012.) PANIĆI – Porodica PANTE PANE Vlaha (1797–18), domazeta Radivoja Radovanovića (1757–1832) i njegovih sina: Petra (1829–), Velje (1831–), Milana (1833–1861),  Petronija (1839–1899) i Ilije (1844–1). Slava: Sv. Petka.
013.) NEDELJKOVIĆI – Porodica NEDELJKA Bugarina (1767–18). Slava: Sv. Aranđel.
014.) AVRAMOVIĆI – Porodica AVRAMA Petrovića (1787–1849) i njegovih sina: Stefana (1815–), Đorđa (1817–) I Miloša (1826–). Slava: Sv. Đorđe.
015.) VUČKOVIĆI – Porodica braće Radovanović Radisava (17–) i VUČKA (1802–). Pajo Rakitov došao je od Sjenice u Grivac (Knić). Milutinovići iz Koletine, potomci MILUTINA Midže Ilića (1809–1853), su njihovog roda. Slava: Sv. Joakim i Ana.
016.) ĆIRIĆI – Porodica Jovana Ćirića koji imaše sine: Maksima, Stevana, Timotija i Milana. Slava: Sv. Mrata.
017.) ANDREJIĆI – Porodica Andrejić Mihaila (1797–) i brata mu Milovana (1809–).
018.) KOSTIĆI – Porodica KOSTE Jovanovića Osaćanina (1804–1865). Slava: Sv. Lazar.
019.) ROSIĆI – Slava: Sv. .
020.) MARKOVIĆI i JANKOVIĆI – Porodica Novaka i Marije Petrović, sestre vožda Kara–Đorđa i njihovih sina: Novaković MARKA (1807–18) i JANKA (1816–1858). Marko je sa Đurđijom (1810–1868) imao Marković Miloša (1831–1897) i Živka (1833–), a Janko sa Anđelijom (18–1) Stevana (1849–) i sa Smiljanom (18–1) Vladimira (1853–). Janko beše oženjen i Jovanom (1823–1911), sa njom nije imao dece. Slava: Sv. .
021.) TADIĆI – Porodica TADIJE Stojšovog Milivojevića (1792–1845) i sina mu Tadić Jovana (1824–). Slava: Sv. .
022.) OBRADOVIĆI i JEREMIĆI – Porodica OBRADA Mihailovića (1756–) i njegovih sina: Obradović Timotija (1788–) i JEREMIJE (1796–). Slava: Sv. Nikola.
023.) KOLAROVIĆI i VUČKOVIĆI – Porodica Lazara Stojčića (1757–18), KOLARA, i njegovih sina: VUČKA (1802–1829) i Đorđa (1815–). Vučko L. Stojčić (1802–1829) imao je sina Milana (1829–). Slava: Sv. Nikola.
« Последња измена: Април 14, 2023, 06:46:25 поподне Ješo »
Новɑковић / Iєшић – „Iєшɑ“.
Iєшић Новɑковoг Симонов (1795.−1853.) и Милєнин (1801.−1864.) потомɑк.

Ван мреже Iєшɑ

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 175
  • Припɑдник сɑȋтɑ: 6. XII 2018.−
    • Kotraža sajt
Одг: Архив Србије
« Одговор #54 послато: Април 14, 2023, 08:14:09 поподне »
Чудно да само од 1873. постоје сачуване књиге.

Јеси ли прегледао друге парохије? Можда је дошло до промене у парохијама, па су се житељи Влакче уписавали у другој цркви. Нагађам само.  :)

Рецимо, архив у Ваљеву има сачуване књиге из 1837. године, откад је и почела да се води евиденција. Није читав фонд сачуван, али има књига из тих година.

http://istorijskiarhiv.rs/fondovi-i-zbirke/a-arhivski-fondovi-drzavnih-organa-ustanova-organizacija-i-drugih-institucija/a-8-verske-ustanove-i-organizacije/

Крагујевац је, као и Ваљево био део Кнежевине Србије. Да нису књиге из ранијих периода уништене можда?


Ne znam, možda je bilo nekih promena do komunističkog doba... Ali ne verujem. Do pre neka doba se deo Kotraže sahranjivao na starom groblju. Pretpostavljam da je deo knjiga stradao u oba Svetska rata.
Новɑковић / Iєшић – „Iєшɑ“.
Iєшић Новɑковoг Симонов (1795.−1853.) и Милєнин (1801.−1864.) потомɑк.

Ван мреже ДушанПан

  • Члан Друштва
  • Помоћник
  • *****
  • Поруке: 127
  • Панић - Сирдија, Осечина I2-PH908
Одг: Архив Србије
« Одговор #55 послато: Април 14, 2023, 08:43:51 поподне »

Ne znam, možda je bilo nekih promena do komunističkog doba... Ali ne verujem. Do pre neka doba se deo Kotraže sahranjivao na starom groblju. Pretpostavljam da je deo knjiga stradao u oba Svetska rata.

Нашао сам ово: https://exyugenealogy.net/pregled-po-arhivima/arhivi-u-srbiji/ia-sumadije-kragujevac/

Ty може да се види списак сачуваних књига и где се налазе.

Могуће је да оне које тебе интересују нису, нажалост, сачуване. Ово је за Страгаре и Влакчу:

https://i.postimg.cc/bJsZhfsK/image-2023-04-14-204045051.png


Ван мреже Iєшɑ

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 175
  • Припɑдник сɑȋтɑ: 6. XII 2018.−
    • Kotraža sajt
Одг: Архив Србије
« Одговор #56 послато: Април 14, 2023, 09:42:18 поподне »
Нашао сам ово: https://exyugenealogy.net/pregled-po-arhivima/arhivi-u-srbiji/ia-sumadije-kragujevac/

Ty може да се види списак сачуваних књига и где се налазе.

Могуће је да оне које тебе интересују нису, нажалост, сачуване. Ово је за Страгаре и Влакчу:

https://i.postimg.cc/bJsZhfsK/image-2023-04-14-204045051.png


E da, to je potencijalno dobar podatak...

Što se tiče MK Vlakče, o tome sam sve rekao, a prethodno se uverio i lično u to. Ali, u MKU Vlakče su popisivani i ljudi iz Kotraže i Ovsišta, tako da sa te tačke gledišta postoji nade za rešenje mog problema u Stragarima... Svaka čast, ideja je bar za sada svakako dobra.
Nadam se da imaju šta tražim.

Samo koliko znam, manastir je ženski. Ali ako ima neka žena iz arhiva koja bi videla knjige, mogla bi da mi učini uslugu za pare.
Ne tražim mnogo, samo da pregleda MKU i pronađe pretka umrlog 1845-1859 godine i proveri datum smrti Ješić Milene, njegove supruge i datum rođenja Ješić D. Živojina (1869-1945), njihovog unuka. Bukvalno, to je sve.
« Последња измена: Април 14, 2023, 09:44:59 поподне Ješo »
Новɑковић / Iєшић – „Iєшɑ“.
Iєшић Новɑковoг Симонов (1795.−1853.) и Милєнин (1801.−1864.) потомɑк.

Ван мреже ДушанПан

  • Члан Друштва
  • Помоћник
  • *****
  • Поруке: 127
  • Панић - Сирдија, Осечина I2-PH908
Одг: Архив Србије
« Одговор #57 послато: Април 14, 2023, 10:06:54 поподне »

E da, to je potencijalno dobar podatak...

Što se tiče MK Vlakče, o tome sam sve rekao, a prethodno se uverio i lično u to. Ali, u MKU Vlakče su popisivani i ljudi iz Kotraže i Ovsišta, tako da sa te tačke gledišta postoji nade za rešenje mog problema u Stragarima... Svaka čast, ideja je bar za sada svakako dobra.
Nadam se da imaju šta tražim.

Samo koliko znam, manastir je ženski. Ali ako ima neka žena iz arhiva koja bi videla knjige, mogla bi da mi učini uslugu za pare.
Ne tražim mnogo, samo da pregleda MKU i pronađe pretka umrlog 1845-1859 godine i proveri datum smrti Ješić Milene, njegove supruge i datum rođenja Ješić D. Živojina (1869-1945), njihovog unuka. Bukvalno, to je sve.

Извињавам се на забуни.

Тек сад видим да је ово списак књига које се налазе у Историјском Архиву Шумадије. Дакле, већ су преузете од цркава/манастира. Најбоље би било да контактираш Архив и питаш их која су места била под манастирском надлежношћу.

Ван мреже Iєшɑ

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 175
  • Припɑдник сɑȋтɑ: 6. XII 2018.−
    • Kotraža sajt
Одг: Архив Србије
« Одговор #58 послато: Април 15, 2023, 09:47:38 пре подне »
Извињавам се на забуни.

Тек сад видим да је ово списак књига које се налазе у Историјском Архиву Шумадије. Дакле, већ су преузете од цркава/манастира. Најбоље би било да контактираш Архив и питаш их која су места била под манастирском надлежношћу.


Zahvaljujem!

Sve smo dobro promislili što beše do nas. Još nadam se samo da nije uzaludan trud.

Pozdrav.
Новɑковић / Iєшић – „Iєшɑ“.
Iєшић Новɑковoг Симонов (1795.−1853.) и Милєнин (1801.−1864.) потомɑк.

Ван мреже Iєшɑ

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 175
  • Припɑдник сɑȋтɑ: 6. XII 2018.−
    • Kotraža sajt
Одг: Архив Србије
« Одговор #59 послато: Април 15, 2023, 10:23:10 пре подне »
Uzgred... Ako ovo ne bude od pomoći i slično, svako ko zna za neke dokumente pored onih koje sam ovde pomenuo i ja i ljudi sa kojima sam komunicirao u ovoj temi najskorijih dana, neka mi se slobodno javi. Ovde u ovoj temi ili u privatnoj poruci.
Pozdrav svima.
Новɑковић / Iєшић – „Iєшɑ“.
Iєшић Новɑковoг Симонов (1795.−1853.) и Милєнин (1801.−1864.) потомɑк.

Ван мреже Iєшɑ

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 175
  • Припɑдник сɑȋтɑ: 6. XII 2018.−
    • Kotraža sajt
Одг: Архив Србије
« Одговор #60 послато: Август 25, 2023, 03:35:34 поподне »
Нашао сам ово: https://exyugenealogy.net/pregled-po-arhivima/arhivi-u-srbiji/ia-sumadije-kragujevac/

Ty може да се види списак сачуваних књига и где се налазе.

Могуће је да оне које тебе интересују нису, нажалост, сачуване. Ово је за Страгаре и Влакчу:

https://i.postimg.cc/bJsZhfsK/image-2023-04-14-204045051.png

Evo mene posle dužeg vremena od traženja željenog, i javljam da sam našao to što sam tražio. Zahvaljujem Vam što ste me podsetili gde to mogu naći. To beše pod drugom matičnom upravom, a sada znam i kojom.
Pozdrav.

Moji preci su se u prvo vreme upisivali i kao Novakovići.
Moji preci, kao što sam i sam ranije znao, nisu isti rod sa porodicom Karađorđevih sestrića, Novakovićima.
Новɑковић / Iєшић – „Iєшɑ“.
Iєшић Новɑковoг Симонов (1795.−1853.) и Милєнин (1801.−1864.) потомɑк.

Ван мреже Лутецијум

  • Почетник
  • **
  • Поруке: 22
Одг: Архив Србије
« Одговор #61 послато: Март 07, 2024, 08:45:52 пре подне »
Поздрав, хтео бих да сазнам све начине истраживања породичног порекла у Архиву Србије које знате и да поделимо искуства

Претраживао сам тефтере између 1824 и 1839 као и тефтере чибука и аричке. Наравно и пописе 1863. Сви  ти пописи су преко микрофилмова. Али недавно кад сам био видео сам да у последњем реду постоје компјутери које су корисници користили да гледају неке збирке и гледају своје родослове... није ми јасно шта ту тачно има.

Дакле шта у архиву треба погледати и претражити осим пописа 1863. и тефтера горе напоменутих? Хвала унапред!
« Последња измена: Март 07, 2024, 08:49:45 пре подне Лутецијум »

Ван мреже Селаковић

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2350
  • I-Z17855>>>FT173833
Одг: Архив Србије
« Одговор #62 послато: Март 07, 2024, 09:19:29 пре подне »
Поздрав, хтео бих да сазнам све начине истраживања породичног порекла у Архиву Србије које знате и да поделимо искуства

Претраживао сам тефтере између 1824 и 1839 као и тефтере чибука и аричке. Наравно и пописе 1863. Сви  ти пописи су преко микрофилмова. Али недавно кад сам био видео сам да у последњем реду постоје компјутери које су корисници користили да гледају неке збирке и гледају своје родослове... није ми јасно шта ту тачно има.

Дакле шта у архиву треба погледати и претражити осим пописа 1863. и тефтера горе напоменутих? Хвала унапред!

У зависности из ког сте краја, постоји још пар пописа пре 1863, ако имате среће. Такође постоји попис стоке из 1859, који је цео на компјутерима тамо, ако се добро сећам. Али то што сте прегледали је најчешће максимум.

Постоји већ тема о Архиву Србије, боље пребацити поруке тамо:

https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=545.0

Ван мреже Лутецијум

  • Почетник
  • **
  • Поруке: 22
Одг: Архив Србије
« Одговор #63 послато: Март 07, 2024, 09:52:37 пре подне »
Тема је отишла у неком скроз десетом правцу, више је прешла у личну помоћ приликом истраживања презимена, и предака него генерално о ономе о чему је наслов а то је Архив Србије, зато сам презентирао то кроз нову тему јер сви људи су већ видели ову прочитали и тешко да ће улазити поново, док нова тема има већи приступ и људи нису одлутали из једне у десет других тема.